Hoću i zahvaljujem se što ste me opomenuli.
Biću veoma kratak u svom izlaganju iz razloga što su dosadašnji govornici uglavnom istakli najvažnije argumente, zašto treba usvojiti današnje predloge zakona, ali bih želeo zbog važnosti teme da podvučem najznačajnije teze, kada je reč o predlozima zakona.
U svakom slučaju, podržavam predloge zakona, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Turske o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o uzajamnoj pravnoj pomoći u građevinskim i trgovačkim stvarima, kao i Predlog ugovora između Republike Srbije i Republike Turske o izručenju.
Ovi predloženi ugovori, kako je rečeno, značajno ojačavaju bilateralne odnose dve države i dodatno unapređuju bezbedonosnu zaštitu, kao i pravnu sigurnost građana ove dve zemlje.
Zaključivanjem ovih ugovora, Ugovora o potvrđivanju, o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora u građevinskim i trgovačkim stvarima, stvaraju se uslovi za čvršću, obavezniju i efikasniju pravnu saradnju u cilju suzbijanja kriminala, jer se odnose na ona lica koja se krivično gone u jednoj državi ili su u njoj već osuđena zbog nekog konkretnog krivičnog dela, a sprečava se mogućnost da bekstvom u drugu državu, na taj način izbegnu vođenje krivičnog postupka.
Dalje, zaključivanjem bilateralnog ugovora o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, stvara se osnov za efikasniju, raznovrsniju i obimniju saradnju ove dve države u oblasti organizovanog kriminala, kao jednog najopasnijeg vidova kriminala, što je, složićete se svakako u duhu velikih opasnosti koje vrebaju od strane organizovanog kriminala, međunarodnog terorizma, veoma značajno u bezbednosnom smislu, kako za Srbiju, tako i za Tursku. Pogotovo, imajući u vidu najnovije nemile događaje u Turskoj, bombaške napade, terorističke napade koji govore u prilog tezi koliko je velika opasnost od strane organizovanog kriminala i terorizma. Kada je reč o trećem zakonu, Ugovoru o uzajamnoj pravnoj pomoći u građanskim i trgovačkim stvarima, unapređujemo i ojačavamo saradnju između nadležnih organa dve države u nameri da pospešimo veći nivo i veći stepen zaštite pravnih i fizičkih lica u toj saradnji.
Borba protiv kriminala, naročito organizovanog kriminala je jedan od prioriteta svake moderne države u svetu i iz tog razloga, ali i iz svih razloga koje sam naveo, pozivam i predlažem da usvojimo današnje predloge zakona. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Uvažena predsednice Skupštine, potpredsednici, ministre, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim i najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš. Juče smo govorili o sporazumima Srbije i Amerike, vezano za saobraćaj, vazdušni saobraćaj i ostale vidove saobraćaja, a danas govorimo o sporazumima i saradnji između naše Republike Srbije i Republike Turske. To mnogo znači za našu Vladu, za našu zemlju i za naš narod.
Ja ću sada govoriti o Ugovoru između Republike Srbije i Republike Turske o uzajamnoj pravnoj pomoći u građanskim i trgovačkim stvarima. Potvrđivanjem Ugovora između Republike Srbije i Republike Turske o uzajamnoj pravnoj pomoći u građanskim i trgovačkim stvarima, ima veliki značaj za nastavak dobre saradnje između dve države, u p ravnoj oblasti, kao i za produbljivanje dalje saradnje u oblasti pravosuđa.
Jasno, nezavisno i efikasno sudstvo predstavlja dobar osnov sveobuhvatne saradnje i u drugim oblastima i samo takvo sudstvo možete pružiti pravnu sigurnost i omogućiti investitorima za ulaganje, za nova zapošljavanja naših radnika, za pokretanje još dosta pratećih delatnosti, otkup sirovina, sveopšti razvoj regiona u koji se ulaže.
