Iz ličnog ugla sam osetio, kao čovek, koliko je strašno kada se na ovakav način, a posebno u ovom parlamentu, govori o pojedincima i o ljudima. Imao sam priliku da na svojoj koži osetim šta znači optužba gospođe Mihajlović o tome da sam svojevremeno krao ribu u jezeru Vrutci.

Dobro, ali nemojte o sebi, molim vas, nego o povredi Poslovnika, ako je moguće. Znači, povredila sam član 107. i 109, jel tako? Zato što nisam reagovala na nešto što je izneto na račun poslanika Božovića. Apsolutno sam shvatila i zahvaljujem. Da ne ulazimo o tome kada ste se vi osetili povređenim. Znači, nije sada tema i hvala vam. Odmah ću vam odgovoriti i za 107. i za 109. Hvala.
Mislim da ni ja ni potpredsednici ne možemo da kontrolišemo danas ovu sednicu, osim da počnemo masovno da izričemo kazne. To smo nas troje imali kratku konsultaciju. Uzdržavamo se od toga. Uzdržavamo se i pokušavamo vas da ubedimo, ja i dalje kažem šteta što ne piše da poslanici mogu da krše Poslovnik. To je naše iskustvo. Sedite slobodno. Šteta što to ne postoji u Poslovniku. A mi ne možemo da kršimo Poslovnik 15 meseci, da smo mi krivci jedini. Hajde malo sedite stvarno na konsultacijama, čitam sve i svašta, ali nikad se niko nije osvrnuo na svoje ponašanje. Znači, ako sam prekršila, prekršila sam dvostruko, jer je i poslanik o kome ste sada govorili, kao neko ko je pretrpeo i uvrede, takođe istom merom uzvraćao drugom poslaniku.
(Jovan Marković, s mesta: Ja?)
Ne vi, taman posla. Gde ste se vi prepoznali?
(Jovan Marković, s mesta: Zar je to vaš odgovor na ono što sam rekao?)
Nemojte, molim vas, da mi odgovarate, molim vas. Pokušavam nešto da uradim od ove sednice. Budite ljubazni svi zajedno malo. Dajte reč Blagoju Bradiću da priča malo o amandmanu, zaboravili smo gde smo stali.
Molim vas, glasaćemo 107. i 109, jel tako? Poslaniče Markoviću? Glasamo o 107. i 109? Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Uvažena ministarko, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, javio sam se da podržim amandman na član 8. da ga obrazložim, da obrazložim zašto mislim da treba ova skupštinska većina, tj. svi mi da podržimo amandman, da usvojimo, a on kaže da se član 8. briše.
Ceo predlog zakona, cela ideja, kako smo čuli od ministarke i od vas, uvaženi kolega iz skupštinske većine, je aktivacija građevinskog zemljišta, sa jedne strane, a s druge strane, jedan od benefita, kako je rekla gospođa ministarka, milijarda 400 i kusur miliona evra u budžet, što direkcije, što lokalnih samouprava, pokrajine ili Republike Srbije, u zavisnosti na koga se vodi zemljište o kome govorimo. To je, kako je rekla gospođa ministarka, a na to se odnosi član 8, negde oko 0,8-0,9% građevinskog zemljišta u Srbiji. To je nešto preko 5.000 hektara, ali hektara na najatraktivnijim lokacijama u svim gradovima i opštinama Republike Srbije, to je tema.
Suština je da oni koji imaju pravo korišćenja, a hoće da imaju pravo vlasništva, tj. da uknjiže na svoje ime, plate naknadu koji propisuje lokalna samouprava, određeni organi lokalne samouprave koji će to dobiti kao obavezu.
Ali, ovaj član 8. kaže: „U postupku konverzije katastarske parcele izgrađenog građevinskog zemljišta, površina zemljišta za redovnu upotrebu objekta utvrđuje se tako što se ukupna površina zemljišta pod objektima izgrađenih na toj katastarskoj parceli, koja je utvrđena na osnovu podataka iz prepisa lista nepokretnosti, podeli sa maksimalnom površinom koju dozvoljava indeks zauzetosti na toj katastarskoj parceli, koji je utvrđen važećim planskim dokumentom, a na osnovu izdate informacije o lokaciji i dobijeni količnik pomnoži sa ukupnom površinom katastarske parcele“. Ta površina se oslobađa plaćanja promene prava korišćenja u pravo vlasništva.
Oni koji znaju i koji su radili u upravama i koji znaju kako funkcioniše Zavod za urbanizam i direkcije za urbanizam u gradovima odakle mi dolazimo, znaju da je to preko 70-80% površine placa, tj. parcele koja je predmetna, tako da od onih milijardu i 400 miliona nema ništa.
Da bi ostvarili benefit i ako smo svi za to da krene napred, a da država ima koristi od svog zemljišta, onda ovaj član 8. mora da se briše. U protivnom, ono sve što piše ovaj zakon se dezavuiše ovim članom 8. i članom 18, koji smo isto predložili da se briše, koji dodatno dezavuiše ceo zakon i sve ono što je intencija i, ne sumnjam, dobra namera Ministarstva i Vlade. Ako postoje dobre namere, obrišite član 8, da imamo finansijski efekat u budžetu. Hvala.

