Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ono što mislim da je važno na samom početku izlaganja da kažem, da se ovde ne radi o predlogu Vlade, već o predlogu Državnog veća tužioca sprovedenog na osnovu konkursa.
Gospodin ministar dobro zna i to je nešto gde ćemo se složiti, a to je da je i preporuka Venecijanske komisije da se prilikom izmene Ustava Republike Srbije upravo ukloni ovaj momenat da Vlada uzima predlog Državnog veća tužioca i faktički predlaže odnosno prosleđuje ga Narodnoj skupštini, jer je Venecijanska komisija smatrala da je to korak više u mešanju izvršne vlasti i to je nešto što smatram da će nesporno biti izmenjeno u budućnosti.
Zašto ovo napominjem u svom izlaganju? Oduvek sam delio stav da mi kao Narodna skupština treba da usvajamo i da izglasamo predloge koji dolaze od strane i Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužioca, da ti organi po svojoj definiciji treba da budu – sudstvo nezavisno, tužilaštvo samostalno i da izvršna vlast, odnosno Narodna skupština kao institucija koja bira izvršnu vlast, treba da ima što manji uticaj.
Naravno, neću u tom smislu mnogo komentarisati predlog, ali ću se nadovezati na izlaganje ministra. Svi znate da se vrlo često ne slažem sa potezima Vlade Republike Srbije, odnosno pre svega, ono što je meni najinteresantnije Ministarstva pravde Republike Srbije, ali moraću da se većinski složim sa današnjim izlaganjem gospodina ministra, pre svega u opisu svega onoga šta je gospođa Zagorka Dolovac uradila kao republički javni tužilac.
Ono što takođe mislim da je posebno važno, jeste pitanje kontinuiteta. Nažalost, naše institucije su često vrlo urušene, da jedna osoba za vreme jednog mandata ne može kompletno da sprovede reforme i drago mi je da će gospođa Dolovac imati priliku da u narednom periodu od šest godina zaista zaokruži sve ono što je započela kao republički javni tužilac. Mi možemo danas da budemo nezadovoljni radom policije i tužilaštva i o tome bi mogli mnogo da pričamo, ali mislim da možemo da se složimo i kao opozicija zajedno sa pozicijom da je realno rad republičkog javnog tužioca i ugled te institucije poboljšan u prethodnih šest godina u odnosu na neka ranija vremena.
Koliko god da to nekome prija ili ne, mislim da je od prvog dana kada je formirano Državno veće tužioca prilično smanjen politički uticaj na rad tužilaštva, koji nesporno postoji, koji je i onda postojao, postoji i danas i postojaće u budućnosti, ali ne možete napraviti idealan sistem. Mislim da izborom kvalitetnih i jakih ljudi taj uticaj može da se smanji.
Ono što želim da kažem, jeste da ćemo mi kao poslanička grupa u Danu za glasanje podržati Predlog Državnog veća tužilaca, da ćemo glasati za izbor Zagorke Dolovac za republičkog javnog tužioca.
Nadam se da će se i ubuduće ova praksa nastaviti, kada je u pitanju rad Vlade Republike Srbije, da neće kroz svoje ustavne nadležnosti uticati na izbor bilo tužilaštva, bilo sudija, i da ćemo punu odgovornost za to upravo prepustiti ovim institucijama. Naravno, ono što je naša uloga, jeste da pratimo rad, a oni će sami biti odgovorni za svoje greške. Mislim da je to korak koji nam je neophodno potreban da se, koliko god to može, a možda zvuči i dalje vrlo, da tako kažem, sa nekog stanovišta koji možda nije realan, možda zvuči utopistički da ćemo dobiti jednog dana institucije koje će biti nezavisne od politike i od političkog uticaja. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Homen.
Reč ima dr Aleksandar Martinović, ovlašćeni predstavnik Srpske napredne stranke.
Izvolite, gospodine Martinović.

Zahvaljujem se, gospodine Bečiću.
Poslanička grupa SNS će podržati predlog Vlade Republike Srbije da se za republičkog javnog tužioca izabere Zagorka Dolovac, iz razloga koji su navedeni u obrazloženju ovog predloga. Mislim da neme potrebe ponavljati ono što je rekao ministar Selaković vezano za radnu i profesionalnu biografiju gospođe Dolovac.