Srbija i Turska imaju još dosta značajnih međusobnih sporazuma, kao što je Sporazum o slobodnoj trgovini, o ukidanju viza, Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koji zajedno sa ovim ugovorima koji su na dnevnom redu našeg zasedanja, ugovorima o uzajamno-pravnoj pomoći u oblasti građanskih, trgovačkih, krivičnih stvari, izručenju, otvaraju realan put kao unapređenju odnosa dve države, zaokruženju jedne celine i regulisanju svih značajnih pitanja.
Srbija i Turska tradicionalno neguju prijateljske odnose, ali je i neophodno stalno ih unapređivati, obezbediti pravnu sigurnost investitora, a samim tim i veću trgovinsku razmenu.
Znamo da su mnogi privrednici iz Turske zainteresovani za ulaganje u Srbiju i to prvenstveno u izgradnji infrastrukture i u poljoprivredu. U obe zemlje oko 20% stanovništva se bavi poljoprivredom i u obostranom interesu je pojačavanja saradnje u ovoj oblasti.
Poslednjih deset godina robna razmena je u porastu, ali je još uvek uvoz iz Turske znatno veći od našeg izvoza u ovu zemlju, ali ipak imamo i naše velike izvoznike kao što su „Petrohemija“ Pančevo, „Tigar“ gume Pirot, Fijat automobili Kragujevac, Fabrika bakarnih cevi Majdanpek i drugi.
Predmet ovog ugovora o uzajamno-pravnoj pomoći i u građanskim i trgovačkim stvarima je ista pravna i sudska zaštita ličnih imovinskih prava i interesa državljana jedne ugovorene strane na teritoriji druge ugovorne strane, odnosno ista pravna i sudska zaštita kao i sopstvenim državljanima.
Državljani obeju država imaju slobodan pristup sudovima i drugim nadležnim organima radi zaštite svojih prava i interesa u građanskim i trgovačkim stvarima pod potpuno istim uslovima kao i njeni sopstveni državljani.
Pravna lica koja imaju sedište na teritorijama jedne od država ugovornica u skladu sa pravom te države ugovornice uživaju prava utvrđena ovim ugovorom.
Radi ostvarivanja uzajamne pravne pomoći postupaju nadležna ministarstva pravde i to putem zamolnice za pružanje pravne pomoći. Pravna pomoć se sastoji u uručenju poziva i drugih sudskih pismena i izvođenju dokaza kao što su uzimanje izjava, izdavanje različitih isprava ili provera njihove verodostojnosti saslušanjem svedoka, sastavljanje spisaka, pitanja koja mu treba postaviti.
Postupanje po zamolnici vrši se po propisima zamoljene strane koja inače snosi i sve troškove, nastale na njenoj teritoriji. Izuzetno, zamoljena strana ima pravo na naknadu troškova što se ugovorom izričito precizira.
Ugovorom se tačno reguliše i overa ličnih isprava koje važe na teritoriji druge strane bez overe i prevoda i bez naknade troškova. Sve isprave izdate od strane nadležnih organa jedne ugovorene strane, imaju istu dokaznu snagu na teritoriji druge ugovorne strane kad god je regulisano i izuzimanje od plaćanja parničnih troškova i troškova postupka, besplatna pravna pomoć, priznanje i izvršenje sudskih odluka, postupka izvršenja prava koje se primenjuje nadležnom organu za odlučivanje.
Potvrđivanjem ovog bilateralnog ugovora između Republike Srbije i Republike Turske o uzajamno pravnoj pomoći u građevinskim i trgovačkim stvarima stvaraju se uslovi za unapređenje saradnje između dve države i to ne samo u pravnoj i sudskoj oblasti, već omogućavaju i raznovrsniju saradnju u svim oblastima i doprinose većoj zaštiti fizičkih i pravnih lica u toj saradnji.
