Zahvaljujem, prof. Marinkoviću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS, Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, na samom početku ću istaći da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje i podržati i glasati za predloženi set zakona o kojima danas raspravljamo.
Najpre ću početi od onog što je faktički i bila prva tačka dnevnog reda ovog zasedanja republičkog parlamenta, to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcijama.
Uvaženi ministre, vi ste rekli od prilike koji su ciljevi ovog zakona, a mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da su oni u svakom slučaju višedimenzionalni i da se postižu najmanje tri cilja, sa usvajanjem ovog zakona.
Prvi cilj je nesumnjivo harmonizacija akcizne politike sa fiskalnom politikom EU. Drugi cilj je popuna budžeta Republike Srbije, a treći cilj je stvaranje preduslova EDB-u i svim onima koji od ovih sredstava, koja se dobijaju naplatom akcize mogu da ostvare određene pozitivne efekte.
Ovde je bilo danas dosta kritika, naročito od opozicije, kada je u pitanju povećavanje cene po osnovu naplate akciza. Komparativnim posmatranjem sa zemljama u našem bliskom okruženju i to sa Hrvatskom i sa Slovenijom. Pa, hajde onda uvaženi ministre da demistifikujmo tu priču. Hajde, da upravo krenemo od tih paralelnih načina ustrojstava ili sistematizacije kako se to akcizna politika ustrojavala, kako se akciza naplaćivala i po kom osnovu?
Hajde da pođemo od Hrvatske. Hrvatska, rečeno je da ima mnogo bolji standard nego Srbija, da ima mnogo veće plate i to je tačno. Ali, podsetiću Hrvatska je još 1994. godine uvela akcize na energente, pre svega na električnu energiju, 2010. godine Hrvatska počinje sa harmonizacijom akcizne politike sa fiskalnom politikom EU, da bi ta harmonizacija bila završena Zakonom o trošarinama koji je donet u Hrvatskoj na jedan bezbolan način kojim je u potpunosti sprovedena harmonizacija akcizne politike sa fiskalnom politikom EU.
Šta se dešava? Hrvatska i Vlada Hrvatske, nakon izvršene harmonizacije donosi uredbu kojom povećava akcize na električnu energiju. Zašto? Pa, zbog toga što vodi računa o svom budžetu. To je odgovor opoziciji da upravo odgovorne Vlade u državama, čiju fiskalnu politiku štite, vode računa o zaštiti svog budžeta bez obzira koliko njihovi fiskalni sistemi bili stabilni, koliko njihova finansijska konstrukcija kompletnog sistema ekonomskog i finansijskog bila stabilna ili ne.
Ista situacija je i u Sloveniji. U Sloveniji je nakon izvršene harmonizacije 2007-2009. godine došlo do povećavanja akciza, odnosno naplate akciza. Zašto? Pa, opet zbog toga da bi se zaštitio budžet države, kao što je to uradila Hrvatska, to je isto uradila i Slovenija.
Postavlja se pitanje, uvaženi ministre, pa zašto bi mi bili veći papa od pape i zašto bi se mi pravili pametniji od onih koji su na pametan način uradili i pustili naš budžetski sistem jednom stihijskom načinu popunjavanja ili bolje reći ne popunjavanje.
Zbog toga ova Vlada ima podršku SPS, jer participira u Vladi i to odgovorno participira u Vladu i zbog toga smatra da su ova sistemska rešenja dobra sistemska rešenja.
Mi u poslaničkoj grupi SPS i te kako dobro znamo da građani Srbije ne rado prihvataju ovaj koncept i da je ovo za građane Srbije jedna nepopularna mera, jer bilo kakvo povećavanje cena koje se plaćaju naime utrošene električne energije, u svakom slučaju građani ne doživljavaju na pozitivan način, što je i logično i prirodno.
Mi, kao stranka koja i te kako vodi računa o socijalnoj pravdi, sa socijalnog aspekta i socijalnog stanovišta smatramo da građane u tom pravcu treba razumeti.
Ali, isto tako građani treba da znaju da je upravo ova mera nešto što će predstavljati preduslov za pozitivan efekat u nekom budućem periodu. Zato ćemo se, uvaženi ministre se sa vama saglasiti kada ste u uvodom izlaganju rekli da je ovo jedna vrsta žrtve koju građani Srbije podnose kako bi se u nekom doglednom periodu očekivali, upravo pozitivni efekti za građane.
