Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković, po amandmanu.
Izvolite, gospodine Markoviću.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iskreno nisam imao isprva nameru da se javljam po ovom amandmanu, ali me je obrazlaganje i način obrazlaganja predlagača ovog amandmana ponukalo da se uključim u raspravu.
Dakle, ja predlažem konkretno da se odbije ovaj amandman, dakle, amandman na član 2. predloženog zakona i pridružujem se stavu koji je upravo ministar malo pre i izneo, kao i mišljenju Vlade koje nam je dala u formi obrazloženja.
Dakle, ovakva i slična obrazloženja amandmana bi bila iole smislena kada ne bi dolazila od onoga ko je najdirektnije odgovoran za situaciju u medijima koju imamo danas, on, ili barem lista na čijoj je listi izabran, odnosno stranka na čijoj je listi izabran.
Mislim da bi trebalo da se prestane sa praksom koji neki poslanici ovde praktikuju, između ostalog i poslanici koji su predlagači ovog amandman, dakle, da se ponašamo kao da smo prespavali zadnjih 15 godina i sada ušetali u skupštinu. Neko je malopre lepo upotrebio taj temin - ušetali u skupštinu. E, tako se oni ponašaju i sada nam ovde drže neke pridike, pa upotrebljavaju neke izraze, ne znam, čulo se - pritisci u medijima, ne znam, cenzura, kršenje prava itd. To nam govori poslanik koji je uveo vanredno stanje, koji je sinonim za cenzuru i kršenje prava.
Dakle, iz svih tih razloga predlažem da se odbije ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Bečiću, ministre Tasovac, poštovani gosti, poštovane studentkinje i studenti Pravnog fakulteta u Nišu i poštovani profesore Milisavljeviću, ministar Tasovac je ovde nama rekao da kada dolazi u Skupštinu, ne dolazi da brani bilo šta. Ministre Tasovac, kada vi ne branite Predlog zakona kao ministar kulture, onda ostaje da slušamo gospodina Rističevića da brani predloge zakona koji ovde u Skupštinu dolaze u ime Ministarstva kulture i Vlade Republike, poštovana gospodo.
Ministre, da vas podsetim, to je za mene, a verujem i za svu ovu gospodu koji su naši gosti danas neverovatni paradoks, da u vaše ime, u ime Vlade, predlog Ministarstva kulture brani narodni poslanik Marijan Rističević. Ako vi nećete da branite, ministre Tasovac, evo, ima ko hoće, videli smo danas.
Druga stvar, poštovana gospodo, drago mi je što su ovde sada prisutni studenti i studentkinje Pravnog fakulteta u Nišu, jer je reč o jednom velikom principu, kojim se pravnici bave od prve godine studije, a to je princip vladavine prava, poštovana gospodo, koji je definisan i članom 3. našeg Ustava, kao naše najvažnije načelo u našem ustavnom sistemu. Vidim, klimaju glavom i studentkinje i studenti. Vidim zadovoljstvo ovde, ministre Tasovac. Jedino vi ovde nećete da razumete da ovim predlogom zakona drastično narušavamo naše najveće načelo u našem ustavnom sistemu, i to ne samo naše, nego je to najveće načelo u svakoj savremenoj konstitucionalnoj demokratiji, a to je načelo vladavine prava.
Ja sam pokušao, ministre Tasovac, da vam ukažem na jedan aspekt kršenja vladavine prava, a to je onaj aspekt koji podrazumeva da mi ovde proučimo nešto građanima, kažemo građanima – nešto mora da se ispuni do tad i tad, vi samouvereno kažete – moraće da se ispuni do tad i tad. Nepunih godinu dana kasnije vi dolazite ovde i kažete – ne možemo da ispunimo do tad i tad.
Da bismo, ministre Tasovac, imali veru građana u ono što mi radimo ovde, bilo je neophodno da u skladu sa jednim drugim principom, veoma važnim u politici, poštovana gospodo, a to je princip etike odgovornosti, u uvodnom slovu ovde u petak prvo kažete ono na šta vas je podsetio narodni poslanik Zoran Živković – ko je, gospodine Tasovac, imenom i prezimenom, odgovoran zbog toga što rokovi koji su zadati zakonom koji smo usvojili 2. avgusta 2014. godine nisu ispoštovani? Da se mere neki rezultati, ministre Tasovac, pa kada vi nama ovde u prvih nekoliko rečenica izlistate odgovorne, da mi onda imamo osećaj i jedno saznanje da razgovaramo sa jednom odgovornom osobom, koja poštujući princip etike i odgovornosti saopštava ko je odgovoran za neurađeno.
Da ste to uradili, ministre, onda bi bilo, ja mislim, logično da mi uđemo u jednu raspravu oko toga da li su argumenti koje ste vi ponudili za produžavanje rokova zaista dobri. Ovako izostaju dve stvari, ministre Tasovac. Prva stvar, izostaje poštovanje onoga što su ustavna načela, a Ustav moramo da poštujemo. Ovde su studentkinje i studenti Pravnog fakulteta. Pa, mene bi bila sramota pred njima, i da nisu ovde danas, da ovde učestvujem u nečemu što znači kršenje vladavine prava.
Druga stvar koju ste propustili, i evo, sad je možda šansa da popravite, ministre Tasovac, da odbranite i sebe i Ministarstvo i Vladu, ne govorom Marijana Rističevića, nego svojim govorom o tome ko je odgovoran za ne urađeno. Kada bismo to saznali, onda bismo možda mogli da prihvatimo ovu argumentaciju.
Ministre Tasovac, pošto vi nećete to da saopštite, onda nam u pisanoj formi saopštavate da ne razumete kako se ruši načelo vladavine prava, onda ja razumem da ovo produžavanje rokova nije stvar neke procene koja će zaista da nas vodi ka nekom opštem dobru, poštovanju prava, nego da je to možda deo nekog hira ili nesnalaženja ili razumevanja da ono što se uradilo 2. avgusta nije bilo dobro urađeno.
Mi smo tada podržali Predlog zakona i prihvaćeni su neki naši amandmani. Očekujem, ministre Tasovac, da i danas do kraja naše rasprave prihvatite svih pet naših amandmana, osim ukoliko nam sada ne kažete imena i prezimena odgovornih za to što nešto jeste bilo obećano, a da to nije ispunjeno do dana današnjeg. Hvala vam, ministre Tasovac i poštovana gospodo.

Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Mene čudi da imamo ovih pet amandmana i na svih pet amandmana ove političke opcije može se dati jedan isti odgovor. Ovo u stvari nisu amandmani, ovo je pokušaj da se rasprava vrati u načelo i da se ponovo postavi pitanje produženja rokova, a pod plaštom poštovanja zakona.
Žao mi je ako niste bili na raspravi neki dan, ali o tome se i radi, Vlada produžava ove rokove da bi dala šansu. Vlada daje šansu jednoj profesiji da se spasi. Ako bi se poštovali rokovi, od 200 pa do 1000 novinara bi ostali na ulici, i to je poruka ove Vlade, to je pre svega briga za ljude, briga za zaposlene i pokušaj da se još jednom pruži prilika onima, koji nisu uspeli da izvrše procenu kapitala, da to u narednom periodu učine.
Mene ne čudi što je jedan deo ovog dvojca bez kormilara, taj ideološki, nema osećaja za novinare, jer to je politička praksa davno pokazala, nego me čudi profesor, neko ko predaje na političkim naukama, predaje verovatno budućim novinarima. Ako je to poruka studentima, da njihove starije kolege u ime zakona i praćenja termina trebaju danas da ostanu na ulici, ako je to poruka jednog profesora, onda je dobro da to čuju studenti Pravnog fakulteta iz Niša, da čuju kako profesori vide njihovu budućnost ako se sutra nađu u sličnoj situaciji.
Velika je stvar što Vlada, i pored zakona i pored rokova koje je dala, ipak ima osećaj za ljude, jer vi ste jednom rekli – narod je država, pa i novinari su neki narod i oni zaslužuju parče hleba, novu šansu, novu priliku.

Zahvaljujem se, gospodine Krliću.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Gospodine Pavićeviću, prijavili ste se za repliku.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Gospodine Živkoviću, u govoru gospodina Krlića, samo gospodin Pavićević ima prostora za repliku, jer je na neki način uputio …
(Zoran Živković, s mesta: Rekao je da sam ja neko ko je uvodio novinarima vanredno stanje.)
Pored najbolje volje, gospodine Živkoviću, da dam repliku, mislim da samo gospodin Pavićević ima pravo, pošto je pomenut kao profesor. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče, gospodine Bečiću, poštovani ministre Tasovac, poštovani gosti iz ministarstva i poštovane studentkinje i poštovani studenti Pravnog fakulteta u Nišu, dve su stvari koje želim sada da saopštim u replici gospodinu Krliću.
Najpre, poštovana gospodo, samo da vas obavestim, sada sam u statusu mirovanja na Fakultetu politički nauka Beogradskog univerziteta. Zašto, poštovana gospodo? Zbog toga što sam zaključio da je nemoguće dve stvari raditi istovremeno, a da to podrazumeva ozbiljan pristup. Dakle, proveo sam ovde osam meseci, radeći uporedo i na Fakultetu političkih nauka, video sam da nema čovek dovoljno vremena i za jedno i za drugo, odlučio sam da radim sada samo u Narodnoj skupštini i samo hoću da vas obavestim da na fakultetu Političkih nauka imam status mirovanja, jer ja nisam čovek koji ima tolike sposobnosti da može da obavlja više poslova, samo jednu, i to ovu zakonodavnu u Narodnoj skupštini, poštovana gospodo.
Druga stvar, gospodine Bečiću, da čuje gospodin Krlić, poštovana gospodo, poštovanje zakona je uvek nužni kriterijum za ocenu toga da li je neko u svom delovanju i u politici usmeren ka opštem dobru. Nema drugih važnijih kriterijuma od tog kriterijuma, poštovana gospodo. Od antičkih vremena je teorija konstitucionalizma, koja podrazumeva ograničenje vlasti, koja podrazumeva poštovanje zakona, uvela tu ideju da samo onaj ko se drži zakona, ko poštuje zakon ima pravo da se pozove na to da je usmeren u svom delovanju ka opštem dobru.
Pozivam ministra Tasovca da se pridržavajući načela vladavine prava i poštovanja zakona, gospodine Krliću, svi zajedno usmerimo ka opštem dobru ovde.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić, replika.

Moram potpuno da se saglasim sa gospodinom Pavićevićem, zaista je poštovanje zakona apriori i zbog toga ili unatoč toga danas imamo ovu raspravu kako bi pružili šansu tom zakonu da se do kraja sprovede i da svi oni kojih se ovaj zakon tiče i koji imaju kroz ovaj zakon novu priliku tu priliku i dobiju. Zbog toga i jeste ovo poštovanje zakona i postoji skupštinska rasprava zbog toga. Ovo jeste mesto gde taj rok možemo da produžimo, a usput da vam kažem, potpuno ne razumem dvojaki aršin opozicije. Sa druge strane, dobijamo predloge da se rokovi još više produže, a vi ste za to da se poštuju rokovi koji su dati u zakonu. Molim vas, dogovorite se, nama je svejedno, ali nam je jako drago da narod Srbije može da vidi kako opozicija funkcioniše u ovoj Skupštini.