Znači, ovaj sporazum i ovi ugovori o kojima sada govorimo mnogo će značiti za građane naše Republike Srbije, za naše lokalne samouprave, jer velika šansa jeste saradnja sa Republikom Turskom i ima veliki broj investitora koji iz Turske ulažu kod nas u Srbiji.
Zbog toga, donošenjem ovih zakona i ovih sporazuma biće sigurnije ulaganje za sve koji dolaze kod nas. Ja sa ovog mesta kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke sa liste SNS glasaću za ovaj set predloga sporazuma i sa Republikom Turskom i za prethodne koje su bile vezane za saobraćaj i vazdušni saobraćaj sa Amerikom.
Želim da pozovem sve kolege poslanike da glasaju za ovaj set zakona zbog toga što na ovaj način imamo veliku šansu da pomognemo našu poljoprivrednu proizvodnju, da dovedemo investitore iz Turske i ostalih zemalja i konačno da našoj poljoprivredi obezbedimo svetliju i bolju budućnost, a na taj način obezbedimo bolju budućnost i za sve građane Republike Srbije i za one koji žive na selu i za one koji žive od sela i za one koji žive u opštinama odakle ja dolazim, to je opština Svrljig gde ima prepoznatljivu poljoprivrednu proizvodnju vezano za stočarstvo, za kvalitetan sir, Svrljiški belmuž.
Pozvaćemo normalno posle ovakvog potpisivanja, odnosno usvajanja, imaćemo mogućnost da pozovemo naše prijatelje iz Turske, da dođu kod nas u Srbiju da investiraju, da dođu kod nas u Srbiju kao turisti.
Evo još jednom pozivam sve ljude i sve poslanike, pod broj jedan poslanike, a i građane Srbije da imamo poverenja u našu Vladu, u našeg Premijera jer ćemo ovakvim stvarima pomoći za sigurnu budućnost naše dece i dece naše dece.
Ujedno, pozdravljam sve i ovim bih izjavio saučešće žrtvama terorističkog napada u Turskoj i želim svima puno zdravlja i sreće. Još jednom, poziv svima da glasamo ovaj predlog zakona. Ja ću uvek glasati za sve zakone, kao što sam rekao, koji predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom.

Zahvaljujem gospodine Miletiću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz čl. 96. poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, ovlašćeni predstavnik SPS.

Zahvaljujem se predsedavajući.
U ime poslaničke grupe SPS zaista jedno veliko zadovoljstvo što danas bukvalno svi narodni poslanici, odnosno sve poslaničke grupe imaju i te kako dobar razlog da podrže ovaj set zakona.
Danas u načelnoj raspravi i fokusirani isključivo na ono što predstavlja određene rizike u tekstualnom delu ovih ugovora, a motivisano onim što je rekla uvažena narodna poslanica Gordana Čomić, želim samo da dopunim još nešto na šta sam uveren da i vi ministre imate i te kako razloga da obratite pažnju, a pošto poznajem način vašeg rada da ništa ne prepuštate slučaju, želeo bih samo da ukažem na jedan problem koji može da se pojavi primenom člana 6. ugovora koji zaključujemo sa Republikom Turskom, odnosno potvrđujemo taj ugovor o izručenju.
Naime, dobro rešenje je da svaka strana ugovornica ima pravo da odbije da izruči svoje državljane. Rešenje je krajnje korektno. Međutim, već u stavu 2. postoji jedan problem koji može da u praksi zaista izazove i određene rizike po pravosudni sistem, a naročito sudske postupke u našoj zemlji. Zašto? Zato što je definisano da se svojstvo državljanina ocenjuje u trenutku donošenja odluke o izručenju, nije sporno. Ali, ako traženo lice bude primljeno u državljanstvo zamoljene strane u vremenu između donošenja odluke o izručenju i datuma predviđenog za predaju, zamoljena strana ne mora takvo lice izručiti.
