Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, replika.
Pomenuti ste i ja vas molim da ovim zatvorimo krug replika i da ne otvarate nove replike.
Izvolite, gospodine Đurišić.

Hvala, predsedavajući.
Krenuli smo od 2001. godine, a mogli smo i da se vratimo u 90-u ili ne znam u koju godinu, pa da onda sabiramo sva poskupljenja. Ali, u svim tim poskupljenjima nije bilo akciza na struju. Prvi put danas Vlada donosi zakon kojim će uzimati pare od svih građana Srbije koji plaćaju električnu energiju u budžet, da troši onako kako je ministar već objašnjavao, koliki su nam delovi budžeta, gde možemo da menjamo i koliko možemo da menjamo, koliko su fleksibilni itd. Reče ministar – to je tema za neku drugu raspravu. Ja se slažem, ministre, trebali bi o tome da govorimo.
Dakle, ja očekujem da ćemo imati raspravu o rebalansu. Ako je ovako dobar budžet, pa sada još sa ovim novim prihodom, mi nećemo uopšte da imamo deficit verovatno tamo u avgustu, septembru, kada krenu ovi prihodi. Znači, mi ćemo da budemo na nuli, ako smo planirali deficit od nekih 5,5-6%. Na kraju godine moramo da uradimo rebalans. Pretpostavljam da bi onda vodili ovu raspravu, pa videli kakvi su rezultati, odnosno šta je dovelo do toga. Vi ste to lepo rekli, vi to zovete strukturne reforme koje treba da se urade, a ovo su trenutne, kratkoročne.
Mi kritikujemo to što vi pravite sliku da je posao završen time što iz budžeta nisu potrošene pare za investicije, time što su neki vanredni prihodi u budžetu. Vi govorite o tome i vi se hvalite time kako je sada manji deficit, a onda priznajete da je ova mera zato što mora strukturno da se budžet izbalansira. Recite otvoreno građanima da nije tako sjajno u budžetu, da nam nije tako dobro, da nas je sramota.

Zahvaljujem se, gospodine Đurišiću.
Reč ima dr Aleksandra Tomić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, danas smo imali prilike da čujemo različita stanovišta, naročito kada su u pitanju predlozi izmena i dopuna Zakona o akcizama. Ali, pored tih, treba reći da imamo potvrđivanje konvencija koje se odnose na zajednički tranzitni postupak, kao i deo koji se odnosi na formalnosti u trgovini robom i imamo predloge zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu, koji su vrlo važni jer se jedan odnosi na deo koji obuhvata zemljišni katastar, a drugi na strukturne reforme uopšte javnog sektora i javnih preduzeća.
Na kraju, ono što je izazivalo čuđenje, to je Predlog programa koji je obuhvaćen radom Republičkog zavoda za statistiku od 2014. do 2020. godine, što je u suštini osnova za sve ovo o čemu pričamo, jer da tog programa nema mi jednostavno ne bi imali adekvatne podatke sa kojima možemo da raspolažemo kada donosimo uopšte zakonske predloge ovde u Skupštini.
Ono o čemu danas pričamo, o akcizama, to pokazuje suštinski da mnogi koji su protiv ovakvog zakona ne poznaju suštinski šta su evropske integracije i gde smo mi u obavezi da određenim direktivama, koje su još iz 2003. godine, a danas je 2015. godina. Znači, 12 godina je bilo potrebno da dovedemo budžet u takvu poziciju da možemo da govorimo o harmonizaciji propisa, a pogotovo kada su u pitanju akcize. Ta direktiva upravo obuhvata politiku oporezivanja kroz akcize i koje se odnose na električnu energiju.
Ja ću vam reći da je naš kolega Kružević jako dobro dao sistematsku jednu analizu suštine cene električne energije koja je i u regionu, a i kod nas, kao i kako je rasla. Negde je i moj kolega Babić dotakao praktično kako je cena električne energije rasla. Ali, ako bi sumirali rezultate od 2000. godine, cena je bila 0,44 dinara po kilovat času do 2012. godine, kada je došla na 5,95 dinara po kilovat času, što beleži jako velika poskupljenja. Ali, ako bi pratili u četiri godine, 2001. i 2000. godine je bilo tri poskupljenja u toku godine. Ali, nemojte da zaboravite da je tadašnja praktično inflacija bila nekoliko puta veća nego danas, tako da je praktično poskupljenje od 2000. do 2004. godine bilo 166%, od 2004. do 2008. godine 53%, a od 2008. do 2012. godine 42%.
E sada, tu se mnoge stvari zaboravljaju. Zaboravljaju se stvari da su otvorene nova pokrivka i nova polja „Kolubare“, da je ubrzano došlo do eksploatacije uglja i prirodnih resursa na jedan način po kome je suštinski povećana za tri do četiri puta praktično eksploatacija uglja i potrošnja električne energije, da tada nije bilo nezapamćenih poplava kao sada, da nije dolazilo do tolikih šteta energetskog sistema. Ali, nemojte ni da zaboravite da smo se mi po evropskim integracijama obavezali da ćemo do 2020. godine praktično u sistem i učešća električne energije 27% uzeti iz obnovljivih izvora energije i da smo sada na 21,2%. Šta to znači? To znači da će sistem Elektromreža Srbije morati da se unapređuje da bi primio dodatnu količinu električne energije. To je jedan deo.
Drugi deo, kada govorimo o tome koje zemlje u regionu, odnosno u EU imaju ovakav sistem akcija, govorimo o tome da nisu Hrvatska, nisu Velika Britanija i nisu Mađarska. Zašto? Zato što postoji veliki priliv električne energije, odnosno samim tim i finansijskih sredstava iz obnovljivih izvora energije koji imaju potpuno razrađene sisteme. Kod nas do 2012. godine praktično ni zakonski ni planski nisu bili uvršćeni u planu novi sistemi koji bi trebali da pojačaju proizvodnju tzv. zelene energije. Inače, cena zelene energije je jedna od najviših cena, pogotovo u EU. Evropska unija kaže – onoga trenutka kada ulazite u EU, cene električne energije treba da budu ujednačene.
