Reč ima potpredsednik Vlade Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala vam na komentarima.
Nekoliko činjenica koje ste spomenuli, sasvim sigurno ćemo kroz amandmane usvojiti, tiču se npr. prevoznik i organizator putovanja. Mi smo s tim saglasni, ja sam već malo pre kada sam govorila i odgovarala poslanici, gospođi Čomić, rekla da neće biti dve godine podzakonska akta nego će biti godinu dana. Nisam sigurna, potrudićemo se da bude ranije, ali ne možemo staviti šest meseci, već smo sa dve godine smanjili na jedan.
Što se tiče finansijske nezavisnosti Centra za istraživanje nesreća, upravo smatram da iz budžeta mora da se opredeli novac i da je to način da oni budu finansijski nezavisni, a ne bilo koji drugi način nezavisnosti, jer bi to upravo, ugrozilo nezavisnost.
Pominjali ste da se imenovanje direktora, odnosno da neće biti konkursa, ne znam gde ste to pročitali. Član 6. vrlo jasno kaže – lice koje se postavlja za glavnog istražitelja mora, pored uslova koji su propisani zakonom kojim se uređuje rad na položaju državnih službenika, a dakle, rad na položaju državnih službenika se uređuje Zakonom o državnim službenicima, koji pretpostavlja postojanje konkursa, da ima i odgovarajuću stručnost za poslove istraživanja nesreće i najmanje 10 godina radnog iskustva u vazdušnom ili železničkom ili vodnom saobraćaju, odnosi se sada dalje i na pomoćnika itd. Prema tome, nigde ne piše da konkursa nema, tako da to, samo da pojasnimo.
I, vaše pitanje, između ostalog, je bilo kada će biti prvi letovi, direktni letovi za SAD. Procena je ili kraj godine ili najkasnije prvi kvartal naredne godine. I hvala vam što ćete podržati ova tri zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Stefana Miladinović.

Hvala predsedavajući.
Uvažena ministarka, kolege saradnici iz Ministarstva, narodni poslanici, pred nama je danas važan paket zakona, budući da raspravljamo o paketu zakona koji regulišu oblasti saobraćaja. Naravno, izuzetno je važan i zbog razvoja same države, jer znamo da razvoj privrede zavisi svakako od razvoja saobraćaja i saobraćajne infrastrukture. U tom smislu smatram da je država dužna da obezbedi sve preduslove za razvoj transporta, od zakonodavnih, kao što sam rekla, do infrastrukturnih, zatim, da pruži podršku svim subjektima u sistemu transporta u pogledu prevencije i posebno da pruži podršku u pogledu otklanjanja posledica nesreće.
Resor saobraćaja je izuzetno kompleksan. On objedinjuje četiri vida saobraćaja, koja su, svaki za sebe, možemo reći, izuzetno složeni sistemi. Za razliku od drumskog saobraćaja koji za većinu saobraćaja jeste sastavni deo svakodnevnog života vodni, vazdušni i železnički saobraćaj, za građane najčešće predstavljaju transportno sredstvo koji ga koriste kao putnici ili su korisnici nekih drugih usluga.
Broj nesreća, nezgoda i udesa, procentualno je manji kada su u pitanju ovi vidovi saobraćaja u odnosu na drumski saobraćaj, ali posledice mogu biti daleko veće. Ovo je jedan od zajedničkih imenitelja za vazdušni, vodni i železnički saobraćaj, pa je najlogičnije rešenje upravo donošenje jednog zakona koji će na jedinstven način urediti sve postupke i procedure u slučaju nesreće.
Ovaj zakon, možemo reći, predstavlja svojevrsnu kodifikaciju odredbi u postupanju u slučaju saobraćajnih nesreća. Do sada je istraživanje nesreća u ova tri vida saobraćaja bilo regulisano Zakonom o vazdušnom saobraćaju, Zakonom o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i Zakonom o pomorskoj plovidbi.
Donošenjem ovog zakona, mi ćemo urediti oblast istraživanja nesreća, učiniti je praktičnom i efikasnom, povećati bezbednost saobraćaja i smanjiti mogućnost nesreća i nezgoda. Zakon direktno utiče na subjekte vazdušnog, železničkog i vodnog saobraćaja, na same upravljače infrastrukture, upravljače saobraćaja, zatim na prevozioce, proizvođača sredstava saobraćajne opreme, regulatorna tela i svakako na korisnike usluga. Zakonom se formira Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju, koji će predstavljati rekli bi, krovnu instituciju koja će na stručan način vršiti istražne postupke u slučaju nesreća.
