Ja ne čime mi treba da se ponosimo ili da vam budemo ne znam ni ja na čemu zahvalni.

Zahvaljujem, gospodine Martinoviću.

Dakle, uradili ste nešto sa ovom državom što niko nije uradio pre vas i nadam se da se tako više ništa neće desiti. Evo, to je slika koju pokazuje gospodin Rističević.

Gospodine Martinoviću, moram da vas prekinem.
Dajem kratku pauzu jer ovo ne vodi ničemu.
Ne možemo da poslanici budu taoci replika. Moramo da se vratimo na raspravu. Ko bude želeo da govori o amandmanima na ovaj zakon, on će imati mogućnost da govori.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom, na amandman koji je u toku.
Reč ima dr Vladimir Orlić po amandmanu. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Po amandmanu i najpre bih podsetio na one argumente koje je iznela koleginica Vlahović pre nego što smo ušli u raspravu o mnogim drugim pitanjima. Opet, hajde da pričamo ozbiljno kako bi i trebalo to da radimo. Reč je o pitanju kvaliteta. Čuli ste i sami, uvaženi predlagači, opet imamo problem neodgovarajućeg kvaliteta. Jezičke nepravilnosti, koleginica je napomenula tačku 5, nažalost nisu jedine. Dodatno, napomenuo bih i da imam rezerve prema upotrebi termina „istražno“, ali pričaćemo o tome sigurno i po nekim drugim predlozima kada je reč o amandmanima koji su pred nama.
Kratak komentar na još neke, nazovi, razloge koje smo čuli tokom rasprave danas, za to da li amandman treba ili ne treba biti prihvaćen. Između ostalog, pitanje glasanja, da li onaj ko nešto predlaže treba za to i da glasa i kakvu to poruku šalje ostalima, šta im govori u prilog da li treba da podrže njegov predlog?
Slažem se sa tim da ocene kao što je ono paganski običaj, šta smo već čuli danas, apsolutno nisu primereni i nema im mesta danas. Ali, ima svakako mnogo veze to da li je neko spreman da podrži sopstveno rešenje i nekim konkretnim delom sa utiskom kakav ostavlja na ostale. Ima, ima, jer zaista ja mogu da potvrdim utisak koji je koleginica navela, da često ponašanje nekih ovde podseća na one reći, mislim da je reč o grupi „Zabranjeno pušenje“ – ponaša se kao pesnik što ne veruje u vlastite stihove. Često neke stvari ovde deluju baš na taj način, ali da budemo vrlo precizni, zašto neko ne glasa za sopstvene amandmane? Stvar je više nego jasna svima nama koji smo ovde često. Zato što tokom glasanja nažalost nema previše prostora da se bude u krupnom kadru, biće da je to nekom glavni motiv za sve što radi ovde.
Druga stvar, da li procenat prihvaćenih amandmana ima ili nema veze sa razlozima da se nešto novo što se predlaže prihvata ili ne? Pa, naravno da nema. Dakle, niko ovde stvar ne odbija zbog toga što dolazi sa određene strane, niti nekom broji, statistički meri rezultat, pa na osnovu toga donosi neku odluku – e, sada ćemo prihvatiti, sada nećemo. Tako da, pozivam da i po ovom pitanju budemo više nego ozbiljni i da zaboravimo na one skoro pa lakrdijaške pokušaje da se neka statistika preračunava i izvode se neki zaključci da bi se nadugačko i naširoko pričalo.
Pre nego što dođemo u situaciju da računajući procenat prihvaćenih amandmana, pa neku kao implikaciju na podršku u glasačkom telu, jednog dana, daleko bilo, neki narodni poslanik ovde počne svoje izlaganje rečima – jutros sam krenuo na sednicu, krenuo sam da se obujem i od dve cipele pronašao sam obe, znači sto posto ljudi me podržava. Da se uozbiljimo, molim vas.
Poslednja stvar, da li neko ko sebe smatra najaktivnijim predlaže nešto amandmanski, ima bilo kakve veze sa tim da li njegov predlog treba da se uvaži? Pa, svakako nema. Ali podeliću sa vama još jedan utisak. Vrlo često kada od nekih ovde čujem – mi smo najaktivniji po ovom, onom aspektu, iz ovog ili onog razloga. Padne mi na pamet jedna anegdota koja se vezivala za nekadašnju JNA. Znate, tu je bio onaj sistem ocenjivanja po opisnom principu. Pa, kako beše, ocene su bile nezadovoljava, zadovoljava, ističe se i posebno se ističe kao najviša ocena. Bila je i jedna neformalna, bespotrebno se ističe. Ne znam što mi je ovo sada palo na pamet. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica…
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku, gospodine Pavićeviću.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, po amandmanu. Izvolite.