Znači, mi smo daleko, daleko od ujednačavanja cena električne energije. Mi imam najmanju cenu električne energije, ne u regionu, nego u EU. Možda smo zato interesantni mnogim investitorima, ali to ne znači da mi možemo sa takvom cenom jednostavno da trpimo budžetski ovakve subvencije i podrške građanima, jer inače, cena električne energije ima i svoju tzv. socijalnu dimenziju. I, ono što je 2012. godine urađeno, to je da se zaista popiše kompletna nomenklatura socijalnih kategorija za koje će imati praktično podršku iz budžeta i koji neće potpadati pod ovaj sistem obračuna električne energije. To znači da, kolega Kružević je to lepo objasni, šest miliona evra iz budžeta ide za podršku tim socijalnim kategorijama kada je u pitanju cena električne energije. Kada pričamo o Hrvatskoj, njihova cena je duplo veća nego što je cena električne energije u Srbiji.
Ono kada govorimo uopšte da bi treba početi ozbiljno da razmišljamo, to je da podižemo svest u narodu kako da budu energetski efikasni, kako da se ponašamo u okviru pre svega svojih kuća, domaćinstava, pa onda i u okviru malih i srednjih preduzeća u privatnom i javnom sektoru, da jednostavno koristimo sve mehanizme i sve inovacije kojima ćemo praktično uštedeti 30% električne energije minimum samo na osnovu svog ponašanja, a pre svega na osnovu primena kada govorimo o svojim domovima, o gradnji novih tehnologija, novih materijala, koji podrazumevaju energetski efikasne objekte, a zatim i kada govorimo o električnoj energije i primena novih led tehnologija i sijalica. Verujte mi da samo ako krenete od svoje kuće i te potrošnje već ćete imati određene uštede. Ali, jednostavno, mi smo navikli, mi smo narod koji dok nas muka ne stisne ne želimo da štedimo i jednostavno živimo van nekih svojih mogućnosti. To su možda zaista male cifre kada govorimo o određenoj potrošnji i računa od dve i po hiljade dinara, ali su znatne uštede kada govorimo o većim računima.
Ono što treba još reći da akciza na tečnost i punjenje električnih cigareta je nešto što se sada uvodi, što će iznositi oko 10%, ali je primećeno, na osnovu uvoza malih i srednjih preduzeća koja se bave prodajom distribucijom ovih cigareta, da je povećan uvoz cigareta. To znači da građani Srbije koji su pušači prelaze, praktično, u nove vidove kupovine cigareta i to pokazuje, jednostavno, da samim tim oni i u nekom dugoročnom smislu štede na potrošnji. Kako? Pa zbog toga što je urađena jedna analiza, i kroz ovaj zakon je i dato, da praktično jedan mililitar ove tečnosti zamenjuje 20 cigareta, što izlazi da suštinski jedna paklica, po ovome, košta 38 dinara.
Samim tim, uvođenje ovih akciza neće uvesti veliku potrošnju ljudi koji zaista konzumiraju ove elektronske cigarete, ali su svi svesni toga, kada odu bilo gde u inostranstvo, da, jednostavno, paklicu cigareta vi ne možete da kupite ispod četiri evra. Prema tome, i ta cena cigareta, kada govorimo ovde, u Srbiji je negde opet kao socijalna kategorija, negde i nisu toliko pogođeni svi građani Srbije podjednako, nego jednostavno je u domenu luksuza.
Ono što treba reći danas kada pričamo o konvencijama o zajedničkom tranzitnom postupku, to je da mi dobijamo ratifikovanjem ove konvencije nov kompjuterizovani tranzitni sistem. Inače, Vlada je donela odluku još 15. januara 2009. godine da po određenim evropskim direktivama i potpisivanjem SSP, znači, Evropska komisija uputila je jednu delegaciju, prvo, da proveri da li je suštinski Srbija sposobna za uvođenje ovakvog tranzitnog sistema i praktično kompjuterizuje ceo sistem prolaska robom kroz carinski terminal. Ono što je važno, da je EU kroz IPA fondove jako puno uložila. Godine 2011. uložila je otprilike 1.925.000 evra, plus dopuna od 224.000 evra, a u 2015. godini – 147.520.000 dinara.
Zašto je potreba uopšte, kao i ova druga konvencija koja govori o pojednostavljenosti formalnosti? Pa upravo zbog toga da bismo obezbedili manje čekanja na graničnim prelazima, pojednostavljenu proceduru, samim tim, smanjujemo troškove svima onima koji su u sistemu trgovina robom preko granice i imamo novu primenu informacionih tehnologija, što je veoma značajno, pogotovo kada govorimo o osavremenjavanju rada malih i srednjih preduzeća, pogotovo kada govorimo o izvozno orijentisanim preduzećima.
Kada govorimo o ovim sporazumima o zajmu, treba reći da, pored ovoga što danas imamo, da je to jedan od rezultata posete premijera 17. aprila SAD, ali treba reći da se tim uspostavlja veća transparentnost, pogotovo kada govorimo o podršci novoj agendi reforme Vlade Republike Srbije. Kada govorimo o razvoju tržišta, pogotovo kada smo imali zakone vezane za Zakon o planiranju i izgradnji, izdavanje građevinskih dozvola u što kraćem roku, time mi želimo da i kao država postignemo viši rang na svetskoj listi, i kod Svetske banke i na ekonomskom forumu svetskom. Ono što je važno reći da je IBRD odobrio samo prvim zajmom 44 miliona dolara, odnosno 36,2 miliona evra na 15 godina trajanja ovog zajma za četiri godine grejs perioda po kamatnoj stopi od 0,25%, s tim što imamo i deo da počinje otplata 2019. godine. Kada govorimo o Sporazumu o zajmu za razvoj i restrukturiranje preduzeća, onda govorimo o 100 miliona dolara, odnosno o zajmu na 20 godina, grejs perioda od osam godina i 24 rate koje praktično počinju otplatu od 15. juna 2023. godine.
Zašto govorimo o tome? Zato što smo do sada imali brigu od 2.700 preduzeća, od 2012. godine praktično imamo brigu o 1.300 preduzeća koja sa svojim dužnicima nikako ne mogu da izađu na kraj. To je ono što smo zatekli 2012. godine i ta dugovanja pokazuju da se država zaduživala. Sama činjenica da za poslednjih deset godina, od 2002. do 2012. godine, kamata je porasla sa 140 miliona na 1,4 milijarde evra, u godišnjem iznosu, pokazuje suštinski da je veliki problem javni sektor i reforma javnih preduzeća. Ovo je jedna podrška koja je zaista po najboljim mogućim uslovima dobijena od strane Evropske investicione banke za obnovu i razvoj.
