Molim narodne poslanike da ne dobacuju govorniku. Izvolite.

Nemojte da ih molite nego ih kaznite.
Prva vaša rečenica, da se ovo radi zbog postepene harmonizacije sa EU i direktivom 2003/96. Da li možete da kažete da u svim zemljama EU postoji akciza koja se naplaćuje, pošto postoje zemlje u kojima akciza postoji u EU, ali je stopa nula.
Nemojte da radite kao proevropski političari, da sve stvari pravdate evro integracijama. Ova stvar nema veze sa evro integracijama. Ova stvar treba da nadomesti vašu nesposobnost. Nesposobnost da vodite finansije ove zemlje i nemojte da pričate kako imamo problem, kako građani gube strpljenje u evro integracijama. Naravno da gube strpljenje u evro integracijama kada čuju priču plaćamo skupu struju jer tako kaže Evropa. To nije istina. Tako nije u Evropi.
Nekoliko puta ste govorili o primeru Hrvatske, kako je tamo struja duplo skuplja, jel tako, ali su i plate duplo veće. Duplo veće plate, pa i u Bosni, Bugarskoj, Makedoniji, sve ovo što sam naveo. Svuda su nažalost veće plate nego u Srbiji.
Ko je za to odgovoran? Vaša Vlada u kojoj ste vi član i danas je predstavljate ovde i odgovorni za poslednje tri godine ministre, iako znam da niste b ili u Vladi poslednje tri godine, nego malo više od godinu dana.
Govorili ste ovde, to mi je bilo posebno zanimljivo, objašnjavali ste stanje duga. Vi ste o tome govorili, rekli ste kako je dug nastao na osnovu kursnih razlika u dolarima, onda ste govorili kako se od 2007. do 2012. godine najviše zaduživalo u dolarima, pa se pojavila ta razlika u dugu. Ali, meni ste na pitanje koje sam postavio zašto je „Srbijagas“ u decembru mesecu prošle godine uzeo kredit od banaka domaćih 200 miliona dolara u decembru, kada ste vi bili ministar? Bili ste ovde, sedeli ste, raspravljali smo. Tada sam postavio pitanje vama ovde – zašto u dolarima? Dolar je posle toga ojačao skoro 20%. To je za vašeg mandata. U redu, nije mnogo, 40 miliona evra. Reći ćete neko drugi je ne znam koliko milijardi. To nije odgovoran odnos ministre, 40 miliona evra kod domaćih banaka je uzet kredit za „Srbijagas“ u decembru mesecu ove godine, ova Skupština ga je tada ratifikovala. U odgovoru na poslaničko pitanje ste mi rekli – mi se ne bavimo rizicima na kurs i kursnim razlikama. Ko se bavi onda time u ovoj državi?
Vrlo je zanimljiva ta priča o EPS i kako se krenulo u restrukturiranje EPS i kakvi su efekti i šta će da se desi sa EPS. To je vrlo ozbiljna tema i ja čekam nekoliko meseci taj poslednji četvrtak u mesecu da ministar ili eventualno premijer dođu i da postavim neka pitanja vezano za to jer su to vrlo ozbiljne stvari.
Vi ste rekli 3,7 ili 3,9 milijardi, sada ću da se izvinim, 3,7 milijardi za koje imamo odobrena sredstva koja nisu povučena i ja sam recimo hteo da pitam ovde ministra energetike – šta je sa 200 miliona evra koje od Japanske banke treba za desupmporizaciju termoelektrana u Obrenovcu, da se završi tender i da se uradi taj posao? Gde se stalo? Zašto je produžen rok od mesec dana, pa sada dodatno od tri meseca za posao koji treba da obezbedi da Termoelektrana „Nikola Tesla“ radi u budućnosti? Građani bi morali da znaju da ako se ne završi desumporizacija i denitrifikacija srpskih termoelektrana po obavezama koje smo kao država preuzeli 1. januara 2017. godine moramo da gasimo blokove termoelektrana, odnosno moći će da rade samo određen vremenski period u narednih šest godina, a onda totalno da ih ugasimo.
Da li ćemo od zemlje koja ima potencijal da bude izvoznik struje, glavni proizvođač u regionu spasti na to da struju uvozimo i da li to što se radi sa EPS se radi namerno da bi se oborila vrednost kompanije, da bi se izvršila privatizacija, kako je predsednik Vlade rekao i najavio u svom ekspozeu, za male pare, da se najvrednije srpsko preduzeće ne ceni 10, 15, 20 milijardi evra nego, kako se danas govori tri, četiri, pet milijardi, da nekome damo ne samo postojeće elektrane, hidro i termoelektrane nego i sve zalihe uglja o kome se ovde isto govorilo? Da li je to stvarna namera?
To su mnogo ozbiljna pitanja, ali o tome ne možemo da govorimo. Videćemo, poslednji četvrtak je ove nedelje i možda se desi da ćemo razgovarati o tome.
Ne sumnjam na žalost da će ova većina usvojiti ove izmene Zakona o akcizama i da će građani Srbije od 1. avgusta ove godine plaćati veću cenu struje. Samo mi ostaje da se nadam da je to poslednja nagrada ove Vlade za građane Srbije, da ih više neće Vlada tako nagrađivati, a da ako je ovo nagrada, da onda možda građane zadesi najveća kazna, a to je da ova Vlada ode. Hvala.

