Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Uvaženi ministre, predstavnici ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici, na samom početku ću istaći da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati i glasati za predložene izmene i dopune Zakona o hipoteci.
U poslaničkoj grupi SPS nećemo ponavljati kao matricu ono što je već izneto u pogledu afirmacije predloženih izmena i dopuna Zakona o hipoteci, niti nam je bio manir bilo kada, pa neće ni sada, da prepričavamo tekst zakona koji se već nalazi u materijalu koji smo dobili.
Stoga ćemo, uvaženi ministre, ukazati samo na ono što smatramo da zaista predstavlja kvalitativno bolja rešenja u odnosu na dosadašnji tekst zakona, a samim tim ćemo ukazati i na neke naše dileme zbog kojih smo reagovali amandmanima, za koje smo uvereni da ćete ih sa pažnjom i analizirati i oceniti i, na kraju krajeva, i usvojiti, jer tu su sadržane i određene kritike na pojedine delove zakona za koje smatramo da mogu biti bolji.
Pre svega, ono što je nesporno, nesporno je da se ovim zakonom doprinosi harmonizaciji zakonodavstva Republike Srbije sa zakonodavstvom EU, naročito u ovoj materiji o kojoj govorimo, nesporno je da se povećava stepen pravne sigurnosti, pa i materijalne sigurnosti učesnika u prometu, nesporno je da se čini daleko veći stepen zaštite kako poverilaca, tako i dužnika, nesporno je da se na taj način može, ali ponavljam – može, doprineti boljem investicionom procesu u Republici Srbiji, a samim tim i oživljavanju privrednih aktivnosti na većem nivou.
Ono što nam se čini u procesno-pravnom smislu reči dobrim, uvaženi ministre, jeste činjenica da se konačno pristupa ujednačavanju sudske prakse i prakse uopšte, imajući u vidu da je sistemsko rešenje koje ste naveli u predloženim izmenama i dopunama, da procenu vrednosti hipotekovane nepokretnosti vrši ovlašćeni sudski procenitelj, odnosno veštak ili drugi ovlašćeni procenitelj, je svakako rešenje koje je trebalo davno da zaživi u zakonskim aktima, a naročito u Zakonu o hipoteci, Zakonu o izvršenju i obezbeđenju i drugim zakonima kojima se reguliše ova materija.
Na kraju, Ustavni sud Republike Srbije je nedvosmisleno jasno stavio do znanja da procenu ne može vršiti poreska uprava, niti bilo koja druga institucija, osim ovlašćenih procenitelja, a to su prevashodno veštaci i licencirani procenitelji. Takođe je dobro rešenje u predloženim izmenama i dopunama zaštita, i to pojačana zaštita, vlasnika nepokretnosti i držalaca nepokretnosti, naravno ako se ne radi o istom licu, od postupanja hipotekarnih poverilaca kada im je dato pravo na pristup hipotekovanoj nepokretnosti u cilju zaštite svojih prava na hipotekovanoj nepokretnosti.
1Zašto? Zbog toga što je u životu uobičajeno, dakle životno je da se ponašanja kako vlasnika, tako i trećih lica u odnosu na hipotekovanu nepokretnost ne mogu uvek podvesti pod ponašanje dobrog domaćina, već sasvim suprotno od toga. Zbog toga je pravo hipotekarnog poverioca da mu se omogući pristup hipotekarnoj nepokretnosti, u svakom slučaju, pravo koje treba afirmisati, koje treba pohvaliti kao dobro sistemsko rešenje, ali može samo dok ne pređe granice kada možemo govoriti o zloupotrebama od strane hipotekarnog poverioca prema licima koja se nalaze u posedu hipotekarne nepokretnosti.
Zašto ovo govorim? Zbog toga što u posedu hipotekarne nepokretnosti mogu biti zakupci i mogu biti poslugoprimci. Dakle, to su lica kojima se hipotekovana nepokretnost daje na poslugu u dužem vremenskom periodu. Oni su nesumnjivo savesni držaoci hipotekovane nepokretnosti. U većem broju slučajeva su i zakoniti držaoci. U zakonu je navedeno da se pravo pristupa ne može omogućiti hipotekarnom poveriocu u periodu od 22.00 do 07.00 časova. Postavlja se pitanje kako i na koji način? Da li ulaskom u hipotekovanu nepokretnost?
Dakle, ova pitanja ne želim da budu trivijalna pitanja, ali su u praksi i te kako značajna jer su moguća kao životna pitanja, odnosno životne okolnosti. Da li on ulazi u prostorije da pogleda prostorije? Da li će na taj način doći do eventualnog smetanja državine lica koja se nalaze u posedu hipotekarne nepokretnosti? U svakom slučaju, pravo na državinu, i to neometanu državinu, je sistemsko rešenje Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Možda je u tom pravcu trebalo bolje definisati šta podrazumeva pristup hipotekarnog poverioca hipotekarnoj nepokretnosti i u kojim granicama on ta ovlašćenja može da koristi. Ja sam uveren da ćete vi u tom pravcu eventualno podzakonskim aktima reagovati u slučaju da se u praksi ovakve pojave dese.
Ono što je takođe dobro, dobro je da se polako ovaj zakon usaglašava sa odredbama Zakona o javnom beležništvu i sa odredbama Zakona o overi potpisa, prepisa i rukopisa. Ali, ovde moramo reagovati na jednu odredbu koja je nažalost, verovatno greškom, definisana tako što se nalazi u suprotnosti sa odredbama Zakona o javnom beležništvu, a radi se o tome da ugovor o hipoteci ne može biti zaključen u alternativnoj formi. Ovde je Zakon o javnom beležništvu jasan i implicitan. Zakon o javnom beležništvu kaže da se ugovor o hipoteci, kao i založna izjava o jednostranoj hipoteci, zaključuje isključivo u formi javno-beležničkog zapisa. Dakle, ne i u formi tzv. solemnizovane, odnosno potvrđene javno-beležničke isprave. I tu smo amandmanom reagovali i mislimo da nema razloga, da ne postoji nijedan jedini razloga, a naročito ne pravno utemeljen, da se taj amandman ne prihvati, odnosno da se ne uvaži i na taj način ispravi jedan propust koji se pojavio u ovom zakonu.