Ono što je značajno u svemu tome je da 280 hiljada ljudi koji rade u ovim preduzećima praktično imaju svoju budućnost jer su svi negde u strahu u javnom sektoru da će ostati bez posla, pogotovo kod onih javnih preduzeća koja posluju slobodno na tržištu i kada država želi, jednostavno, da reformiše njihov rad, a kada govorimo o EPS-u, ja se zaista zalažem i dajem punu podršku za reformu EPS-a, koja je imala 600 direktora i koja će se od 1. jula svesti svega na sedam izvršnih direktora i konsolidovati, praktično, svoje poslovanje na deo koji se odnosi na proizvodnju električne energije, na deo koji se odnosi na distribuciju i posebno na EPS snabdevanje, pa samo ako ukinete 600 direktora, 600 sekretarica, 600 vozača, 600 vozila, vi ste već mnogo toga uštedeli i, jednostavno, taj koncept treba podržati i treba ga podržati od strane svih političkih opcija.
Kada govorite od akcizama, ne smete biti maliciozni u svemu tome jer ono kada se kaže da će građani zaista dobiti poklon, dobiće poklon onoga trenutka kada budu osetili poboljšanje koje će, naravno, ići sporo, ali kada budu bile i vraćene penzije i plate na onaj nivo koji je bio pre njihovog smanjenja, pokazuje da je za to vreme i ova Vlada i ova država zaista učinila veliku reformu ekonomskog sistema, konsolidaciju javnih finansija, a naravno da će svaki građanin to osetiti u okviru svog domaćinstva.
Zbog toga, mnoge stvari, kada govorimo pogotovo o električnoj energiji, treba menjati. Treba menjati svest o tome kako ćemo da trošimo, kako ćemo račune naše da racionalizujemo. Vi ste ovde dali jako dobar predlog kako to treba da izgleda.
Kada pričamo o odluci koja se odnosi na rad uopšte i program rada Republičkog zavoda za statistiku, treba pohvaliti pre svega način na koji je urađen ovaj plan. Suštinski, on je podržan i od strane UN i od strane EU i taj pregled aktivnosti nam daje pre svega da je urađen prema standardima statističkog programa 2013-2017, da prema tome imamo taj statistički program koji će biti prihvaćen od strasne Eurostata jer jedino ako ste jedan od delova, praktično, evropske statistike, možete na određeni način kroz evropske fondove da predvidite saradnju sa svim članicama EU, pa i one koje to nisu jer imaju jako dobru sliku o tome kako ćete projektovati svoj finansijski plan za budućnost.
Na kraju, treba reći da će ovaj set zakona u danu za glasanje SNS podržati. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Tomić.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.
Izvolite, gospodine Marinkoviću.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući. Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da iznesem jasne argumente u prilog diskusiji koja se ticala rezultata i efekata, da li su oni pozitivni ili negativni, strukturnih reformi o kojima je ministar govorio, ali i o kojima su govorili i narodni poslanici pre mene.
Dakle, kada su u pitanju argumenti, kada su u pitanju podaci, verujem isključimo makroekonomskim analizama i trendovima.
Verujem, čoveku koji je do malopre sedeo ovde u ovoj sali, dakle dr Miladinu Kovačeviću i jasno ću reći šta se događa sa domaćim izvozom, šta se događa sa poslovnom klimom u našoj zemlji i koje su to stvarno realne vrednosti koje imamo kao rezultat prvog kvartala ove godine.
Kada je u pitanju izvoz, imamo međugodišnji porast za 3,7% ili 5,6% više nego u istom periodu prošle godine. Kada je u pitanju izvoz kapitalnih proizvoda, prosečno 6,4% tokom prva četiri meseca ove godine i porast izvoza trajnih i netrajnih proizvoda za široku potrošnju od oko 13%. Dakle, u istom mesecu i to moram da napomenem da bi bio realan i korektan prema drugim kolegama imamo međugodišnje smanjen izvoz intermedijarnih proizvoda i izvoz energije za 41% što i jeste posledica velikih poplava i velikih nepogoda koje su zadesile našu zemlju prošle godine u maju mesecu.
Kada govorimo o akcizama na električnu energiju, mi ne možemo posmatrati ovaj problem kao parcijalan problem, nego kao deo tzv. druge faze strukturnih reformi o kojima je sam ministar govorio, a koje su dovele do toga prvenstveno da je zabeležen deficit u prvom kvartalu od 19,3 milijarde, a 2014. godine je bio 75,9 milijardi. Da smo imali suficit i u aprilu mesecu i jeste da je april mesec taj tzv, ekonomski govoreći i govoreći u tom klišeu o kojem govore privrednici, dakle veliki mesec kada se naplaćuje tromesečni PDV, ali isto tako je to rezultat jedne bespogovorne i bespoštedne borbe protiv sive ekonomije i rezultat zakonskih rešenja i veće kontrole i veće poreske discipline koja je dovela do toga da porez na dodatnu vrednost bude naplaćen u odnosu na prošlu godinu u prvom kvartalu za 8,9 milijardi dinara više, da se akcize više naplaćuju, tako da prva faza strukturnih reformi očigledno daje dobre rezultate.
Kada je u pitanju akciza na električnu energiju, tu se radi o tome da je prosto potrebno da, ako hoćemo da imamo tržišnu ekonomiju, ako hoćemo da imamo tržišne cene, naravno sa jednom snažnom i jakom komponentom koja postoji u ovom zakonu, a odnosi se na socijalno ugrožene kategorije u potrošnji do 250 kilovat časova, mi moramo na pravi način i otvoriti tržište električne energije, jer mi ga imamo, ali ne u punom kapacitetu, iz tog razloga što imamo i što je Elektroprivreda imala do sada električnu energiju, ponude električne energije po ceni koja je niža od tržišne.
Imajući u vidu činjenicu da na tom tržištu ima više od 70 igrača koji treba da učestvuju i koji treba da doprinesu tome da cena, usluga, kvalitet električne energije bude bolji, naravno, prvenstveno za građane i za privredu, mi imamo i dalje situaciju da jednostavno električna energija bude ispod tržišne cene i da ne možemo da razvijamo konkurenciju i konkurentnu utakmicu u ovoj oblasti.