Predlogu Vlade prethodio je postupak koji se odvijao u Državnom veću tužilaca. Državno veće tužilaca je između tri kandidata, Zagorke Dolovac, Ivana Markovića i Aleksandra Mladenovića, predložilo Vladi Republike Srbije gospođu Zagorku Dolovac, budući da je ona na konkursu imala, tj. osvojila 70 bodova, a gospodin Ivan Marković 55 bodova i gospodin Aleksandar Mladenović 50 bodova. Konkurs je sproveden i bodovanje prijavljenih kandidata je sprovedeno u skladu sa zakonom i drugim važećim propisima i poslanička grupa SNS ima puno poverenje i u odluku Državnog veća tužilaca i u odluku Vlade Republike Srbije, da je gospođa Zagorka Dolovac najbolji mogući kandidat za funkciju Republičkog javnog tužioca. Mi ćemo, kao što sam već rekao, taj predlog Vlade Republike Srbije u Danu za glasanje i da podržimo.
Ono što želim da istaknem, jeste da se ovakvim ponašanjem Vlade postavljaju standardi od kojih, u to smo ubeđeni mi iz SNS, nijedna vlada koja dođe posle ove Vlade neće moći da odstupi. O čemu se radi? Dana 5. oktobra 2000. godine u Srbiji je izvršena svojevrsna politička seča knezova. Dakle, u atmosferi brutalne političke hajke, koja se na momente pretvarala i u fizičke obračune sa političkim neistomišljenicima, svi oni koji su u oktobru 2000. godine obavljali važne državne funkcije, bez obzira da li se radilo o političkim funkcijama ili se radilo o funkcijama u pravosuđu, bukvalno su preko noći počišćeni sa svojih funkcija. Uopšte se nije postavljalo pitanje da li je neko dobro i savesno radio svoj posao, da li je neko bio požrtvovan, da li je ispunjavao svoje zakonske obaveze. Sama činjenicom da nije pripadao ili da je postojala sumnja da nije pripadao ili da nije podržavao snage koje su na protivustavan način preuzele vlast 5. oktobra 2000. godine bila je dovoljan razlog da ti ljudi budu sklonjeni sa svojih funkcija.
Tih oktobarskih dana 2000. godine, pa i kasnije, imali ste npr. predlog da se donese zakon o frustraciji, da se zabrani ljudima koji su, kako se to tada govorilo i kako je to bilo moderno da se kaže tokom 90-ih godina, mračnih 90-ih godina, obavljali odgovorne državne funkcije, da im se zabrani, ako se ne varam, na 10 godina ubuduće da uopšte budu kandidati za bilo koju državnu funkciju. Sećam se izjave jednog od bivših lidera DOS-a, koji je rekao da su neke sudije krive samo zato što su sudile po zakonima koji su tada važili, a to je po njegovom mišljenju bio veliki greh zato što su zakoni bili loši.
Vlada Republike Srbije, koju vodu Aleksandar Vučić i koju bez rezervno podržava poslanička grupa SNS, uvela je nešto što u dosadašnjoj pravnoj i političkoj istoriji Srbije nije zabeleženo. Dakle, odustali smo od bilo kakvog vida političke osvete. Niko ne može da prebaci SNS-u, Aleksandru Vučiću ili bilo kome od ministara da se sveti ljudima iz bivšeg režima, a pogotovo ne može da nam prebaci da vršimo politički pritisak na sudove i na javna tužilaštva u Republici Srbiji.
Dakle, na svojim mestima ostali su, da vas podsetim, Miljko Radisavljević, Vladimir Vukčević, a evo ponovo će biti izabrana i gospođa Zagorka Dolovac. Na svojoj funkciji ostao je i gospodin Saša Janković, iako je imao velikih primedbi na pojedine nastupe narodnih poslanika SNS-a, smatrao je da je njegova nezavisnost ugrožena. Na svojoj funkciji ostao je i Rodoljub Šabić. Na svojoj funkciji ostali su i mnogi drugi ljudi koje smo mi, možda je nezgrapno reći, ali koje smo zatekli i 2012. i 2014. godine. Nikome od tih ljudi nije se desilo ništa od onoga što se dešavalo ljudima koji su posle 5. oktobra 2000. godine smenjeni sa svojih funkcija, a bogami neki i fizički linčovani. Nikome nije prećeno da će biti šišan do glave ili da će njegovo dete biti šišano do glave. Niko nije isteran sa posla i nikome nije smanjena plata. Niko ko odgovorno o savesno radi svoj posao nije, na kraju krajeva, smenjen ni sa svoje funkcije.
Ja znam da ima dosta članova SNS-a koji postavljaju jedno, mogu slobodno da kažem zdravorazumsko pitanje – da li je moguće da možda među simpatizerima SNS-a nema ljudi koji bi npr. mogli da budu republički javni tužilac, koji bi mogli da budu Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja ili da obavljaju bilo koju drugu državnu funkciju? Ali, Vlada Republike Srbije i SNS postavili su taj standard da prestanemo sa političkim osvetama, da pružimo šansu ljudima, bez obzira u kom periodu su izabrani da rade svoj posao u skladu sa Ustavom i zakonom, a vreme će da pokaže da li će oni to zaista da čine ili ne.