Šta to znači u praksi? To u praksi znači da državljanin Srbije koji je pobegao zbog mogućnosti da se prema njemu primeni pravnosnažna sudska odluka i izvrši krivična sankcija bude predmet ekstradicije, bude doneta odluka da se on isporuči i onda on u vremenu od donošenja te odluke do datuma koji je predviđen za izručenje podnosi zahtev u Turskoj da postane turski državljanin.
U toj situaciji, hipotetički, pravno formalno je moguće da turska Vlada i Ministarstvo pravde Turske kaže da prihvatamo vaš zahtev i vi ste od danas državljani Turske. Samim tim on je već u situaciji da bude isključen iz mogućnosti ekstradicije, odnosno isporučivanja Republici Srbiji.
Zašto ovo ukazujemo? Zbog toga što ćete sigurno imati priliku da i ovome posvetite pažnju i još jedan dodatan oprez kako bi se ove stvari, odnosno ovakve mogućnosti i okolnosti u celosti eliminisali.
Još jednom, zaista svim narodnim poslanicima zahvalnost za podršku ovim sporazumima, sve naše dobronamerne sugestije su imale jedan krajnji iskren pristup u smislu poboljšanja zakona samom činjenicom da ćemo mi ove zakone podržati. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZBORU REPUBLIČKOG JAVNOG TUŽIOCA.
Primili ste predlog odluke koji je podnela Vlada, kao i mišljenje Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Pre otvaranja pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme za raspravu u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 201. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres o Predlogu odluke o izboru republičkog javnog tužioca.
Da li predstavnik predlagača gospodin Nikola Selaković, ministar pravde, želi reč? (Da.)
Reč ima ministar pravde Nikola Selaković. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući, potpredsedniče Bečiću.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi Predlog odluke o izboru republičkog javnog tužioca, koji je podnela Vlada Republike Srbije, a na predlog Državnog veća tužilaca.
Na predlog Državnog veća tužilaca Vlada predlaže da za republičkog javnog tužioca bude izabrana gospođa Zagorka Dolovac, trenutni republički javni tužilac Republike Srbije.
Ukratko ću vam izneti nekoliko podatka iz životne i poslovne biografije gospođe Dolovac.
Zagorka Dolovac rođena je 12. oktobra 1966. godine u Novom Sadu. Završila je poznatu gimnaziju u Sremskim Karlovcima i diplomirala na Pravnom fakultetu u Novom Sadu 1989. godine, dok je pravosudni ispit položila 1992. godine. Kao tužilački pripravnik radila je u Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu u periodu od 1990.–1992. godine, dok je od 1992.–1996. godine radila kao tužilački saradnik u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu. Godine 1996. izabrana je za zamenika opštinskog javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, u kome je obavljala javno-tužilačku funkciju sve do 2004. godine, kada je izabrana za zamenika okružnog javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu. U tom periodu obavljala je javno-tužilačku funkciju radeći na najsloženijim predmetima u okviru nadležnosti Okružnog javnog tužilaštva.
Zagorka Dolovac je 2007. godiine imenovana za vršioca dužnosti javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Tu dužnost je obavljala do kraja 2009. godine. Tokom rukovođenja ovim javnim tužilaštvom kao najvećim javnim tužilaštvom u Republici Srbiji, bila je nadležna za organizaciju rada i postupanje svih podnosilaca javno-tužilačke funkcije u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu, a i usmeravala je i nadzirala rad kako Okružnog javnog tužilaštva, tako i svih opštinskih javnih tužilaštava u Gradu Beogradu.
Nakon izbora od strane Narodne skupštine Republike Srbije, stupila je na dužnost republičkog javnog tužioca Republike Srbije 1. januara 2010. godine. U svom dosadašnjem radu u okviru Ustavom i zakonom propisanih ovlašćenja, ulagala je napor da obezbedi efikasno i uspešno postupanje javnih tužilaštava Republike Srbije, kao i da značajno ojača kapacitete i unapredi funkcionisanje sistema javnih tužilaštava, kao i saradnju sa drugim državnim organima, oraganizacijama, kao i organizacijama civilnog društva i međunarodnim partnerima u borbi protiv svih oblika kriminala i suzbijanju krivičnih dela koja najviše pogađaju građane Republike Srbije.