Dakle, ovo je samo ta druga faza. Reći ću još nešto u prilog tome i kao stav moje stranke veoma značajni aspekt kada je u pitanju sprovođenje ove druge faze strukturnih reformi, to je reorganizacija javnih preduzeća, to je reorganizacija „Srbija gasa“, Elektroprivrede, Puteva Srbije, koje mora da bude agresivnija, koja mora već sada da ima jasne rokove i efekte koji žele da se postignu, a nadam se da svi želimo da postignemo da ta preduzeća budu efikasnija, da ne budu generatori na likvidnosti, kao što su to sada, da budu podhitno korporatizovana ili, zašto da ne, iznesem predlog ovde da kao što je uradio hrvatski HEP, da se emituje 25% obveznica na berzi. Da pokušamo da dođemo do nekog strateškog, privatnog, velikog partnera koji će unaprediti menadžment, koji će doneti možda neku novu tehnologiju, novu halu, pošto je očigledno da ovako, kao što je bilo do sada ne ide. Nije samo pitanje 600 direktora, smanjiće se 600 direktora na 300 i imaćemo još plus 300 savetnika direktora sa istim platama i ništa nismo uradili. Najveći problem je u pristupu i problem je u korporativnom upravljanju i pokušaju da se ta preduzeća naprave efikasnim u skladu sa najvišim standardima i procedurama menadžmenta ljudskim resursima u tim kompanijama, sa jasnom vizijom planiranjem ljudskih resursa, regrutovanjem, selekcijom, sistemom motivisanja, performans menadžmenta koji ili možemo da uradimo, ili smo sposobni za to, ako nismo ajde da vidimo da pronađemo strateške partnere koji mogu ili da dokapitalizuju te kompanije i na kraju krajeva da dovedu do toga da te kompanije budu efikasnije, da bude bolje na tržištu i da budu konkurentne u odnosu na ove u regionu.
Moram da kažem da su i javne investicije nažalost podbacile, što naravno treba popraviti i da očekujemo, u svakom slučaju, ovu liberalizaciju, kada je u pitanju cena električne energije i generalno tržište električne energije. I, uvaženi ministre sa svojim timom očekujemo, željnu i tu treću fazu implementacije strukturnih reformi, a ona se odnosi na to i nadamo se iskreno da ćemo moći nju da implementiramo, a odnosi se na smanjenje nameta na zarade i na jaču, bolju i kvalitetniju utilizaciju državne imovine.
Upravo će to doneti do, po našem mišljenju, većeg privrednog rasta, do tog procenta od 5%, do novog zapošljavanja, do otvaranja prostora za nove strane investicije, ali molim vas da ne zaboravimo domaće investitore, koji mogu da zapošljavaju, kojima bi i te kako mogao da bude otvoren prostor za veće zapošljavanje za diversifikaciju njihovog biznisa, za proširenu reprodukciju kojoj treba generalno da težimo kao privreda, i za naravno, ono što jeste, fokus Vlade Republike Srbije i samog parlamenta za agresivniji rast i agresivnije jačanje privatnog sektora što i jeste naravno, jedan od glavnih preduslova za sveukupan razvoj privrede.
Veoma značajno u ovom domenu je utilizacija javne imovine, pokušaj, a ja ne znam šta vi lično mislite o tom predlogu oporezivanja imovine, dakle, po kubaži i stavljanja u pun kapacitet državne imovine u tom smislu da se bolje upravlja, kvalitetnije upravlja, ali preduslov za to je da vidimo šta je državna imovina, sa čime raspolažemo.
Taj posao, kada je u pitanju Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave urađen. Ne možemo sprovoditi bilo kakve uštede. Ne možemo govoriti o poboljšanju efikasnosti i efektivnosti ako ne znamo sa čime raspolažemo. Po nekim analizama i informacijama postoje desetine, stotine hiljada kvadratnih metara, da ne govorimo o zemljištu koje su vlasništvu države, dakle u vlasništvu Republike Srbije. Za koji ćemo se model odlučiti, to je sada pitanje procene naravno Vlade, vas kao ministra finansija, ali postoji mnogo imovine koja stoji, koja propada, koja se ne koristi, a koja bi mogla da bude utilizovana i koja bi mogla da donosi prihode našoj zemlji i naravno budžetu Republike Srbije. To je taj deo, te treće faze koji treba da doprinese tome da postanemo jedna jaka, jedna moderna ekonomija i da fiskalnu konsolidaciju u punom kapacitetu uspe.
A kada će da uspe? Uspeće kada privreda počne da radi, kada zaustavimo, što već jesmo, što je jako važno, kada zaustavimo zaduživanje, jer tada banke neće imati veći interes da pozajmljuju novaca državi, što jeste sada na snazi, nego će faktički početi da pozajmljuju novac privredi. Počeće i otvoriće se veća konkurencija i naravno nadamo se smanjenje kamatnih stopa što će biti podsticajno kako za privrednike koji trenutno egzistiraju u našoj zemlji i našem tržištu, tako i za sve ono što je jako potrebno našoj zemlji kako bi postala preduzetničko društvo. Kako bi napravili taj čuveni transfer sa službeničkog na preduzetničko društvo.
Dakle, SDPS u punom kapacitetu podržava liberalizaciju tržišta električne energije, ali iz kog razloga? Zato što se na taj način otvara konkurencija. Zato što znamo da će se i cene za privredu i cene za građane u toj otvorenoj konkurenciji, tržišnoj utakmici biti onakve kakve treba da budu i kako tržište diktira. Naravno to je po sistemu spojenih sudova u ekonomiji daće dobre i pozitivne efekte na rad privrede, na stvaranje novih investicija i na taj način završetak takozvane treće faze i stvaranje jedne ekonomije koja je konkurenta i koja može da parira konkurentima, ne samo u regionu nego i na nivou EU.
Naravno, rekao bih još nekoliko rečenica o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu projekat unapređenje zemljišne administracije u Srbiji. To je ključna stvar kada su u pitanju investicije, to je ono što će nadograditi elektronsku upravu, čemu teži, naravno i Vlada i Parlament i nadam se da ćemo u narednom periodu, vrlo skoro imati i e-parlament koji je razvijen na jednom visokom nivou i-gavarment koji je instaliran i implementiran u svim državnim institucijama, na taj način, naravno privući ćemo više investitora, uštedećemo velika sredstva za naš budžet i bićemo, naravno konkurentniji u odnosu na druge zemlje u okruženju.
Tu moram da pomenem, kao jedan od veoma dobrih primera, kada je u pitanju i-gavarment, to je Makedonija, ali to je nama samo primer da mi to možemo veoma brzo i dinamično da uradimo, jer ako je mogla Makedonija to da uradi, ako je to i te kako doprinelo tome da se naplata poreza na dodatnu vrednost dovede do stope od 98% u Makedoniji, ja ne vidim razlog da mi samo u nekoliko meseci uradimo takav posao po uzoru na tu istu Makedoniju i da se isto tako veoma brzo dobijaju i elektronske dozvole za gradnju i da na taj način Zakon o planiranju i izgradnji i svi drugi zakoni koji su vezani za investicije zažive na jedan pravi i na jedan kvalitetan način.