Mi vidimo da cilj osnivanja ovog centra nije samo istraga nesreća već indirektno on može i preventivno delovati budući da svojim radom može uticati i na bezbednost transporta na osnovu svojih istraga, a potom i preporuka koje će davati na osnovu istraga.
Evropska praksa u poslednjim godinama upravo je ove prirode. Naime, osnivaju se zakonima regulatorna tela ili posebna tela u okviru države koja se bave ovim istražnim postupcima. Jedan primer iz regiona jeste Hrvatska koja upravo ima agenciju koja pokriva istrage iz ova tri vida saobraćaja.
Našim centrom će rukovoditi glavni istražitelj koji ima po jednog pomoćnika za svaki vid saobraćaja bez obzira na to što je osnivač Vlada i bez obzira na to što službenici imaju status službenog lica i poseduju službenu legitimaciju. Ja bih rekla da ovim zakonom jeste predviđena nezavisnost u njihovom radu i to je izuzetno važno za istražne postupke.
Socijalistička partija Srbije podržava sva rešenja koja doprinose opštem povećanju bezbednosti i svakako podržavamo osnivanje ovog centra, ove institucije koje će imati višestruku ulogu u sistemu transporta.
Htela bih da kažem, javnosti radi, da ovo nije još jedna u nizu nepotrebnih javnih institucija, javnih agencija ili regulatornih tela, već naprotiv, ovo će biti jedno stručno telo koje jeste potrebno Republici Srbiji. Ne samo za istraživanje nesreća već kao što sam rekla i za prevenciju, a i sam razvoj transporta u Srbiji.
I kao što je u zakonu navedeno, ovaj centar faktički preuzima ulogu postojećeg centra za istraživanje nesreća u vazdušnom saobraćaju, s tim da se njegova nadležnost i rad proširuje i na železnički i vodni saobraćaj.
Poštovana ministarka, prilikom analize ovog zakona, nametnula su nam se neka pitanja u vezi sa metodologijom postupanja u slučaju nesreća i načinom donošenja Vladinog plana hitnih mera. Neku sličnu dilemu je i koleginica Gordana Čomić iznela u svom izlaganju.
Naime, o čemu se radi. U članu 14. predloga zakona piše da plan hitnih mera pomoći koji uključuje prevoz, smeštaj i medicinsku pomoć žrtvama i njihovim porodicama u slučaju nesreće donosi Vlada.
Moje pitanje je, da li je predviđeno da Vlada donese ovaj plan na osnovu preporuke samog centra, ili da li možda smatrate da bi bilo dobro da centar ima zadatak da izradi eventualno neki protokol po kom bi Vlada ubuduće donosila plan hitnih mera?
U tom smislu predložili smo tri amandmana kojima bi, eventualno na precizniji način mogli da utvrdimo mere postupanja nadležnih institucija ali i svih subjekata u slučaju velikih nesreća. Pod velikim nesrećama, naravno zavisi od vida saobraćaja o kom govorimo, da li je to vazdušni, železnički ili vodni saobraćaj. Mi smo amandmanom predložili da centar pripremi poseban protokol o postupanju u ovim slučajevima ili da centar kao stručno telo bude u obavezi da daje preporuke Vladi u postupku donošenja plana hitnih mera za konkretne slučajeve. O njima ćemo govoriti u pojedinostima.
O Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona obligacionim i osnovama svojinsko pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, kasnije će govoriti moj kolega Neđo Jovanović, a ja bih se u svom izlaganju ukratko osvrnula na Zakon o potvrđivanju sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih država.
Ratifikaciju ovog sporazuma čekamo već izvesno vreme, i SPS podržaće i ovaj predlog zakona. Ja bih podsetila da 2010. godine jesmo usvojili Zakon o vazdušnom saobraćaju čime smo praktično omogućili normalizaciju poslovanja u oblasti vazdušnog saobraćaja i stvorili preduslove za potpisivanje ovakvih sporazuma.
Transformacija „JAT“ u „Er Srbiju“ unapredila je naravno i poslovanje samog aerodroma čime je unapređena i bezbednost i uslužna delatnost u avio-saobraćaju.