To apsolutno doprinosi stabilizaciji političkih prilika u Republici Srbiji, spuštanju političkih tenzija na najmanji mogući nivo. Mi možemo ovde u Narodnoj skupštini da možda jedni drugima i upućujemo ponekad i malo teže reči, ali ne sme niko od nas, pogotovo ne sme Vlada da dovodi u pitanje funkcionisanje države, kao jednog organizovanog političkog sistema. Ova Vlada to na najbolji mogući način i pokazuje. Dakle, nema nikakvo revanšizma, nema nikakve osvete, niko ne mora da se plaši za svoju funkciju ako svoj posao radi u skladu sa Ustavom i zakonom, pa bio možda i politički najveći mogući protivnik SNS.
Moram da vas podsetim da je pre nekoliko meseci, na primer, u medijima stvarana jedna atmosfera kako će SNS da smeni gospodina Sašu Jankovića zato što je u svom izveštaju i u svojim javnim nastupima više istupao kao političar a manje kao zaštitnik gađana, pa se to nije desilo. Onda je stvarana atmosfera da ćemo smeniti direktorku Agencije za borbu protiv korupcije, pa se to nije desilo; pa da će biti smenjen Vladimir Vukčević, zato što nam se ne dopadaju neke njegove izjave vezane za određene postupke koje je iniciralo Tužilaštvo za ratne zločine; pa da ćemo smeniti Mirka Radisavljevića, pa da ćemo smeniti ovog ili onog. I ništa od toga se nije desilo.
Sada pitam kolege iz bivšeg režima, da li je tako nešto bilo moguće u vreme kada su oni bili na vlasti? Da li je iko mogao da zamisli da republički javni tužilac, da zaštitnik građana, da poverenik za informacije od javnog značaja, da bilo koji ozbiljniji i važniji državni funkcioner ostane na svojoj funkciji, uprkos činjenici da se promenio sastav Narodne skupštine? Do 2012, do 2014. godine to apsolutno nije bilo moguće. Od 2012, odnosno od 2014, 2015. godine pa nadalje to će biti pravni i politički standard.
Dakle, ne smemo da dovodimo u pitanje funkcionisanje pravosudnog sistema, bez obzira na to šta možemo da kažemo o nečijem privatnom političkom ubeđenju. Mislim da je ovo velika pohvala i za Ministarstvo pravde i za Vladu Republike Srbije, kao što je Vlada Republike Srbije postavila standarde i u drugim oblastima društvenog života.
Bilo je mnogo kritika iz redova poslanika vladajućeg režima, npr. kada su u pitanju ekonomske i fiskalne mere Vlade Republike Srbije. Ali, Vlada Srbije je i u tim oblastima postavila standarde koje ni jedna vlada posle nje neće moći da pogazi. Niko više neće moći da se zadužuje a da za to nema ekonomskog osnova. Niko više neće moći da zadužuje Republiku Srbiju, da bi iz kredita podizao plate i penzije. Niko više neće građanima Srbije moći da daje lažna obećanja.
Dakle, kao što smo postavili standarde u ekonomiji, u javnim finansijama, mi na ovaj način, podrškom Vladi Republike Srbije da se Zagorka Dolovac izabere za republičkog javnog tužioca, postavljamo standarde i u oblasti pravosuđa, da nam se ne desi ono što nam se dešavalo i 2009. i 2000. godine, da su ljudi gubili posao, da su se dešavale lične i porodične tragedije, samo zato što je neko smatrao da je neko drugi politički nepodoban.
Za ovu Vladu nema politički nepodobnih. Ima sposobnih i nesposobnih. Ima onih koji hoće da rade svoj posao, u skladu sa Ustavom i zakonom, i oni koji to neće. Oni koji to hoće, Vlada Srbije i Aleksandar Vučić i SNS pružaju im ruku da zajedno učinimo sve da država Srbija bude bolja nego što je bila do 2012. godine.
Vi ste videli, mnogi nisu verovali, mnogi nisu razumeli, čak i među članovima SNS zašto je npr. Tanja Miščević, šef pregovaračkog tima Vlade Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom, a nije, koliko ja znam, član SNS. I ne znam da li sam joj ja, na primer, kao zamenik predsednika poslaničke grupe SNS, simpatičan. Verovatno nisam. Ali to joj ne smeta da obavlja jedan važan državni posao na kvalitetan i uspešan način.
