E, a sada ne prihvataju…
(Zoran Babić, s mesta: Samo još jedna rečenica. Isključili ste me.)

Jesam.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, replika.

Ja bih rekao gospodinu Babiću, zaista želeći da privedemo kraju ove replike, da vodi kući sve koji su doveli zemlju u to stanje i gospodina Dinkića, i gospodina Đelića koji sada privatizuje „Telekom“, koga je izabrao Aleksandar Vučić. Neka vodi kući i Miškovića, ne govorim ovo u bilo kakvom pežurativnom smislu, dakle, evo ih vama.
Ja nikad nisam podržavao to što su radili, a to treba da provere organi koji su nadležni za to gospodine Babiću, neka provere sudovi, neka provere tužilaštva za sve što govorite. I uvek kada sam glasao za zakone, glasao sam javno. Nikada se nisam pokrivao po glavi, novinama da bih glasao za zakone. Znate dobro o čemu govorim gospodine Babiću, dobro znate za koje zakone ste glasali pokriveni novinama „Politikom“ od strane poslanika jedne druge stranke.
Dakle, gospodine Babiću, nemojte o morali, molim vas. Pokušajmo danas da se skoncentrišemo na Zakon o izmeni i dopuni zakona o hipoteci. Nemojte o glasanjima, nemojte o nekima o kojima nemam dobro mišljenje. Gospodin Dinkić je u povlašćenom položaju u SNS, njegovi pomoćnici, direktori otvaraju vrata ministarstava, ne članovi SNS gospodo. Glavni kadrovi su Dinkićevi kadrovi. Boga mi i moje prethodne stranke, direktori mnogih preduzeća, ne kadrovi SNS i to dobro znaju kolege koje sede iza vas gospodine Babiću, znate i vi to.
Dakle, vodite ih kući, nemam ništa sa njima. Ako sam nekada glasao za nešto, glasao sam javno u najboljoj veri.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.
Završavamo sa replikama. Svaka dalja replika gubi smisao.

Ja bih voleo da mi se to pokaže kako se to pokriva po glavi, a glasa ovde u Narodnoj skupštini. Molim vas da vidite da li je u ovoj flašici neki alkohol ili je voda ili je nešto drugo, deluje mi da ima neke procente, verovatno nečega što nije dozvoljeno.
Lako je reći – evo ja vam poklanjam Dinkića, Đelića, Miškovića, vodite ih kući. Pa vi ste ih stvorili gospodine Janko Veselinoviću. Vi ste ih stvorili. Sa kim je bio Dinkić na listi 2008. godine, kada ste ušli u parlament? Sa vama je bio.
Koga je slagao Dinkić sa vama na listi, kome ste aplaudirali za 1000 evra, samo da bi glasao za Tadića, da Tadić postane predsednik države. Sa vama je to uradio. Vi ste mu aplaudirali i vi ste ga vodili po Novom Sadu i Beogradu i širom Srbije. Vi ste za njim ponavljali sva ta obećanja. I mislite sada da kažete – imam neko loše mišljenje o njemu, vodite ga kući.
Vi ste ga stvorili, vi ga vodite kući. Vi kažete – vodite Miškovića kući, a ko je napravio Miškovića? Ko je napravio Miškovića, kada se Mišković obogatio? Sa vlašću SNS?
Opet su tu neki sudski organi koji moraju da otkriju i koji moraju da donesu presude. I sve ste radili da blokirate te procese, da zaustavite te procese. Ne možete da zaustavite život u Srbiji. I sada ja da vodim Miškovića kući? Vi ga vodite kući, vi ste ga stvorili, vi ste ga napravili, vi ste ga obogatili, gospodine Veselinoviću. Jedino gde mogu takve ljude da vodim je do zgrade u Ustaničkoj ulici, do zgrade Specijalnog suda za organizovani kriminal.
Vi kažete – vodite Đelića kući. A na čijem kauču je došao da spava? Ko ga je doveo da spava na tetkinom kauču i kako se od tog tetkinog kauča stvorilo 11 miliona evra sa onim što ste vi kako kažete javno glasali, a sada ja da ga vodim kući. Ne, vi ga vodite kuću gospodine Veselinoviću. Vi ste ga napravili.