Naravno, podržavam i ovaj Zakon koji se tiče zajma, reorganizacije i pomoći ovim preduzećima u restrukturiranju, koji je vezan i za saradnju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje.
Naravno, to je jedan od ključnih problema i ključnih stvari koje bi Vlada i Parlament trebali da se bave i prosto zbog tog stvaranja ambijenta i edukativnog aspekta kada su u pitanju ljudi koji će, zbog eventualnog stečaja tih preduzeća ostati bez posla da mogu da se naprave jasni programi, dobri programi, edukativnog karaktera koji će ih uputiti na bilo koju drugu opciju ili model, da li je to pokretanje novog posla uz određene državne subvencije ili proaktivno traženje drugog, nije ni bitno.
Mi moramo da stvorimo prosto jedan ambijent, gde će ljudi preuzeti svoju sudbinu u svoje ruke, gde će jasno raditi i svakodnevno raditi na svom usavršavanju, jer to jeste na kraju krajeva produkt tržišne ekonomije gde svi pokušavaju da urade najviše za sebe, sve ovo drugo, svaka druga priča je uravnilovka, svaka druga priča je priča kolektivizma koja, naravno nije dobra i koja nas je dovela do ovog nivoa na kojem smo sada u tom nekom ekonomskom smislu apsolutno nismo u zavidnoj situaciji.
Još jednom, ponavljam, SDPS će glasati za ove predloge zakona, kao za uvek za socijalno-tržišnu privredu, za tržišnu utakmicu, naravno uz poštovanje osnovnih fundamenata socijalnih i socijaldemokratskih vrednosti koje postoje, dakle u ovim zakonima, čime smo jako zadovoljni, gde će se na jedan kvalitetan način zaštiti socijalno ugroženi članovi našeg društva. Hvala.

Zahvaljujem, prof. Marinkoviću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS, Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, na samom početku ću istaći da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje i podržati i glasati za predloženi set zakona o kojima danas raspravljamo.
Najpre ću početi od onog što je faktički i bila prva tačka dnevnog reda ovog zasedanja republičkog parlamenta, to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcijama.
Uvaženi ministre, vi ste rekli od prilike koji su ciljevi ovog zakona, a mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da su oni u svakom slučaju višedimenzionalni i da se postižu najmanje tri cilja, sa usvajanjem ovog zakona.
Prvi cilj je nesumnjivo harmonizacija akcizne politike sa fiskalnom politikom EU. Drugi cilj je popuna budžeta Republike Srbije, a treći cilj je stvaranje preduslova EDB-u i svim onima koji od ovih sredstava, koja se dobijaju naplatom akcize mogu da ostvare određene pozitivne efekte.
Ovde je bilo danas dosta kritika, naročito od opozicije, kada je u pitanju povećavanje cene po osnovu naplate akciza. Komparativnim posmatranjem sa zemljama u našem bliskom okruženju i to sa Hrvatskom i sa Slovenijom. Pa, hajde onda uvaženi ministre da demistifikujmo tu priču. Hajde, da upravo krenemo od tih paralelnih načina ustrojstava ili sistematizacije kako se to akcizna politika ustrojavala, kako se akciza naplaćivala i po kom osnovu?
Hajde da pođemo od Hrvatske. Hrvatska, rečeno je da ima mnogo bolji standard nego Srbija, da ima mnogo veće plate i to je tačno. Ali, podsetiću Hrvatska je još 1994. godine uvela akcize na energente, pre svega na električnu energiju, 2010. godine Hrvatska počinje sa harmonizacijom akcizne politike sa fiskalnom politikom EU, da bi ta harmonizacija bila završena Zakonom o trošarinama koji je donet u Hrvatskoj na jedan bezbolan način kojim je u potpunosti sprovedena harmonizacija akcizne politike sa fiskalnom politikom EU.
Šta se dešava? Hrvatska i Vlada Hrvatske, nakon izvršene harmonizacije donosi uredbu kojom povećava akcize na električnu energiju. Zašto? Pa, zbog toga što vodi računa o svom budžetu. To je odgovor opoziciji da upravo odgovorne Vlade u državama, čiju fiskalnu politiku štite, vode računa o zaštiti svog budžeta bez obzira koliko njihovi fiskalni sistemi bili stabilni, koliko njihova finansijska konstrukcija kompletnog sistema ekonomskog i finansijskog bila stabilna ili ne.
Ista situacija je i u Sloveniji. U Sloveniji je nakon izvršene harmonizacije 2007-2009. godine došlo do povećavanja akciza, odnosno naplate akciza. Zašto? Pa, opet zbog toga da bi se zaštitio budžet države, kao što je to uradila Hrvatska, to je isto uradila i Slovenija.
Postavlja se pitanje, uvaženi ministre, pa zašto bi mi bili veći papa od pape i zašto bi se mi pravili pametniji od onih koji su na pametan način uradili i pustili naš budžetski sistem jednom stihijskom načinu popunjavanja ili bolje reći ne popunjavanje.
Zbog toga ova Vlada ima podršku SPS, jer participira u Vladi i to odgovorno participira u Vladu i zbog toga smatra da su ova sistemska rešenja dobra sistemska rešenja.
Mi u poslaničkoj grupi SPS i te kako dobro znamo da građani Srbije ne rado prihvataju ovaj koncept i da je ovo za građane Srbije jedna nepopularna mera, jer bilo kakvo povećavanje cena koje se plaćaju naime utrošene električne energije, u svakom slučaju građani ne doživljavaju na pozitivan način, što je i logično i prirodno.
Mi, kao stranka koja i te kako vodi računa o socijalnoj pravdi, sa socijalnog aspekta i socijalnog stanovišta smatramo da građane u tom pravcu treba razumeti.
Ali, isto tako građani treba da znaju da je upravo ova mera nešto što će predstavljati preduslov za pozitivan efekat u nekom budućem periodu. Zato ćemo se, uvaženi ministre se sa vama saglasiti kada ste u uvodom izlaganju rekli da je ovo jedna vrsta žrtve koju građani Srbije podnose kako bi se u nekom doglednom periodu očekivali, upravo pozitivni efekti za građane.