Ali, oni što građani ne znaju, a ni vi, to niste izneli u uvodnom izlaganju, jeste sledeća činjenica. Ono što je bilo planirano u pogledu menjanja akcizne politike Republike Srbije, jeste najavljeno uvođenje akciza na električnu energiju koja je trebala da rezultira povećanjem cena za krajnjeg korisnika u visini od 15%.
Vi me ispravite ako grešim. Upravo, zahvaljujući naporima premijera i vas lično, do 15% povećanja nije došlo, nego do 12,5%, pri čemu ako govorimo o tom relaksiranju, najveću štetu trpi upravo EPS, jer 7,5% u svakom slučaju ide u budžet i od 7,5% u svakom slučaju koristi će imati građani, bez obzira na koji način, da li preko fonda penzijsko-invalidskog osiguranja ili kroz druge efekte, ali u svakom slučaju korist osećaju građani Republike Srbije.
„Elektroprivreda Srbije“ trpi, ali EPS s druge strane takođe od ovog načina normiranja ili sistematizovanja može očekivati efekte u smislu ili restrukturiranja i to upravo onakvog kakvog, o čemu će se kasnije naravno izjašnjavati, inače država Srbija treba da ima, ne samo kada je u pitanju EPS već i druga javna preduzeća, tako i upravo od efekata koji se očekuju od ovog zakona.
To su razlozi zbog čega građani Srbije treba da prepoznaju da ova nepopularna mera zaista nepopularna mera sa socijalnog aspekta treba da bude jedna vrsta tereta koja u nekom doglednom periodu može, ponoviću, može ostvariti pozitivne efekte i mi u tom pravcu smatramo i delimo vaše raspoloženje koje je optimističko, da će i daljim merama koje sprovodi Vlada Republike Srbije do tih pozitivnih efekata i doći.
Što se tiče drugih predloga zakona, ja bih se najpre osvrnuo na Predlog zakona kojim se potvrđuje Sporazum o zajmu za razvoj i restrukturiranje preduzeća i to javnih preduzeća.
Uvaženi ministre, poslanička grupa SPS ovde daje bezrezervnu podršku. Apsolutno sve „neverne Tome“, bez obzira kojoj političkoj opciji ili provenijenciji pripadale, da li vladajućoj ili opozicionoj, ovde nekim činjenicama ne mogu ni u kom slučaju prigovarati, odnosno te iste činjenice ne mogu dovoditi u sumnju. Zbog čega? Zbog toga što postoji ogroman broj problema na nivou javnih preduzeća zbog čega se upravo ovaj zakon o zajmu mora doneti.
Neki problemi su zajednički većini javnih preduzeća. Drugi su karakteristični samo za neka javna preduzeća. Ja ću pomenuti one koje vi niste taksativno nabrojali ali su vam i te kako dobro poznati - niska troškovna efikasnost koja se ispoljava kroz višak zaposlenik, sklapanje štetnih ugovora, obavljanje socijalnih funkcija na nivou javnih preduzeća što nije u skladu sa fiskalnom konsolidacijom i finansijskom konsolidacijom, prekomerno sponzorisanje od strane javnih preduzeća koje je inače prisutno manje-više u svim javnim preduzećima.
Sa stanovišta države, najveći problemi se odnose na javna preduzeća koja generišu gubitke koje potom pokriva država iz budžeta. E, zbog toga je ovaj zakon neophodno potreban, jer građanima Republike Srbije sigurno nije poznato da od 800 javnih preduzeća samo njih desetak posluje pozitivno. Samo desetak preduzeća od 800 javnih preduzeća. Po visini gubitaka, nesumnjivo prednjače „Srbijagas“, „Železnice Srbije“, „Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd“.
Najvažnije mera sa stanovišta ovoga što mi danas radimo kroz donošenje sistemskih zakona, barem onako kako to posmatraju socijalisti i poslanička grupa SPS, jeste za „Srbijagas“ da ovo preduzeće prestane da isporučuje gas kupcima koji ih ne plaćaju, da prestane isporuku gasa neplatišama. Važno je da se eliminišu i neproduktivni troškovi koji su vezani za posrednike u trgovini gasom, kao i da država hitno privatizuje zavisna preduzeća van osnovne delatnosti.
