Tako je. Amandman na član 2. je nastavak amandmana na član 1. u kome smo gospodin Pavićević i ja ukazali na nepotrebnost donošenja ovog zakona, promena koje on nudi.
Ponavljam još jednom, to je samo pitanje neefikasnosti primene zakona, a za neefikasnost primene zakona je kriva vlast. To znači Vlada Srbije, to znači nadležno ministarstvo.
Ja očekujem od ministra, kao što reče kolega da se ne brani ćutanjem, nego da nam kaže ko je to opstruisao sprovođenje zakona, pa da vidimo ko je krivac, ne uopšteno neki negde, nego imena i prezimena? Da li je to neka organizovana akcija ili tu ima nekih pojedinačnih ideja? Da li je tu neka organizovana grupa da ne kažem kakva, ili su to pojedinci koji su slučajno se okupili oko iste ideje?
Da ponovim još jednom – u najvećem broju lokalnih vlasti koje vi ovde optužujete, na vlasti je ista većina koja je i u ovom parlamentu. Ovakvim izmenama imate problem sa rebalansima budžeta, odnosno sa izvorom sredstava za finansiranje ovih medija.
Nemoguće je da se ovom promenom da se bez rebalansa budžeta izmene uslovi finansiranja lokalnih medija, jer lokalne samouprave ne smeju da koriste sredstva iz drugih izvora budžetskih za tu namenu.
Pitanje je, da li postoji bilo kakav izvor finansiranja u tim lokalnim samoupravama gde može da se skine jedan deo sredstava i da se prebaci za ove namene?
Imamo primer 500 i nešto preduzeća koja nisu medijske kuće, koristiću i pet minuta onih, 500 i nešto njih su imali isti rok. Tamo isto rade neki ljudi. Ti ljudi imaju porodice i oni jako dugo ne primaju plate na adekvatan način i u adekvatno vreme. Oni su na neki način bili zaslužni za postojanje tih preduzeća. Zašto da oni budu kažnjeni opet zbog neažurnosti vlasti, pa da njihova preduzeća odu u stečaj sa 1. julom, a da samo medijski servisi budu zaštićeni?
Konačno, ti mediji, ne medijski servisi, imaju adekvatno rešenje a to je da posle ovog roka zaposleni u medijima postaju vlasnici. Tu samo treba promeniti ono tumačenje kako sam shvatio, da oni koji su uzeli akcije od nepostojećeg „Telekoma“, odnosno nepostojeće akcije od „Telekoma“, sa ne postojećih 1.000 evra, da se njima dozvoli da i oni postanu suvlasnici. Mislim da to ako treba da se donese zakon koji će da promeniti, to je trebalo doneti.
Naravno, to nam neće garantovati nezavisnosti tih medija i da zaposleni u tim medijima postanu suvlasnici nakon nepokazivanja želje da ih neko privatizuje, kolektivni suvlasnici. To ne znači da će oni uspeti da se odupru pritiscima, da li krupnog kapitala, da li političkih moćnika u svojim sredinama.
Imamo mi pritisak na medije ne samo u preduzećima čiji su osnivači lokalne samouprave, nego imamo pritisak na medije kod privatnih medija i to je jasno. Ti pritisci su različiti, od konkretnih pretnji motkama i drugim oblicima starinskog i savremenog oružja, do pretnji koje se u stvari svode na ponude, a to je da se malo oprosti ili odloži plaćanje poreza, da se opraštaju krivična dela i saobraćajni prekršaji sa smrtnim ishodom, da se nude mesta za ambasadore ili za neke kulturne atašee, što imamo isto primera, da se nude mesta u državnoj upravi, mesto pomoćnika savetnika, šefova komisija za istraživanje ovoga i onoga i to je isto jedna vrsta pritiska.
Da ne govorim o tome da postoje mediji koji su bruka za ovo društvo, a koji dobijaju oglase od organa lokalne samouprave ili države i time naravno pune svoj budžet i stvaraju uslove da dalje deluju potpuno negativno. Neću da vam govorim koji su to svi mediji, znamo kako se oni zovu.
Ovo produženje na par meseci, tri, četiri, koliko je to, plus ako uzmemo u obzir i letnju pauzu, stvarno bi voleo da vidim tog čudotvorca koji će moći da reši ono što nije rešeno do 1. jula, da bude rešeno do 1. novembra. Ko su ti novi zainteresovani za privatizaciju medija koji se već nisu spremili za to i počeli i pokazali interesovanje, osim ako to nije vreme koje je ostavljeno da bi se neke aktivnosti koje ne mogu da se zovu zakonitim desile, te da bi se još više spustila vrednost tih medija i napravio jedan bolji izbor budućih ljudi, odnosno firmi koje će privatizovati medije?
Ovo ne služi na čast ni Ministarstvu, ni vama koji ste prisutni ovde i vi imate priliku da spasite svoju čast time što ćete nam reći ko vas je naterao ili ko je stvorio ambijent gde ste morali da donesete ovakav predlog zakona, da kažete ko su ti ljudi imenom i prezimenom. Da li je to predsednik Vlade ili je to neki odbornik iz Crne Trave ili neko između na celom tom spisku? Ako ne možete to da nam kažete, podneste ostavku zbog vas, ne zbog nas.