U okivru svojih nadležnosti, obezbedila je posvećeno učešće javnog tužilaštva u izradi strateških dokumenata Republike Srbije i njihovom sprovođenju kako radi unapređenja rada pravosuđa, tako i radi napretka u evropskim integracijama, a sve u cilju obezbeđivanja više nivoa vladavine prava i boljeg i sigurnijeg društva u Republici Srbiji.
Nastavljajući se na prethodno izgrađenu strukturu i unapređenje principa rada, svoje javno-tužilačko iskustvo kako u postupanju u prvom stepenu, tako i u rukovođenju u prvostepenim, a zatim i u Republičkom javnom tužilaštvu, odnosno celokupnim javnim tužilaštvom Republike Srbije, Zagorka Dolovac je svojim planom i programom rada planirala i predložila Državnom veću tužilaca da nastavi maksimalno posvećeno rukovođenje Republičkim javnim tužilaštvom, tj. javnim tužilaštvom u Republici Srbiji, te da obezbedi uspešno postupanje javnih tužilaštva u borbi protiv kriminala i drugih zakonom propisanih oblasti rada u skladu sa prioritetima opisanim u programu organizacije i unapređenja rada javnog tužilaštva za period od 2016. do 2022. godine, a u skladu sa državnom politikom Republike Srbije i u koordinaciji sa drugim državnim organima.
U tom smislu, kandidat za republičkog javnog tužioca gospođa Zagorka Dolovac je, u skladu sa navedenim programom, kao svoje prioritete za nastupajući period odredila: jedan, bezkompromisnu borbu protiv kriminala, naročito organizovanog kriminala, korupcije, drugih oblika teškog kriminala, uključujući oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, dva, povećanje efikasnosti krivičnog gonjenja, uključujući i efikasnu primenu tužilačke istrage, sporazuma o priznanju krivice i oportuniteta i tri, intenziviranje međunarodne saradnje, uključujući aktivno učešće u procesu pridruživanja EU i međunarodnu pravnu pomoć i saradnju kako u bilateralnim odnosima, tako i kroz evropske i regionalne pravosudne mreže, poput Eurojust-a i CCPE-a.
Takođe, s obzirom na značajnu ulogu javnog tužilaštva u izradi i postupanju po najvažnijim strateškim dokumentima, republički javni tužilac je, rukovodeći Republičkim javnim tužilaštvom i sistemom javnih tužilaštava Republike Srbije imao značajnu ulogu u sprovođenju Nacionalne strategije reforme pravosuđa i Akcionog plana za njeno ostvarivanje za period od 2013.-2018. godine, kao i izradu, ali i planirano sprovođenje akcionih planova za pregovaračka poglavlja 23 i 24 procesu pristupanja EU kao prioritetnom državnom cilju Republike Srbije.
U toku svog dosadašnjeg mandata, Zagorka Dolovac se starala o unapređenju ljudskih i tehničkih kapaciteta javnog tužilaštva kroz povećanje broja nosilaca javno-tužilačke funkcije, tužilačkog i drugog osoblja, kao i realizaciju međunarodnih projekata kroz koje su opremana javna tužilaštva i vršeno stručno usavršavanje zaposlenih u javnom tužilaštvu.
Takođe, zalagala se i za dosledno sprovođenje osnovnih principa u radu javnog tužilaštva, samostalnosti, nepristrasnosti, odgovornosti i profesionalnosti. Republički javni tužilac Zagorka Dolovac preduzimala je i mere za osnivanje disciplinskih organa radi jačanja odgovornosti nosilaca javno-tužilačke funkcije, te unapredila međunarodnu saradnju javnog tužilaštva u cilju optimalnog postupanja u predmetima transnacionalnog kriminala, ali i u cilju najboljeg predstavljanja javnog tužilaštva i naše države kao pouzdanog partnera u međunarodnoj saradnji.