Takođe se jedna od dilema kod nas u poslaničkoj grupi SPS pojavila kada su u pitanju ovlašćenja data trećem licu koji zastupa jednog ili više hipotekarnih poverilaca, ili ovlašćenje koje se daje jednom od više hipotekarnih poverilaca da zastupa njihove interese u postupku namirenja potraživanja koje je obezbeđeno založnim pravom, odnosno hipotekom. Ovde se postavlja jedno logično i životno pitanje. Treće lice se pojavljuje kao neka vrsta zastupnika. Kako će to treće lice jednako i ravnopravno da zastupa više hipotekarnih poverilaca, kada su poverioci bukvalno borci u jednoj areni koja se svodi na zaštitu interesa svakog od njih pojedinačno?
Dakle, kako će onda treće lice da zastupa istovremeno i moje interese kao hipotekarnog poverioca i mog druga Mrkonjića, ili bilo koga drugog ko bi se pojavio u statusu hipotekarnog poverioca? Pa ne može, zato što imamo suprotstavljene interese. Na kraju krajeva, moj interes jeste da se na legalan način, a ne protivpravni način, afirmiše moje pravo naplate potraživanja pre bilo kog drugog hipotekarnog poverioca. Kako ćemo onda uspostaviti jednakost, a naročito u situaciji ako imamo ovlašćenje koje je dato jednom od hipotekarnih poverilaca, koji je u svakom slučaju u nekoj vrsti sukoba sa ostalim hipotekarnim poveriocima?
Ono što nam se čini najspornijim u predloženim izmenama i dopunama ovog zakona, jeste promena člana 31. Ja vas molim, uvaženi ministre, da posebnu pažnju poklonite ovom članu, ovom koji je predložen, zbog toga što je uneta jedna odredba koja procesno-pravno ne sme da bude odredba zakona. Ona kaže – žalba će biti uvažena ako dužnik ili vlasnik hipotekovane nepokretnosti uz žalbu dostavi i pisane dokaze, i to: potraživanje ne postoji, hipoteka ne postoji, potraživanje nije dospelo za naplatu ili je dug isplaćen itd. Uvaženi ministre, ne može se zakonom dati nalog kako će drugostepeni organ da odluči po žalbi. Kako bi izgledalo da u Zakonu o parničnom postupku ili u krivičnom postupku kažemo – žalba će biti uvažena ukoliko se uz žalbu uradi to, to, to i to? Šta će nam onda drugostepeni organ ili drugostepeni sud?
Osim toga, ova odredba procesno i pravno ne sme da postoji iz drugog razloga. Zbog toga što, kad se podnosi zahtev hipotekarnog poverioca koji želi da izvrši upis zabeležbe prodaje u njegovu korist, u taj zahtev mora da bude predmet ocene prvostepenog organa, odnosno registra. Kako ocene? Ocene urednosti tog zahteva, s jedne strane, a s druge strane ocene opravdanosti tog zahteva. Ako je zahtev neuredan, onda će se on odbaciti. Na taj način ćemo postići efikasnost sistema, postići ćemo efikasnost postupka. Postići ćemo ono što je vaše ministarstvo postavilo kao cilj ovog zakona, a to je transparentan i brz postupak namirenja potraživanja hipotekarnih poverilaca.
Kako se ocenjuje opravdanost ovog zakona? Opravdanost ovog zakona se ocenjuje upravo tako što se utvrđuje da potraživanje postoji, da hipoteka postoji, da potraživanje nije dospelo za naplatu i da dug nije isplaćen. Ali, ako dug nije isplaćen, to je već teret dokazivanja na samom dužniku. Prema tome, uvaženi ministre, ovo što je navedeno kao nalog da se žalba uvaži je apsolutno nedopustivo zbog toga što su to procesno pravne pretpostavke da bi uopšte zahtev mogao da uđe u pravni saobraćaj, da bi uopšte po zahtevu moglo da se postupa. Jer, kako je uopšte moguće da dođemo do prodaje hipotekovane nepokretnosti i da tražimo zabeležbu prodaje hipotekovane nepokretnosti a da pre toga potraživanje ne postoji? Pa, ono postoji samom činjenicom da je hipoteka upisana.
Dalje se kaže – hipoteka ne postoji. Kako ne postoji ako je ugovor o hipoteci, koji je inače potvrđen javno-beležničkim zapisom, upisan? Kako onda da govorimo uopšte o tome da li žalbu uvažiti ili ne? Potraživanje nije dospelo za naplatu. Pa, ako je dospelo za naplatu, onda nam ne treba obezbeđenje. Zbog čega bi ga obezbeđivali? Zbog toga mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da se zaista ovaj član 31. mora preformulisati i upodobiti sa onim što podrazumeva realna, logična i praktično primenjiva procesno-pravna rešenja.
Takođe, ono što smatramo da u predloženim izmenama i dopunama zakona stoji, a ni u kom slučaju nije u duhu ustavnih rešenja i pravnih propisa Republike Srbije, a naročito nije u saglasnosti sa drugim odredbama zakona, jeste isključivanje mogućnosti vođenja upravnog spora protiv drugostepenog rešenja. Ako ćemo isključiti mogućnost upravnog spora, onda ograničavamo pravo stranke da pravni lek koji je dozvoljen i Ustavom i zakonom iskoristi. Pa, onda bi morali da brišemo i član 180. Zakona o državnom premeru i katastru, uvaženi ministre, koji upravo kaže da stranka koja je nezadovoljna konačnom odlukom organa u upravnom postupku ima pravo na upravni spor.