Po amandmanu gospodin Đukanović.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)
Po Poslovniku, reč ima gospodin Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovani gospodine Arsenoviću, sada reklamiram član 107. Poslovnika u čijem stavu 1. piše da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Ja sam, gospodine Arsenoviću, iznenađen u kojoj meri vi danas kao predsedavajući sednicom Narodne skupštine kršite Poslovnik Narodne skupštine sada u ovom članu.
Gospodin Babić je malo pre, gospodine Arsenoviću, pominjao da ovde u skupštinskoj sali postoje neke flašice sa alkoholom, čime je sugerisao da ovde postoje neke osobe koje su možda alkoholisane, gospodine Arsenoviću. Vaša je obaveza bila da zaštitite dostojanstvo Narodne skupštine, gospodine Arsenoviću, da upozorite gospodina Babića da nije u redu da se na taj način ophodi sa drugim narodnim poslanicima, da ukoliko gospodin Babić nastavi to da radi, gospodine Arsenoviću, da mu na osnovu čl. 109, 110. do 113. izreknete meru opomene, kako bismo, gospodine Arsenoviću, sačuvali dostojanstvo naše Narodne skupštine kao centralne političke institucije u našem ustavnom sistemu.
Gospodine Arsenoviću, umesto da uradite to, vi dozvoljavate da po trojica, četvorica, petorica poslanika SNS repliciraju gospodinu Veselinoviću, vređaju gospodina Veselinovića i mene, a onda, gospodine Arsenoviću, umesto da upozorite te narodne poslanike, upozoravate gospodina Veselinovića ili mene na neprimereno ponašanje, a mi samo pokušavamo da ubedimo gospođu Udovički i narodne poslanike da prihvate naše amandmane na Predlog zakona o hipoteci, gospodine Arsenoviću. Hvala.

Gospodine Pavićeviću, ako će kažnjavanje da doprinese povećanju dostojanstva, evo, ja ću prvo sebi da izreknem opomenu. Molim vas, ali pre nego što izreknem sebi opomenu, hoću jedno da kažem – vi kao da ne pratite, ne mislim sada na vas lično nego govorim načelno, i kada su i jedan i drugi govorili, molio sam da se vrate na temu.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Nisam čuo.)
Pa niste čuli. Baš kada je Babić završio, posebno sam naglasio da se vodi računa o načinu izražavanja i iskazivanja mišljenja o aktuelnoj temi, o dnevnom redu. Jasno i decidno sam to naglasio. Ne mogu svakoga od vas pojedinačno, nemam tu moć da u vašu glavu udenem na koji način će ko da govori. To je izbor svakog od vas pojedinačno. Bio bih najsrećniji, samo to da kažem, kada bi se ovde stvarno razgovaralo o argumentima i kritika koju uvažavam u svakom pogledu, ali koja bi bila argumentovana i iskazana na dostojanstven način.
U tom smislu mogu da podržavam sve vaše sugestije ovde, ali ona ne zavisi samo od mene. Zavisi od sviju vas ovde koji govorite.
Prema tome, s obzirom na mere koje sam preduzimao, osim kažnjavanja, smatram da i to kada kaznim, onda svi pojedinačno, nažalost, hoću da to, kada čuju poslanici, posle vam je svima krivo što sam izrekao opomenu. Meni je, moram da vam kažem, i ovo da kažem, izuzetno teško da ja zavlačim ruku u tuđi džep. Teško mi pada. Meni je to najlakše uraditi. Ovde mogu za čas posla da izreknem deset opomena. Mogu da izreknem i čak da mi je savest potpuno čista, ali bih voleo kada bi svaki od poslanika kada govori o povredi Poslovnika drugog poslanika to primenio bar na sebi. To bih voleo.
Prema tome, vi imate pravo, smatram da mi je savest čista i da nisam povredio Poslovnik, vaše je pravo, gospodine Pavićeviću, da u Danu za glasanje…? (Ne)
Hvala.
Povreda Poslovnika, Zoran Babić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, povreda Poslovnika, član 107. i mislim da je unižavanje dostojanstva Narodne skupštine kada postoje dupli aršini, kada postoji jedna ovakva knjiga propisa koja važi za neke poslanike i kada postoji neka druga knjiga propisa koja važi za neke druge poslanike i otprilike da ova knjiga propisa važi samo za poslanike SNS i da je još rigidnija i po mogućstvu da se ne javljamo za reč. Najbolje bi bilo i da ne dolazimo u Narodnu skupštinu. Najbolje bi bilo da okrenemo i jedan i drugi obraz, a da za druge narodne poslanike ne važi ništa, da drugi narodni poslanik može da kaže svom kolegi – ispijaš koktele u ambasadi pa onda dolaziš u Narodnu skupštinu, što znači da dolaziš alkoholisan…

Gospodine Babiću, izvinite. Ne, ne, molim vas.