Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovana potpredsednice Vlade, ovaj amandman je odbijen i mislim da ovo obrazloženje vezano za neke pravopisne greške nastale prilikom rada je samo pokušaj da se skrene pažnja javnosti i da se cela stvar banalizuje, a radi se o vrlo ozbiljnoj stvari.
Suština ovog amandmana je da zemlja koja je eksproprisana ne može da bude predmet konverzije. Onda vi kažete – to se retko dešava u praksi. Ali, dešava se na jednom vrlo važnom slučaju kao što je „Beograd na vodi“. Vodili smo ovde raspravu o tome da li treba ili ne i, nažalost, skupštinska većina je odlučila da treba i da može oduzimati zemlju od građana Srbije, privatnu imovinu, kako bi se na njima gradili ne objekti javne namene, putevi, infrastruktura, škole, obdanište, socijalno stanovanje, ono što je predviđeno zakonom, nego za jedan privatni projekat, gde će investitor, u ovom slučaju poznat unapred, određen ne na osnovu nekog tendera i na osnovu toga što je pribavljena najbolja ponuda, nego na osnovu toga što je potpisan međudržavni sporazum, investirati navodno 3,5 milijarde i gde će Republika Srbija prihodovati ne znam koliko milijardi. U deset godina, slušali smo kada je bila rasprava, onda kada je potpisan ugovor, videli smo da je to 30 godina rok i da će se to raditi generacijama i nikakav zamajac za srpsku građevinsku industriju to neće biti.
Zato je važno ono što ste vi tada tvrdili, da nije ovo stavljanje građana u neravnopravan položaj, ali oni nemaju pravo, nisu imali pravo da biraju da li hoće ili neće prodati svoju imovinu. Njima je država oduzela imovinu, platiće im neku cenu, a onda će prodati to zemljište, u perspektivi, odnosno ostaje mogućnost da se, ako se ovaj amandman ne usvoji, to zemljište proda i napraviće država profit, umesto tih građana. Mi smo govorili da je to neustavno, da javni interes ne može da se uspostavi za jedan takav projekat. Smatramo da ovakav amandman mora da postoji u ovom zakonu, da se zna da ne može država da nekome uzme njegovu imovinu, pa da onda to proda drugome, pa da onda ili taj zaradi ili da država sama zaradi, jer to nije posao države. Ne može država da zarađuje tako što oduzima nasilno, primenom zakona, imovinu građana, proglašavajući javni interes, a onda posle tu zemlju prodaje.
Znači, rekao sam vam jedan slučaj. Možda je on jedan jedini slučaj koji će se desiti u celoj Srbiji, ali je taj slučaj vredan milione evra. Ako je to toliko malo i beznačajno, prihvatite ovaj amandman, zaštitite pravnu sigurnost u ovoj državi, da se stvari kao što je „Beograd na vodi“ nikada ne ponove, da dođe država i kaže – e, mi vam sada ovo uzimamo. Zašto? Zato što dolazi neki investitor i on će nešto da pravi. Pa šta pravi? Maketu? Bilborde? Jel se to pravi? Jel to razvoj industrije građevinske?
Slušali smo kako će ne znam kako da krene. Šta je krenulo? Evo, zatvorena je biciklistička staza. To je krenulo. Napravili ste privremeni objekat, restoran. To je krenulo.
Znači, pozivam vas da prihvatite ovaj amandman. Naveo sam vam samo jedan slučaj, jedan. Možda ih ima još, a da se ne bi ponavljalo, da bi postojala pravna sigurnost u ovoj državi, pozivam vas da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Prvo, čini mi se da kada ste obrazlagali ovaj amandman, potpuno ste promašili temu, jer tema o kojoj ste pričali „Beograd na vodi“ o čemu ćemo naravno da razgovaramo i uvek treba s ponosom i da pričamo o tome šta će ovde sve da se radi, šta se već gradi, generalno u Srbiji više nego ranije, tema ovoga amandmana sa „Beogradom na vodi“ nema baš nikakve veze.