Dakle, ovde imamo u pitanju upravni postupak, uvažene kolege narodni poslanici i građani Republike Srbije, upravni postupak. Okončanje upravnog postupka ne uskraćuje mogućnost stranci da nastavi postupak u upravnom sporu, niti sme to da uskrati, jer bi na taj način bila povređena i ustavna prava stranke. Zbog toga smo mi u poslaničkoj grupi SPS reagovali amandmanom, smatrajući da ovakav način sistematizovanja u procesno-pravnom smislu reči ne treba da postoji.
Ono što takođe izaziva određene dileme, a već se čulo u diskusiji koja je prethodila ovoj mojoj diskusiji, jesu rokovi. Rok od tri meseca jeste sporan i doći ćemo u situaciju neujednačene sudske prakse. Rok u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju je mesec dana, između jedne i druge prodaje. Ako idemo na efikasnost postupka, onda je zaista tri meseca predugo.
Takođe nam se čini, uvaženi ministre, da je predugo 18 meseci čekanja da bi se izvršilo brisanje zabeležbe ako je u pitanju hipotekovana prodaja. Zašto 18 meseci? Pa, ja sam tamo dao neke pare i te moje pare stoje i sada ja treba da čekam 18 meseci da bi se mogla brisati zabeležba.
Mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da se na taj način ne doprinosi efikasnosti onoga što podrazumeva postupak hipotekarne prodaje, odnosno prodaje hipotekovane nepokretnosti i namirenja poverilaca koji su imali obezbeđeno potraživanje upravo tom hipotekom.
Ono što je sigurno tačno i sa čime ćemo se složiti svi ovde, pa i vi, jeste da su procenti koji se vezuju za tržišnu vrednost nepokretnosti uvek polemične. Mi u SPS smatramo da je izuzetno dobro rešenje što ste krenuli ka afirmaciji vansudske prodaje, odnosno vansudskog namirenja i to je dobro za kreditore. To je dobro, uvaženi ministre, za banke. Bez obzira da li mi gajili animozitet prema bankama zbog raznoraznih okolnosti koje nam se dešavaju ili afirmisali banke, banke su u ogromnom problemu kao kreditori, naročito što je preko 90% obezbeđenih potraživanja, to su potraživanja gde se kao poverioci pojavljuju banke, istovremeno kreditori.
Zaista, ovim zakonom, što je za pohvalu i zbog čega je bezrezervna podrška Ministarstva u tom pravcu, da se bankama kroz vansudsko namirenje pruža mogućnost da dođu do naplate svojih potraživanja. Ali, imamo one probleme koji se u praksi dešavaju na način koji, jednostavno, sve ovo što je afirmativno može da dovede u problem. Postavlja se pitanje - da li je uopšte moguće postići 90%, kao najnižu vrednost od procenjene vrednosti prilikom vansudskog namirenja? Da li je uopšte moguće? Retko, ali teoretski pa i praktično možemo da prihvatimo da i jeste moguće. Naravno, opet u korist banaka bi bilo dobro kada bi se ovako nešto i realizovalo. Međutim, i ovde su procenti na neki način neujednačeni.
U Zakonu o izvršenju i obezbeđenju kod prve javne prodaje je početna cena 60% od procenjene vrednosti nepokretnosti. I šta nam se dešava, uvaženi ministre? Dešavaju nam se zloupotrebe, jer niko ne ide na kupovinu kada je 60% procenjene vrednosti. Ako je moja kuća pod hipotekom i vredi 100 hiljada evra, njena početna cena na prvoj javnoj prodaji je 60 hiljada evra. Niko neće na toj prvoj javnoj prodaji da se pojavi, čeka drugu. Zašto čeka drugu? Zato što je 30% od procenjene vrednosti i ulazimo u zonu zloupotreba koje se vezuju za činjenicu da neko odmah kupi po 30%, a onda preprodaje i na taj način ostvaruje korist. Neće se te zloupotrebe moći eliminisati ni u ovim procentima koji su u predloženim izmenama i dopunama navedeni, ali je to nešto sa čime moramo objektivno da se saživimo i da tražimo neka sistemska rešenja koja će ovo preduprediti, prevenirati i na kraju krajeva doći do onog cilja koji podrazumeva što veći stepen zaštite.
Na kraju, kada smo kod dilema, o čemu neću mnogo da pričam, pošto će o tome daleko kompetentnije govoriti moja uvažena koleginica i drugarica Suzana Spasojević, postavlja se pitanje, uvaženi ministre, zašto ovim zakonom nisu obuhvaćeni objekti koji su upisani pod posebnim uslovima shodno, tzv. pežorativno rečeno, „Veljinom zakonu“, ili zakonu koji je predložilo ministarstvo dok je na čelu tog ministarstva bio ministar Velimir Ilić? Radi se o nepokretnostima koja imaju poseban pravni režim, koja su pod posebnim pravnim režimom i upisane u registar katastra, ali tih nepokretnosti u ovim predloženim izmenama i dopunama Zakona o hipoteci nema. Postavlja se pitanje - zašto, a najavljeno je da ih treba biti?