U slučaju „Železnica“. Ovaj problem je daleko kompleksniji. Rešavanje tog problema je zaista komplikovano i ono podrazumeva zatvaranje velikog broja neproduktivnih pruga i koncentraciju resursa na ključne magistralne pravce kao što su Koridor 10, pruga Beograd - Bar i drugo.
Međutim, potrebno je izvršiti podelu preduzeća i otpuštanje viška radnika. Vi ste već rekli da u tom pravcu je potrebno obezbediti novčana sredstva za otpremnine, sa čime se mi potpuno slažemo.
Što se tiče gradskog saobraćajnog preduzeća u Beogradu, rešenje možda postoji, a vi ćete razmisliti o tome, da se vrši povećavanje zarada i novčane mase za isplatu zarada uz smanjenje viška radnika i snažnije uključivanje privatnih preduzetnika.
Što se tiče privatizacije javnih preduzeća, uprincipu je moguće privatizovati sva preduzeća koja rade u uslovima konkurencije. U ovim uslovima nesumnjivo posluje Telekom, Dunav osiguranje, odnosno Dunav grupa i druga.
U državnom vlasništvu bi trebalo da ostanu prirodni monopoli kao što su Elektromreže Srbije, deo „Železnica“ koja se bave infrastrukturom, Pošta, komunalna preduzeća koja se bave vodosnabdevanjem, kanalizacijom i druga preduzeća.
Ono što je ovde nesporno, nesporno je da sva ova preduzeća kao gubitaši, bez finansijske pomoći koja se obezbeđuje upravo na način za koji se ja nadam da će u danu za glasanje podržati svi oni koji imaju dobre namere prema građanima Republike Srbije, a zbog građana Republike Srbije se sve ovo i radi, jeste upravo usvajanje ovih zakona zbog toga što, podsetiću na statistiku, javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija su u strukturi sledeća – 25 je u statusu javnih preduzeća, četiri u statusu akcionarskih društava, sedam u statusu društava sa ograničenom odgovornošću.
Ova preduzeća imaju oko 93 hiljade zaposlenih i primaju subvencije od 27 milijardi dinara. Uvaženi ministre, koji je to teret? Dvadeset sedam milijardi dinara subvencije. Da li je onda uopšte potrebno odgovarati na pitanje bilo kome ko u opoziciji daje kritike koje su po meni neargumentovane i neosnovane da se ovaj problem mora urgentno i hitno rešavati. Mora i upravo je ovo začetak rešavanja tog problema.
Na kraju, želim da istaknem i ono što se vezuje za zakon koji se odnosi na potvrđivanje Sporazuma o zajmu za sređivanje, odnosno unapređenje zemljišne administracije. Hajde da tu budemo malo otvoreniji nego što inače jesmo za javnost, a to je da je ovo jedna od neuralgičnih tačaka kada je u pitanju mnogo što šta, počev od saobraćaja, infrastrukture, privrede, privatizacije, pa nadanje da ne nabrajam.
Zašto neuralgična tačka? Zbog toga što ovde upravo u nesređenosti ili neuređenosti zemljište administracije stoji generator svih problema koji se odnose na nemogućnost izdavanja građevinskih dozvola na način koji je to zakon propisao, nemogućnost sprovođenja privatizacija na način koji je zakon propisao i sa efektima koji se od privatizacije očekuju i mnogo što šta drugo.
Ali, uvaženi ministre, ja se nadam, s obzirom na vašu nesumnjivo izuzetno visoku stručnu referencu, daćete i u Vladi Republike Srbije istrajavati na rešavanju još jednog problema, a taj problem je čisto normativne prirode. Mi sa službama za katastar nepokretnosti u praksi imamo neviđeno mnogo problema, ali najveći problem jeste nesumnjivo sporost službi za katastar nepokretnosti, nesumnjivo jedan takođe veliki problem jeste nemogućnost da se na transparentan način sprovede sve ono što se od katastra očekuje, kako bi građani imali mogućnosti da adekvatno reaguju na sve one probleme sa kojima se u katastru suočavaju.
