Ja sam mislio da nije deo normalnog dijaloga u Skupštini da se ocenjuje nečija sposobnost ili nesposobnost i ignorisaću taj vaš komentar.
Što se tiče nadležnosti, vi ste ovde odobrili Zakon o ministarstvima i znate jako dobro koje je ministarstvo za šta nadležno. Ja odgovaram za onaj deo koji je u nadležnosti Ministarstva finansija i za taj deo sam spreman da odgovaram. Sposobnost se vidi u tome koliko su ostvareni rezultati.
Ponavljam, zamena teze, kombinovanje teze itd. nije prihvatljiv argument u civilizovanoj raspravi. Nisam ništa rekao da je sjajno i bajno. Rekao sam da su rezultati odlični i rekao sam da svi ti rezultati nisu deo promene strukturnog bilansa, tj. strukturnog deficita. Zato i nastavljamo ove reforme.
Postići inicijalne rezultate na ukupnom deficitu mislim da je jako pohvalno. Da smo prošle godine u julu kada sam postao vršilac dužnosti i 4. avgusta kada ste me ovde izabrali, da sam rekao da ću smanjiti deficit sa tada procenjenih 8,8% na 0,8% sa stanjem 20. juna ove godine, vi biste mi rekli ili biste rekli – daj bože da tako bude, čak i da ništa drugo nismo uradili. Govorim krajnje iskreno. Bez obzira na sve druge teškoće da sam tada rekao da ćemo deset puta smanjiti deficit u zemlji koja je bila suočena sa fiskalnom krizom, vi biste rekli da sam preveliki optimista najmanje, najblaže.
Drugo, mislim da je jako važno ovaj efekat koji sam rekao i koji ne tajim. Srbija želi ovim da se približi Evropi. Mi sami biramo po kojoj stopi. Stopa akciza možda se nalazi u rasponu koji Evropa predviđa, kao što je kolega vrlo lepo rekao, i možda je viša od nekih drugih zemalja, ali napominjem - u Srbiji trenutno, i to su apsolutni podaci, struja se prodaje. Nađite mi jedan drugi proizvod koji se prodaje, koji je homogeni proizvod i koji se prodaje na svetskom tržištu gde je cena u Srbiji 50% niža nego u drugim zemljama i to je proizvod koji svi slobodno mogu da troše na grejanje, na bilo šta drugo.
Srbija ima 1,06 evro centi ukupne fiskuse na kilovat čas električne energije. U Evropi jedino niži fiskus ima Velika Britanija, ali ona to čini na ceni struje od 20 centi po kilovatu. To je namerna politika Velike Britanije da smanji poreze na struju zato što želi da subvencioniše pošto je cena već toliko visoka.
Među zemljama koje imaju sličnu cenu kao mi, BiH ima 1,16, svi ostali 1,49, 2,44, 1,93 Albanija itd. Uporedive zemlje su ove naše iz okruženja. Makedonija ima 4,09 centi porez po kilovat času.
Prema tome, Srbija će sa ovim povećanjem ostati po ceni od 15 do 20% iza najniže sledeće zemlje i imaće ukupni fiskus od 1,41 cent po kilovat času, što je savršeno normalna cena. O budućim godinama ne želim da govorim, o planovima. Onog momenta kada ostvarimo rezultate fiskalne konsolidacije prilagođavaćemo to dinamici i onome što nam je potrebno.
Što se tiče EPS i reforme EPS, ponavljam, krajnje jednostavno, kratko i jasno EPS je bio druga valuta u Srbiji. Deset ili petnaest godina EPS je bio sa „Srbijagasom“ mestom gde se svi dugovi skupljaju. To je mesto gde niko nije plaćao. To je mesto gde je država time što je potpisivala garancije i davala kredite defakto finansirala firme, komunalna preduzeća, toplane i sve ostalo. To mora da se promeni.
Da bi se EPS promenio mi smo rekli – mora da se donese srednjoročni plan restrukturiranja EPS uključujući korporativno menadžment restrukturivanje, organizaciono restrukturiranje, podizanje efikasnosti i smanjenje gubitaka. EPS ima 14 do 16% gubitaka i ima 14 do 15% nenaplaćenih potraživanja. Sve su to stvari koje EPS mora da dovede u red da bi posle toga imao politiku približavanja cena zemljama u okruženju i Evropi, privlačenje investicija i ostvarivanja strateških ciljeva Srbije da koristi ugalj kao resurs dok to može. Onog momenta kada, nadam se, budemo u Evropi imaćemo ozbiljna ograničenja na korišćenje uglja kao izvora energije.
Prema tome, tu postoji dugoročni strateški interes.