U svakom slučaju, u ovom pravcu su podneti amandmani. Mi smo uvereni da te amandmane treba pažljivo razmotriti jer se istim postiže, po nama u SPS, daleko veći stepen kvaliteta ovog zakona, a mi ćemo ga nesumnjivo podržati i glasati za ovaj zakon u danu za glasanje, iz onih razloga koje ste vi istakli, koje mi maksimalno podržavamo, da ih ja ne bih ponavljao zbog toga što, kako sam rekao, ponavljanje nam jedne iste priče ne vodi ničemu, a zaista osnovni cilj koji se želi postići, on se i postiže - i transparentnost, i efikasnost, i zaštita dužnika, i zaštita poverilaca. Zato imate podršku SPS i poslaničke grupe SPS. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Dušan Vujović. Izvolite, gospodine Vujoviću.

Zahvaljujem se na čitavom nizu vrlo korisnih predloga. Želim da vas zamolim da u formi amandmana predložite ta rešenja. Mi ćemo sa zadovoljstvom prihvatiti sva poboljšanja teksta.
Želim samo da iskoristim priliku da napomenem da smo neke formulacije na koje ste se vi baš osvrtali i koje ste komentarisali preuzeli iz teksta postojećeg zakona. Znači, ova konkretna formulacija, potpuno razumem vaše primedbe, je preuzeta bukvalno iz pretposlednjeg pasusa postojećeg zakona, a žalba će biti uvažena. Mi smo preuzeli taj tekst i prihvatam vašu argumentaciju, ali to nismo mi dodali, to smo preuzeli nepažnjom. Prema tome, pogledaćemo, mislim da bi, u stvari, formulacija trebalo da glasi da će žalba biti razmotrena ili uzeta u razmatranje ako budu ispunjeni uslovi koji se tu navode.
Hvala vam lepo na sugestijama koje smo dobili od drugih poslanika. Vrlo ćemo rado sve to razmotriti i sve uzeti kao moguće amandmane na ispravku teksta zakona o izmeni Zakona o hipoteci. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Hvala, predsedavajući.
Gospodine ministre, poslanička grupa SPO i DHSS će glasati kao, vidim, i sve ostale poslaničke grupe za izmene ovog zakona jer smatramo da su ponuđena rešenja bolja u odnosu na postojeće stanje i budući da mi pripadamo onoj poslaničkoj grupi koja je smatrala, od osnivanja naše političke stranke, da celokupni taj komunistički sistem treba menjati, zaista je neshvatljivo da smo 1980. godine imali Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, da smo tek 2005. godine doneli prvi zakon koji tretira ovu oblast, da je i on bio jako loše uređen, da je to jedna veoma značajna oblast za funkcionisanje finansijskog sektora za strana ulaganja, za sigurnost dužnika koji uzimaju pre svega kredite, za sigurnost bankarskog sistema.
Sećam se da je uvaženi profesor Dragoljub Stojanović, koji je, naravno, doktorirao materiju građanskog prava u Nemačkoj, smatrao u vreme kada sam ja studirao da nikako nisu mogli uređenom svetu da objasne naš pravni sistem, kako je neko mogao da ima pravo korišćenja, nije vlasnik zemljišta, kako obezbediti hipotekom tu vrstu zaloge, kako to kasnije sve, koje sve probleme stvara u sudskom postupku, u praksi itd.
Naprosto, drugovi i drugarice koji su od 1945. godine imali jedan projekat koji se zvao socijalizam, napravili su jedan nakaradni projekat u svim oblastima, pa i u ovoj oblasti. Projekat je propao, a onda su se drugovi i drugarice, sa stvaranjem višestranačkog sistema, razmileli po ostalim strankama i taj loš sistem koji su stvorili iskoristili za pljačkašku privatizaciju i za brojne zloupotrebe što se tiče pre svega kredita.
Bilo je tih zloupotreba i u vreme koje se sada promoviše kao vreme kada se sigurno i bezbedno živelo, u vreme Josipa Broza Tita, sećate se onih čuvenih zelenih planova itd. Građani su masovno po političkoj liniji dobijali kredite da podignu poljoprivredna domaćinstva. Umesto toga se podigne kuća, nikne kuća. Da li je iko odgovarao? Nije. Mi smo to zvali Alajbegova slama. Razvlačila se državna imovina kako se moglo i tako se nastavilo i posle 90-ih godina. Tako se nastavilo i posle 5. oktobra.
Sedamdeset, osamdeset ili 90% hipoteka su hipoteke banaka. Banke sa stranim vlasništvom u Srbiji posluju kao domaća pravna lica. I, obratite pažnju naši građani često kažu – vidite kako su ovi stranci bezobrazni imaju visoke kamatne stope, a istovremeno i banke sa državnim kapitalom ili sa privatnim kapitalom našeg porekla takođe imaju iste kamatne stope. Zbog čega? Zbog nesigurnosti poslovanja, zbog opšteg ambijenta, ali pri tom primetićete da ni jedna banka sa stranim kapitalom nije bankrotirala, niti je imala afere koje su imale ove banke u kojima je država pre svega imala ili većinski udeo ili postavljala svoje političke predstavnike u organe upravljanja.
Šta se radilo? Davali su se krediti sa neadekvatno obezbeđenim potraživanjima. Procenjena vrednost potraživanja je bila pet, 10, 15, 20, 100 puta koliko treba veća od realne tržišne cene i naravno da se to radilo sistematski, opet po političkoj liniji, da se isisavao državni kapital. Naravno da su te banke propale, a da je opet država koja je omogućila takvu pljačku onda preuzela obaveze tih banaka. Tako da su na neki način svi građani Srbije uključujući narodne poslanike na taj način zbog kriminalnog postavljenog sistema, koji je postavila država kažnjen. Evo, danas svi građani Srbije moraju da otplaćuju dugove koje su napravili drugovi i drugarice koji su se razmileli po svim strankama.