Dakle, na ovaj način mi postavljamo neke standarde koji su bitni za funkcionisanje države. Država je ozbiljna stvar. Država je, kako bi rekli stari Rimljani, res publica, javna stvar, nije partijska stvar. Mi na ovaj način pokazujemo da na pravosuđe ne gledamo isključivo partijskim naočarima. Nama ne trebaju partijski javni tužioci i partijske sudije. Nama ne trebaju sudije i javni tužioci koji će da štite funkcionere ili članove SNS, ako su učinili bilo koje krivično delo.
Bilo je mnogo teških reči od strane poslanika bivšeg režima i na račun Aleksandra Vučića i na račun brojnih ministara u Vladi Srbije i na račun poslanika SNS i drugih funkcionera SNS. Sada ih ja pitam, da zaista hoćemo sebe da zaštitimo od nekih naših nečasnih i nezakonitih radnji, ako zaista sebe želimo da štitimo od kriminala koji sprovodimo, ako želimo sebe da zaštitimo od štete koju, navodno, nanosimo građanima Srbije, pa zar bi birali Zagorku Dolovac za republičkog javnog tužioca? Zar bi ostavljali Miljka Radisavljevića da bude tužilac za organizovani kriminal, Vladimira Vukčevića, tužilac za ratne zločine? Ne bi, sigurno.
Dakle, nama pravosuđe ne treba da nas lično štiti od primene Ustava i zakona. Nama pravosuđe treba zato što je ono potrebno građanima Srbije. Mi na ovaj način pokazujemo dobru volju da konačno pravosuđe u Srbiji, u pravom smislu te reči, postane nezavisno. Nadamo se da će tako biti kada dođe i neka naredna vlada i vlada posle nje, da se na pravosuđe neće gledati partijskim naočarima, nego da će se meriti isključivo rezultati rada, znanje, sposobnost, iskustvo, spremnost da se požrtvovano i pošteno radi svoj posao.
Zbog svega toga, poslanička grupa SNS, ponavljam to još jednom, pružiće podršku predlogu Vlade Republike Srbije da se gospođa Dolovac izabere za republičkog javnog tužioca, kao što, s druge strane, očekujemo od nje, ali i od drugih nosilaca najviših pravosudnih funkcija u Republici Srbiji da svoj posao rade u skladu sa Ustavom i zakonom, da ga rade objektivno, da ga rade pošteno i da, po rečima apostola Pavla, kada je u pitanju borba protiv kriminala, zaista ne gledaju ko je ko, jer to ne činimo ni mi iz SNS.

Zahvaljujem.
Pošto nema više niko od ovlašćenih predstavnika, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u jedinstvenom pretresu.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić.
Izvolite, gospodine Nikoliću.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre Selakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ono što je za mene najmarkantnije u današnjoj diskusiji, a i u danima koji su prethodili ovoj odluci koju je Vlada predložila Narodnoj skupštini, jeste da postoji jedan potpuni mir, da nema nikakve larme, nema nikakvih prigovora, nema nikakvih stavova koji oponiraju postupak koji je vođen i koji je doveo do toga da danas raspravljamo o predlogu da se za republičkog javnog tužioca izabere gospođa Zagorka Dolovac.
To je zbog toga što je stvorena jedna politička klima, jedan mir u državi koji je dao svoje svetlo i kroz jedan pravni mir, kroz donošenje odluka koje su veoma transparentne, a koje su daleko od svih političkih stranaka. Nema uticaja stranaka koje su na vlasti. Svi smo se mi kao narodni poslanici o procesu izveštali preko sredstava javnog informisanja čitajući kada je raspisan konkurs za izbor Republičkog javnog tužioca, čitajući ko su kandidati. Imajući u vidu da je i među kandidatima bilo nekih članova SNS, nekih simpatizera SNS, ali očigledno da oni nisu prošli gusto sito Državnog veća tužilaca zbog toga što je usvojen pravilnik o merilima i kriterijumima za izbor tužilaca, za izbor Republičkog javnog tužioca gde su na jasan i transparentan način utvrđena merila i kriterijum, gde se utvrđivala stručnost, osposobljenost i dostojnost svih kandidata.
Oni koji nisu bili deo pravosuđa, oni su morali da se pismeno testiraju, da se izjasne po mnogim pitanjima i očigledno da mnogi od njih neznajući tehnologiju i tehniku ponašanja i rada u javnom tužilaštvu taj test nisu uspeli da polože. Ono što je najvažnije u svemu tome i što je vrlo bitno i opredeljujuće za sve poslanike SNS, to je da mi ništa ni na koji način nismo uticali na predlog i imenovanje onoga ko će danas imenom i prezimenom doći pred ovu Skupštinu. To je bio posao stručne javnosti, to je bio posao stručnog tela koje se zove Državno veće tužilaca koje je raspisalo konkurs u maju mesecu i to nakon usvajanja pravilnika koji sam malopre spomenuo, a kojim su utvrđena potpuno jasna merila i kriterijumi za izbor Republičkog javnog tužioca.
