Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici: Nenad Čanak, Olena Papuga i Đorđe Stojšić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Olena Papuga.

Hvala predsednice.
U amandmanu smo tražili da se u članu 142. promeni stav 12. i nakon prve rečenice da se doda druga rečenica koja će glasiti: „Izuzetno, ukoliko se javni poziv obavljen od dana stupanja na snagu ovog zakona, izdavač medija može do 10. jula 2015. godine, dostaviti obrazloženi zahtev Agenciji za prenos akcija bez naknade, u kom slučaju se njegov celokupan kapital privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade.“
U obrazloženju smo naveli da amandman omogućava da zaposleni u medijima, čiji su izdavači poštovali rokove i na vreme započeli privatizaciju, budu u ravnopravnom položaju u odnosu na one koji nisu ispoštovali rokove i nisu čak ni počeli privatizaciju i nisu dostavili određenu dokumentaciju koja se od njih tražila.
Naime, izmenama Zakona predviđeno je da se medijima koji Agenciji za privatizaciju nisu na vreme podneli neophodnu dokumentaciju do 1. jula 2015. godine, postupak privatizacije obustavi i da se oni privatizuju prenosom akcija na zaposlene bez naknade. Mediji koji su na vreme predali dokumentaciju, biće ponuđeni za prodaju. Tek u koliko ova dva pokušaja do 31. oktobra 2015. godine, ne bude zainteresovanih za njihovu kupovinu, zaposleni će moći da dobiju kapital bez naknade, čime smatramo da su stavljeni u neravnopravni položaj.
Amandmanom se obezbeđuju jednake mogućnosti zaposlenima u medijima u privatizaciji, tako što se određuje da i oni subjekti privatizacije koji su obavili javni poziv do dana stupanja na snagu izmena zakona, mogu do 10. jula 2015. godine da podnesu odgovarajući zahtev Agenciji o prenosu akcija zaposlenima bez naknade.
Znači, da još jednom razmotrite tu mogućnost da ovi koji su već u postupku privatizacije, koji su predali dokumentaciju, uložili tu određeni novac za pribavljanje te dokumentacije da im se to uvaži.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Snežana Malović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Dakle, gospodine ministre, uvaženi građani Srbije, ovom izmenom, predlogom izmena zakona smo hteli da produžimo rokove, a da bi svima bilo jasno, a naročito građanima Niša kojima se direktno obraćam, ja ću da pročitam ovaj stav 9. i 10. i da objasnim suštinu našeg predloga.
Znači - Ukoliko javni poziv za prodaju kapitala izdavača iz stava 1. ovog člana ne bude objavljen do 1. jula 2015. godine, postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital izdavača medija se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade. Ukoliko je javni poziv objavljen u roku predviđenom stavom 11. ovog člana, a kapital izdavača ne bude prodat do 31. oktobra 2015. godine, postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital izdavača medija se privatizuje prenosom akcija zaposlenim bez naknade.
Gospodin ministar, Ministarstvo i Vlada su ovaj amandman odbili kao uostalom i sve amandmane koje smo mi podneli, sa osnovnim ciljem da se da šansa da se zakonska obaveza privatizacije medija u vlasništvu lokalnih samouprava sprovede valjano, da se da šansa da se u tom periodu između privatizacije medija i daljeg bitisanja na elektronskom nebu Srbije, građani Srbije, naročito ispod Save i Dunava, koji gube lokalna javna glasila, na valjan način informišu o svemu onom što je bitno za njih, za njihovu egzistenciju, za njihovo okruženje.
Nama je odgovoreno u obrazloženju da se amandman ne prihvata iz razloga što su rešenja u Predlogu zakona data upravo iz razloga da se omogući da se privatizacija medija sprovede i okonča na kvalitetan način i treba imati u vidu da je proces privatizacije medija započeo još 2003. godine, donošenjem Zakona o javnom informisanju i da je bilo dovoljno vremena da se proces okonča. Podsećam vas da je Zakon donesen 2014. godine, sa rokom 31.6. da bude okončan.