Ne samo susreti, postignuti memorandumi i sporazumi, već i ono što bih naročito istakao, a to su realizovane akcije zajedničkih istražnih timova koji su formirani između našeg javnog tužilaštva i javnih tužilaštava stranih država, a u čijem je zaključivanju učestvovalo i radno bilo angažovano Republičko javno tužilaštvo, ostvareni su značajni uspesi upravo u oblasti borbe protiv transnacionalnog kriminala, a republički javni tužilac je tome davala i svoj lični značajan doprinos.
Kao republički javni tužilac, naš kandidat za tužioca, Zagorka Dolovac je za svoj cilj u nastavku ovog svog mandata postavila nastavak i unapređenje borbe protiv kriminala, naročito u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, korupcije, oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, borbe protiv trgovine ljudima, zaštite ljudskih prava odnosno borbe protiv diskriminacije, suzbijanja krivičnih dela sa elementima nasilja, naročito nasilja u porodici, borbe protiv terorizma, suzbijanje ratnih zločina i visokotehnološkog kriminala kao i efikasno sprovođenje relevantnih nacionalnih strategija i akcionih planova i dodatno jačanje kapaciteta javnog tužilaštva, nastavak i unapređenje saradnje sa drugim državnim organima, međunarodnim organizacijama, a u najboljem interesu pravnog sistema i vladavine prava, ali i građana države Srbije.
Dozvolite mi još na kraju da kažem da nekada sa pravom svi možemo, a neretko sam bio u prilici da i sama gospođa Dolovac kao republički javni tužilac govori o svom ličnom nezadovoljstvu funkcionisanjem nekih delova sistema. Kada se pogleda na kom nivou je bilo javno tužilaštvo pre šest godina, na kome pre 12, pre 20 godina, možemo reći da su u sistemskoj oblasti neke stvari zaista unapređene. Da li bi to moglo da bude bolje, da li bi moglo da bude intenzivnije, efikasnije, svakako da za to ima prostora.
Moram još jednom da podvučem da naročito u onim pošastima koje su sticajem okolnosti, sticajem prilika, prepoznate kao jedni od glavnih problema, pomenuo sam ne samo borbu protiv transnacionalnog kriminala, ne samo borbu protiv organizovanog kriminala, pomenuo sam borbu protiv nasilja u porodici, da je u takvim slučajevima gospođa Dolovac kao republički javni tužilac uvek pokazala najviši nivo razumevanja, spremnost za saradnju, interresornu saradnju, ne samo na nivou Republičko javno tužilaštvo-Ministarstvo pravde, već i Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo rada, zapošljavanja, socijalnih i boračkih pitanja i ostala ministarstva, ali i drugi državni organi, kao što je policija i da je jedan, mogu slobodno i odgovorno reći, od najkonstruktivnijih činilaca upravo tih zajedničkih radnih grupa i tela. Pomenuću, recimo, borbu protiv nasilja na sportskim priredbama, gde je takođe Republičko javno tužilaštvo imalo svoju značajnu ulogu, ali i u nastanku jednog strateškog dokumenta koji smo kao Vlada usvojili pre nepuna dva meseca i čije ćete rezultate uskoro moći da imate i pred vama u proceduri u Narodnoj skupštini, a to je Strategija unapređenja i razvoja finansijskih istraga, borbe protiv privrednog i finansijskog kriminala, gde je, uz borbu protiv korupcije, Republičko javno tužilaštvo kojim rukovodi gospođa Dolovac dalo zaista značajne doprinose.