Na taj konkurs su se javili svi koji su hteli. Konkurs je bio javan i potpuno transparentan. Svako ko je smatrao da iole vredi, da može učiniti poboljšanje u radu republičkog tužilaštva bio je na toj listi.
Komisija koja je formirana od strane Državnog veća tužilaštva je na najbolji mogući način, intervjuima, razgovorima, traženjem pismenog izjašnjavanja o planu i programu razvoja Republičkog javnog tužilaštva u širokoj lepezi delovanja kako po vertikali tako i po horizontali, kako sa saradnicima u tužilaštvu tako i sa saradnicima iz osnovnih državnih organa i nevladinog sektora.
Sve ono što je ministar rekao nama nije bilo potrebno da se kaže. Nama je bilo dovoljno ono što smo dobili kao predlog Vlade. Dobili smo biografiju svih kandidata, dobili smo ocenu. Potpuno je jasno da je gospođa Zagorka Dolovac dobila najveći broj poena, 70. Potpuno je jasno da su ti poeni utvrđeni na osnovu njenog znanja, njenog iskustva, njenog prethodnog rada, da su ostali kandidati dobili manje ocene jer su njihovi planovi, programi bili manje, možda manje uputni za dalji razvoj tužilaštva.
Lično kao profesionalac i čovek koji se dugo bavi i koji je dugo u pravosuđu u potpunosti slažem da neko ko je šest godina obavljao u veoma teškom periodu posao Republičkog javnog tužioca koji je veoma odgovoran, u nekim trenucima je bio čak i opasan, treba da nastavi da radi taj posao. Treba da nastavi zato što je stekla iskustvo, zato što ima neka znanja koja ostali kandidati nemaju, bila je na vrhu brda od 2009. godine. Mnoge prelomne trenutke u ovoj državi je preživela i shvatila da je posao tužioca da se drži krivičnog zakonika i zakonika o krivičnom postupku.
Želim da istaknem da ćemo mi kao poslanička grupa sigurno u danu za glasanje dati potvrdu onoga što je republička Vlada prihvatajući predlog Državnog veća tužilaca dala u ovoj Skupštini, smatrajući da i ono što je gospodin Selaković radio za ove tri godine predstavlja neki kontinuitet. Na neki način on je i svima nama garancija da ovakav jedan predlog predstavlja i političku volju većine ali u smislu da mi kao poslanici, mi kao SNS ne tražimo da imamo svoje tužioce, ne želimo da imamo svoje sudije.
Podsetio bih da to tako nije bilo do 2012. godine, podsetio bih na čuvenu reformu pravosuđa 2009. na 2010. godinu koja je mnoge nesreće donela ljudima preko 800 ili 900 sudija i tužilaca su ostali na ulici, izbačeni su na najbrutalniji način bez ikakvog poštovanja merila i kriterijuma, bili su politički proskribovani, označeni po opštinskim odborima tadašnjih vladajućih stranaka.
Ovo samo pokazuje veličinu SNS. Ovo samo dokazuje da smo mi ljudi koji žele apolitičnost u pravosuđu, koji žele da se sudi po zakonima ove države, da svako ko bude izabran za tužioca, svako ko bude izabran za sudiju mora to da radi na najčasniji mogući način, da dokaže da je dostojan, da pokaže svoju stručnost i da pokaže svoju osposobljenost.
Želim na kraju da, očekujući da ćemo izabrati Zagorku Dolovac za republičkog tužioca, ne učini ono što se ovih dana dešava u Republici Bosni i Hercegovini gde se jedan linč, pokušaj ubistva premijera jedne suverene države, a mislim na gospodina Aleksandra Vučića, pretvorio u lakrdiju, gde je tužilaštvo Bosne i Hercegovine dalo dobrani doprinos toj lakrdiji. Takve stvari ne smeju da se događaju. Takve stvari, prvo, nikada neće moći da se dogode u Srbiji, da dovedu do toga da reaguje tužilac, ali ako se ne daj Bože ikada bude tako nešto desilo, gospođo Zagorko Dolovac, moraćete da reagujete bez obzira ko je to učinio. Da li je to učinio gospodin Martinović, da li je to učino narodni poslanik Dragan Nikolić ili bilo ko iz ove sale, ili neko iz Vlade, moraćete da ga procesuirate, moraćete da uradite svoj posao i nećete tu imati našu podršku u koliko uradite drugačije.