Reč ima ministar Dušan Vujović.

Ja sam mislio da nije deo normalnog dijaloga u Skupštini da se ocenjuje nečija sposobnost ili nesposobnost i ignorisaću taj vaš komentar.
Što se tiče nadležnosti, vi ste ovde odobrili Zakon o ministarstvima i znate jako dobro koje je ministarstvo za šta nadležno. Ja odgovaram za onaj deo koji je u nadležnosti Ministarstva finansija i za taj deo sam spreman da odgovaram. Sposobnost se vidi u tome koliko su ostvareni rezultati.
Ponavljam, zamena teze, kombinovanje teze itd. nije prihvatljiv argument u civilizovanoj raspravi. Nisam ništa rekao da je sjajno i bajno. Rekao sam da su rezultati odlični i rekao sam da svi ti rezultati nisu deo promene strukturnog bilansa, tj. strukturnog deficita. Zato i nastavljamo ove reforme.
Postići inicijalne rezultate na ukupnom deficitu mislim da je jako pohvalno. Da smo prošle godine u julu kada sam postao vršilac dužnosti i 4. avgusta kada ste me ovde izabrali, da sam rekao da ću smanjiti deficit sa tada procenjenih 8,8% na 0,8% sa stanjem 20. juna ove godine, vi biste mi rekli ili biste rekli – daj bože da tako bude, čak i da ništa drugo nismo uradili. Govorim krajnje iskreno. Bez obzira na sve druge teškoće da sam tada rekao da ćemo deset puta smanjiti deficit u zemlji koja je bila suočena sa fiskalnom krizom, vi biste rekli da sam preveliki optimista najmanje, najblaže.
Drugo, mislim da je jako važno ovaj efekat koji sam rekao i koji ne tajim. Srbija želi ovim da se približi Evropi. Mi sami biramo po kojoj stopi. Stopa akciza možda se nalazi u rasponu koji Evropa predviđa, kao što je kolega vrlo lepo rekao, i možda je viša od nekih drugih zemalja, ali napominjem - u Srbiji trenutno, i to su apsolutni podaci, struja se prodaje. Nađite mi jedan drugi proizvod koji se prodaje, koji je homogeni proizvod i koji se prodaje na svetskom tržištu gde je cena u Srbiji 50% niža nego u drugim zemljama i to je proizvod koji svi slobodno mogu da troše na grejanje, na bilo šta drugo.
Srbija ima 1,06 evro centi ukupne fiskuse na kilovat čas električne energije. U Evropi jedino niži fiskus ima Velika Britanija, ali ona to čini na ceni struje od 20 centi po kilovatu. To je namerna politika Velike Britanije da smanji poreze na struju zato što želi da subvencioniše pošto je cena već toliko visoka.
Među zemljama koje imaju sličnu cenu kao mi, BiH ima 1,16, svi ostali 1,49, 2,44, 1,93 Albanija itd. Uporedive zemlje su ove naše iz okruženja. Makedonija ima 4,09 centi porez po kilovat času.
Prema tome, Srbija će sa ovim povećanjem ostati po ceni od 15 do 20% iza najniže sledeće zemlje i imaće ukupni fiskus od 1,41 cent po kilovat času, što je savršeno normalna cena. O budućim godinama ne želim da govorim, o planovima. Onog momenta kada ostvarimo rezultate fiskalne konsolidacije prilagođavaćemo to dinamici i onome što nam je potrebno.
Što se tiče EPS i reforme EPS, ponavljam, krajnje jednostavno, kratko i jasno EPS je bio druga valuta u Srbiji. Deset ili petnaest godina EPS je bio sa „Srbijagasom“ mestom gde se svi dugovi skupljaju. To je mesto gde niko nije plaćao. To je mesto gde je država time što je potpisivala garancije i davala kredite defakto finansirala firme, komunalna preduzeća, toplane i sve ostalo. To mora da se promeni.
Da bi se EPS promenio mi smo rekli – mora da se donese srednjoročni plan restrukturiranja EPS uključujući korporativno menadžment restrukturivanje, organizaciono restrukturiranje, podizanje efikasnosti i smanjenje gubitaka. EPS ima 14 do 16% gubitaka i ima 14 do 15% nenaplaćenih potraživanja. Sve su to stvari koje EPS mora da dovede u red da bi posle toga imao politiku približavanja cena zemljama u okruženju i Evropi, privlačenje investicija i ostvarivanja strateških ciljeva Srbije da koristi ugalj kao resurs dok to može. Onog momenta kada, nadam se, budemo u Evropi imaćemo ozbiljna ograničenja na korišćenje uglja kao izvora energije.
Prema tome, tu postoji dugoročni strateški interes.
