Poštujem ono što i gospođa Mihajlović radi uporno već dva dana. Poštujem i ono što narodni poslanici, narodni poslanici SNS takođe uporno rade ovde dva dana. Ne mogu više da razumem, a čitao sam ovaj zakon nebrojano puta, član 8. naročito, gde ovde piše da se bilo šta daje bez nadoknade.
Pa, da mi građani Srbije ne moraju da mi veruju na reč, evo, ja ću pročitati član 8. – pravo na umanjenje, ne oslobađanje, pravo na umanjenje tržišne vrednosti građevinskog zemljišta imaju lica iz člana 1. stav 2. ovog zakona bez obzira gde se pokretnost nalazi kada je zahtev podnet za konverziju katastarske parcele izgrađenog građevinskog zemljišta pod uslovima propisanim ovim zakonom. Nema džabe. Nema bez nadoknade.
U slučaju iz stava 1. ovog člana visina naknade se određuje tako što se utvrđuje tržišna vrednost itd, itd, itd…
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Nema itd, itd…)

Molim vas gospođo Čomić, gospođice Jerkov, nemojte da dobacujete molim vas.
(Gordana Čomić, s mesta: Stvarno ste preterali. Ćutim i slušam.)
Gospođo Čomić, ako kažete da pre nego što je gospođica Jerkov dobacila da niste vi, evo, ja se izvinjavam, ali…
(Gordana Čomić, s mesta: Stvarno ste preterali, stvarno.)
Dobro, ako vi kažete, ja se izvinjavam, ali potpuno sam siguran da ste dobacili na izlaganje gospodina Babića, posle vas je dobacila i gospođica Jerkov.
(Gordana Čomić, s mesta: Sedim i ćutim.)
Dobro, ako vi tako kažete neka je to vama na čast. Zahvaljujem.

Ja se izvinjavam gospodine predsedavajući što strpljivo čekam da dođem na red od ovih dobacivanja. I, dalje gospođa Čomić dobacuje kršeći Poslovnik, ja se izvinjavam i zbog toga, prihvatam da sam kriv i za dobacivanja koja su stalna sa druge strane. Ja ću uputiti izvinjenje, pa za čak izrečene stvari da se nekome nešto daje džabe i ako to u zakonu ne piše, ali to građani Srbije, to narodne poslanice i narodni poslanici koji žele da čitaju, a ne da navijaju, koji žele da vide ono što je ovde napisano, a ne nekom autoprojekcijom šta bi i kako bi uradili da čine i da rade.
Ovde se mnogo puta do sada, i zbog toga bih vas molio, sve nas, da govorimo o stvarima koje su napisane, a ne o bilo kakvim insinuacijama. Nigde u članu 8. nigde ni u jednom članu ovog zakona se ne kaže da će bilo, bilo šta dobiti bez nadoknade.
Danas su se ovde mnogi pozivali na Agenciju za borbu protiv korupcije. Poštujem to što radi Agencija za borbu protiv korupcije, u okviru Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Nekako kada ta ista Agencija za borbu protiv korupcije pokrene postupak protiv jednog narodnog poslanika DS, pokrene postupak, pa čak bude i osuđen, onda je kriva Agencija. Sada kada Agencija da mišljenje, e onda je kriva Vlada.
Pa, dogovorite se jednom da li podržavate Agenciju ili ne podržavate Agenciju za borbu protiv korupcije. Kada je dobra i onda kada pokrene postupak protiv uvaženog kolege, nije tu, ne želim da ga imenujem, jer ne bi imao ko da odgovori, nije fer, e tada se ćuti, tada je kriva Agencija, tada nema pravo, tada je pogrešila Agencija za neke pašnjake na Vračaru. Sada kada daje mišljenje, da li po zakonu i da li po ovlašćenjima ili ne, ne ulazim, ali poštujem to što radi Agencija za borbu protiv korupcije, e onda je kriva i onda ćemo u svakoj rečenici koristiti Agencija za borbu protiv korupcije.
Dogovorite se samo kada je podržavate, a kada kritikujete. Dogovorite se kada poštujete zakon, kada ne poštujete zakon. Ali, bez obzira šta kada radili, morate da čitate ono što je napisano, a ne ono što bi želeli da je napisano.