Očekujući da će to tako biti, znajući da ovu podršku koju dajemo sa druge strane imamo i nekoga ko šest godina radio ovaj posao i koji sada zna da nije izbran na osnovu svog političkog iskustva ili zahvaljujući svojoj političkoj pripadnosti nekoj strance, mada se nekada išlo na neke svadbe, ali sada to nešto što smo mi zaboravili okrećemo se ka budućnosti. Hoćemo da verujemo da je ovo jedan od dana kada će biti izbrani ljudi koji su suvi i strogi profesionalci i koji će znati da cene nas narodne poslanike koji se nismo vodili političkim interesima nego smo se vodili interesima ove države. Zbog toga ćemo kao poslanička grupa u danu za glasanje dati podršku Vladi Republike Srbije i gospodinu Selakoviću koji nam je danas prezentovao ovaj predlog. Hvala lepo.

Zahvaljujem se, gospodine Nikoliću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Nema sumnje da je gospođa Dolovac najbolji kandidat od onih koji su konkurisali za tu funkciju i taj proces je završen na adekvatan način i tu nema nikakve sumnje. Zato će ovo biti jedna od retkih situacija kada će ceo parlament glasati za jedan predlog zakona ili za neku odluku ili za ovaj izbor. Naravno da je to dobro ako postoji jedna politička saglasnost bar oko nečega u ovoj Srbija. Gospođa Dolovac je šest godina na ovoj funkciji.
Iz onoga koliko sam ja mogao da pratim van politike i van parlamenta iz javnosti, ona je radila jedan posao koji je težak, koji je komplikovan, koji je odgovoran. Javnost verovatno ne zna to pravnici znaju da je ona praktično šef svim tužiocima u Srbiji, da može da ostvari uvid u bilo koji predmet tužilački, da može da premešta i izriče kazne, da pita, da preuzme predmete i to je jedna vrla odgovorna funkcija.
Siguran sam da gospođa Dolovac može da da više nego što je dala u prvih šest godina. Mislim da je to dobra šansa i za nju i za srpsko tužilaštvo i za tužilaštvo i sudove uopšte.
Da li možemo da budemo zadovoljni tom oblašću, apsolutno ne. U poslednje tri godine, apsolutno ne. Pre toga, apsolutno ne. Tu ima puno razloga o kojima možemo da pričamo danima. Mislim da se i oko toga slažemo.
Zato ne volim kada se dele neka vremena da je nešto prvi put u istoriji, da je nešto kamen temeljac, da je nešto ugaoni kamen od kada će se sve promeniti. Bez obzira, ponavljam još jednom, na kvalitet kandidata, za koga ćemo kolega Pavićević i ja da glasamo stanjem u tužilaštvima i u sudovima ne možemo biti zadovoljni.
Dvadesetčetiri privatizacije sumnjive. Verovatno ih ima 224. Da li je jedna rešena? Ne, nije. Ubistva iz devedeset, ubistva sa početka ovog milenijuma, nisu rešena.
Poraz je i za policiju i za tužilaštvo i za sudove, što mi imamo komisije sastavljene od ljudi koji nisu pravnici. Te komisije se u ime države i u ime Vlade Srbije bave istragama ubistava. To apsolutno ne može da bude dokaz dobrog stanja u nekoj oblasti.
Ono što su slučajevi iz sveta kriminala koji jako dugo opterećuju srpsku javnost i na koji nismo dobili odgovore, uz mnoga obećanja koja su data i od ove i od prethodne vlasti i od one pre nje, ova Vlada, prethodna Vlada Ivice Dačića, pre toga je Vlada koja je bila pre Vlade Ivice Dačića. Ništa, ili skoro ništa od toga nije rešeno.
Imamo jedan novi slučaj koji je jako važan za bezbednost ove zemlje, za vraćanje poverenja u institucije, koji je jako važan zbog načina kako je do njega došlo i koji je jako važan zbog posledica koje su se desile. Ja mislim da je za sigurno za novoizabranu tužiteljku, kako se kaže – tužioca, ja ne volim da koristim muške izraze za gospođe, prvo iskušenje, ali i mogućnost da dokaže moju tvrdnju da ona može više i bolje je, okončanje istrage o padu helikoptera 13. maja ove godine. Naravno, da to nije u njenoj direktnoj nadležnosti, ali naravno da ona ima po sistemu subordinacije mogućnost da utiče i na to.
Nadam se da oko toga nema nikakvog spora među nama ovde, kada smo svi zato da nadležno tužilaštvo, a to je koliko se sećam Više javno tužilaštvo u Beogradu, da svoj konačni sud o tome. Sto trideset jedan dan je danas od događaja koji se desio u nekoliko sati. O tome šta se desilo i kako se desilo postoje mnoge činjenice, mnogi izveštaji.