Radi istine i podsećanja građana Srbije, do aprila meseca 2015. godine, 60 medija od ukupno 73, je podnelo valjanu dokumentaciju, ali izmenom Zakona o privatizaciji, koji smo doneli u maju mesecu, ako se sećate one odredbe da su sve ustanove i sve ono što ide na privatizaciju, bilo u obavezi da donese novu procenu fer kapitala zaključno sa 31. decembrom 2014. godine i Ministarstvo je tu našlo osnov za produženje roka, tj. za aboliranje svoje nesposobnosti da uradi nešto u proteklih godinu dana i naložilo javnim medijima da moraju u roku od mesec dana da urade novu procenu kapitala.
U načelnoj raspravi smo čuli da je do tog famoznog 19. juna, 14 ili 17 beše, 14 lokalnih javnih medija podnelo kompletnu dokumentaciju, da je 20 najavilo, a da oni ostali do 73 nisu uspeli da urade procenu kapitala. I, sudeći po tome, po ovom zakonu koji ćete vi da izglasate, sav ostatak znači od 34 do 73 ide automatski u podelu akcija ili brisanje iz evidencije pošto vidimo da svi oni, da i onaj amandman koji se odnosi na podelu akcija gde smo tražili da svi upošljenici javnih, lokalnih medija imaju pravo na besplatne akcije, da po zakonu koji se bavi tom temom nemaju pravo oni koji su dobili akcije „Telekoma“, NIS-a i da će to biti faktički svaki deseti upošljenik u lokalnom i javnom mediju, a da će ostale akcije ići Agenciji za privatizaciju, Agencija za privatizaciju po slovu zakona nema pravo da bude vlasnik. El tako? I, to će da se gasi.
Zbog toga smo mi predložili da se ovaj rok sa 2015. godine zameni rečima 2016. godine pa bi to glasilo, a evo kako bi glasilo da je prihvaćen naš amandman - Ukoliko javni poziv za prodaju kapitala izdavača iz stava 1. ovog člana ne bude objavljen do 1. jula 2015. godine, a mi kažemo do 1. jula 2016. godine, postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital izdavača medija se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade.
Mislimo da je to korektno i da je to fer. Ne vidim kako će ministarstvo, a tražiću, a nadam se da će ministar reći koliko je lokalnih javnih medija do sada predalo Agenciji valjanu dokumentaciju, koliko njih ide u suštini o čemu mi pričamo, koliko njih ide u privatizaciju, a koliko će odmah da bude pod udarom prenosa akcija zaposlenima, odnosno Agenciji to jest koliko njih će biti ugašeno.
Podsetiću vas da u Predlogu zakona jasno stoji – zabranjeno finansiranje medija iz javnih prihoda iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na javne servise na nacionalnom i pokrajinskom nivou, ustanovu formiranu radi ostvarivanja prava na javno informisanje stanovništva na teritoriji AP Kosova i Metohije i na medije čiji je osnivačka prava preneta na nacionalne savete nacionalnih manjina do stupanja na snagu ovog zakona.
Cela suština naših predloga, ako se sećate i onih predloga izmena Zakona o informisanju elektronskih medija koji je dala Zajedno za Srbiju da ponoviću po hiljadu i prvi put da prava i obaveze građana Srbije budu izjednačena na celoj teritoriji. Ovim donošenjem ovakvog zakona i gašenjem lokalnih javnih servisa imaćemo da sada iz budžeta od 1. januara 2016. godine svi plaćaju tv pretplatu, to jest taksu kako je nazivaju.
To je obaveza koju će svi građani Srbije da ispunjavaju, ali nećemo imati ista prava, jer nećemo imati pravo na zastupljenost u javnom servisu, RTS-u kao svi građani iz Beograda i kao građani Vojvodine koji imaju RT Vojvodina. Nisam protiv toga da građani Beograda budu informisani. Nisam protiv toga da Vojvodina ima RT Vojvodina, ali ja pitam zašto uža Srbija ili Srbija ispod Save i Dunava nema pravo da to ima. Zašto nema pravo na normalno informisanje i sredina u kojima živimo. Zašto moramo da čekamo 15 sekundi Hronike regiona i to obično crnu hroniku.