Zašto ovo govorim? Zbog toga što imamo sistemsko rešenje da po žalbama na odluke službi za katastar nepokretnosti odlučuje resorno Ministarstvo za saobraćaj, infrastrukturu i građevinarstvo. To ministarstvo je opterećeno sa ne nekoliko desetina, nego nekoliko stotina hiljada žalbi i zar mi možemo da očekujemo od Ministarstva za saobraćaj, infrastrukturu i građevinarstvo efikasno odlučivanje uz takvu zatrpanost, a s druge strane, da građani dožive pravnu sigurnost i da u kratkom roku ili u razumnom roku dobiju odluku po žalbi. Ne možemo dok se taj problem ne reši.
Potrebno je restrukturirati katastre, potrebno je doneti nova sistemska rešenja kojim će se drugačije organizaciono urediti službe za katastar nepokretnosti, da se ne ponavljaju greške iz periode koje je ova Vlada nasledila, koje smo mi nasledili, iz perioda kada su generatori problema bili Republički geodetski zavod, a sada službe za katastar nepokretnosti na drugi način, bez namere da govorimo o subjektivnoj odgovornosti, jer ako nešto nije sistemski dobro rešeno, ne možemo govoriti o pojedinačnoj krivici dok se to sistemski dobro ne reši.
Naravno, i za sve ostale zakone koji su danas predloženi, odnosno predloge odluka, Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će glasati u danu za glasanje i iste podržati i podržava Vladu Republike Srbije i vas lično u nastojanjima da se svi ovi problemi što pre prevaziđu. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Pošto smo završili sa ovlašćenim predstavnicima, prelazimo na redosled narodnih poslanika po prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Jovanović je u jednoj iscrpnoj malopređašnjoj diskusiji govorio o svim zakonskim predlozima i odlukama koje danas jesu tema, ne umanjujući značaj i važnost preostalih tačaka dnevnog reda. U svom izlaganju ja ću napraviti samo još jedan dodatni osvrt i još jednom pokušaću da navedem razloge zbog kojih poslanički klub Socijalističke partije Srbije, pored preostalih tačaka dnevnog reda i zakonskih predloga i odluka, hoće podržati i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Dakle, već je o tome bilo reči. Tačno je da razlozi za usvajanje ovog zakonskog predloga jesu postizanje ciljeva iz, kako je navedeno, domena politike akciza, harmonizacija akcizne politike sa propisima Evropske unije i to, pre svega, u smislu proširenja predmeta oporezivanja akcizama i na električne energiju.
Tačno je i to da razlog za usvajanje jeste, između ostalog, razlog za donošenje ovog zakonskog predloga, jeste i to što on predstavlja osnov za realizaciju sporazuma koji vodi ka fiskalnoj konsolidaciji i koji jeste preduslov i osnov za realizaciju sporazuma za Međunarodnim monetarnim fondom.
Tačno je i to da ovim zakonskim predlogom na jednoj strani hoće biti omogućen veći priliv sredstava, veći prihod u republičkom budžetu. Ministar je o tome govorio u uvodnom izlaganju. Dakle, to će biti negde oko 17 milijardi dinara na godišnjem nivou.
Tačno je i to da će on omogućiti veću ekonomičnost uštedu, racionalniju potrošnju električne energije i da se na ovaj način stvara jedna trajna osnova za razvoj energetskog sektora, odnosno sektora energetike.
Naravno da u potpunosti jesmo svesni i na pravi način sagledavamo i potrebe i situacije u kojoj se nalaze građani Srbije. Naravno da svako poskupljenje jeste i teško pada građanima Srbije, da i ovo poskupljenje, koje će u proseku po računu iznositi negde oko 325 dinara, hoće teško pasti građanima Srbije.
Naravno, da nikada nije pravi trenutak za povećanje cena, naročito povećanje cena i poskupljenje električne energije. Ali, ono što želim da kažem jeste da Vlada Republike Srbije u razgovorima sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda na temu poskupljenja cene električne energije, zauzela jedan, rekao bih, ozbiljan i socijalno odgovoran pristup i da Vlada jeste uspela da realizuje one ciljeve koje je želela postići tokom razgovora sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda. Tu, pre svega, mislim da dođe do najmanjeg mogućeg, procentualno gledajući povećanja cena električne energije u Srbiji, a s druge strane, sagledavajući pre svega socijalnu situaciju, socijalno ekonomske prilike u Srbiji, da se zaštite socijalno najugroženije kategorije stanovništva.
