Gde ćete, poslaniče Božoviću, gde ste krenuli?

Evo, ja vam poklanjam. Pošto ga nemate, ja vam ga poklanjam. Odlično.
(Narodni poslanik Balša Božović prilazi i uzima sat od narodnog poslanika Zorana Babića.)
Ali, spreman sam i svu imovinu u vlasništvu moje porodice, moje familije da menjam za imovinu koja se nalazi u vlasništvu kompanije, odnosno porodice Božović, i Balše i Zeke i svih članova. Ja pominjem te ljude, ali vas molim, preklinjem vas, gospodine Božoviću, nemojte praviti grešku kao što je napravio i gospodin Stefanović, ne pominjite ime mrtvog čoveka koji nije među živima već 11 godina.

Poslanici, molim vas, otišli smo predaleko. Završite vašu rečenicu.

Jednu rečenicu samo. Ali sam zato isto spreman da pokažem da Zoran Babić, da nijedan član SNS, niko u ovim poslaničkim klupama nema, recimo, ugovor sa „Poslovnim prostorom Stari Grad“, u kojem se nalazi kafić mladog kolege. Spreman sam da tako nešto i pokažemo.

Da li vi hoćete da odgovorite ili da završimo?
(Narodni poslanik Jovan Marković traži reč po Poslovniku.)
Ne, ne vi. Molim vas, pitala sam Balšu Božovića da li želi da odgovori na ovo. Vi samo sedite, a možete i da stojite i dalje.
Dakle, pitala sam Balšu Božovića da li želi na ovo da odgovori ili želi da idemo dalje? Ja imam odgovor na sve ovo, samo ću ćutati i trpeću. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice Skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto nemam sat, a dobio sam ga na poklon od gospodina Babića, ja ću ga dati u dobrotvorne svrhe. Ono što je maločas gospodin Babić, silni i neustrašivi, izjavio, to nije istina. Nikakav ugovor ni sa „Poslovnim prostorom“, a od imovine pozivam sve građane da provere šta imam. Na kraju, to je i javni podatak, kada sam ja u pitanju. To što ne odgovara gospodinu Babiću što pričam o zakonu koji je pisao Milan Beko, pa je ovo način da skrene pažnju građana sa istine. Milijardu i 492 miliona su dali tajkunima u Beogradu i Srbiji i izdali Republiku Srbiju … (Isključen mikrofon.)

Hvala vam puno. Nema ovo nikakvog smisla. Pauza pet minuta za sve. Stvarno ste preterali, svi zajedno. Pauza pet minuta i to shvatite u skladu sa Poslovnikom, da ovoga posle pauze biti neće, verujte mi. Iskreno rečeno, kao predsedavajući vam kažem da ovo ni na šta ne liči više. Verujem da uveseljava i da je interesantno, ali smo se okupili zbog amandmana, a ja ću da priznam svoju nemoć. Jedino da počnem da kažnjavam i da nema nijednog poslanika više u sali i završimo raspravu, ne baš sve.
(Posle pauze.)

Dr Blagoje Bradić, izvolite po amandmanu.
(Jovan Marković, s mesta: Poslovnik.)
Poslovnik?
Prvo ste se javili kada govorite, pa ste se predomislili?
(Jovan Marković, s mesta: Držao sam Poslovnik dva ili tri puta pre nego što su kolege govorile.)
Izvolite, hoćete li sada po Poslovniku? (Da.)

Poštovana predsedavajuća, pozivam se na član 107. i član 109. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine i o tome da narodni poslanici ne smeju da iznose lične podatke i privatan život u raspravi.
Mislim da možda ni vi sami niste svesni svoje odgovornosti kada u poslednjih nekoliko desetina minuta dopuštate pre svega gospodinu Babiću da na ovako ružan način iznosi neistine o kolegi narodnom poslaniku i verovatno da niste svesni svih posledica, odnosno reakcija javnosti na takve iskaze i na takve reči. Umesto da prekinete gospodina Babića, vi ste ga zdušno podržavali, malo sa svojim osmehom, malo sa tim što i ministarka Mihajlović likuje nad time što se govori ovde. Ja sam jedan od ljudi koji je spreman da sve ono što je stekao u životu menjam za deseti deo onoga što ima i gospodin Babić i ostali …

Dobro, znači, povreda Poslovnika, pa malo da replicirate, jel da? I da izgovorite sve to što vama smeta, samo što nije rečeno vama, nego nekom drugom.