Zašto da nemamo javni servis koji se bavi našim svakodnevnim životom. I zato smo predložili da se taj rok produži godinu dana, jer kako je moglo da se produži četiri meseca, ne vidim šta će to da se desi ako ga produžimo godinu dana i damo šansu da iznađemo neki drugi način da svi građani imaju ista prava u pogledu javnog informisanja.
Postaviću pitanje gospodinu ministru. Zašto nije recimo RTS, pošto je to, kao što kažete, samo 7% na medijskom nebu Srbije ovih 73 lokalnih javnih servisa, zašto to nije u sklopu RTS? Zašto to nije preuzeo RTS da organizuje kako on to najbolje ume da bi mi imali lokalnu informaciju na lokalnom nivou?
Šta je tu problem?
Kome smeta lokalna informacija na lokalnom nivou? Kome smeta? Je li problem da ne sme da bude vlasništvo lokalne samouprave. Pa, dobro, nije problem. Neka bude vlasništvo RTS. Neka bude finansirano iz pretplate. Zašto RTV može 70% pretplate da ostane u RTV, a 30% da ide RTS-u, a zašto kod nas, recimo u Nišu mi nemamo lokalni javni servis po slovu ovog zakona i sva pretplata ide RTS? Pa, zašto RTS ne uzme RTV Niš i da mi lepo imamo suštinu koja je potrebna građanima Srbije, da imamo informaciju na lokalnom nivou. Šta je tu problem?
Ja samo podsećam još jedanput poslanike iz Niša da imamo obavezu, svi smo mi potpisali peticiju za lokalni javni servis. Imamo odluku Skupštine grada, jednoglasnu, identična skupštinska većina je u ovom parlamentu i u niškoj Skupštini da se podrži lokalni javni servis.
Ja vas molim, i u načelnoj raspravi je bolo priče da su i poslanici skupštinske većine podržavali taj predlog da podržite naš amandman i damo lokalnom javnom servisu iz Niša šansu da preživi, ali ne kao ustanova, ne kao neko ko će da zadrži posao, nego kao informacija koja je vrlo bitna za građane Niša i koja će se izgubiti od septembra meseca. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima ministar Tasovac.

Mi smo ovu debatu vodili i pre godinu dana i sada. Ja vas samo molim da ne koristite izraz lokalni javni servisi zato što je zakon definisao dva javna servisa. Jedan je Radio televizija Srbije, drugi je Radio televizija Vojvodine i, umesto direktnog budžetskog finansiranja koje posle 70 godina odlazi u istoriju država će ubuduće preko javnih konkursa sufinansirati one sadržaje koje su u javnom interesu. I to i jeste interes lokalnih samouprava, upravo da prepoznaju te specifičnosti, a takođe mislim da je obaveza RTS, da se maksimalno trudi u skladu sa svojim kapacitetima da pokrije kompletno sadržajima ono što zadovoljava apsolutno sve građane Srbije.

Reč ima dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem.
Gospodine ministre samo da vas podsetim. Vi mene podsećate na slovo zakona koje kaže da – postoji RTS i RTV, a ja vas podsećam da je ovo republički parlament koji donosi zakone. Znači, mi smo ti koji pišu i ja tražim da se promeni zakon. Ja kao narodni poslanik zastupam interese svojih sugrađana i tražim da se promeni zakon.
Sada vi meni objasnite. Kakva je razlika između dopisništva RTV iz Subotice i recimo Niške televizije? U čemu će RTV moći da ima deo koji se odnosi na život i ono što interesuje građane Subotice, a mi u Nišu to nećemo da imamo ili u Kraljevu, ili u Šapcu, ili u Čačku, ili u Leskovcu?
