Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas na raspravi nalaze tri zakona iz oblasti saobraćaja i značaj sva ova tri zakona su pre svega u činjenici da oni pokazuju strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije i nadležnog ministarstva na putu u EU, odnosno strateško opredeljenje Vlade da usaglašava zakonsku regulativu sa regulativom i da harmonizuje sa regulativom EU.
Osim usaglašavanja sa regulativom EU i strateškog opredeljenja Vlade Republike Srbije, ova Vlada kao odgovorna Vlada, kao Vlada koja i te kako vodi računa o privredi i građanima Republike Srbije, u maju mesecu ove godine potpisala je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o vazdušnom saobraćaju.
Ono što moram da naglasim, to je da od maja meseca 1992. godine nije postojao vazdušni let između Republike Srbije na relaciji Beograd-Sjedinjene Američke Države. Ovo svakako jeste i te kako značajan sporazum, pre svega sa tri
aspekta – sa pravnog aspekta, zato što predstavlja jedan pravni okvir za dalju saradnju, ali i sa ekonomskog i sa privrednog aspekta.
Takođe, moram da naglasim da ovaj sporazum u stvari pokazuje da je Republika Srbija bezbedna i sigurna država, a Vlada Republike Srbije i vi koji ste u ime Vlade potpisali ovaj sporazum, pouzdan i siguran partner u pregovorima, u razgovorima i siguran partner u donošenju i naravno implementaciji donetog sporazuma.
Moram takođe da istaknem da izmene i dopune Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa, s obzirom da je u fokusu, odnosno da se u centru ovih izmena i dopuna zakona nalaze prava putnika koji koriste vazdušni saobraćaj.
Ono što želim da naglasim da je u stvari ovim izmenama i dopunama zakona izvršeno usaglašavanje odnosno kolizija člana 11. i 12. prethodnog zakona, a koja se odnosila na naknadu troškova kada je u pitanju kašnjenje leta. Ali, i ono što do sada nije istaknuto, to je da ovaj zakon predstavlja i korak napred kada je u pitanju tržišna konkurencija, jer ovim zakonom se predviđa da avio-prevoznici kada sklapaju ugovor o zakupu vazduhoplova dužem od šest meseci, ne moraju vazduhoplove da upisuju u registar vazduhoplova. To je i te kako značajno, zato što je dosadašnjim zakonom to bilo predloženo i to je predstavljalo mnoge prepreke kod avio-prevoznika, iz razloga što su morali da traže ispis vazduhoplova, ako je vazduhoplov upisan u strani registar, zatim su morali svoje ugovorne obaveze da potvrđuju pred nadležnim sudom u Republici Srbiji, a nakon toga da vrše upis u registar vazduhoplova u Republici Srbiji.
Naravno da ovim zakonom, sem postizanja tržišne konkurencije, i te kako se postiže zainteresovanost vazduhoplovnih kompanija da posluju u skladu sa zakonom, jer će svakako putnici birati one avio-kompanije koje kada se tiču naknade njihovih troškova, kada se tiču obezbeđenja minimuma njihovih prava koji se odnosi na kašnjenje leta i na otkazivanje leta, i na ukrcavanje leta bez opravdanog razloga, a i kada se odnosi na zaštitu osoba sa invaliditetom i zaštitu lica sa smanjenom pokretljivošću, svakako birati onog avio-prevoznika koji sva ta prava garantuje. Naravno da od broja putnika zavisi i položaj avio-prevoznika i sigurno da je ovo dodatna motivacija da avio-prevoznici posluju apsolutno u skladu sa zakonom.
Treći zakon koji je danas na dnevnom redu, a koji je u stvari sistemski zakon, koji je nov zakon i želim da izrazim sve pohvale vašem ministarstvu na izradi ovog zakona, to je zakon koji se odnosi na istraživanje nesreća u vazdušnom, u železničkom i vodnom saobraćaju. Moram da istaknem da ovaj zakon jeste rezultat usaglašavanja sa zakonima EU, jeste i rezultat usaglašavanja sa praksom Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva, ali i sa praksom Međunarodne pomorske organizacije.
Takođe želim da istaknem da je ovaj zakon proistekao iz projektne aktivnosti koju je sprovodilo, čini mi se, ministarstvo, unapređenja procesa istraživanja udesa u periodu od septembra 2013. do februara 2014. godine i gde je jedan od rezultata realizacije tog projekta u stvari proistekla potreba da se donese jedan jedinstveni zakon koji bi tretirao istraživanje nesreća u sva tri vida, i to u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju.
Ono što posebno želim da naglasim, to je isključivo i pre svega preventivni karakter centra za istraživanje nesreća. Zašto želim da istaknem taj preventivni karakter? Preventivnim karakterom u stvari centar za istraživanje nesreća, sem toga što je nezavistan organ, on treba da odgovori na tri vrlo važna pitanja.
Prvo pitanje da opiše opis nesreće, drugo pitanje da odgovori zašto se nesreća desila, odnosno da istraži uzrok, i treće pitanje na koje treba da odgovori jeste - šta je trebalo preduzeti da do nesreće ne bi došlo? To je u stvari analiza uzroka. To je plasiranje bezbednosnih preporuka, pre svega prema relevantnim institucijama, a te relevantne institucije su Vlada, Sektor saobraćaja i druga pravna lica koja u stvari na osnovu tih bezbednosnih preporuka mogu da donesu adekvatni pravni okvir kako bi se povećala bezbednost, a smanjile nesreće.
Na kraju, želim da kažem da se nadam da će tokom 2016. godine centar za istraživanje nesreća poslovati u punom svom kapacitetu, u skladu sa sistematizacijom radnih mesta, da će imati zaposlenih 16 radnika i da će adekvatno moći da odgovori na njegov osnovni posao, a njegov osnovni posao je u stvari nezavisna istraga u transportnim udesima i davanje preporuka relevantnim institucijama. Srpska napredna stranka, nema dileme, podržaće sva tri zakona.