Ono u čemu se politički slažemo ili ne slažemo ne treba da protivreči našim dugoročnim zajedničkim strateškim interesima. Raste PDV raste naplata raste stopa. U našem periodu nije promenjena stopa. Stopa je promenjena decembra 2013. godine. Kada poredimo ovaj period sa prošlom godinom nije se promenila stopa. Nije se promenio društveni proizvod. Prema tome, raste rezultat napora poreske administracije da naplati to i to su svi građani i to su sve firme. Kada ovo govorim, govorim da sve ovo radimo u ime građana. Inače da ne radimo mi bismo bili za sve ovo krivi. Prema tome, raste PDV zahvaljujući tome što firme bolje prijavljuju i bolje plaćaju, zahvaljujući tome što se hvataju mesta gde nisu plaćene akcize u prošlosti i to se sve bolje radi. Nije sjajno, nije bajno, ali je čini mi se nužan korak i zato ću reći svima koji ovo gledaju sa strane, nužan korak u ekonomskoj konsolidaciji ove privrede.
Da bismo privukli investicije treće generacije moramo da sredimo fiskalnu disciplinu u zemlji i to je preduslov. Slažem se da je to bolno, da je to nepopularno. Bilo bi najbolje da nismo ništa morali da sečemo, ali od tri kategorije, vi dobro znate naš budžet, nama je red veličine 500 milijardi su penzije i transferi, 400 milijardi su vam plate u javnom sektoru, 130 milijardi su vam kamate zbog dugova koje smo napravili, zajedno, neću uopšte, ja ne želim to partijski da bojim, u prošlosti, 50 milijardi su vam investicije, to je deo ukupnih investicija, pošto deo ide mimo budžeta, kao što znate u članu 3. se saopštavaju sve.
Imate kompletan spisak, pogledajte budžet koji smo usvajali, i imate materijalne troškove i to je to. Vi u tom budžetu, pošto stranci ne žele, to se zove bankrot, da nismo platili kamate, jedino mesto, jedina hirurgija, fiskalna hirurgija je bila moguća na platama i penzijama, zato je to politički hrabar potez, zato je to otvoren potez.
Znači, mi smo naneli, pod znakom navoda, bol ljudima zarad boljitka. Ono što smo uradili je dalo rezultat više od očekivanja. Ništa sjajno, ništa bajno, više od očekivanja, planirali smo 110 milijardi, 107 milijardi deficita krajem juna, biće 20, biće 30 možda kada platimo kamate i tih 30 će biti uvećano za četiri do pet milijardi zbog toga što računamo po računovodstvenim standardima „keš akauntinga“ našeg u budžetu, računamo četiri do pet milijardi više plaćene kamate od onoga što treba, što nas košta, zato što su takva pravila.
Mi plaćamo kamate rezervama u dolarskoj likvidnosti, koje imamo od avgusta prošle godine, koje smo platili 87 dinara za dolar, a vodimo u knjigama po 110, 111 dinara. Vodimo po skoro 30 dinara više svaki dolar. Prema tome, to je veštački deficit koji u stvari nije stvaran. To je više ili isto, to je polovina onoga što smo manje potrošili na strani investicija. Slažem se, trebalo je da ostvarimo investicije po planu, ali ne ostvarujemo. Nadam se da ćemo ubrzati, nadam se da ćemo uhvatiti korak, nadam se da ćemo potrošiti onaj, na razdelu Ministarstva finansija se nalazi pet milijardi eksproprijaciju. Spremni smo da pomognemo, ali nas koče različite pravne i druge prepreke koje ne dozvoljavaju da se te stvari realizuju.
Voleo bih da razgovaramo danas o ovome šta je bitna strana ovog procesa. Bitna strana ovog procesa je da nam je akciza potrebna na strukturnoj strani prihoda. Alternativa je povećanje PDV koji pogađa sve. Ovo je malo povećanje koje daje ciljani efekat koji je neophodan da se zatvori kvadratura kruga, ne zato da bismo smanjili ovaj deficit koji je premali, nego da bismo smanjili strukturni deficit, o kome možemo u nekoj posebnoj raspravi da diskutujemo. To su oni elementi obećanih rashoda i stalnih prihoda, to je strukturni deficit. Ovo što sada gledamo, to je tekući deficit i to je razlika. Razlika je u tom deficitu to što imate obećanja i stvari koje se dešavaju vanredno. Vanredno je manja potrošnja investicija, vanredno je i povećanje dividendi, vanredno je čitav niz stvari, a mi moramo da obezbedimo za drugu i treću godinu programa da imamo strukturne elemente koji će nam dozvoliti da uradimo sve ono što želimo da uradimo za dobrobit privrede Srbije i za dobrobit naroda Srbije. Hvala.