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Iskreno rečeno, gledajući strogo pravno, nisam siguran da će se predloženim amandmanom nešto popraviti ako se ne da drugo rešenje. A drugo rešenje mora da se da iz jednostavnog razloga što ovde postoji institut zemljišta za redovnu upotrebu objekta.
Zemljište za redovnu objekta ima svoju vrednost i ona mora da bude iskazana.
Ja vas molim, uvažena ministarko, jer mi ne želimo da politizujemo ni u kom slučaju problem, da uočimo jedan drugi problem. Problem koji će ovde možda u praksi izazvati multiplicirane probleme, a to je stav 2. u kome se kaže - da će se visina naknade odrediti tako što će se utvrđena tržišna vrednost katastarske parcele umanjiti za iznos tržišne vrednosti zemljišta za redovnu upotrebu objekta.
Ja sam u načelnoj raspravi postavio pitanje – šta ukoliko je zemljište za redovnu upotrebu objekta veće površine i veće vrednosti od zemljišta koje je predmet konverzije? Dao sam jedan jako, jako praktična razlog da sam u pravu. Imamo pravosnažnu presudu u kojoj je utvrđeno pravo na zemljište za redovnu upotrebu objekta na jedan hektar.
Pomenuo sam o kome se radi. Radi se o preduzeću „Raketa“ putnički saobraćaj iz Užica. Za koje potrebe je to zemljište? Za koji objekat? Za perone. Peroni su znatno manje površine u odnosu na jedan hektar, neuporedivo manje površine.
Kako ćemo onda da oduzmemo vrednost zemljišta od jednog hektara koja je izuzetno visoka u odnosu na vrednost perona koja je nesumnjivo manja? Kako smo to utvrdili? Utvrdili smo veštačenjem, preko veštaka u sudskom postupku.
Zbog toga sve vreme ukazujemo da je veštačenje jedini pravi put da se dođe do utvrđivanja tržišne vrednosti. U ovom slučaju i vrednosti zemljišta za redovnu upotrebu objekta. Ja znam da ste vi toga svesni, imamo nažalost jedan problem što su trenutno na snazi dva zakona i ta dva zakona regulišu institut zemljišta za redovnu upotrebu objekta.
Jedan je zakon o planiranju i izgradnji koji kaže u članu 70. šta je to zemljište za redovnu upotrebu objekta, a drugi je Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa koji takođe kaže – postoji zemljište za redovnu upotrebu objekta koji je znatno veće površine u odnosu na ono što je definisao član 70. Zakona o planiranju i izgradnji. To je naš objektivan problem.
Ali, ajmo da pođemo od jednog praktičnog primera i zato se ne mogu složiti sa kolegama iz Demokratske stranke. Moramo da imamo uvek u vidu da postoji to zemljište za redovnu upotrebu objekta, ako je katastarska parcela površine 600 metara kvadratnih, polazim uvažena ministarko od stava 3. koji daje matematičku operaciju kako dolazimo do utvrđivanja površine, pa mi se ta matematička operacija ne uklapa u faktičko stanje u pojedinim slučajevima, a evo zašto.
Ukoliko katastarska parcela ima 600 metara kvadratnih i pravo korišćenja na toj katastarskoj parceli ima preduzeće koje je u privatizaciji, znači preduzeće koje je sada obuhvaćeno odredbama ovog zakona.
To preduzeće ima četiri objekta na toj katastarskoj parceli, velika objekta proizvodna i ispod svakog objekta je površina po 100 kvadrata. Četiri objekta po 100 kvadrata i 400 kvadrata. Kod nas u Užicu je stepen ili indeks zauzetosti katastarske parcele 0,5. Znači 50%. Pedeset posto, uvažena državna sekretarko je od 600 kvadrata, 300 kvadrata.
Ako primenimo ovu matematičku operaciju koju ste vi ovde predložili dolazimo do sledećeg. Četristo kvadrata pod objektima podeljeno sa 300 kvadrata koji podrazumeva indeks zauzetosti to je 1,3 i na kraju kako je rečno u ovom članu množimo sa površinom parcele puta 600 to je 780 kvadrata, pa to je više od 600 kvadrata katastarske parcele. Tu dolazimo u jedan objektivan problem, problem što ćemo imati tada veću površinu zemljišta za redovnu upotrebu objekta u odnosu na površinu katastarske parcele.
Isti je taj problem, identične je prirode kao što sam ga prikazao u slučaju sudske presude privrednog suda koja je pravosnažna, gde je veštačenjem utvrđeno da je 1000 metara kvadratnih zemljišta za zemljište za redovnu upotrebu objekta a negde oko 200 metara kvadratnih je zemljište pod peronima.
Tu nam je problem koji se u praksi može dešavati multiciplirati i na taj način ćemo doći u tzv. negativne ili minusne pokazatelje. Kako ćemo onda umanjiti veću vrednost od manje vrednosti, a dobiti naknadu?
Tu naknade nema. Jednostavno, mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo ne, nema razloga za brisanje, ali ima razloga za preformulisanje u smislu znatno bolje matematike. Zašto ovo ističemo? Jednostavan i logična razlog.
Niko ne može izbaciti ili eliminisati kao zakonski institut institut zemljišta za redovnu upotrebu objekta. Zemljište za zemljište za redovnu upotrebu objekta je kako zemljište ispod objekta, ili u gabaritima objekta, tako i ono zemljište koje je potrebno za njegovu redovnu upotrebu i za pristup i za održavanje i za sve ostalo.
Zato taj amandman nije prihvatljiv, jel eliminiše i sam institut zemljišta za zemljište za redovnu upotrebu objekta. Ali, ovo što sam ukazao je apsolutno činjenično tačno i taj će se problem pojavljivati. Ja se zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović.

