Pravo na repliku, narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Naš je nesporazum banalan, ali dubok, i toliko dubok da će nam, nažalost, trebati zajedničkog napora mnogo više nego što se čini u prvi mah da razumemo šta je to vladavina prava i šta su to protokoli i šta je subordinacija i šta su dokumenta, akta koja moraju da se poštuju u slučaju spasilačkih misija, bez obzira da li ih obavlja MUP ili Ministarstvo odbrane. Pogotovo što u ovom trenutku mi raspravljamo o jednom zakonu gde će centralnu ulogu imati glavni istražitelj koji će raditi, čiji će posao biti istraživanje o nesrećama.
Ako ne razumemo šta je to protokol, ako ne razumemo šta je subordinacija i ako ne razumemo da nedostaje odgovor na pitanje – na koji način je ministar odbrane došao do informacije da je potrebno pokrenuti spasilačku misiju helikopter, mi ne pomažemo ministarki Mihajlović. Ja bih volela da joj pomognemo, jer je ovo pionirski posao.
Možete se rugati koliko hoćete, možete vikati – jao, i podsmevati se. To je podsmeh vladavini prava, jer ministarka Mihajlović nije ministarka većine. Ona je ministarka Vlade Republike Srbije i ovo je Narodna skupština u kojoj su narodni poslanici Republike Srbije. Ako ćemo i ovu raspravu koristiti za to da pokažemo koliko iskreno ne razumemo šta je vladavina prava, onda će to predsednik poslaničke grupe najveće stranke u koaliciji raditi bez mene, ali ministar odbrane će ostati da bude pitan ko mu je dao informaciju da je potrebno pokrenuti misiju, na osnovu čijih informacija je doneo takvu odluku i ko je menjao plan leta kada je spasilačka misija bila pri kraju? To je moja obaveza i to je obaveza privrženosti vladavini prava.
Ja se nadam da će vas biti još pridruženih.
(Aleksandar Martinović, s mesta: A gde su pare iz Razvojne banke Vojvodine?)
Narodni poslanik Martinović dobacuje – gde su pare? Tamo gde ste ih potrošili, poslaniče.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.

Ja ću biti kratka.
Mislim da niko od nas ovde nije ni sudija, ni tužilac. Samo mislim da treba pustiti da tužilaštvo uradi svoj posao, a kada tužilaštvo uradi svoj posao, onda ćemo dobiti odgovore na sva pitanja koja postavljaju svi, kakva god ta pitanja bila. Hvala.

Zahvaljujem.
Završavamo sa replikama.
(Zoran Babić, s mesta: Kako?)
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
(Zoran Babić, s mesta: Nismo ih mi otvorili. Bilo je ličnog pominjanja. Nismo ih mi pokrenuli replikama.)
(Aleksandar Martinović, s mesta: Koje sam ja pare potrošio?)
Verovatno svoje, gospodine Martinoviću. Niste mogli druge da trošite.
(Zoran Babić, s mesta: Mi nemamo štednju.)
Određujem pauzu od pet minuta.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Zoran Babić.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Hvala gospodine Arsiću.
Gospođa Čomić me je pitala, odnosno rekla mi je da su pare tamo gde sam ih ja potrošio. Srpska napredna stranka nije potrošila ni jednog jedinog dinara ni iz „Razvojne banke Vojvodine“ ni iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, ni iz Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj. Te pare je opljačkala Demokratska stranka.
Ja vas pitam – da nije bilo te pljačke koja se nije desila ja mislim ni u jednoj dobro uređenoj državi, vi koji pitate odakle ministru Gašiću informacija da je jednom bolesnom detetu iz Novog Pazara ugrožen život, zapitajte se koliko helikoptera, koliko aviona, koliko bi borbenih sredstava, sredstava za spasavanje ljudi, moglo biti kupljeno u Republici Srbiji da se Bojan Pajtić i vaša družina nisu bezočno koristili tuđim sredstvima, tuđim parama i da nisu pljačkali, i da nisu krali, od 2000. godine, a bogami, u Vojvodini, evo, i u 2015. godini. Gumenih čamaca Srbija nije imala zato što ih je vaš ministar prodao. Šta će nam gumeni čamci? Šta će nam bilo šta? Koliko ste tenkova spalili u smederevskoj „Železari“? I sad ste vi nevinašca, vi ni za šta niste krivi. Ja treba da odgovorim na pitanje gde su pare, umesto da vi sami sebe zapitate.
Da niste toliko krali koliko ste krali, Srbija bi mogla da ima najbolju vojsku u Evropi. I ničiji život u Srbiji ne bi bio ugrožen. I ne bi nam helikopteri bili stari 20, 30 ili ko zna koliko godina. Pitajte vaše šefove iz Novog Sada koliko stanova imaju u Novom Sadu? Koliko posađenih vinograda u Erdeviku? Koliko stanova u Beču i ko zna gde u belom svetu? Od čijih para? Od naših? Iz Srpske napredne stranke? Od mojih?

Vreme, kolega Martinoviću.

Ne. Ode para građana Srbije i para građana Vojvodine.

Kolega Babiću, da li želite repliku?
(Zoran Babić, s mesta: Dovoljno je.)
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.