Zahvaljujem, dr Bradiću.
Reč ima mr Aleksandra Jerkov, podnosilac amandmana. Po amandmanu, izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče. Uvažena ministarko, koleginice i kolege, mi smo podneli amandman kojim predlažemo da se član 8. briše zbog toga što mi ne vidimo koji bi to mogao razlog biti zbog kog se za  izgrađeno građevinsko zemljište ne bi plaćala naknada za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine. Štaviše, mi smatramo da, iako se ovaj zakon zove Predlog zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, ovaj 8. član zapravo znači da je to pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade.
Naime, mislim da je ministarka svesna toga da je većina zemljišta koje je u procesu privatizacije i nad kojim su pravo korišćenja stekli određeni privrednici jeste izgrađeno građevinsko zemljište, a ne neizgrađeno građevinsko zemljište. To znači da ti ljudi nisu kupovali nekakvo građevinsko zemljište i privatizovali ga, nego fabrike, ključna možda reč - luke itd, tako da je predmet privatizacije zapravo u najvećoj meri bilo izgrađeno građevinsko zemljište, a ne neizgrađeno.
Mi verujemo, a najavili smo već da ćemo i od Ustavnog suda tražiti da tako nešto utvrdi, da je ovaj član Predloga zakona protivustavan, iz najmanje dva razloga. Prvi je taj što je upravo ona odluka Ustavnog suda iz 2013. godine o kojoj se mnogo govorilo utvrdila da je popust bio protivustavan, a zamislite tek šta će reći na to da je čitavo poklanjanje građevinskog zemljišta protivustavno.
Drugi razlog je taj što smatramo da se time u neravnopravnom položaju stavljaju građani i da zapravo ona lica, to su ta lica iz člana 8. koja, nikada nisu platila pravo svojine na građevinskom zemljištu će zapravo dobiti to pravo svojine iz prostog razloga što su privatizovali zemljište na kom je već nešto bilo izgrađeno.
Kako se to ministarka, kako je predsednica, čini mi se, zaključila vrlo korektno ne dajući nikome povoda za repliku, izrazila kada je rekla da je DS stvorila tajkune. Ja ću isto tako vrlo korektno i od predsedavajućeg, očekujem ne dajući nikome povoda za repliku, da kažem – da ovim Predlogom zakona SNS tim tajkunima poklanja milijardu i 429 miliona evra. Na isti način na koji ministarka obrazlaže zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman, ja obrazlažem zašto smatram da ga treba prihvatiti.
Ovim Predlogom, ovakvog člana 8. sve građevinsko zemljište na kom je nešto izgrađeno će besplatno preći u svojinu onih ljudi koje mi danas zovemo tajkunima, koje vi kažete – DS ih je stvorila, a ja kažem - SNS ih danas izdržava i poklanja im milijardu i po evra novca građana Srbije.

Zahvaljujem.
Reč ima mr Jovan Marković, po amandmanu. Izvolite.

Predsedavajući, poštovana ministarka, u pokušaju da se u ovom članu 8. daju predlozi koji će unaprediti i ovaj član i ovaj zakon, išli smo korak po korak, ali zaista posle duže analize videli smo da je besmisleno da bilo šta predlažemo u izmeni ovog člana i zbog toga smo se odlučili na taj predlog da se ovaj član briše.
Sve narodne poslanike, još jednom pozivam da obrate pažnju na ovaj član, da i Agencija za borbu protiv korupcije skrenula pažnju da se članovi 7, 8. i 9. koji se odnose na umanjenje tržišne vrednosti građevinskog zemljišta i neizgrađenog, i izgrađenog, i onog zemljišta koji je u kompleksu, da se daje diskreciono pravo lokalnim upravama, da procenjuju bez kriterijuma vrednost i način kako će se ta tržišna cena umanjiti.
Ovo je član zakona koji otvara prostor za korupciju. Ovaj član zakona u stvari govori da neće biti naplate, prihoda o kojima ste govorili. Ovaj član zakona je suštinski važan, da znate da u narednom periodu, ne da neće biti prihoda za Fond za restituciju, za lokalne samouprave i Republiku Srbiju, biće samo štete.
Kasnije ćemo pričati o tome šta se dešava ako podnosilac zahteva ide u pravcu da zakupi zemljište, ako sve te članove o kojima je i Agencija za borbu protiv korupcije pričala, dobro analizirate, videćete da je kompletan zakon loš. Zbog toga smo vas pozivali da ovaj zakon povučete iz procedure. Zbog toga smo govorili da nije dobro da se toliko članova zakona, ovog zakona koji razmatramo i Zakona o planiranju izgradnji preklapa, odnosno da su suprotnosti. Zbog toga vas pozivamo još jednom, obratite pažnju na ovaj član. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarka i poštovani gosti, obrazloženje zašto se briše član 8. još jednom da ponovimo, ne postoji nijedan jedini razlog zašto bi se besplatno davalo građevinsko zemljište u svojinu vlasnicima krupnog kapitala. Ono što je za nas veoma važno to jeste Ustav i zakoni iz prostog razloga što želimo da sledimo sve ono što predstavlja Ustav i ustavne vrednosti Republike Srbije.
Dakle, na ovaj način, po članu 84. Ustava Republike Srbije nisu svi jednaki na tržištu. S tim u vezi, nekolicinu stavljamo u povlašćeni položaj, a sve ostale građane Srbije u položaj drugog reda. Mi mislimo da to nije u redu. Smatramo da će ovo Ustavni sud oboriti. Smatramo da će milijardu i 429 miliona evra pripasti onima koji su učestvovali u 23 sporne privatizacije. Smatramo da je ovaj zakon protivan interesima građana i Republike Srbije i smatramo da je ovo svojevrsna izdaja našeg nacionalnih interesa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.