Kada smo pre dva meseca usvojili izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju spominjali smo i da će ovaj sporazum do kraja leta, a vi ste kao ministar resorni to i obećali, da ćemo do kraja leta ratifikovati ovaj sporazum. Tada smo govorili i o tome da poslednjih 23 godine nije bilo interkontinentalnih letova između Republike Srbije i SAD.
Prvi put su obustavljeni letovi 1992. godine zbog sankcija, i vi ste pominjali 2003, 2004. godine takođe prvo obnovljeni, a potom zbog nedostataka u regulativi i neusklađenosti srpskih vazduhoplovnih standarda i procedura, bila je ponovo prekinuta ta saradnja.
Ovom ratifikacijom dajemo osnov za otvaranje, naravno, novih interkontinentalnih letova posle, kao što sam rekla, 23 godine. Ovo je višestruko značajno, posebno za aerodrom „Nikola Tesla“ u smislu daljeg razvoja njegove infrastrukture, prevashodno kada su u pitanju prilazi za širokotrupne avione. Naravno, tu je i povećanje bezbednosti standarda kao i uslova za održavanje aerodroma, unapređenja rada samih aerodromskih službi i naravno, celokupnih aerodromskih usluga.
Na samom kraju bih istakla da je ovaj sporazum koji danas ratifikujemo izuzetno važan, ne samo za Republiku Srbiju, već i za region Balkana, da u prethodnom periodu jesu obavljene konsultacije našeg ministarstva sa ministarstvima bivših članica SFRJ i da su sve zainteresovane strane, u smislu, želele da Beograd, odnosno aerodrom „Nikola Tesla“ bude napajajući aerodrom za Ameriku i Kanadu, odnosno za američki kontinent.
Na samom kraju želim da istaknem da ćemo glasati za ovaj predlog zakona, ne samo za ovaj, već za sva tri predloga zakona i nadamo se da će ovi razgovori, kada je u pitanju saradnja sa ministarstvima i avio kompanijama iz regiona, dalje biti nastavljena. Hvala.

Reč ima potpredsednik Vlade, Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala vam lepo. Mislim da je vrlo važno, da ovakav ratifikovan Sporazum sa SAD, obezbedi mogućnost da imamo direktne letove, i zbog, pored, naravno svih prednosti koje sam govorila, privrednih, ekonomskih i političkih, ali niko u regionu nema za sada tu mogućnost da direktno leti u SAD, što znači da će se sve slivati praktično na teritoriji Srbije, odnosno na naš    Aerodrom „Nikola Tesla“ i to je još jedna od direktnih velikih koristi, koje ćemo imati od ovog sporazuma.
Kada pominjete Nacrt zakona o istraživanju nesreća, plan hitnih mera koje ste pominjali, ne može biti nikakav protokol. Protokol nema obavezujuće dejstvo, mora da postoje vrlo jasne procedure, pogotovo što znamo šta je predmet ovog zakona i upravo Vlada Srbije treba da ih donese. Naravno da će to donositi i raditi na tome najbolji stručnjaci i to ste, pretpostavljam želeli da naglasite, ali svakako moraju da budu jasne procedure, a nikako protokol.
I pominjali ste još nešto kod Centra za istraživanje, vezano za, naravno da će se baviti uzrokom, ali ono što bih ja posebno naglasila, osnivanje ovog centra treba da nam zaista da mnogo na temu preventive, zato što preventiva jeste osnova povećanja bezbednosti putnika u sva tri vida saobraćaja. Hvala vam.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS, narodna poslanica Katarina Rakić.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je ministarka u svom uvodnom obraćanju rekla, danas se pred nama nalaze tri veoma važna zakonska predloga.
Što se tiče predloga Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, pre svega moram da kažem, da je razlog za donošenje jednog ovakvog sveobuhvatnog zakona, potrebno, kako bi se svi vidovi saobraćaja objedinili jednim zakonskim rešenjem.
Do sada to nije bio slučaj, imali smo kao što smo čuli već od prethodnih kolega, da su bili istraživane nesreće samo u vazdušnom saobraćaju, a da su ostali vidovi saobraćaja bili regulisani, ostalim materijalnim zakonom, tako da, što se tiče vazdušnog saobraćaja, ova oblast je bila regulisana Zakonom o vazdušnom saobraćaju, a železnički saobraćaj Zakonom o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, a što se tiče plovnog saobraćaja, bio je regulisan Zakonom o plovidbi, lukama, i unutrašnjim vodama, kao i Zakonom o pomorskoj plovidbi.