Dakle, prvo vezano za sam vaš amandman i za, između ostalog, primer „Rakete“ itd. i perona. Dakle, prihvatili smo amandman koji se odnosi na samo veštačenje. Svakako da će to biti, ako ste to videli, to je prihvaćeno, i to geodetske struke, tako smo stavili.
Vezano za ovaj drugi deo problema, kao što ste i u raspravi u načelu spominjali indeks, dakle uzima se indeks zauzetosti i plana i moje kolege ovde mogu da izračunaju da vidimo da li je to baš tako kako ste vi sada rekli. Dozvolite, dajte malo vremena. Ali, svakako uzima se indeks zauzetosti. To smo rekli i kada smo imali raspravu u načelu.

Po kom osnovu gospodine Božoviću? Po amandmanu, ali morate sačekati redosled.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Hvala gospodine predsedavajući.
Vrlo kratko, mada se slažem da je ovo bilo interesantno pitanje – da li pod objektima može da bude više nego što propisuje maksimalna površina po indeksu zauzetosti bilo bi logično da to bude maksimalna veličina koja može da se nađe pod objektima da bi formalno funkcionisalo.
Nisam želeo da se javim zbog toga, mada priznajem da je interesantno. Ne zna da li ima takvih primera zaista. Javio sam se zbog onoga što je izneto kao argument za eventualno usvajanje ovog amandmana na član 8.
Argument je ako se dobro sećam glasio, ovo na šta se odnosi član 8. predstavlja ogromnu većinu zemljišta o kojem je reč po ovom zakonu i to će, kada se primeni ova mera predložena članom 8. da potpuno pojede onu milijardu i 400 miliona.
Stranica broj 17 pratećeg materijala, tabela u kojoj je uvedena ta cifra milijardu i 400 miliona i piše lepo u potpisu tabele – kalkulacija, znači još jednom orijentaciona, procena je u pitanju, izvedena za neizgrađeno građevinsko zemljište. Član 8. se odnosi na izgrađeno.
To prvo nije isto i ne može da se kombinuje jedna vrsta pogodnosti s drugom, ali da je ovo ogromna većina od ukupnog izgrađenog, pogledajte tabelu 1.
Druga vrsta – površina u hektarima total 5.142,42.
Pogledajte tabelu za izgrađeno građevinsko zemljište isto – druga vrsta, total 168. Ako je 168 ogromna većina u odnosu na pet hiljada sto i nešto, onda je ova zamerka bila dobra. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović, po amandmanu. Izvolite.