Pa, ministre od septembra meseca nećemo imati vremensku prognozu tamo gde mi živimo. Ne može da stigne, ne zato što nećemo, ne može da stigne. Nema toliko, da nema 36 sati, 24. Ja insistiram na tome da pravo koje imamo, da ono što imamo u našim lokalnim sredinama ostane uklopljeno u zakon. Zašto mi u Nišu da projektno finansiramo lokalnu informaciju i dodatno plaćamo iz gradskog budžeta? Zašto mi nemamo isto prava kao što ima u Vojvodini, kao što ima u Beogradu?
Pa, 85% RTS se bavi problemom Beograda i normalno, najveći grad, sve se dešava ovde. Sigurno iz Niša neće da prenese nijednu informaciju o operi, jer ne postoji opera u Nišu, postoji u Beogradu. Isto treba da vas pitam i to, zašto u Nišu nema opere? Valjda i tamo ima nekog muzičkog sveta, ili u Čačku, Kruševcu, Mladenovcu, gde god. Zašto mi nemamo ista prava, to vas ja pitam?
Ja samo želim da zastupam interese građana koji su me poslali u ovaj parlament, i ja sam duboko ubeđen da svi narodni poslanici gledaju da zaštite interese svojih lokalnih sredina. Ja duboko verujem da će podržati naše amandmane da damo našim lokalnim javnim servisima šansu da preživimo. Niste mi odgovorili koliko od ovih 14 sigurnih do 73 je podnelo. Koliko će da se ugasi, a koliko ide u privatizaciju. To mi niste odgovorili. Bilo je 20 u najavi. To nije sigurno. Možda jesu, možda nisu.
I zbog čega oni koji nisu stigli da u roku od mesec dana zaokruže tu dokumentaciju po drugi put, ne njihovom krivicom idu na doboš. Zašto? Zašto? Zbog toga što nije bio urađen protokol, što kaže Agencija za privatizaciju? Pa, to nije problem lokalnih medija. To stvarno nije problem lokalnih medija. To je problem institucija koju je formirala država, koje nisu uradile svoj posao. Hajde da se pogledamo u oči da kažemo šta je problem. Zašto sada to da trpe lokalne sredine?
Ja očekujem da neko od vas podrži ovaj predlog, jer duboko verujem da isto mislimo. Ja vam se zahvaljujem.

Ministre, jeste se vi javili? Ne.
Na član 2. amandmane u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, ministre Tasovac, desilo se danas za mene nešto neverovatno. Jedan paradoks. Sada ću pokušati da objasnim tu sliku jednog paradoksa narodnim poslanicima ovde.
Naime, mi smo ministru Tasovcu obrazložili ovaj amandman na član 2. time što smo rekli da će se usvajanjem ovog predloga zakona, ministar ogrešiti o vladavinu prava.
Ministar je nama u obrazloženju napisao da ne razume kako će se to ogrešiti, a mi smo potom usmeno, danas u raspravi, ministru objasnili na koji način će se ogrešiti o vladavinu prava i umesto da objasni zašto se greši o vladavinu prava, ministar je odlučio da se brani ćutanjem, predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, a u ime ministra, ovaj član i ovaj zakon, u ime ministra kulture, poštovana gospodo, branio je gospodin Marijan Rističević.
Za mene je, poštovana gospodo, to jedan zaista neverovatni paradoks, ministre Tasovac. Nije se javio ni gospodin Babić, ni gospodin Marković, ni gospodin Nikolić, ni gospodin Kovačević, niko se nije javio iz SNS, nego ministar kulture, poštovana gospodo. U našoj raspravi ovde, brani narodni poslanik Marijan Rističević.
Moram da kažem, poštovana gospodo, da je to za mene jedan neviđeni paradoks, i nisam očekivao da je moguće da se tako nešto desi u našoj Narodnoj skupštini, a nisam verovao ministre, da ćete i vi da dozvolite da Ministarstvo kulture, da stav Ministarstva kulture, u Narodnoj skupštini, brani jedan narodni poslanik, koji se zove Marijan Rističević.
Zato vas molim, gospodine Tasovac, da odgovorite na naše usmeno obrazloženje kako će se ovim predlogom zakona povrediti, kršiti vladavina prava?