Naravno da nije reč ovde o tome da neko Srbiji želi nešto da nametne na silu ili da MMF želi da nametne na silu poskupljenje električne energije ili bilo koju drugu odluku. Mislim da u tom kontekstu ne treba posmatrati ni MMF kao instituciju, ali ni razgovore koji se vode sa predstavnicima MMF-a. Međunarodni monetarni fond jeste institucija koja želi dobro Srbiji, koja zajedno sa Vladom Republike Srbije radi na iznalaženju najboljih mogućih rešenja koji vode ka održivom budžetu i koji vode ka privrednom rastu.
Naravno, pozitivan stav MMF je veoma važan i značajan. Koliko je važan za investitore, toliko je važan i značajan za građane Srbije i on jeste ohrabrujuća i pozitivna poruka građanima Srbije, da građani Srbije imaju Vladu koja nešto konkretno čini i radi u njihovom interesu.
Vlada Republike Srbije mora da bude istrajna i da nastavi sa sprovođenjem reformskih procesa, jer bez reformi i reformskog procesa neće biti pozitivnog pomaka i neće biti boljitka. Taj reformski proces podrazumeva i donošenje hrabrih, teških i nekada nepopularnih odluka, ali ova Vlada je pokazala da sve što čini i radi, ne radi zbor rejtinga političkih stranaka koje čine vladajuću koaliciju, već zbog građana Srbije, zbog budućnosti Srbije i zbog budućnosti svakog građanina Srbije.
Već sam rekao, reformski procesi ne smeju da stanu. Vlada mora da bude istrajna u tome. To podrazumeva, ponoviću, i hrabre i teške i nekada nepopularne odluke, ali to je nešto što vodi ka održivom budžetu i rastu. Cilj je održivi nivo deficita i učešća duga u BDP-u.
Vi ste, gospodine ministre, govorili o prvim fiskalnim rezultatima u ovoj godini i oni jesu ohrabrujući, oni jesu dobri. Pozitivna vest za građane Srbije, mi očekujemo da će deficit na kraju godine biti u proseku od 500 do 600 miliona evra ispod planiranog.
Kada je reč o fiskalnoj konsolidaciji, slažemo se u potpunosti da je važno da postoji trajni izvor prihoda, što se i postiže zakonskim predlogom o kojem mi danas govorimo, dakle, akcizama na struju.
Vi ste, takođe, o tome govorili u uvodnom izlaganju. Godišnji prihod koji je planiran po ovom osnovu je oko 17 milijardi dinara i ta sredstva iz Republičkog budžeta hoće biti usmerena upravo, pa želimo da verujemo da će biti usmerena ka građanima Srbije, upravo ka poboljšanju života građana Srbije, u smislu pružanja i kvaliteta svih onih usluga koje država pruža građanima Srbije. Tu mislimo i na zdravstvo, na prosvetu i na socijalnu zaštitu.
Država i dalje hoće štititi socijalno najugroženije kategorije stanovništva kroz program zaštićenih kupaca, kojim najsiromašniji dobijaju deo potrošnje struje besplatno. Mislim da je u budžetu Republike Srbije za ovu godinu opredeljeno negde oko šest miliona evra za ovu namenu, odnosno za energetsku zaštitu najugroženijih kupaca.
Mislim da je struja u svim državama akcizni proizvod i pored poskupljenja cene električne energije, o kojoj danas govorimo, u Srbiji je i dalje najniža cena električne energije u Evropi. Takođe, želim da kažem da mi verujemo da u ovom trenutku ne postoji bojaznost da će ovo povećanje imati uticaj na rast cena roba i usluga u Srbiji.
Kada već govorimo o odnosu cene struje u Srbiji, prema nekim susednim državama, recimo, već je o tome bilo reči, ali ću ponoviti, Srbija je jeftinija u proseku 15% nego u Makedoniji, 12% nego u BiH, duplo jeftinija nego u Hrvatskoj, a oko 50% u Crnoj Gori.