Druga stvar, kada govorite o amandmanu onda ne možete da dovodite u zabludu građane Srbije, pa da kažete da je obrazloženje, samo jedan deo obrazloženja da pročitate, a ja ću vam pročitati ceo.
Dakle, amandman se ne prihvata jer se navedeni slučaj retko javlja, to je početak, onda ide nastavak, nema tačke, u praksi i - predlagač smatra da nema potrebe da se ova pravna situacija izdvaja, već da, kada se u praksi javi na nju bude primenjena načela za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine propisane ovim Predlogom zakona.
Znači, najlepše vas molim, nemojte da dovodite u zabludu ni poslanike koji ovo slušaju, ni građane Srbije zato što nije obrazloženje da se samo javlja retko, već šta se radi u toj situaciji i razlog, naravno obrazloženje zašto ovaj amandman nije prihvaćen.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, ja sam ponovo pokušavao da nađem amandman „Pokreta za preokret“ nevladine udruge i opet nisam mogao da ga pronađem iz prostog razloga zato što doktor pravnih nauka je zaboravio da amandman može da predloži poslanik, predlagač zakona, odbor, a nikako ne može da ga predloži organizacija koja ima tri člana. Na stranu sve to.
Ja sam primetio slovnu grešku koju je primetio gospodin Marković. Ako neko u obrazloženju amandmana kaže da je to „ekspoprijacija“, onda to meni „ekspop“, to je bivši pop. „Ekspop“ znači bivši pop, znači mora da bude „eksprop“. Ako to napiše doktor pravnih nauka, naučnik, šta treba mi zemljoradnici, kako bi mi trebali da opštimo pisanim ili pismenim putem sa predsednikom kome se podnose amandmani sa službama itd. Ja mislim da bi onda mi trebali da pišemo i levim i desnim rukama, tabanima itd. Mislim da bi daleko dogurali ukoliko ne poštujemo neki pravopis.
Onda, kada sam pitao prošli put ovde je neko rekao da sam van zdravog razuma jer nemam pojma, zato što sam tvrdio da postoji „mišljenje“ i „miljenje“ i molio predlagača da kaže, da li je mislio na „miljenje“, kao što je napisao ili je mislio na „mišljenje“. Onda je predlagač ustao i rekao da je to gramatička greška. Razlika između „miljenja“ i „mišljenja“ nije gramatička greška nego slovna greška. Gramatička je ako pomerite padež itd. ali ja kao zemljoradnik ovde gubim vreme da jednog doktora nauka ubedim da u svom predlaganju amandmana ubuduće, da bi ja mogao pozitivno da komentarišem i prihvatim taj amandman, da se na odgovarajući način i gramatički i slovno i pravopisno izražava posebno zato što se na njega ugledaju mnoge mlade generacije
Ja zato tražim da mi odbijemo ne samo ovaj amandman, već i sve druge amandmane i ne mogu da prihvatim da je uvek greška do neke službe. Ja mislim da nije greška do službe zato što ste svi mogli čuti da ovde službenice ne govore, a recimo da isti uvaženi predlagač doktor pravnih nauka, u svom obrazloženju razlika amandmana i zakona dođe i kaže – mereno na vazi, na vazi može da bude naslikano cveće i neka fotografija, u vazi može da bude cveće, ili dođe i kaže – poštovana predsednico. Kaže se poštovana predsednice. Dakle, nije greška do službenika i zato tražim da se ovaj amandman odbije.
I, ja sam zabrinut. Ovde se ne radi o službenicima, ovde se radi o elementarnoj nepismenosti naših naučnika, još ti isti tvrde da se ispituju neke druge doktorske diplome. Treba ispitati ovu i takve slične. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Čuli smo izlaganje podnosioca amandmana i čuli smo danas u sklopu tih argumenata gde nema bilo kakve osnove dosta neistina, između ostalog, da se danas u Srbiji manje gradi. Samo bih napomenuo da u poslednja tri meseca je izdato 2.800 građevinskih dozvola što je 35% više nego u periodu prošle i pretprošle godine i svih godina iza nas, što je veliki napredak u tom segmentu.