E, sada bez obzira da li je bila kraljevina ili neki drugi sistem pre 1941. godine, nije bilo tako. Hipoteka je bila svetinja. Odluka suda jedan kroz jedan, malo sudskih sporova postojalo je poverenje u pravnu državu, postojalo je poverenje u banke. Danas banke, i to niko nije rekao od procene vrednosti bez obzira što je to slobodna volja ugovarača imaju svoje procenitelje koji mogu i najčešće jednu nepokretnost koja je zaloga za bankarski kredit procenjuju na višestruko viši iznos, pa je to tek opasnost po građane. A ako se ujedno, pošto banke obično nude svoje opšte uslove koje ljudi običnom građaninu u muci teško ili može da razume, a onda se ide sa kamatama koje su zaista katastrofalne. I, neko ko uzme neki kredit računajući da će platiti neki neznatniji deo kako mu se to prvobitno predstavi na kraju zaista ode na doboš.
Ono što dobro što ovaj zakon promoviše naravno kao o prethodnih zakoni tu vrstu slobode ugovaranja kamatne stope i što se zakonska zatezna kamata propisuje samo u situacijama kada ona nije ugovorena.
Drugo, bio sam neko ko je promovisao sistem centralnog registra hipoteka, bez obzira što taj registar nije bio ni pouzdan, niti je postojala obaveznost da se u registar upisuju sva založna prava. Možda je zbog opšteg ambijenta u našem društvu ne samo kroz ovaj zakon, jer sa izmenama ovog zakona moraće da se izmeni niz zakona koji tretiraju ovu oblast, možda je po mom mišljenju trebalo pojačati ulogu centralnog registra založnih prava. Zbog čega? Pa, naprosto zbog činjenice što sam i ja baveći se advokaturom sretao nebrojeno puta da se na jednoj te istoj nepokretnosti stavi više založnih prava, odnosno više hipoteka, da se pojavi više poverilaca koji naprosto pitaju se odakle se odjednom pojavljuje da je jedna nepokretnost opterećena sa više hipoteka što je proizvodilo naravno pored pravne nesigurnosti veliki broj sudskih sporova.
Ono što je dobro što vi promovišete vansudsko namirenje što je naravno praksa u svetu i što mi zaista verujemo da će dovesti do manjeg broja sudskih sporova i do lakšeg rešavanja svih spornih stvari u vansudskom postupku.
Drugo, dobro je što sporazumno rešenje, odnosno smanjenje vrednosti hipotekarne nepokretnosti može ispod 90% da uradi samo sud uz mišljenje odgovarajućeg veštaka.
Procena naše poslaničke grupe je da budući da se zaista sistem ozbiljno menja, da se sa izmenom ovog zakona ispunjava još jedno obećanje koje je dao premijer Vučić u svom ekspozeu da će se, budući da je promenjen u znatnoj meri Zakon o izvršnom postupku, da postoje privatni izvršitelji, da je donet Zakon o javnom beležništvu, da se sistem u mnogim svojim oblastima ozbiljno menja, da će se sa izmenom zakona koji tretiraju ovu oblast pojačati pravna sigurnost, jer investitori zaista kada dođu u neku zemlju, a mi znamo da je ta potreba za investiranjem ne postoji samo u Srbiji, ona postoji svuda u svetu, svi nude svakojake uslove samo da bi im neko došao, investirao i otvorio neko radno mesto. Mislimo da će zaista sa početkom primene ovih zakona, i kažem sa izmenom pratećih zakona da će to privući strane investitore, jer ovo je jedna veoma važna oblast za koju svaki investitor je pre ulaganja u našu zemlju zainteresovan da vidi kako je ona regulisana.
Mislimo da će se zaista sa izmenama ovog zakona ubrzati naplata potraživanja, da će se poboljšati položaj kreditora na tržištu, da je dobro što poverilac može da ima i dodatno obezbeđenje ako je dužnik nesavesno se odgovori prema založenoj nepokretnosti uništava je, umanjuje njenu vrednost, na neki drugi način se nesavesno ponaša. Dobro je što se sada opomene šalju hipotekarnim poveriocima, glavnom hipotekarnom poveriocu i poveriocima drugog i trećeg reda. Procena naše poslaničke grupe je da će dobri efekti ovog zakona zaista, pre svega služiti za privlačenje stranih investitora.
Još nešto ministre, samo ću iskoristiti vaše prisustvo da vam ukažem na nešto što se opet tiče investicija. Mi kao narodni poslanici svakodnevno kao i vi u ministarstvima dobijamo dopise, pisma građana koji su često veoma smislena, ukazuju na glavne probleme u investiranju. Juče sam dobio pismo jednog našeg preduzetnika koji je 20 godina radio u Moskvi, stekao zavidan kapital, uložio u izgradnju etno objekata i objekata za turizam u selu Gornja Kravarica u Dragačevu. Naprosto me moli kao narodnog poslanika, čak je pozvao i Vladu ili predstavnike Vlade da obiđu te objekte i da vide koliko je tu kapitala uloženo. Sa druge strane, to jeste nadležnost opštine, ali je nadležnost i Republike, naprosto ima problem sa pristupnim putevima i sa infrastrukturom i kaže da nikako ne može gostima, pre svega iz Ruske federacije da objasni zbog čega su putevi u tako lošem stanju prepuni udarnih rupa. Inače, strani turisti su jako zadovoljni i uslugama i ambijentom i svim tim stvarima.
Tako da i ono što je preporuka Evropske komisije koja ne tretira samo ovu oblast da saradnja državnih organa mora biti mnogo, mnogo čvršća i koordinacija mnogo bolja. Mislim da i u ovom delu da to ne treba prepustiti lokalnim samoupravama da takve ljude koji svega iz patriotskih razloga ulažu u našu zemlju, treba da držimo kao malo vode na dlanu i ako ne može opština da reši neki problem koji je takve vrste da se rešenje tog problema i uključi Vlada. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o hipoteci se donosi na zahtev banaka.