Uveren da će ona dati svoj lični maksimum, a znajući da će imati punu podršku u Ministarstvu pravde na svemu onome što je postavila i kao ciljeve u svom budućem mandatu, ja vas pozivam da u Danu za glasanje podržite predlog odluke o izboru republičkog javnog tužioca, na koje mesto je Vladi Državno veće tužilaca predložilo, a Vlada predlaže vama, gospođu Zagorku Dolovac. Ona je, po mom ličnom uverenju, žena koja je izrasla u državnoj službi, koja zna šta je država i koja je svojim ponašanjem na mestu republičkog javnog tužioca to do sada i pokazala.
Ono što bih želeo ovde naročito da istaknem, na kraju ove svoje uvodne reči, jeste činjenica da će posle nekoliko decenija ovo možda biti prvi put da osoba koja je gotovo čitav jedan mandat, ne gotovo, zato što tek krajem ove godine njoj ističe period na koji je prvi put izabrana za republičkog javnog tužioca, biti u prilici da bude izabrana ponovo. Ako bismo ono čemu smo svi nečemu i nekada skloni, a to su i neke vrste i političkih primisli i političkih predrasuda bili, i državno i nacionalno odgovorni, možemo reći da je ovo za naš sistem dobra stvar, što znači da će započete reforme moći da idu u jednom dobrom smeru, a uveren sam, kao što rekoh, da će u svom drugom mandatu gospođa Dolovac dati još veći i još značajniji lični doprinos unapređenju rada javnog tužilaštva i položaja javno-tužilačke organizacije u sistemu vlasti u Republici Srbiji. Zahvaljujem vam na pažnji.

Zahvaljujem gospodine Selaković.
Da li izvestilac nadležnog odbora želi reč? (Ne)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Srđan Kružević. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, shodno tome da nam je stigao predlog u Skupštinu o imenovanju gospođe Zagorke Dolovac za republičkog javnog tužioca, ispred Jedinstvene Srbije imam želju i obavezu da kažem par naših stavova vezanih za tu temu.
Naravno, Vlada je još 19. juna predložila Skupštini Srbije da se izabere republički javni tužilac na period od šest meseci, obzirom da znamo da je Državno veće tužilaca i Vlada raspisalo konkurs na osnovu pravilnika za kandidovanje i izbor tužilaca i zamenika i utvrdio listu kandidata. Izvešteni smo da je Zagorka Dolovac ispunila sve uslove da bude reizabrana, odnosno ponovo kandidovana za republičkog javnog tužioca. Danas je to i nadležni skupštinski odbor potvrdio.
Ono što je bitno da kažem jeste da su kriterijumi zajednički za sve zemlje EU i vrednuju se stručnost, plan i program organizacije rada tužilaštva, kao i test koji su polagali svi kandidati. Kada ljudi od struke procene da je neko dobar kandidat, mislim da nama u Narodnoj skupštini ostane samo da to verifikujemo i da svojom političkom odlukom i izglasamo gospođu Zagorku Dolovac za republičkog javnog tužioca.
Smatramo da je kao kandidat dobro obavljala funkciju republičkog tužioca, sposobno rukovodila organom u Republičkom javnom tužilaštvu, uz dobru koordinaciju nad radom nižih javnih tužilaštva i adekvatno predstavljanje organa u zemlji i inostranstvu.
Borba protiv organizovanog kriminala i sve ono što se dešavalo u bliskoj prošlosti, odnosno 2012. godine, svakako su dobrim delom i zasluga gospođe Dolovac, koju u Danu za glasanje treba da izaberemo ponovo.
Ne želim da ponavljam sve ono što smo dobili u materijalu i što se tiče biografije gospođe Dolovac, a o tome je vrlo iscrpno govorio i ministar. Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je jedan vrlo logičan sled da se da novi mandat gospođi Dolovac i u ime svoje stranke želim da pozovem sve poslanike u Narodnoj skupštini da jednoglasno glasamo za ovaj predlog, a Jedinstvena Srbija će svakako u Danu za glasanje podržati ovaj izbor. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Kruževiću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik, narodni poslanik Slobodan Homen. Izvolite.