Zahvaljujem se predsedavajući.
Iskreno rečeno, gledajući strogo pravno, nisam siguran da će se predloženim amandmanom nešto popraviti ako se ne da drugo rešenje. A drugo rešenje mora da se da iz jednostavnog razloga što ovde postoji institut zemljišta za redovnu upotrebu objekta.
Zemljište za redovnu objekta ima svoju vrednost i ona mora da bude iskazana.
Ja vas molim, uvažena ministarko, jer mi ne želimo da politizujemo ni u kom slučaju problem, da uočimo jedan drugi problem. Problem koji će ovde možda u praksi izazvati multiplicirane probleme, a to je stav 2. u kome se kaže - da će se visina naknade odrediti tako što će se utvrđena tržišna vrednost katastarske parcele umanjiti za iznos tržišne vrednosti zemljišta za redovnu upotrebu objekta.
Ja sam u načelnoj raspravi postavio pitanje – šta ukoliko je zemljište za redovnu upotrebu objekta veće površine i veće vrednosti od zemljišta koje je predmet konverzije? Dao sam jedan jako, jako praktična razlog da sam u pravu. Imamo pravosnažnu presudu u kojoj je utvrđeno pravo na zemljište za redovnu upotrebu objekta na jedan hektar.
Pomenuo sam o kome se radi. Radi se o preduzeću „Raketa“ putnički saobraćaj iz Užica. Za koje potrebe je to zemljište? Za koji objekat? Za perone. Peroni su znatno manje površine u odnosu na jedan hektar, neuporedivo manje površine.
Kako ćemo onda da oduzmemo vrednost zemljišta od jednog hektara koja je izuzetno visoka u odnosu na vrednost perona koja je nesumnjivo manja? Kako smo to utvrdili? Utvrdili smo veštačenjem, preko veštaka u sudskom postupku.
Zbog toga sve vreme ukazujemo da je veštačenje jedini pravi put da se dođe do utvrđivanja tržišne vrednosti. U ovom slučaju i vrednosti zemljišta za redovnu upotrebu objekta. Ja znam da ste vi toga svesni, imamo nažalost jedan problem što su trenutno na snazi dva zakona i ta dva zakona regulišu institut zemljišta za redovnu upotrebu objekta.
Jedan je zakon o planiranju i izgradnji koji kaže u članu 70. šta je to zemljište za redovnu upotrebu objekta, a drugi je Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa koji takođe kaže – postoji zemljište za redovnu upotrebu objekta koji je znatno veće površine u odnosu na ono što je definisao član 70. Zakona o planiranju i izgradnji. To je naš objektivan problem.
Ali, ajmo da pođemo od jednog praktičnog primera i zato se ne mogu složiti sa kolegama iz Demokratske stranke. Moramo da imamo uvek u vidu da postoji to zemljište za redovnu upotrebu objekta, ako je katastarska parcela površine 600 metara kvadratnih, polazim uvažena ministarko od stava 3. koji daje matematičku operaciju kako dolazimo do utvrđivanja površine, pa mi se ta matematička operacija ne uklapa u faktičko stanje u pojedinim slučajevima, a evo zašto.
Ukoliko katastarska parcela ima 600 metara kvadratnih i pravo korišćenja na toj katastarskoj parceli ima preduzeće koje je u privatizaciji, znači preduzeće koje je sada obuhvaćeno odredbama ovog zakona.
To preduzeće ima četiri objekta na toj katastarskoj parceli, velika objekta proizvodna i ispod svakog objekta je površina po 100 kvadrata. Četiri objekta po 100 kvadrata i 400 kvadrata. Kod nas u Užicu je stepen ili indeks zauzetosti katastarske parcele 0,5. Znači 50%. Pedeset posto, uvažena državna sekretarko je od 600 kvadrata, 300 kvadrata.
Ako primenimo ovu matematičku operaciju koju ste vi ovde predložili dolazimo do sledećeg. Četristo kvadrata pod objektima podeljeno sa 300 kvadrata koji podrazumeva indeks zauzetosti to je 1,3 i na kraju kako je rečno u ovom članu množimo sa površinom parcele puta 600 to je 780 kvadrata, pa to je više od 600 kvadrata katastarske parcele. Tu dolazimo u jedan objektivan problem, problem što ćemo imati tada veću površinu zemljišta za redovnu upotrebu objekta u odnosu na površinu katastarske parcele.
Isti je taj problem, identične je prirode kao što sam ga prikazao u slučaju sudske presude privrednog suda koja je pravosnažna, gde je veštačenjem utvrđeno da je 1000 metara kvadratnih zemljišta za zemljište za redovnu upotrebu objekta a negde oko 200 metara kvadratnih je zemljište pod peronima.
Tu nam je problem koji se u praksi može dešavati multiciplirati i na taj način ćemo doći u tzv. negativne ili minusne pokazatelje. Kako ćemo onda umanjiti veću vrednost od manje vrednosti, a dobiti naknadu?
Tu naknade nema. Jednostavno, mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo ne, nema razloga za brisanje, ali ima razloga za preformulisanje u smislu znatno bolje matematike. Zašto ovo ističemo? Jednostavan i logična razlog.
Niko ne može izbaciti ili eliminisati kao zakonski institut institut zemljišta za redovnu upotrebu objekta. Zemljište za zemljište za redovnu upotrebu objekta je kako zemljište ispod objekta, ili u gabaritima objekta, tako i ono zemljište koje je potrebno za njegovu redovnu upotrebu i za pristup i za održavanje i za sve ostalo.
Zato taj amandman nije prihvatljiv, jel eliminiše i sam institut zemljišta za zemljište za redovnu upotrebu objekta. Ali, ovo što sam ukazao je apsolutno činjenično tačno i taj će se problem pojavljivati. Ja se zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović.