Rečeno je u raspravi o ovom amandmanu da se ne razume apsolutno tačka 5. zbog padeža u kojoj je imenica vazduhoplov. I, da objasnim, tačka 5. – do udesa ili nezgoda dođe kada je domaći državni vazduhoplov. To je avion, letelica, vazduhoplov u kome se nalazio predsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolić, u trenutku nezgode, a na planu leta od Beograda ka Vatikanu.
Drugi deo tačke 5. – u radio kontaktu sa pružaocem usluge kontrole letenja za civilni vazdušni saobraćaj. To je radio kontrola za civilni vazdušni saobraćaj kome se obratio pilot državnog vazduhoplova. To je ta tačka. To je Čikaška konvencija. Sa uvažavanjem da je slovo „a“ u reči vazduhoplov viška, sva potrebna druga objašnjenja, zašto je potrebno da bude istražna komisija, a ne vojno civilna? Pokazuje i nesporazum koje je nastao čitanjem tačke 5. amandmana koji smo podneli na naziv člana 18. i na član 18.
Ako ima još nerazumevanja šta je koja tačka, ja sam na raspolaganju da objasnim kako to izgleda u primeni i zašto je važno da amandman bude prihvaćeno pošto, na primer, imamo i tačku 4. – da do udesa ili nezgode civilnog vazduhoplova dođe prilikom sletanja, poletanja sa vojnog aerodroma ili ako do udesa ili nezgode domaćeg, državnog vazduhoplova dođe prilikom sletanja, poletanja sa civilnog aerodroma.
To je takođe situacija za koju mogu da vam dam primer, da ne propustim da kažem da je meni drago što je primer koji sam spomenula da objasnim tačku 5. jer je domaći državni vazduhoplov onaj u kome se nalazim predsednik Srbije prošao bez ikakvih ozbiljnijih posledica. Ko je bio pružalac usluge kontrole letenja za civilni vazdušni saobraćaj nije moje ni da nagađam ni da sa vama delim informaciju. To bi bio posao mešovite istražne komisije koja bi u tom slučaju utvrđivala i kako se komuniciralo sa civilnom kontrolom leta.
Ukoliko je nejasna tačka 1. u amandmanu - u udesu u ozbiljnoj nezgodi učestvovali civilni vazduhoplov i domaći ili strani državni vazduhoplovi. Takođe, imate primera kada su se događale i ove situacije i zbog toga je važno da uvažimo Čikašku konvenciju kada je u pitanju naziv i istražne komisije i naziv državnog vazduhoplova i zbog toga što u slučajevima kada budu isključivo vojna letilica nećete moći da imate pristup na osnovu ovog zakona, sopstvenog glavnog istražitelja ćete sprečiti da skuplja informacije i da prikuplja podatke o udesu koji se dogodio.
Za padež u kojem je reč, ako je to bio razlog da se ne razume, ja to mogu da razumem. U okviru viška slova „a“ u imenici vazduhoplov, ali mislim da je, nadam se sada svima koji su bili radoznali šta znači član 5. na osnovu primera koji smo nažalost svedočili, to znači član 5. i to je državni vazduhoplov. Izvinjavam se, tačka 5. Izvinjavam za pogrešnu upotrebu imenice član gde je mesto da se govori o tački amandmana na član 18. tački 5. Hvala vam.

Zahvaljujem gospođo Čomić.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Na početku ću samo da kažem dva stiha Alekse Šantića – O klasje moje ispod golih brda, moj crni hljebe, krvlju poštrapani.
Ovo je posvećeno mojim kolegama po muci i znoju, poljoprivrednicima koji su na današnji dan pre 16 godina, na Kosovu i Metohiji, u Starom Grackom surovo pobijeni, masakrirani. Toj braci po muci i znoju, svakako dugujemo makar da ovo pomenemo, s obzirom da za taj zločin niko nije kažnjen, da je ubijeno 14 pasa lutalica već bi neko bio kažnjen, a za ovu moju braću seljake niko nije bio kažnjen.
Što se amandmana tiče, predlažem da se odbije zbog prepisivanja. Vi znate da kazna u osnovnoj školi, srednjoj školi za prepisivanje je šta? Negativna ocena. Vi znate da sami sebe predlagači amandmana ocenjuju pozitivno ukoliko isprave neku gramatičku, slovnu ili neku drugu pravopisnu grešku. Sami se time hvale po broju usvojenih amandmana. Hajde sada neka se malo pohvale i prepisivanjem. To mi kako su nas nazvali, paganima, ne radimo.
Dakle, kada neko prepiše, a radi se o ortodoksnom prepisivanju, znači, član 20, član 21, član 22, su u istovetnom tekstu od tri različita predlagača i sva tri predlagača imaju kada je domaći i državni i vazduhoplova.
Dakle, ista slovna gramatička greška, ista pravopisna greška i nemoguće da je do toga došlo, ukoliko nije došlo do prepisivanja.
Iz tog razloga, ja predlažem da narodni poslanici ni slučajno ne usvoje ovaj amandman zato što bi zakon onda rogobatno zvučao, a sa druge strane, ne smemo nagraditi prepisivače bez obzira što se radi o svršenim studentima, o svršenim srednjoškolcima itd, ne želeći da zbog školske spreme uvredim ni jednog predlagača amandmana.
Ja ne sumnjam u mudrost predlagača. Mudrost dolazi sa godinama, nažalost nekima dolaze samo godine. Mudar čovek čita mudre knjige, ali i sam sebe.
Mudar čovek nikada neće reći – ja i gospodin Babić, uvek će reći – gospodin Babić i ja.
Jer ukoliko neko kaže – ja i taj i taj, ćemo podneti zahtev za ocenu ustavnosti, taj nije samo iskazao aroganciju, taj je iskazao i nepoštovanje prema svom kolegi i zbog toga smatram da i njegov kolega treba da zamisli i da razmisli da li treba da podrži amandman svog kolege, s obzirom i bez obzira što su predložili isti predlog, odnosno prepisivajući imaju isti predlog tri predlagača amandmana i zato tražim da narodni poslanici kazne kao u osnovnoj školi prepisivače. Ako već ne možemo da ih udaljimo, možemo negativno da ih ocenimo i ne usvojimo ovaj amandman. Hvala.