Ali, oni što građani ne znaju, a ni vi, to niste izneli u uvodnom izlaganju, jeste sledeća činjenica. Ono što je bilo planirano u pogledu menjanja akcizne politike Republike Srbije, jeste najavljeno uvođenje akciza na električnu energiju koja je trebala da rezultira povećanjem cena za krajnjeg korisnika u visini od 15%.
Vi me ispravite ako grešim. Upravo, zahvaljujući naporima premijera i vas lično, do 15% povećanja nije došlo, nego do 12,5%, pri čemu ako govorimo o tom relaksiranju, najveću štetu trpi upravo EPS, jer 7,5% u svakom slučaju ide u budžet i od 7,5% u svakom slučaju koristi će imati građani, bez obzira na koji način, da li preko fonda penzijsko-invalidskog osiguranja ili kroz druge efekte, ali u svakom slučaju korist osećaju građani Republike Srbije.
„Elektroprivreda Srbije“ trpi, ali EPS s druge strane takođe od ovog načina normiranja ili sistematizovanja može očekivati efekte u smislu ili restrukturiranja i to upravo onakvog kakvog, o čemu će se kasnije naravno izjašnjavati, inače država Srbija treba da ima, ne samo kada je u pitanju EPS već i druga javna preduzeća, tako i upravo od efekata koji se očekuju od ovog zakona.
To su razlozi zbog čega građani Srbije treba da prepoznaju da ova nepopularna mera zaista nepopularna mera sa socijalnog aspekta treba da bude jedna vrsta tereta koja u nekom doglednom periodu može, ponoviću, može ostvariti pozitivne efekte i mi u tom pravcu smatramo i delimo vaše raspoloženje koje je optimističko, da će i daljim merama koje sprovodi Vlada Republike Srbije do tih pozitivnih efekata i doći.
Što se tiče drugih predloga zakona, ja bih se najpre osvrnuo na Predlog zakona kojim se potvrđuje Sporazum o zajmu za razvoj i restrukturiranje preduzeća i to javnih preduzeća.
Uvaženi ministre, poslanička grupa SPS ovde daje bezrezervnu podršku. Apsolutno sve „neverne Tome“, bez obzira kojoj političkoj opciji ili provenijenciji pripadale, da li vladajućoj ili opozicionoj, ovde nekim činjenicama ne mogu ni u kom slučaju prigovarati, odnosno te iste činjenice ne mogu dovoditi u sumnju. Zbog čega? Zbog toga što postoji ogroman broj problema na nivou javnih preduzeća zbog čega se upravo ovaj zakon o zajmu mora doneti.
Neki problemi su zajednički većini javnih preduzeća. Drugi su karakteristični samo za neka javna preduzeća. Ja ću pomenuti one koje vi niste taksativno nabrojali ali su vam i te kako dobro poznati - niska troškovna efikasnost koja se ispoljava kroz višak zaposlenik, sklapanje štetnih ugovora, obavljanje socijalnih funkcija na nivou javnih preduzeća što nije u skladu sa fiskalnom konsolidacijom i finansijskom konsolidacijom, prekomerno sponzorisanje od strane javnih preduzeća koje je inače prisutno manje-više u svim javnim preduzećima.
Sa stanovišta države, najveći problemi se odnose na javna preduzeća koja generišu gubitke koje potom pokriva država iz budžeta. E, zbog toga je ovaj zakon neophodno potreban, jer građanima Republike Srbije sigurno nije poznato da od 800 javnih preduzeća samo njih desetak posluje pozitivno. Samo desetak preduzeća od 800 javnih preduzeća. Po visini gubitaka, nesumnjivo prednjače „Srbijagas“, „Železnice Srbije“, „Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd“.
Najvažnije mera sa stanovišta ovoga što mi danas radimo kroz donošenje sistemskih zakona, barem onako kako to posmatraju socijalisti i poslanička grupa SPS, jeste za „Srbijagas“ da ovo preduzeće prestane da isporučuje gas kupcima koji ih ne plaćaju, da prestane isporuku gasa neplatišama. Važno je da se eliminišu i neproduktivni troškovi koji su vezani za posrednike u trgovini gasom, kao i da država hitno privatizuje zavisna preduzeća van osnovne delatnosti.
U slučaju „Železnica“. Ovaj problem je daleko kompleksniji. Rešavanje tog problema je zaista komplikovano i ono podrazumeva zatvaranje velikog broja neproduktivnih pruga i koncentraciju resursa na ključne magistralne pravce kao što su Koridor 10, pruga Beograd - Bar i drugo.
Međutim, potrebno je izvršiti podelu preduzeća i otpuštanje viška radnika. Vi ste već rekli da u tom pravcu je potrebno obezbediti novčana sredstva za otpremnine, sa čime se mi potpuno slažemo.
Što se tiče gradskog saobraćajnog preduzeća u Beogradu, rešenje možda postoji, a vi ćete razmisliti o tome, da se vrši povećavanje zarada i novčane mase za isplatu zarada uz smanjenje viška radnika i snažnije uključivanje privatnih preduzetnika.
Što se tiče privatizacije javnih preduzeća, uprincipu je moguće privatizovati sva preduzeća koja rade u uslovima konkurencije. U ovim uslovima nesumnjivo posluje Telekom, Dunav osiguranje, odnosno Dunav grupa i druga.
U državnom vlasništvu bi trebalo da ostanu prirodni monopoli kao što su Elektromreže Srbije, deo „Železnica“ koja se bave infrastrukturom, Pošta, komunalna preduzeća koja se bave vodosnabdevanjem, kanalizacijom i druga preduzeća.
Ono što je ovde nesporno, nesporno je da sva ova preduzeća kao gubitaši, bez finansijske pomoći koja se obezbeđuje upravo na način za koji se ja nadam da će u danu za glasanje podržati svi oni koji imaju dobre namere prema građanima Republike Srbije, a zbog građana Republike Srbije se sve ovo i radi, jeste upravo usvajanje ovih zakona zbog toga što, podsetiću na statistiku, javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija su u strukturi sledeća – 25 je u statusu javnih preduzeća, četiri u statusu akcionarskih društava, sedam u statusu društava sa ograničenom odgovornošću.
Ova preduzeća imaju oko 93 hiljade zaposlenih i primaju subvencije od 27 milijardi dinara. Uvaženi ministre, koji je to teret? Dvadeset sedam milijardi dinara subvencije. Da li je onda uopšte potrebno odgovarati na pitanje bilo kome ko u opoziciji daje kritike koje su po meni neargumentovane i neosnovane da se ovaj problem mora urgentno i hitno rešavati. Mora i upravo je ovo začetak rešavanja tog problema.