Sada ćemo sve ove uredbe objediniti u ovaj predlog zakona. Međutim, ja bih se svakako složila sa jednom od prethodnih govornica, koja je rekla da – daj Bože da ovaj zakon nikada ne primenimo.
Međutim, jedan od primarnih razloga za donošenje jednog ovakvog zakona, jeste svakako unapređenje transportnog sistema u Srbiji i to uvođenjem, nepristrasne i efikasne istrage.
Svakako da moramo istragu koja je predviđena ovim zakonom odvojiti od sudske istrage, koja se pre svega bavi krivicom i odgovornošću za slučaj istrage. Ovaj zakon reguliše istragu koja se bavi prikupljanjem i analizom svih onih podataka i svih onih faktora, koji su doveli do toga da se nesreća i dogodi, tako da ovaj zakon praktično treba da odgovori na tri pitanja – šta se desilo, zašto se desilo i da li se može nešto učiniti da se nikada više takva nesreća ne ponovi, za razliku, kao što sam već rekla, od sudske krivice i onim čime se bavi sudska krivica, odnosno sudska istraga, a to je krivica i odgovornost za nesreću koja se dogodila.
Kao što smo već čuli, ovim zakonom se formira jedinstveno telo za istraživanja nesreće i predviđeno je da se to telo zove Centar za istraživanje nesreća. Predviđeno je da ovo telo bude nezavisno u svom radu. Pravni sledbenik je Centra za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda Republike Srbije, kao što sam već rekla, ovo telo se ranije bavilo nesrećama, tačnije istraživanjem nesrećama samo u vazdušnom saobraćaju.
Ovaj model je primenjen iz razloga što je primer dobre prakse u Evropskoj uniji i svakako predstavlja i preporuku od Evropske komisije. Ako se pitamo na koga će ovaj zakon direktno uticati, pre svega, mogu da kažem da će uticati upravo na subjekte vazdušnog, vodnog i železničkog saobraćaja, ali svakako će indirektno uticati na sve one koji korite. Znači, na putnike, špeditere, transportere i sve druge.
Čuli smo da su za sprovođenje ovog zakona potrebna materijalna sredstva koja treba da se planiraju nekim narednim budžetima. To su sredstva od okvirno 38 miliona dinara. Ja lično ne bih čitala crnu statistiku bojnih nezgoda, jer nažalost do sada nismo imali telo koje se bavilo ovakvim slučajevima, ali svakako, kao što je moj kolega Mirko Čikiriz rekao, svakako ulaganje u ovakvu vrstu preventive, svakako će višestruko doneti koristi.
Ono što za sada imamo kao zvaničan podatak, a to je podatak za 2012. godinu u Republici Srbiji, to je podatak koji se odnosi samo za železnički saobraćaj imamo kao posledicu železničkih nesreća da je život izgubilo 35 lica, a da je povređeno 61 lice. Govorim o podacima koji postoje za 2012. godinu, što je u budžetu napravilo, da kažem, trošak od 75 miliona evra, tako da ona cifra koju sam navela okvirno 38 miliona dinara, svakako je drastično manja od cifre koju sam pomenula, koja se odnosi za samo jedan vid saobraćaja i za samo 2012. godinu.
Međutim, troškovi, kao što sam već navela u kom iznosu, svakako je gledano da se maksimalno smanje i upravo na način što postoji jedno telo, upravo su time i troškovi smanjeni.
Takođe, ono što je interesantno da se pomene jeste da smo prvi u Evropi pored Holandije, Francuske i Nemačke uveli istragu u bezbednosti vodnog saobraćaja, odnosno unutrašnjoj plovidbi. Ono što je bitno reći jeste da je ovaj zakon takođe jedan od zakona koji ide u korak ka usklađivanju propisa sa našim zakonodavstvom, sa propisima Evropske unije, te da stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe zakona koje sam navela na početku, a koji se tiču uređenja istrage koja definiše samo ovaj zakon.
Takođe, zakon predviđa da nadležno ministarstvo u roku od 12 meseci donese podzakonska akta, a da Vlada usvoji najkasnije te podzakonske akte u roku od 24 meseca. Što se tiče početka rada samog centra, Zakonom je predviđeno da on počne sa radom 1. januara 2016. godine. Takođe, jako je bitno da se istakne da je i ovaj zakon kao i mnogi zakonski predlozi koji su došli iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prošao veoma široku javnu raspravu, da je pre toga formirana radna grupa od svih onih koji su zainteresovani, koji će koristiti ovaj zakon, te da je sam predlog, odnosno Nacrt zakona dugo bio na sajtu Ministarstva, zatim regionalnih privrednih komora, kao i na sajtovima raznih lokalnih samouprava.