Legitimno je pravo svake političke opcije da ima kritički osvrt prema radu Vlade Republike Srbije, prema odlukama koje donosi Vlada Republike Srbije. To pravo niko ne može oduzeti ni jednoj političkoj opciji.
Mi smatramo da ne treba u političkom kontekstu i da nije dobro u političkom kontekstu govoriti o temi o kojoj danas govorimo i ovu temu svoditi na nivo dnevno-političkih tema. Sigurnost snabdevanja i budućnost EPS-a i reformski procesi, koji u Srbiji ne smeju da stanu i koji moraju da se nastave i koji vode u pravcu fiskalne i ekonomske konsolidacije, za nas su veoma važne i značajne teme danas.
Ovo o čemu danas govorimo je deo mera koje jesu, po našem mišljenju, spas za srpsku ekonomiju i deo mera koje se tiču budućnosti Srbije i, ponoviću, deo mera koji se tiču budućnosti svakog građanina Srbije.
Maločas je bilo reči, kada već govorimo o poskupljenju električne energije, vi me ispravite ako grešim, ali mislim da je do formiranja ove Vlade cena struje poskupela čak 1000%, odnosno 10 puta više, a u periodu, recimo, 2001. do 2008. godine 726%, ispravite me ako grešim u ovim podacima. Kada budemo imali stabilnu fiskalnu konsolidaciju, mi smo ubeđeni, naravno da u tom trenutku možemo razgovarati o korekciji koja bi akcizu o kojoj danas govorimo snizile.
Inače, slažemo se u potpunosti da Srbija i energetski sistem moraju i treba da uđu u režim rada koji je tržišni. Mora se ući u novi investicioni ciklus, jer ponoviću elektroenergetski sistem i elektroprivreda Srbije moraju biti stabilni. Mora se podstaći EPS da se ponaša odgovornije i da uspešno rukovodi ovom kompanijom.
Takođe, o tome je govorio gospodin Jovanović, ovlašćeni predstavnik, proces restrukturiranja EPS-a mora i treba da se završi. Mi od procesa restrukturiranja očekujemo veću efikasnost, restrukturiranje menadžmenta, očekujemo manje troškove i, naravno ono što je i najvažnije, očekujemo da će biti ostvaren daleko veći prihod.
Ponoviću još jednom ono što je gospodin Jovanović govorio, kada je reč uopšte o javnim preduzećima u Republici Srbiji, imate našu podršku kada govorimo o racionalizaciji javnih preduzeća. Racionalizacija mora da se nastavi, reforme moraju da se nastave, mora se razmišljati u pravcu menadžmenta koji će biti profesionalan, jer to jeste jedini način da imamo efikasnija javna preduzeća i jeftinija, odnosno javna preduzeća koja će poslovati racionalnije i sve to u pravcu jasno i precizno definisanog koncepta, a to je reforma javnog i jačanje privatnog sektora. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.
Zašto poskupljuje struja? To je pitanje, a ne pitanje toga da li je u Hrvatskoj akciza veća ili manja i kakvo je stanje u našim finansijama. Kakvo je stanje u našim finansijama se vidi ovde. Ovo je brojač javnog duga sa grbom Srbije. Znači, to je zvanični podatak i tu trenutno piše 25 milijardi, menjaju se stalno.
Jako je tužno da ekonomista svetskog glasa mora da pred Skupštinom Srbije brani jednu ovako tanku priču o akcizi. Zašto se uvodi akciza? Zato što su nam finansije jako dobre, pa onda ne treba da se uvodi, onda treba da se ukine na bio-gorivo i na bio-tečnosti, jer to je uvedeno u akcize pre dve godine sa potpuno besmislenim razlogom. Ako neko proizvodi i ako neko troši bio-gorivo i bio-tečnosti, treba ga stimulisati, a ne kazniti.
Šta je problem sa cenom struje u Srbiji? Tačno je da je najniža u Evropi, ali nije tačno da je 4,9 dinara. To je samo loša statistika. To je posledica toga što Srbija ima nekoliko stotina hiljada brojila koji ne mere ništa, koja stoje bez veze. Inače, realna potrošnja ne može da bude ispod 600, 700 kilovata mesečno. Ko to može da živi mesec sa 250 kilovata? Niko,naravno. Ako primenimo taj nivo potrošnje, onda je prosečna cena u Srbiji skoro osam dinara, a ne 4,9 i to su realni podaci.