Na kraju, želim da istaknem i ono što se vezuje za zakon koji se odnosi na potvrđivanje Sporazuma o zajmu za sređivanje, odnosno unapređenje zemljišne administracije. Hajde da tu budemo malo otvoreniji nego što inače jesmo za javnost, a to je da je ovo jedna od neuralgičnih tačaka kada je u pitanju mnogo što šta, počev od saobraćaja, infrastrukture, privrede, privatizacije, pa nadanje da ne nabrajam.
Zašto neuralgična tačka? Zbog toga što ovde upravo u nesređenosti ili neuređenosti zemljište administracije stoji generator svih problema koji se odnose na nemogućnost izdavanja građevinskih dozvola na način koji je to zakon propisao, nemogućnost sprovođenja privatizacija na način koji je zakon propisao i sa efektima koji se od privatizacije očekuju i mnogo što šta drugo.
Ali, uvaženi ministre, ja se nadam, s obzirom na vašu nesumnjivo izuzetno visoku stručnu referencu, daćete i u Vladi Republike Srbije istrajavati na rešavanju još jednog problema, a taj problem je čisto normativne prirode. Mi sa službama za katastar nepokretnosti u praksi imamo neviđeno mnogo problema, ali najveći problem jeste nesumnjivo sporost službi za katastar nepokretnosti, nesumnjivo jedan takođe veliki problem jeste nemogućnost da se na transparentan način sprovede sve ono što se od katastra očekuje, kako bi građani imali mogućnosti da adekvatno reaguju na sve one probleme sa kojima se u katastru suočavaju.
Zašto ovo govorim? Zbog toga što imamo sistemsko rešenje da po žalbama na odluke službi za katastar nepokretnosti odlučuje resorno Ministarstvo za saobraćaj, infrastrukturu i građevinarstvo. To ministarstvo je opterećeno sa ne nekoliko desetina, nego nekoliko stotina hiljada žalbi i zar mi možemo da očekujemo od Ministarstva za saobraćaj, infrastrukturu i građevinarstvo efikasno odlučivanje uz takvu zatrpanost, a s druge strane, da građani dožive pravnu sigurnost i da u kratkom roku ili u razumnom roku dobiju odluku po žalbi. Ne možemo dok se taj problem ne reši.
Potrebno je restrukturirati katastre, potrebno je doneti nova sistemska rešenja kojim će se drugačije organizaciono urediti službe za katastar nepokretnosti, da se ne ponavljaju greške iz periode koje je ova Vlada nasledila, koje smo mi nasledili, iz perioda kada su generatori problema bili Republički geodetski zavod, a sada službe za katastar nepokretnosti na drugi način, bez namere da govorimo o subjektivnoj odgovornosti, jer ako nešto nije sistemski dobro rešeno, ne možemo govoriti o pojedinačnoj krivici dok se to sistemski dobro ne reši.
Naravno, i za sve ostale zakone koji su danas predloženi, odnosno predloge odluka, Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će glasati u danu za glasanje i iste podržati i podržava Vladu Republike Srbije i vas lično u nastojanjima da se svi ovi problemi što pre prevaziđu. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Pošto smo završili sa ovlašćenim predstavnicima, prelazimo na redosled narodnih poslanika po prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Jovanović je u jednoj iscrpnoj malopređašnjoj diskusiji govorio o svim zakonskim predlozima i odlukama koje danas jesu tema, ne umanjujući značaj i važnost preostalih tačaka dnevnog reda. U svom izlaganju ja ću napraviti samo još jedan dodatni osvrt i još jednom pokušaću da navedem razloge zbog kojih poslanički klub Socijalističke partije Srbije, pored preostalih tačaka dnevnog reda i zakonskih predloga i odluka, hoće podržati i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Dakle, već je o tome bilo reči. Tačno je da razlozi za usvajanje ovog zakonskog predloga jesu postizanje ciljeva iz, kako je navedeno, domena politike akciza, harmonizacija akcizne politike sa propisima Evropske unije i to, pre svega, u smislu proširenja predmeta oporezivanja akcizama i na električne energiju.
Tačno je i to da razlog za usvajanje jeste, između ostalog, razlog za donošenje ovog zakonskog predloga, jeste i to što on predstavlja osnov za realizaciju sporazuma koji vodi ka fiskalnoj konsolidaciji i koji jeste preduslov i osnov za realizaciju sporazuma za Međunarodnim monetarnim fondom.
Tačno je i to da ovim zakonskim predlogom na jednoj strani hoće biti omogućen veći priliv sredstava, veći prihod u republičkom budžetu. Ministar je o tome govorio u uvodnom izlaganju. Dakle, to će biti negde oko 17 milijardi dinara na godišnjem nivou.
Tačno je i to da će on omogućiti veću ekonomičnost uštedu, racionalniju potrošnju električne energije i da se na ovaj način stvara jedna trajna osnova za razvoj energetskog sektora, odnosno sektora energetike.
Naravno da u potpunosti jesmo svesni i na pravi način sagledavamo i potrebe i situacije u kojoj se nalaze građani Srbije. Naravno da svako poskupljenje jeste i teško pada građanima Srbije, da i ovo poskupljenje, koje će u proseku po računu iznositi negde oko 325 dinara, hoće teško pasti građanima Srbije.
Naravno, da nikada nije pravi trenutak za povećanje cena, naročito povećanje cena i poskupljenje električne energije. Ali, ono što želim da kažem jeste da Vlada Republike Srbije u razgovorima sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda na temu poskupljenja cene električne energije, zauzela jedan, rekao bih, ozbiljan i socijalno odgovoran pristup i da Vlada jeste uspela da realizuje one ciljeve koje je želela postići tokom razgovora sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda. Tu, pre svega, mislim da dođe do najmanjeg mogućeg, procentualno gledajući povećanja cena električne energije u Srbiji, a s druge strane, sagledavajući pre svega socijalnu situaciju, socijalno ekonomske prilike u Srbiji, da se zaštite socijalno najugroženije kategorije stanovništva.
Naravno da nije reč ovde o tome da neko Srbiji želi nešto da nametne na silu ili da MMF želi da nametne na silu poskupljenje električne energije ili bilo koju drugu odluku. Mislim da u tom kontekstu ne treba posmatrati ni MMF kao instituciju, ali ni razgovore koji se vode sa predstavnicima MMF-a. Međunarodni monetarni fond jeste institucija koja želi dobro Srbiji, koja zajedno sa Vladom Republike Srbije radi na iznalaženju najboljih mogućih rešenja koji vode ka održivom budžetu i koji vode ka privrednom rastu.