Ja sam danas na konferenciji za štampu dao još jedan izveštaj na uvid javnosti o tome šta se dešavalo te noći i sigurno je da svi ljudi u ovoj državi, a posebno porodice, prijatelji rođaci, oni ljudi koji su poginuli imaju pravo da što pre dobiju odgovor da ta pitanja, mislim da je to prvi zadatak za ovu tužiteljku.

Zahvaljujem gospodine Živkoviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite gospodine Rističeviću.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, odmah da kažem da ja neću glasati za ovaj predlog. Toliko sam oduševljen njime da gotovo želim da odustanem od diskusije, ali na to nemam pravo.
Posle diskusije mog kolege prethodnika meni je sve jasno. Od slučaja vinograd će se odustati, ali će sa navodnom slučaju helikopter insistirati.
Takođe, moram da vas upozorim da ovo nije predlog Vlade Republike Srbije, ovo je predlog Veća tužilaca, Državnog veća tužilaca čiji je sastav uz blage izmene, onaj isti sastav iz 2009. i 2010. godine, koji je izabrala stranka bivšeg režima.
Ili su kasnije tužioci, oni isti koji su imenovani prvi put izabrali to DVT i ja mislim otprilike, ako neko zna nešto drugo, neka kaže, ali ja mislim da otprilike taj predlog ide odatle.
Moram da vas upozorim da je potpredsednik stranke bivšeg režima pre godinu dana u Inđiji tvrdio ovako – dok imamo Zagorku Dolovac, ne mogu nam ništa.
Ja sam ovde čuo sasvim drugačiju priču i ja verujem da je njenu biografiju vredelo pročitati, ali takođe verujem da je trebalo i reći ono što se u narodu saznaje, takođe sam obavešten da je 10.5.2010. godine, gospođa koju treba da izaberemo, zajedno sa specijalnim tužiocem Radisavljevićem, to je valjda za organizovani kriminal i sa tadašnjim ministrom pravde, koji je bio partijski kadar, išao na svadbu kod državnog sekretara koji je takođe bio državni kadar, iako nisu u rodbinskim odnosima, jedino je moglo tamo da se peva – jeste li mi rod demokrati mali itd.
Ne znam šta je vezivalo, osim partije, pomenutu gospođu sa državnim sekretarom koji je pripadao stranci bivšeg režima, šta je vezivalo sa ministarkom pravde koja je takođe bila pripadnik stranke bivšeg režima, ako ne partija. To što mi nećemo da biramo kadrove iz svoje partije, ne znači da nećemo imati partijsko tužilaštvo.
Ako ostavimo kadrove druge partije, mi opet imamo uticaj partija na pravosuđe, doduše ne iz vlasti, nego iz opozicije, ali to nije vanpartijsko, nepartijsko, nepolitičko tužilaštvo, niti pravosuđe.
Ja verujem da se gospođa trudila, ali u dobrom delu njenog mandata do 2012. godine, država nije suzbijala kriminal, već je kriminal suzbijao državu.
Verujem da u vrhu tužilaštva, u Tužilaštvu za ratne zločine, ima dosta partijskih kadrova i bivša ministarka pravde vrlo lako je našla uhlebljenje u Tužilaštvo za ratne zločine i sve se to događalo pred očima gospođe Zagorke Dolovac.
To su razlozi zbog kojih ja neću glasati za predlog koji je ovde podnet, za gospođu Dolovac, ma koliko to mene koštalo, ma koliko ona svoje niže počinjene prema meni usmeravala.
Nema te cene koju ja neću platiti da osporim taj predlog, odnosno barem da ja ne glasam za njega, s obzirom da najviše primedbi naši građani imaju na rad tužilaštva u period od 2009. do 2012. godine.
Ne mogu reći da se situacija nije malo poboljšala promenom vlasti koja ne može bitno da utiče na rad tužilaštva, ali je napravila ambijent da se ta situacija popravi.
Ne mogu ni da kažem da ona možda neće u budućnosti biti bolji kadar nego što je bila do sada, ali ja sam dužan da kažem i da iznesem ono što je bilo i utiske koje sam skupio od građana i ne samo od građana.
Dakle, nesporna je ova svadba i opšte veselje odmah nakon izbora i postavljenja svih ovih ljudi koji su upravo predloženi od tada od ministra pravde, državnog sekretara itd. i znamo kako je išla ta selekcija.