Udruženje banaka, predstavnici poslovnih banaka u Srbiji to otvoreno govore, imam ovde sijaset njihovih izjava. Dakle, gledaću zaista što kraće da se obraćam danas, a više u pravcu da građani razumeju šta se ovde dešava.
Dakle, poštovani građani, banke traže da se donesu izmene i dopune ovog Zakona da bi mogli lakše da dođu do vaših nekretnina. Zato što ih mnogo nervira što postoje neki niži hipotekarni poverioci koji mogu da se upisuju pa ima sve to otežava, sudovi se zasipaju nepotrebnim procedurama itd.
Dakle, poštovani građani današnja većina u ovoj sali i jedna druga u sklopu te većine, koja se deklarativno zalaže da je levica, će da glasaju da se ponovo zaštite poslovne banke u Srbiji, a da se vama na jedan lak i efikasniji način, u sklopu sa zahtevom udruženja banaka, možda i MMF, ko to zna, da se ova stvar pojednostavi i da se stvari reše na način kako će se to maksimalno ubrzati.
I ako, imamo jasne pokazatelje, činjenice koje kažu kakvo nam je stanje i na tržištu nekretnina i u bankarskom poslovanju i sve ukupno ekonomsko-socijalno devastirano stanje u ovoj zemlji.
Osnovne izmene odnose se na dalje pojednostavljivanje zalaganja nepokretnosti, naročito onih koje se koriste u komercijalne svrhe putem izdavanja u zakup, brisanje odredbe o saglasnosti trećeg lica itd.
Zakon o hipoteci definiše hipoteku, kao založno pravo na nepokretnosti koja ovlašćuje poverioca da ako dužnik ne isplati dug ili dođe do povrede druge obaveze, zahteva naplatu potraživanja obezbeđeno hipotekom iz vrednosti nepokretnosti.
Ja mislim da ovde imamo i skraćivanje rokova, imamo vansudsku prodaju nepokretnosti. Ovaj Zakon koji su sačinili bankari, dakle vi ste njihov eksponent i Vlada i poslanici većine, odnosi se na pojednostavljivanje zalaganja nepokretnosti, pre svega onih koji se koriste u komercijalne svrhe, kao što sam rekao.
Predloženo je brisanje odredbe o saglasnosti trećeg lica, neposrednog držaoca nepokretnosti na zalaganju, kao sastavnog dela založne izjave.
Predviđena je i zabrana upisa hipoteke drugih i tereta po upisu zabeležbe hipotekarne prodaje, brisanje hipoteke drugog i nižih redova o okončanoj vansudskoj prodaji nepokretnosti, a namirivanje tih poverilaca po pravilima o namirivanju, zatim brisanje centralne evidencije hipoteke itd.
Gospodin Dugalić, jedno od lica bankarske oligarhije i zelenaškog bankarskog sistema u Srbiji, kaže: „rezervisanje pravo hipotekarnih poverilaca nižeg reda je glavni kamen spoticanja u primeni ovog Zakona, jer direktno uslovljava primenu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jao, jao, bože moj moramo na sud. Strašno.
Ne možemo mi to da izdržimo, hoćemo što pre da dođemo do vaših nepokretnosti. To prilično usporava proces naplate.“ To kaže gospodin Dugalić. Stvarno su mi suze krenule. Evo, to je suština, poštovani građani.
Pa, ne možemo više da se mi tu zavitlavamo sa zakonima, sa sudskim procedurama, sa kamenima spoticanja, dajte da mi vama što pre to lepo pokupimo, zato što, bože moj, u Srbiji kredite i založno pravo na nepokretnosti samo stavljaju bogataši, tako misle oni. Međutim, praksa to demantuje.
Naša država i Vlada je svakom, i to ne ova, i prethodne Vlade, da budem pošten, je svakom poveriocu, svakom kreditoru, dala prava da svoje potraživanje naplati celokupne imovine dužnika.
Mi imamo državu koja je brižna prema kreditorima, u ovoj državi banka i kreditor ne može da propadnu. U ovoj državi oni su apsolutno u svemu „sveta krava“. Oni mogu da uzimaju, oni mogu da prodaju, oni mogu da procenjuju i oni će u suštini da i ovako ruiniran životni standard i položaj naših građana dodatno obezvrede.
Naravno, onda dolazimo, pošto kreditor u Srbiji ne može da pukne i to njih, naravno samim tim oslobađa bilo kakvog pritiska da nam naplaćuju, bezobrazno, ne primerene kamate u ovoj zemlji, za koje ja smatram da treba zakonom da se ograniče, kao i da se izbrišu skriveni troškovi banaka koje uništavaju građane Srbije.
Pošto ni to niste rešili, a niste rešili ni problem u švajcarskim francima, mislim da bi to trebalo da se veže za kurs evra na dan kada je uzet kredit i tako da se reši.
Mi sada imamo u novom Zakonu o hipoteci član, koji glasi: „ hipotekarni poverilac može da zahteva i da svoje dospelo potraživanje namiri, najpre iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, a zatim iz ostale imovine dužnika“.
Istovremeno iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i iz dužnikove imovine ili najpre iz dužnikove imovine, pa tek potom iz vernosti nepokretnosti. Od prilike pokušavam da vam ukažem na one negativne strane, ubrzavanja postupka, efikasnosti, izlaženje u susret investitoru, kako smo čuli, mada ja ne vidim vezu.
Investitor, čarobna reč koja će sve da nam reši u Srbiji. Sve.
Date mu 10 hiljada evra iz budžeta po radom mestu, on da mizernu platu radniku, nema sindikat, ko se usudi da pravi sindikat odmah leti napolje, rade po 15, 18 sati dnevno i sad vi meni objasnite vezu između hipoteke i tog čoveka.