Naravno, pozitivan stav MMF je veoma važan i značajan. Koliko je važan za investitore, toliko je važan i značajan za građane Srbije i on jeste ohrabrujuća i pozitivna poruka građanima Srbije, da građani Srbije imaju Vladu koja nešto konkretno čini i radi u njihovom interesu.
Vlada Republike Srbije mora da bude istrajna i da nastavi sa sprovođenjem reformskih procesa, jer bez reformi i reformskog procesa neće biti pozitivnog pomaka i neće biti boljitka. Taj reformski proces podrazumeva i donošenje hrabrih, teških i nekada nepopularnih odluka, ali ova Vlada je pokazala da sve što čini i radi, ne radi zbor rejtinga političkih stranaka koje čine vladajuću koaliciju, već zbog građana Srbije, zbog budućnosti Srbije i zbog budućnosti svakog građanina Srbije.
Već sam rekao, reformski procesi ne smeju da stanu. Vlada mora da bude istrajna u tome. To podrazumeva, ponoviću, i hrabre i teške i nekada nepopularne odluke, ali to je nešto što vodi ka održivom budžetu i rastu. Cilj je održivi nivo deficita i učešća duga u BDP-u.
Vi ste, gospodine ministre, govorili o prvim fiskalnim rezultatima u ovoj godini i oni jesu ohrabrujući, oni jesu dobri. Pozitivna vest za građane Srbije, mi očekujemo da će deficit na kraju godine biti u proseku od 500 do 600 miliona evra ispod planiranog.
Kada je reč o fiskalnoj konsolidaciji, slažemo se u potpunosti da je važno da postoji trajni izvor prihoda, što se i postiže zakonskim predlogom o kojem mi danas govorimo, dakle, akcizama na struju.
Vi ste, takođe, o tome govorili u uvodnom izlaganju. Godišnji prihod koji je planiran po ovom osnovu je oko 17 milijardi dinara i ta sredstva iz Republičkog budžeta hoće biti usmerena upravo, pa želimo da verujemo da će biti usmerena ka građanima Srbije, upravo ka poboljšanju života građana Srbije, u smislu pružanja i kvaliteta svih onih usluga koje država pruža građanima Srbije. Tu mislimo i na zdravstvo, na prosvetu i na socijalnu zaštitu.
Država i dalje hoće štititi socijalno najugroženije kategorije stanovništva kroz program zaštićenih kupaca, kojim najsiromašniji dobijaju deo potrošnje struje besplatno. Mislim da je u budžetu Republike Srbije za ovu godinu opredeljeno negde oko šest miliona evra za ovu namenu, odnosno za energetsku zaštitu najugroženijih kupaca.
Mislim da je struja u svim državama akcizni proizvod i pored poskupljenja cene električne energije, o kojoj danas govorimo, u Srbiji je i dalje najniža cena električne energije u Evropi. Takođe, želim da kažem da mi verujemo da u ovom trenutku ne postoji bojaznost da će ovo povećanje imati uticaj na rast cena roba i usluga u Srbiji.
Kada već govorimo o odnosu cene struje u Srbiji, prema nekim susednim državama, recimo, već je o tome bilo reči, ali ću ponoviti, Srbija je jeftinija u proseku 15% nego u Makedoniji, 12% nego u BiH, duplo jeftinija nego u Hrvatskoj, a oko 50% u Crnoj Gori.
Legitimno je pravo svake političke opcije da ima kritički osvrt prema radu Vlade Republike Srbije, prema odlukama koje donosi Vlada Republike Srbije. To pravo niko ne može oduzeti ni jednoj političkoj opciji.
Mi smatramo da ne treba u političkom kontekstu i da nije dobro u političkom kontekstu govoriti o temi o kojoj danas govorimo i ovu temu svoditi na nivo dnevno-političkih tema. Sigurnost snabdevanja i budućnost EPS-a i reformski procesi, koji u Srbiji ne smeju da stanu i koji moraju da se nastave i koji vode u pravcu fiskalne i ekonomske konsolidacije, za nas su veoma važne i značajne teme danas.
Ovo o čemu danas govorimo je deo mera koje jesu, po našem mišljenju, spas za srpsku ekonomiju i deo mera koje se tiču budućnosti Srbije i, ponoviću, deo mera koji se tiču budućnosti svakog građanina Srbije.
Maločas je bilo reči, kada već govorimo o poskupljenju električne energije, vi me ispravite ako grešim, ali mislim da je do formiranja ove Vlade cena struje poskupela čak 1000%, odnosno 10 puta više, a u periodu, recimo, 2001. do 2008. godine 726%, ispravite me ako grešim u ovim podacima. Kada budemo imali stabilnu fiskalnu konsolidaciju, mi smo ubeđeni, naravno da u tom trenutku možemo razgovarati o korekciji koja bi akcizu o kojoj danas govorimo snizile.
Inače, slažemo se u potpunosti da Srbija i energetski sistem moraju i treba da uđu u režim rada koji je tržišni. Mora se ući u novi investicioni ciklus, jer ponoviću elektroenergetski sistem i elektroprivreda Srbije moraju biti stabilni. Mora se podstaći EPS da se ponaša odgovornije i da uspešno rukovodi ovom kompanijom.
Takođe, o tome je govorio gospodin Jovanović, ovlašćeni predstavnik, proces restrukturiranja EPS-a mora i treba da se završi. Mi od procesa restrukturiranja očekujemo veću efikasnost, restrukturiranje menadžmenta, očekujemo manje troškove i, naravno ono što je i najvažnije, očekujemo da će biti ostvaren daleko veći prihod.
Ponoviću još jednom ono što je gospodin Jovanović govorio, kada je reč uopšte o javnim preduzećima u Republici Srbiji, imate našu podršku kada govorimo o racionalizaciji javnih preduzeća. Racionalizacija mora da se nastavi, reforme moraju da se nastave, mora se razmišljati u pravcu menadžmenta koji će biti profesionalan, jer to jeste jedini način da imamo efikasnija javna preduzeća i jeftinija, odnosno javna preduzeća koja će poslovati racionalnije i sve to u pravcu jasno i precizno definisanog koncepta, a to je reforma javnog i jačanje privatnog sektora. Zahvaljujem.