Moja obaveza prema građanima, prema onima koji su 2012. godine išli bosi, goli, za nama po ulicama od mitinga do mitinga, da ne glasam za ovaj predlog, ja neću glasati i ponavljam, nema te cene koju neću platiti, jer znam da neće procesuirani biti slučajevi, kao onaj slučaj koji sam izneo od 5. oktobra 2000. godine, kada je na moje oči, a i po dokumentu izveštaja OB Treća armija od 9.11.2000. godine, u Gradskoj skupštini civilima podeljeno oružje, iz policijske stanice Majke Jevrosime, gde je nestalo 25o automatskih pušaka, 15 puškomitraljeza, više stotina revolvera i pištolja.
To oružje je podeljeno civilima, da bi se našlo kod kriminalnih klanova, od kojih su neki izjavili da su oružje dobili 6. od lidera DOS ispred Gradske skupštine i da je to oružje završilo u zemunskom i surčinskom klanu.
Posle ovog izbora ja ne verujem da će taj slučaj biti procesuiran i da će neko ispitivati mog kolegu poljoprivrednika vezano za taj slučaj, a on negira bilo koje svoje učešće u tome, ali bi valjalo proveriti ovaj dokumenat.
Takođe, ne verujem ni u drugi slučaj kad se već spominje helikopter i vojska. Za mene je dirljivo kad on to radi, s obzirom na njegovo učešće u vojsci i služenju vojsci, dakle, i drugi slučaj treba ispitati. Taj slučaj iz 1999. godine nabavka, međunarodna nabavka municije za Vojsku Srbije gde je po izveštaju SSNO 14-116 od 21. avgusta 2002. godine, pokušan uvoz municije za tenkove gde je milion 250 hiljada maraka tadašnjih i 100 hiljada dolara podignuto iz banke „Ju-garant“ i kolega poljoprivrednik je to u Dimitrovgradu predao izvesnom Rusu, ali nije više bilo ni oružja, odnosno nije došla ni municija, a nestao je i novac.
Taj uvoz je poznat, o tome je pisalo čak i „Vreme“, ali nije imenovalo pojedince koji su učestvovali u švercu municije za tenkove 1999. godine. Ja sad pitam ministra pravde, uz ovaj izbor tužilaštva, uz rodbinske veze i partijske veze koje ima na tužilaštvu, da li će ovaj slučaj biti procesuiran?
Nemam niša lično protiv gospođe, nema ništa ni protiv Dragana Draškovića koji je zaštićen i ima 2,5 milijarde evra jedne godine javnih nabavki bez finansijskog plana i plana javnih nabavki u Kliničko-bolničkom centru Vojvodine, nemam ništa ni protiv toga što je taj izvesni gospodin postavio, bez dovoljnih kvalifikacija Vesnu Pajčić Bolidovski za upravnika Urgentnog centra. Dakle, nemam ništa protiv tih kombinacija.
Naravno, kao građanin imam, nemam ništa protiv lično, u njima nisam učestvovao, ali sam dužan da kao predstavnik građana da iznesem ove primedbe koje su građani imali u ovom periodu na rad tužilaštva i to su razlozi zbog kojih, bez obzira što nemam lično ništa protiv gospođe, neću glasati za ovaj predlog, a čak mi je bilo došlo da odustanem od diskusije, ali onda građani ne bi znali razlog mog odustanka od ovog predloga.
Ja verujem da mi moramo da imamo republičkog tužioca, ali takođe verujem da smo mogli da imamo boljeg i da smo mogli da napravimo pravosuđe koje neće samo deliti pravdu, već utvrditi istinu šta se sve događalo prilikom deljenja pravde na suđenjima. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Rističeviću.
Gospodine Živkoviću, po kom osnovu? Vidim da ste vi reagovali i da ste se prijavili u momentu kada se pričalo o Rusu, novcu i ostalom, ja tu nisam na bilo koji način prepoznao da vi imate mogućnost za repliku, ali ako ste se vi prepoznali…
(Zoran Živković, s mesta: Jesam.)
Samo izvinjavam se poslanicima, osećam krivicu jer sam dopustio vama u vašem izlaganju da govorite van dnevnog reda i onda sam morao da dopustim i gospodinu Rističeviću inače bih ga sigurno prekinuo.
(Gordana Čomić, s mesta: Ja sam na redu.)
Gospođo, pomenuta je DS, vi imate pravo na repliku, ali pre toga gospodin Živković.
(Gordana Čomić, s mesta: Ja sam na redu.)
Vi ćete po dnevnom redu.
(Gordana Čomić, s mesta: Neću pošto nije niko, pa neću ni ja.)
Gospođo Čomić, izvinjavam se samo da ipak prvo razrešimo sa gospodinom Živkovićem.
Vi gospodine Živkoviću, tvrdite da ste se prepoznali i da imate osnov za repliku. Izvolite.