Zašto je EPS u lošem stanju i zašto MMF traži da se poveća cena? Kad bi se smanjili troškovi u EPS, ne bi MMF tražio povećanje cena, i to je jasno kao dan. Zašto su velike cene? Zato što ima 15 do 17 hiljada radnika viška. To što je smenjeno 600 direktora to je čista demagogija. Šesto direktora, ti ljudi su ostali da rade u EPS sa istim platama samo se više ne zovu direktori. Njihove sekretarice su i dalje sekretarice. Njihovi vozači su i dalje vozači, a niko nije prodao ni jedan auto. Prema tome, tu nema smanjenja troškova. Kada bi se doveo nivo zaposlenih u EPS-u na potreban broj smanjenje za plate na godišnjem nivou bi bile preko 200 miliona evra, što je više nego efekat u budžetu koji se očekuje od uvođenja ove akcize.
Druga stvar su krađe u EPS. Godine 2012. tri milijarde kilovat sati je razlika između isporučenog i fakturisanog, odnosno ne tehnički gubici su tri milijarde kilovata. Posle promene vlasti 2013. godine bitno se promenila stvar tako da više nije tri milijarde, nego je to postalo 4,6 milijardi.
Vučić je rekao septembra prošle godine – nemojte da mi dolazite sa zahtevom da se poveća cena struje, nego mi pokažite ko krade 18% struje, citiram. Nije otkriveno ko to krade.
Javne nabavke za EPS su cirkus, posebno sa brojilima i tu proverite šta se desilo sa nabavkom čeških brojila koji nešto ne rade ili zašto se menjaju brojila na pet, šest godina bez bilo kakvog razloga u nekim delovima, a negde ostaju jako, jako dugo.
To su razlozi zbog čega je u Srbiji EPS na gubicima, ne zato što su građani Srbije bahati pa imaju višak para, pa ih treba zbog toga nagraditi ovom akcizom, kao što je ministar rekao, nego zato što se ovim prikriva jedna nesposobnost, pre svega, i kriminal u EPS-u, koji nije od juče, ali to nije opravdanje, i nesposobnost ove vlasti da stvarno napravi konsolidaciju javnih finansija, nego se tu koriste razne finansijske trakalice, da bi se tu pokazali veliki napreci. Kažite građanima Srbije koliko je bolje, nemojte nama o tome da pričate.
Konačno, dug u dolarima je, recimo jedan od primera kredita u dolarima je kredit iz Emirata. To se nije zadužio neko pre, nego je to zaduženje od pre dve godine.
Konačno, naučite predsednika Vlade da ne postoji bruto domaći PDV. Kada hoće da kaže da postoji povećanje bruto domaćeg proizvoda, onda neka kaže bruto domaći proizvod. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, povreda Poslovnika.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Član 107. – vređanje dostojanstva parlamenta. Morali ste da reagujete zato što je neko stavio ispred sebe nekakav brojač, tvrdeći da je to zvaničan podatak Republike Srbije, čak je stavio i grb, između ostalog, Republike Srbije, što je inače za krivičnu odgovornost, jer se radi o izmišljenoj nevladinoj organizaciji. Čudo, bliska je nekim organizacijama na Fakultetu političkih nauka, baš me čudi zbog čega tamo, a koja je stavila taj brojač i predstavila ga kao navodno zvaničan podatak kako nama raste javni dug i na taj način diže paniku kod naroda.
Ako pogledate sajt te nevladine organizacije, a za koju ne znate ni adresu, ni ko su predstavnici te nevladine organizacije, videćete da su neki drugi internet sajtovi veoma tzv. opoziciono nastrojeni, iste strukture, apsolutno istog domena, iz istog centra to neko radi, izmišlja takve stvari. Molim vas, ubuduće, da opomenete onoga ko to iznosi, jer je zaista ne primereno da se laže narod, da se obmanjuje i diže panika. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Đukanoviću.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne.)
Gospodine Živkoviću, znate da nema replike na povredu Poslovnika.
(Zoran Živković, s mesta: Nisam se ni javio.)
Izvinjavam se.
Reč ima ministar Dušan Vujović. Izvolite.