S druge strane, ne znam zašto uvek imamo problem da poslanici opozicije svih stranaka, a nekadašnje samo jedne, imaju nešto protiv „Beograda na vodi“. Građani Srbije, građani Beograda podržavaju projekat „Beograd na vodi“. Vi ovde iznosite neistine. Kažete – ne brinete o ljudima koji tamo žive, a ja bih postavio pitanje čoveku ko je podneo ovaj amandman – a ko tamo živi i gde tamo živi i u čemu tamo živi? U udžericama, u kućama koje nemaju elementarne uslove za život, koje mogu da se sruše svakog trenutak, a 95% je takvih.
Ako ste pratili televiziju i ako ste gledali priloge mogli ste da vidite da danas ti ljudi imaju stanove, pristojne, u kojima mogu da žive, gde mogu da podižu svoju porodicu u 21. veku, a vi biste ih ostavili u udžericama, u koje kakvim straćarama, u podrumima. To jeste politika, vi ste samo time i bavili, jer te ljude niste ni prepoznali na mapi, na vašoj političkoj mapi za koju ste se zalagali. E, pa došao je kraj takvoj politici. Ti ljudi će imati svi adekvatnu zamenu, a taj deo gde su bile udžerice, smetlišta, stari brodovi koje ste vi tako gledali godinama unazad će biti jedan potencijal i jedan prostor gde ćemo napraviti nešto savremeno za našu metropolu, za naš Beograd i za našu Srbiju, gde ćemo zaposliti naše radnike, gde ćemo podići građevinsku industriju.
Zašto ste protiv toga? Nemojte uvek biti po „difoltu“ protiv nekih promena koje idu na bolje. Nemojte to da radite, gospodo. Niste ništa uradili na tom prostoru dvadeset godina, a danas prebacujete i kriv vam je „Beograd na vodi“, taj projekat zapravo nije vamo to problem nego je problem što Aleksandar Vučić uz pomoć svoje zaista efikasne politike može da privuče i investicije i ljude koji žele ovde da grade i da rade i da menja Srbiju. Vama je to problem, mi smo toga svesni. Ne bojte se vi za „Beograd na vodi“, „Beograd na vodi“ će početi sa izgradnjom od septembra ili oktobra ove godine, a uredno ćete svi kroz godinu, dve ili tri biti pozvani na otvaranje i nadam se da ćete se odazvati pozivu i da ćete doći da podržite taj projekat. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić, po amandmanu.

Gospodine predsedavajući, apsolutno podržavam amandman i ne mogu da shvatim diskusije i gospođe ministarke i uvaženih kolega. Jeste vrlo bitno pričati o tome šta se gradi i od koji para se gradi. Jeste vrlo bitno da „Beograd na vodi“ ne podražava cela Srbija, to je neistina. U Nišu stoji parola jedna – Beograda na vodu, a Niš na hlebu i vodi.
Tako da apsolutno ne mogu da razumem nešto da se oduševljavate i prikazujete kao uspeh Republike Srbije zašta je glasala samo republička Skupština. Razumem građane Beograda koji to podržavaju i ja bih podržavao da sam u Beogradu. Ali, „Beograda na vodi“ se finansira iz republičkog budžeta, ne iz samodoprinosa građana Beograda. To će otići oko 800 miliona evra za eksproprijaciju i za infrastrukturno opremanje.
Pitama vas, zašto mi iz Niša to da platimo? Jeste, lepo je, fino je i treba da se gradi, ali izvolite gospodo, raspišite samodoprinos. Jer, u gradu Nišu se protestuje, ljudi nemaju pare da plate grejanje, a vi iz budžeta vrši infrastrukturno opremanje jednog dela grada u Republici Srbiji koji ste proglasili za javni interes. Raspišite referendum da li je javni interes.

Ipak vas molim, moram da intervenišem.