Ono u čemu se politički slažemo ili ne slažemo ne treba da protivreči našim dugoročnim zajedničkim strateškim interesima. Raste PDV raste naplata raste stopa. U našem periodu nije promenjena stopa. Stopa je promenjena decembra 2013. godine. Kada poredimo ovaj period sa prošlom godinom nije se promenila stopa. Nije se promenio društveni proizvod. Prema tome, raste rezultat napora poreske administracije da naplati to i to su svi građani i to su sve firme. Kada ovo govorim, govorim da sve ovo radimo u ime građana. Inače da ne radimo mi bismo bili za sve ovo krivi. Prema tome, raste PDV zahvaljujući tome što firme bolje prijavljuju i bolje plaćaju, zahvaljujući tome što se hvataju mesta gde nisu plaćene akcize u prošlosti i to se sve bolje radi. Nije sjajno, nije bajno, ali je čini mi se nužan korak i zato ću reći svima koji ovo gledaju sa strane, nužan korak u ekonomskoj konsolidaciji ove privrede.
Da bismo privukli investicije treće generacije moramo da sredimo fiskalnu disciplinu u zemlji i to je preduslov. Slažem se da je to bolno, da je to nepopularno. Bilo bi najbolje da nismo ništa morali da sečemo, ali od tri kategorije, vi dobro znate naš budžet, nama je red veličine 500 milijardi su penzije i transferi, 400 milijardi su vam plate u javnom sektoru, 130 milijardi su vam kamate zbog dugova koje smo napravili, zajedno, neću uopšte, ja ne želim to partijski da bojim, u prošlosti, 50 milijardi su vam investicije, to je deo ukupnih investicija, pošto deo ide mimo budžeta, kao što znate u članu 3. se saopštavaju sve.
Imate kompletan spisak, pogledajte budžet koji smo usvajali, i imate materijalne troškove i to je to. Vi u tom budžetu, pošto stranci ne žele, to se zove bankrot, da nismo platili kamate, jedino mesto, jedina hirurgija, fiskalna hirurgija je bila moguća na platama i penzijama, zato je to politički hrabar potez, zato je to otvoren potez.
Znači, mi smo naneli, pod znakom navoda, bol ljudima zarad boljitka. Ono što smo uradili je dalo rezultat više od očekivanja. Ništa sjajno, ništa bajno, više od očekivanja, planirali smo 110 milijardi, 107 milijardi deficita krajem juna, biće 20, biće 30 možda kada platimo kamate i tih 30 će biti uvećano za četiri do pet milijardi zbog toga što računamo po računovodstvenim standardima „keš akauntinga“ našeg u budžetu, računamo četiri do pet milijardi više plaćene kamate od onoga što treba, što nas košta, zato što su takva pravila.
Mi plaćamo kamate rezervama u dolarskoj likvidnosti, koje imamo od avgusta prošle godine, koje smo platili 87 dinara za dolar, a vodimo u knjigama po 110, 111 dinara. Vodimo po skoro 30 dinara više svaki dolar. Prema tome, to je veštački deficit koji u stvari nije stvaran. To je više ili isto, to je polovina onoga što smo manje potrošili na strani investicija. Slažem se, trebalo je da ostvarimo investicije po planu, ali ne ostvarujemo. Nadam se da ćemo ubrzati, nadam se da ćemo uhvatiti korak, nadam se da ćemo potrošiti onaj, na razdelu Ministarstva finansija se nalazi pet milijardi eksproprijaciju. Spremni smo da pomognemo, ali nas koče različite pravne i druge prepreke koje ne dozvoljavaju da se te stvari realizuju.
Voleo bih da razgovaramo danas o ovome šta je bitna strana ovog procesa. Bitna strana ovog procesa je da nam je akciza potrebna na strukturnoj strani prihoda. Alternativa je povećanje PDV koji pogađa sve. Ovo je malo povećanje koje daje ciljani efekat koji je neophodan da se zatvori kvadratura kruga, ne zato da bismo smanjili ovaj deficit koji je premali, nego da bismo smanjili strukturni deficit, o kome možemo u nekoj posebnoj raspravi da diskutujemo. To su oni elementi obećanih rashoda i stalnih prihoda, to je strukturni deficit. Ovo što sada gledamo, to je tekući deficit i to je razlika. Razlika je u tom deficitu to što imate obećanja i stvari koje se dešavaju vanredno. Vanredno je manja potrošnja investicija, vanredno je i povećanje dividendi, vanredno je čitav niz stvari, a mi moramo da obezbedimo za drugu i treću godinu programa da imamo strukturne elemente koji će nam dozvoliti da uradimo sve ono što želimo da uradimo za dobrobit privrede Srbije i za dobrobit naroda Srbije. Hvala.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Gospodine Babiću, tražili ste repliku? (Da.)
Imate osnov? Izvolite, nisam bio u sali.