Veza hipoteke između banke i hipoteke građana Srbije u sledećem, dajemo vam kredite za koje znamo da ne možete da ih vratite, dajemo ima biznismenima, nekada iz bivše vlasti, a sada iz ove vlasti, za koje znamo da ne možete da ih vratite. ne postoji nikakvo realno obezbeđenje.
Spašavaju se banke parama budžetskih obveznika Republike Srbije, „Razvojna banka“, „Univerzal banaka“, „Agrobanka“ ima ih još i nije svaka od tih banaka bila za vreme one vlasti, jer znam da će te zato da se uhvatite, ali to u ovom trenutku nema nikakvu važnost. U ovom trenutku važnost ima zašto nastavljate sa tom praksom? Nastavljate sa tom praksom i to duboko.
Nedavno je dat kredit jednom biznismenu bliskom vlasti od nekoliko miliona evra, svi znaju da ne može da se vrati, nema šanse da se vrati, nikakav kolateral, ništa i to svi znaju, ko se time bavi. Možda vi ne znate lično.
Inače, imamo problem, kao što znate uvaženi kolega da banke u Srbiji nerealno prikazuju svoje bilanse, potpuno nerealno, a to će uskoro morati da se reši i moraćemo realno da vidimo koliko banke stvarno imaju aktivu, koliku pasivu.
Pročitao sam juče u jednom tekstu, vrednost loših kredita u bankarskim knjigama u Srbiji kreće se od pet do 12 milijardi evra.
Danas u Srbiji, posle tri godine vaše vlasti, pet do 12 milijardi evra. Bilo je to i ranije. Očekivao sam da će te vi bar nešto da popravite u ovoj zemlji, a vi ništa, vi samo kvarite. Pet do 12 milijardi evra i to je konzervativna procena. Znači to je optimistička procena da je toliko.
Poslovanje je sve teže banaka i u jednom trenutku vrlo lako može da se desi da dođe do sloma.
Direktori banaka namerno drže frizirane podatke, da bi kod svojih matičnih centrala u inostranstvu ostavili što bolji utisak.
Čak, je poznat slučaj da je direktor jedne banke, čija se matica u EU usprotivila takvom ponašanju, nedavno odobrio milionski kredit u evrima, bez bilo kakve garancije, to je ovo što sam rekao i to na lepe oči. Na lepe oči, jednoj poznatoj beogradskoj faci. Tako pišu novine.
(Zoran Babić, s mesta: Jednoj stranci, koja je sve manja, sedište je u Krunskoj.)
Ne, nego faci koja je iz vaše stranke, koja sada taj kredit ne može da vrati, jer mu je firma u katastrofalnom stanju, lošem. Sve ono što ste govorili ranije i nema potrebe da vičete, čujem vas..
(Zoran Babić, s mesta: Sedište je u Krunskoj, ti što su uzeli kredite na lepe oči.)
Ne, sedište je u onoj, kako se zove, jer vi imate više sedišta, ne znam više gde vam je sedište, možda u Vrnjačkoj Banji.
Vi nastavljate sa ovom lošom praksom, dajete svojim drugarima kredite, zatvarate banke, građani, posle plaćaju, olakšavate naplatu hipoterkarnih zaloga, znate da u Srbiji više niko ne može ni račun da plati, a ne ratu za kredit. Jeftinije su nekretnine, svi hoće da ih prodaju, niko nema da ih kupi, čak i ovako sa niskim cenama, tržište je stalo i građevinska industrija je pala za 40 posto, da, da, i Vlada, po meni i to se vidi u ovom zakonu, brine samo o oligarhiji i o bankama, samo o krupnom kapitalu i to smo čuli i u ovim izlaganjima. Niko reč nije rekao o pravima dužnika, reč niko nije rekao, samo pričate o kreditorima i poveriocima, o tržištu i investicijama i nigde veze nema ni jedno sa drugim, nigde, da pričamo o tome da li će građevinsko – gradsko zemljište sada moći da se konvertuje, to bih razumeo da pričate, da pričate o sistemu dozvola, i to bih razumeo. Ovako, to su fraze, gospodo.
Inače, hoću da pohvalim izmenu člana 35, kojim se zabranjuje prodaja nepokretnosti ispod 60% njene vrednosti, ali ovo je suštinski izuzetak u tekstu zakona zato što banke suštinski su pisale ovaj zakon.
Osnova je fiskalne discipline, to ste rekli u obrazlaganju zakona, zašto disciplina samo za građane koji duguju? Zašto banke nisu opreznije bile prilikom odobravanja kredita? Zašto su oni eskulpirani bilo kakve odgovornosti ili bilo kakvog plaćanja?
Zašto su uvek i sada i sutra će misliti isključivo na kamate i svoj profit i kamatne stope, da li je zbog nenaplativih kredita ugrožen bankarski sistem u Srbiji, poštovani ministre? Koji procenat hipotekarnih kredita je nenaplativ i da li vi imate ta saznanja? Znam da niste direktna adresa, ali možda znate i da li to može da utiče i ugrozi naš finansijski sistem, pošto postoje razne špekulacije u javnosti, ali zaista smatram da ne smemo više dozvoliti da građani ponovo spašavaju poslovne banke, koji zelenaškim kamatama blokiraju privredni rast i zapošljavanje, tu postoji veza?
Potencijal za rast građevinske industrije je nešto što spominjete i pričate već pune tri godine, od stanova za, ne znam, 380 evra kvadrat od kojih nije bilo ništa, neću da spominjem Fabriku čipova, avio delova, od kojih takođe nema ništa. Neću da spominjem kako su „Al Ravafed“ i „Mubadala“ ostale priče i neuzorane njive po Vojvodini, o tome neću da pričam, ali hoću da pričam o tome da nam je suštinski u detalje pala građevinska industrija i da u Srbiji danas stanove mnogi hoće da prodaju, nema niko da ih kupi, a cene su drastično pale, a tek će da padnu.