Dakle, prvo vezano za sam vaš amandman i za, između ostalog, primer „Rakete“ itd. i perona. Dakle, prihvatili smo amandman koji se odnosi na samo veštačenje. Svakako da će to biti, ako ste to videli, to je prihvaćeno, i to geodetske struke, tako smo stavili.
Vezano za ovaj drugi deo problema, kao što ste i u raspravi u načelu spominjali indeks, dakle uzima se indeks zauzetosti i plana i moje kolege ovde mogu da izračunaju da vidimo da li je to baš tako kako ste vi sada rekli. Dozvolite, dajte malo vremena. Ali, svakako uzima se indeks zauzetosti. To smo rekli i kada smo imali raspravu u načelu.

Po kom osnovu gospodine Božoviću? Po amandmanu, ali morate sačekati redosled.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Hvala gospodine predsedavajući.
Vrlo kratko, mada se slažem da je ovo bilo interesantno pitanje – da li pod objektima može da bude više nego što propisuje maksimalna površina po indeksu zauzetosti bilo bi logično da to bude maksimalna veličina koja može da se nađe pod objektima da bi formalno funkcionisalo.
Nisam želeo da se javim zbog toga, mada priznajem da je interesantno. Ne zna da li ima takvih primera zaista. Javio sam se zbog onoga što je izneto kao argument za eventualno usvajanje ovog amandmana na član 8.
Argument je ako se dobro sećam glasio, ovo na šta se odnosi član 8. predstavlja ogromnu većinu zemljišta o kojem je reč po ovom zakonu i to će, kada se primeni ova mera predložena članom 8. da potpuno pojede onu milijardu i 400 miliona.
Stranica broj 17 pratećeg materijala, tabela u kojoj je uvedena ta cifra milijardu i 400 miliona i piše lepo u potpisu tabele – kalkulacija, znači još jednom orijentaciona, procena je u pitanju, izvedena za neizgrađeno građevinsko zemljište. Član 8. se odnosi na izgrađeno.
To prvo nije isto i ne može da se kombinuje jedna vrsta pogodnosti s drugom, ali da je ovo ogromna većina od ukupnog izgrađenog, pogledajte tabelu 1.
Druga vrsta – površina u hektarima total 5.142,42.
Pogledajte tabelu za izgrađeno građevinsko zemljište isto – druga vrsta, total 168. Ako je 168 ogromna većina u odnosu na pet hiljada sto i nešto, onda je ova zamerka bila dobra. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Ono što me zabrinulo pa sam se zato javio treći put po ovom istom amandmanu jeste ta stvar koju je rekla malopre ministarka Mihajlović, da će ona tek da izračuna nešto što je moj kolega malopre tvrdio da nije tako.
Dakle, predlažete zakon a niste ni izračunali koliko ćete da izgubite novca građana Srbije i koliko ćete oštetiti budžet i to tek sada radite.
Treba zakon da se izglasa, znate šta…

Gospodine Božoviću, ne mogu da dozvolim na ovakav način, niste dobili pravo na repliku, a ne govorite o amandmanu. Zahvaljujem.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Vesna Martinović i Aida Ćorović.
Izvolite, narodni poslanik Goran Ćirić.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo potpredsednice Vlade, zajedno sa koleginicama sam podneo ovaj amandman na član 8. i pre svega, on se odnosi na usklađivanje, terminološko usklađivanje sa Zakonom o planiranoj izgradnji i Zakonom o državnom premeru i katastru.
Posle ove rasprave, čini mi se da je taj pokušaj i dobra namera nešto što je kozmetička izmena u odnosu na sve ovo što smo imali danas kao raspravu. Mislim da ima razloga za usvajanje ovog amandmana, ali sigurno suštinski ne bi promenio ovaj zakon.
Mislim da je ova rasprava jasno pokazala kakav ćemo zakon, ukoliko nema prihvaćenog amandmana kolege Balše Božovića i koleginice Olgice Batić u članu 6. ili u vezi sa prethodnim i aktuelnim članom 8, ukoliko ne budu usvojeni, jednostavno vidimo kakav ćemo zakon i kakav kvalitet ćemo imati posle usvajanja ovog zakona.
I to što su se neke kolege poslanici bunili zbog čega se poslanici DS pozivaju na sugestije Agencije za borbu protiv korupcije, je nešto što je njihovo pravo, naravno, ali zaista ne mogu da shvatim da ta ostrašćenost ide ka poslanicima DS, jer samo interpretiraju ono što je rečeno u mišljenju Agencije za borbu protiv korupcije koja jasno kaže da upravo ovi članovi 7, 8, 9 i kasnije član 18. otvaraju ogroman prostor za korupciju ukoliko ova naša Narodna skupština usvoji ovaj zakon. I to jeste suština.
Suštinsko pitanje je takođe i to što čujemo kakvi se finansijski efekti posle usvajanja ovog zakona očekuju. Govori se o milijardu i 400 miliona evra. Dakle, to je drugi po redu veličine iznos koji smo ovde pominjali u republičkoj Skupštini. Podsetiću vas, prvi po veličini je bio tri milijarde evra za projekat „Beograd na vodi“ i vi ste bili akteri tog potpisivanja sporazuma. Dakle, kasnije se ispostavilo da je to nekih 300 miliona evra, vraćam se na ovih milijardu i 400 miliona evra …

Gospodine Ćirić, uz svo uvažavanje pustio sam vas dva minuta i 30 sekundi i uopšte niste pomenuli amandman koji ste podneli.