Rekla sam da je zakon prošao veoma široku javnu raspravu, evo navešću gradove o kojima se javna rasprava po ovom zakonu odvila, to je Veliko Gradište, Zrenjanin, Novi Sad, Kraljevo, Niš i Beograd.
Što se tiče drugog Predloga zakona u okviru ove objedinjene rasprave, to je Predlog zakona o izmenama Zakona o obligacionim osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju. Svakako da Srpska napredna stranka želi da nastavi svoj evropski put kojim je krenula i ove izmene koje se danas nalaze pred nama su svakako u korak sa tim.
Znači, ovaj predlog donosimo da bi se naše zakonodavstvo uskladilo sa zakonodavstvom Evropske unije. Kao što možemo da vidimo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona ima 11 članova, dok osnovni tekst ima 180 članova, a svakako se ovim odredbama snažnije štite prava putnika i pojednostavljuje procedura.
I kao treći Predlog zakona u ovoj današnjoj objedinjenoj raspravi, jeste Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. Ovaj sporazum koji je danas pred nama samo ide u prilog diskusiji koju smo imali pre par meseci ovde u parlamentu kada sam govorila o tome da je nacionalna avio-kompanija za samo godinu i po dana od svog formiranja postala lider u regionu u oblasti vazdušnog saobraćaja.
Kao prilog tome ja moram da ponovim da je Er Srbija za samo godinu i po dana od svog formiranja uvećala ukupan obim vazdušnog saobraćaja za 40%, da je broj putnika povećala za godinu dana 68%, za samo godinu dana prevezeno je 2,8 miliona putnika, ostvaren je profit od 2,7 miliona evra, povećan je broj direktnih letova sa 27 na 40. Zatim, povećana je flota, trenutno imamo 23 aviona, to se u prethodnih deset godina nije dogodilo i naravno Er Srbije je zbog obima poslovanja zaposlila 400 novih radnika.
Ovo ne govorim samo ja, ovo je rekla i Evropska komisija u svojim izveštajima i rekla je da je Srbija prednjačila u vazdušnom saobraćaju u odnosu na sve druge segmente društva i delatnosti. Takođe, u prilog ovome govori i to da je Federalna vazduhoplovna administracija SAD dodelila kategoriju jedan vazdušnom saobraćaju Srbije, odnosno Er Srbiji i upravo na osnovu toga danas i imamo na verifikovanju ovaj sporazum.
Inače, direktan saobraćaj sa Amerikom se ne odvija još od 1992. godine. Kao što smo već čuli, predviđeni su prvi letovi za Njujork i to do kraja ove godine ili u prvom kvartalu naredne godine.
Bez sumnje je da će svi ovi zakonski predlozi koji su danas pred nama biti od velike koristi i od velike pomoći za građane Srbije. Zato vas pozivam da u danu za glasanje date punu podršku svim ovim predlozima zakona. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Rakić.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne)
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč im narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažena gospođo ministarko, poštovane koleginice i kolege, uvaženi građani, danas razgovaramo o objedinjenoj raspravi tri zakona. Jedan je zakon Predlog zakona o istraživanju nesreće u vazdušnom, železničkom i vodenom saobraćaju, drugi zakon Predlog zakona o izmenama Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju i treći je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD.
Ova prva dva zakona su u stvari usklađivanje naše zakonske regulative sa međunarodnom regulativom i tu sem nekih detalja koje smo uočili i mislimo da treba drugačije da izgledaju, o tome ćemo pričati u danu za glasanje, nema nekih ozbiljnijih zamerki.
Kod Zakona o istraživanju nesreće u saobraćaju, zarad građana, ranije je istraživanje vazduhoplovnih nesreća bilo u nadležnosti Direktorata, ali to nije bilo u skladu sa međunarodnom regulativom, koja je insistirala na tome da ovaj posao pređe na nezavisna i samostalna organe izvan Direktorata i same Vlade. To je postignuto kroz ustanovu glavnog istražitelja i ovaj zakon reguliše ovu tematiku.