Moje pitanje jeste, kako će banke i čak i kroz ovu proceduru koja će im olakšati postupak da za sebe obezbede neki ćar? Zato što je u korenu njihove delatnosti pohlepa. Bez pohlepe nema kapitalizma, a bez kredita nema dobiti, o tome se radi. Oni će nastaviti da jedu dok sami sebe ne pojedu. Problem je što će pojesti građane Srbije zajedno sa njima.
Potpuno je jasno da bez plata i penzija nema platežne moći, a pošto ste smanjili plate i penzije, nema ni tržišta, nema ni većih ubiranja prihoda, pa nema ni kupovine stanova. Građani su uplašeni za egzistenciju, tako da malo ko i razmišlja da kupi stan i nisu spremni na nove kreditne avanture.
Ako možete da me demantujete, dajte mi impozantne brojeve novouzetih kredita od strane građana u Srbiji, jer to bi bio dokaz vere u stabilnost i reforme koje sprovodite. Nema ih zato što je sve manje vere u vaše prazne priče. Cene nekretnina i nikada lošija situacija po pitanju izgradnje novih stanova potvrđuje ovu tezu.
Dakle, poštovani građani, još jedan zakonski predlog kojim se sprovodi volja ljudi i van ove Skupštine, još jedan zakonski predlog u kojem kao loši imitatori nosimo pet brojeva veću odeću, gledamo se u ogledalo i mislimo da smo Napoleon, da smo mnogo veliki, a u stvari smo kao Vlada i država tužni, tužne kopije nekog zapadnog sveta i što je najgore, sve ono što ne valja direktno sprovodimo protiv naših građana.
Poštovani građani, ovaj zakon bi mogao da se nazove „limeni doboš“. Ovo je „limeni doboš“, poštovani građani, samo što ima pozlatu, ima kićanke. Ovaj doboš će na mnogo lakši način da otuđi vaše nekretnine i da hipotekarni zalozi mnogo brže fluktuišu sa mnogo manje prepreka, kako kaže gospodin Dugalić, i na mnogo lakši način da nas dovede do ivice nedostatka bilo kakvih sredstava, bilo kakvog kapitala. Cilj jeste da imamo baš takav kapitalizam, brutalan, periferni, gramzivi i onaj najgori koji može da postoji. Tekst ovog zakona to potvrđuje.
Ja se nadam ministre da ni jedno objašnjenje o efikasnosti, ni jedno objašnjenje o dinamici tržišta, ni jedno objašnjenje o ukidanju sudova kao nepotrebnih prepreka suštinski ne može izbrisati činjenicu da uz pomoć izmena ovog zakona se izlazi apsolutno u susret zahtevima poslovnih banaka s jedne strane i sa druge strane potpuno se pojednostavljuje, ubrzava proces pribavljanja hipotekarnih nekretnina, koje su dati kao zalozi.
Neka mi neko objasni kako će to da se odrazi na interes građana, a sa druge strane nerealno dati krediti vašim prijateljima iz vlasti koji su procenjivali hale na po tri, četiri, pet miliona evra, one ne koštaju više od 150.000 evra i sada banke to knjiže kao obezbeđenje po tržišnoj vrednosti. Ko će sada to da obori?
Ništa drugo ne znate da kažete, osim da pričate šta je bilo pre tri godine. Tri godine ste na vlasti, pumpate cene, raspitajte se.
(Zoran Babić, s mesta: O čemu pričaš čoveče? O čemu pričaš?)
Ne možete vi kao narodni poslanik meni da vičete – O čemu pričaš?
(Zoran Babić, s mesta: Ko je procenjivao to? Ko je procenjivao to? Autoprojekcija za sve što ste radili u okviru Agrobanke, Razvojne banke. Priča se, priča se.)
Molim vas, evo vidite. Malo ste uvaženi kolega poranili, još nije stigao premijer, tek treba da se pokažete.

Molim vas nemojte dobacivati.

Dakle, moje osnovno pitanje je – objasnite mi stanje, ako imate informacije, odgovore na ova pitanja koja sam postavio, kako iz banke funkcionišu, kakva im je realna aktiva i pasiva, kako će se ovo odraziti na građane, kako će se odraziti na tržište nekretnina, kako će se odraziti na modalitete davanja kredita za nepokretnosti i šta ovo znači konkretno za ljude koji su dali hipoteku da bi kupili recimo sebi neku kuću ili stan i kako će to da se uradi?
Ali, zato je uveden princip da i nepokretnost koja nije uknjižena može biti korišćena u ovom smislu.
(Veroljub Arsić, s mesta: Sad može.)
Naravno da može, ali ste obećali da ćete izvršiti legalizaciju pa je niste uradili, ali ste uradili da banka pre dođe do nekretnine, to ste odmah potrčali da uradite. Što niste legalizovali do sada Srbiju? Srbija je nelegalizovana pod vama ostala i još više propala, o tome se radi.
Naravno da prethodna praksa ne može dobiti ni jednu pozitivnu ocenu, ali ljudi shvatite da to više nije opravdanje nikome. Imate vlast tri godine, uradite nešto. Ja vas podstičem u tome, vi to naravno radite na osnovu vaše politike, programa i ideologije. To je suprotno onome za šta se ja zalažem, ali uradite nešto. Sve što ste počeli niste završili i pod vama Srbija nažalost jeste nezavršena država. Hvala.
(Neđo Jovanović, s mesta: Replika.)
(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)