Gospodine Vujoviću, prvo ću vam se zahvaliti na veoma iscrpnom stručnom odgovoru koji ste dali kolegi Đurišiću. Probaću da dam odgovor na one proceduralne zamerke, kojih je, zaista sam ga pažljivo slušao, bukvalno ceo govor je bio o proceduri.
Podsetiću i vas i gospodina Đurišića, pošto vidim da mu nedostaje premijer u sali Narodne skupštine, podsetiću da je od 2012. do 2015. godine gospodin Aleksandar Vučić u ovoj sali, odgovarajući na sva pitanja, predstavljajući i zakone i ekspoze i odgovarajući na pitanja, proveo 215 sati, u odnosu na četiri godine Mirka Cvetkovića, koji je za četiri godine u sali proveo, ovoj istoj, 74,5 sati, tako da nam je više tada nedostajao gospodin Cvetković, koji se krio po hodnicima Vlade Republike Srbije, ne samo što ga nije bilo u zgradi Narodne skupštine, nego ga nije bilo ni u zgradi Vlade Republike Srbije.
Pošto nisam čuo nijednu zamerku, nijedan argument zbog čega ne treba da se uvede akciza, podsetiću da je verovatno kolega Đurišić, spremajući se za ovu sednicu, gledao i čitao svoje govore kojima je podržavao povećanje cene struje, recimo 1. marta 2008. godine za 7,6%, pa 1. avgusta 2008. godine za 8,4%, pa 1. marta 2010. godine za 10%, pa 1. aprila umesto „aprilili“ građani Srbije su dobili povećanje struje od 15,1%.

Vreme.

E, onda „perpetum mobile“ koji se javio, da smo imali kumulativno povećanje struje koja se meri u stotinama procenata, a efekat na javne finansije je bio nikakav.

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Gospodine Đurišiću, imate pravo na repliku.
Izvinjavam se, pošto sam preuzeo predsedavanje video sam po reakciji da mislite da gospodin Babić nije imao pravo na repliku. Pogledaću to u stenogramu u sinopsisu da li je to tako bilo.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.
Biće zanimljivo kada to pogledate, kakvu ćete meru sebi da izreknete, jer ste potpuno neoopravdano gospodinu Babiću dali reč. Nijednom jedinom rečju njega nisam spomenuo.
Nastavlja se praksa da gospodin Babić uvek može da dobije reč da odgovori svakome od nas, a kada mi pokušavamo da vodimo jednu demokratsku diskusiju, nemamo pravo na replike, jer se smatra da naše pravo kao poslanika opozicije nije dovoljno jako da nam obezbedi da nešto odgovorimo.
Neću na ono što je gospodin Babić mnogo da trošim vreme zato što očigledno da njemu trebaju časovi matematike. O ovim procentima o kojima je on govorio, za koje verujem da su istiniti, nije nikada raspravljala Skupština, nikada ja nisam imao prilike bilo šta da kažem, pa ga pozivam da nađe jednu jedinu moju izjavu na tu temu kako ja to podržavam i glasam za, pa onda da dođe u ovaj parlament i ja ću mu se, kada nađe tu izjavu, izviniti, a očekujem od njega da se on izvini meni, pošto nikada to, naravno, neće moći da nađe.
Trebao bi da znam matematiku, da kada je sabrao sve ove procente, to sve zajedno ne mogu da budu stotine procenata povećanja, to nisu stotine. Ali, dobro, ima razreda u osnovnoj školi kada se te stvari uče. Možda je to sve bilo davno, i ja se ne sećam svega što sam učio u školi, nije loše podsetiti se nekad, pa ako ne ovde, možda na nekom drugom mestu.
Govorio sam o tome da će građani od 1. avgusta plaćati struju 12,33% više ako poskupljenje struje bude 4,5%, ovih 7,5% akcize, PDV i sve kada se na to doda. To će plaćati građani i to je bila moja tema, gospodinom Babićem se nisam bavio nijednog jedinog sekunda.