Ono što meni malo bode oči je potrebna stručna sprema i kvalifikacija samog glavnog istražitelja i njegovih pomoćnika. Naime, za njih je predviđeno radno iskustvo od devet godina, uz tri godine iskustva na poslovima istraživanja udesa, pa nekako ne mogu da se otmem utisku da je zakon pisan imajući u vidu konkretnu osobu, jer paralelu imamo da u Zakonu o vazdušnom saobraćaju za direktora i zamenika direktora Direktorata predviđa se radno iskustvo od deset godina, pa je malo specifičnost, gde baš nađoste devet godina, što nije osam recimo, što nije šest, što nije dvanaest ili deset, nego devet. Ali, o tom potom.
Videćemo kad budete izvršili tu kadrovsku listu koliko je godina imao radnog iskustva dotični gospodin ili gospođa.
Kada je drugi zakon u pitanju, tj. Zakon o obligacionim odnosima, i kao što je rekao kolega Senić, mi smo podneli 21 amandman na ovaj Predlog zakon, pa se nadam da ćemo u danu za glasanje uspeti da vas ubedimo da naše amandmane prihvatite kako bi Predlog zakona bio još kvalitetniji.
Kada govorimo o Zakonu o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, i taj zakon je usaglašavanje sa međunarodnom regulativom, tako da tu ne može ništa da se drastično menja.
Ono što mislim da bi trebali vi kao predlagač da razmislite još jedanput, to je činjenica da putnici koji su oštećeni, kolege su dosta toga rekle šta je benefit ovog zakona da se smanjuje mogućnost maltretiranja, lošeg odnosa prema putnicima, neobjašnjivo kašnjenje, gubitak veze, konekcija, presedanja, ali ono što ja mislim da bi vi trebali kao predlagač zakona da razmislite još jedanput, to su rokovi koje ste dali kod putnika koji imaju neku zamerku i koji se na nešto žale.
Po ovome što ste vi dali u Predlogu zakona, oni moraju prvo da se obrate kompaniji koja im je povredila to pravo, a ta kompanija po meni ima prevelik rok od čak 60 dana da odgovori na primedbe. Nakon toga, oni mogu da se žale direktoratu u sledećih 30 dana. To znači da putnik čeka svih 90 dana. Znam da će biti obrazloženje da to ima u normativu međunarodnom, ali vi takođe dobro znate, pošto često putujete i to je vaš opis posla, da ozbiljne kompanije to rešavaju u dve, tri nedelje i da su ti rokovi jako kratki i mislim da je sasvim dovoljno da ovaj rok od 60 dana bude sveden na 30 dana, da je to obaveza, gde je ozbiljna avio kompanija, a mi imamo ozbiljnu avio kompaniju na našoj teritoriji. Druge avio kompanije koje dolaze na Surčin, tj. na „Nikolu Teslu“ su isto ozbiljne avio kompanije i trebalo bi da zakonska regulativa ide u susret oštećenom putniku, a ne kapacitetima i volji avio kompanije.
Mislim da bi trebali taj rok da svedemo na razumnu meru, tj. da rok za žalbu avio kompanije bude do 30 dana kako bi moglo da se odgovori, a o direktoratu, analogno tome bi trebalo isto da se ide na skraćenje roka.
Suština tog člana, ja mislim da tu delimo zajednički stav, je da maksimalno zaštitimo putnika i da mu omogućimo da on može blagovremeno, a ne za 90 dana, to je tri meseca, tek da dobije odgovor, pa ako nije zadovoljan da ide u dalju zakonsku proceduru koju mu dozvoljava zakon.
Na kraju moje diskusije bih se osvrnuo na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike SAD. Mislim da je to dobro. Mislim da je izuzetno dobro da smo mi dobili kategoriju jedan i otvaranje naše države i uspostavljanje interkontinentalnih letova je normalno na diku i ponos svakog od građana Srbije.
Ono što bih ja zamolio da mi prokomentarišete, nismo svi pravnici, ne razumemo se u tumačenje tih sporazuma i ugovora međunarodnih, a verujem da interesuje građane Srbije, da li se ovaj sporazum odnosi na teritoriju Kosova i Metohije, jer znamo da tamo ima vazduhoplovnih subjekata i kompanija koje tamo posluju, pa da li se ovo što smo mi potpisali i što ulazimo u taj odnos sa SAD odnosi automatski i na Kosovo i Metohiju? Zahvaljujem vam se.