Hvala lepo.
Dozvolite mi da krenem od poslednje konstatacije. Prvo, mislim da je bitno da pojasnimo za naše građane, postoji uvozni PDV koji je uvek bruto, to je primena stope PDV-a na uvozne proizvode nakon što se primeni carina i drugi troškovi uvoza. Postoji bruto domaći PDV, to je iznos PDV stope na sve domaće transakcije i postoji neto domaći PDV, to je bruto domaći PDV umanjen za povraćaj PDV-a bilo u domaćim transakcijama bilo u izvozu.
Prema tome, to je što se tiče terminologije. Ovo nema nikakve veze sa društvenim proizvodom, ovo je porez na dodatnu vrednost. Kao što možemo da vam damo podatke, svi podaci se vode, ono što mi pratimo jeste bruto uvozni i bruto domaći, kao ukupno naplaćeni. Pošto veličine povraćaja su teško predvidive zato pratimo i bruto i neto kretanje PDV-a u ovim našim izveštajima. Dakle kada govorimo o tome da imamo suficit od osam milijardi sa poslednjim danom koji imamo u izveštaju, a to je petak u junu mesecu, onda računamo i bruto i neto PDV i tako dolazimo do neto svote.
Što se tiče nagrade, molim vas da ne citirate pogrešno i ne ponavljate pogrešno citiranje. Rekao sam da su građani Srbije podneli žrtvu za fiskalnu konsolidaciju. Nagrada za to je smanjenje deficita. Oni su za svaki dinar koji su žrtvovali dobili dva do tri puta više smanjenje deficita od onoga što su žrtvovali.
Dozvolite mi da ponovim cifre da ovde više ne bi bilo preganjanja oko cifara. Deficit je smanjen zbog toga što su porezi povećani za 13,8 milijardi. Poreski prihod je povećan za 13,8 milijardi, PDV je 6,9, to je neto PDV, akcize 5,7 milijardi, carina 1,8 milijardi i još ostale sitnice. Neporeski prihod je 28,5, ukupno 42,3 milijarde su veći prihodi budžeta u periodu januar – 31. mart.
Drugo, na strani rashoda imamo smanjenje tekućih rashoda od 26 milijardi, od toga plate, dopunske dve i po milijarde povrh onog smanjenja plata od 10%. Robe tri milijarde povrh onog, pre svega zbog pada cene energije, ali i to je ušteda. Kamate dve milijarde manje bez računanja ovog efekta revalorizacija kamata, socijalna davanja 2,7 milijardi i transferi fondovima minus 18,5 milijardi zbog toga što se bolje uplaćuju doprinosi.
Ukupni kapitalni rashodi koji se ovde toliko pominju su manji, ali za 8,5 milijardi. Ukupno smanjenje rashoda je 34,5 milijardi, 42,3 i 34,5 su zajedno 76,8 milijardi manje, smanjen je deficit u odnosu na plan koji je fond podržao koji je smanjenje u pravcu fiskalne konsolidacije od tri godine.
Znači, mi smo prebacili plan za 76,8 po ovim kategorijama, 42 milijarde na strani prihoda i 34,5 na strani rashoda. Ključna ekonomska stvar, zašto govorim o akcizama? Zato što dosta ovih stvari su tekuća smanjenja koja ne možemo da garantujemo u narednoj godini. Ove akcize nam nude strukturni prihod u narednim godinama da održimo plan za tri godine i za dve godine da ga postignemo.
To je suština, tako se vozi brod. Tako što uradimo skraćenja u kratkom roku i onda ih podržimo strukturnim merama na duži rok. Prema tome, ako budemo prebacivali, mi ćemo radi ustupiti akcize EPS-u ili smanjiti akcize kada za to dođe vreme, kada izađemo na situaciju gde imamo smanjenje duga u društvenom proizvodu i deficit koji možemo da održavamo ispod nivoa mastrihta. To je 76,8.
Na kraju maja to bi bilo umesto 90 projektovanih 25, to je stvaran podatak, a očekujemo da ćemo isto to održati na kraju juna, pa ćemo umesto 107 projektovanog deficita imati svega 30. To je tih 75-76 milijardi koje smo uštedeli, raspoređeno ravnomerno na sve ove kategorije. Hvala.