Reč ima po amandmanu Zoran Živković.

Hvala lepo.
Znači, da se malo vratimo sa tih unutar stranačkih sukoba na suštinu, a to je da se u članu 27. stav 2, sadA glasi – pre objavljivanja izveštaja na dostavljeni predlog radne grupe saglasnost daje glavni istražitelj.
To je sada ponovo teško uhvatiti, da li je to glavni istražitelj ili je on direktor centra, ali generalno na tragu objašnjenja koje je dala koleginica Čomić, potpuno je besmisleno da neko kome nije nužda, učestvovao u istrazi na bilo koji način.
Kad se završi istraga i kad radna grupa ili vojno-civilna komisija ili centar, već se ne zna ko, napravi izveštaj, da onda opet se ne zna ko, da li glavni istražitelj ili direktor centra može da suspenduje njihov posao i da kaže – meni se to ne sviđa i to ne može da ide u javnost.
Ako gledamo zakon, evo da vam dam primer koji je apsolutno po zakonu – ako predsednik Vlade Aleksandar Vučić predloži našeg kolegu Nebojšu Petrovića koji je i sada glavni istražitelj, da istražuje pad helikoptera i on utvrdi da je za to kriv ministar odbrane Gašić, načelnik Generalštaba, ne znam kako se zove, predsednik države, predsednik Vlade, onda na kraju dođe ta komisija, napravi takav zaključak, a onda Nebojša Petrović kaže – ne može tako.
(Aleksandar Martinović, s mesta: A gde si ti bio kad je bio Đinđić ubijen?)
Ja vas molim…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Gde si ti bio?)
Molim vas da sprečite kolegu da mi dobacuje ili da sam sprečavam to? Molim vas da vodite sednicu.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Gde si ti bio?)
To ću da vam objasnim posle.

Gospodo narodni poslanici, molim vas…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Tebi je ubijen predsednik Vlade, šta si ti istražio?)
Molim vas gospodine Martinoviću, molim vas nemojte dobacivati.

Prvo da vam kažem, ja nisam član SNS, ne možete na mene da se derete, nisam ni potpredsednik Skupštine u ime Srpske napredne stranke i ne možete meni da se derete, ja govorim o amandmanu, a vi ako imate nešto da pitate mogu da vam objasnim, kako god hoćete, na bilo koji način.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Poslovnik.)
(Zoran Živković, s mesta: Imaš slabo srce.)
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ja imam slabo srce? Dođi da probaš.)

Gospodo narodni poslanici, molim vas, pa ne ide ovako.
Povreda Poslovnika, Vladimir Đukanović. Izvolite.

Član 107. naravno, jer se grubo vređa dostojanstvo parlamenta, mi smo čuli pretnje sa druge strane, poziv na dvoboj, na tuču od strane dotičnog kolege koji valjda smatra da možda bi ponovo trebalo spaliti Skupštinu.
Ali sa druge strane, moram da se pozovem i na član koji govori o tome da mora da se priča o dnevnom redu, odnosno o onome što je na dnevnom redu. Ovde smo čuli potpuno neke neverovatne stvari koje nikakve veze nemaju sa ovim zakonom, niste reagovali i to je neko izneo ko najmanje ima pravo na tako nešto, jer u njegovo vreme mu je predsednik Vlade ubijen, a on je bio savezni ministar policije i pokazuje na ovaj način da ove amandmane, inače koje podnosi, ne podnosi radi iskrenosti, nego isključivo da bi pokušao da prikuplja jeftine političke poene na najgorem mogućem politikantstvu.
Tražim da se naravno o ovome i vi naravno izjasnite u zavisnosti od vašeg odgovora, sam ću se odlučiti da li ću tražiti da se glasa o povredi Poslovnika, ali ovako nešto je nedopušteno, molim vas da ubuduće reagujete. Hvala vam.

Hvala.
Molim vas, ja prvo ne bih mogao da pratim Skupštinu i šta govori pojedini poslanik, neophodno je pre svega da bude pristojna ili da kažem umerena tišina. Ovako kada počinjete dobacivati i skrećete pažnju s jednog na drugo, onda je jasno i predsedavajući izgubi i prihvatam tu mogućnost da nisam dovoljno bio pažljiv.
Prema tome, ja potpuno podržavam svakog poslanika, bez obzira kojoj strani pripadao da se pri govoru prvo dostojanstveno ponaša i drugo da se govori o dnevnom redu. Te dve stvari kada se ispune onda je rad Skupštine složićete se na nivou.
U tom smislu ja vas ne podržavam, a vaše je pravo da se izjasnite?
(Vladimir Đukanović, s mesta: Ne.)
Hvala.
Povreda Poslovnika Janko Veselinović, izvolite.

Poštovani predsedavajući, povređen je član 106.  i još neki članovi Poslovnika koji kažu da je zabranjeno dobacivanje, ometanje poslanika za vreme izlaganja.
Mi sada imamo permanentno poslednjih pola sata jednu agresivnu situaciju u kojoj poslanici SNS iz prvog reda ometaju govornike i onemogućavaju vođenje sednice predsednika.
I posle izricanja opomena predsedniku i šefu poslanike grupe SNS, nastavili su sa istim tonom.
Molim vas predsedavajući, mi pričamo o veoma važnom zakonu, pričamo o istraživanju nesreća vazduhoplova, u železničkom saobraćaju, u unutrašnjoj plovidbi, veoma je važna tema, mi pričamo ovde, odnosno pretvaramo Skupštinu u nešto što ne dolikuje parlamentu.
Ja vas molim da iskoristite vaše mogućnosti koje vam stoje na raspolaganju, nemojte biti prema poziciji nego opoziciji.
Ako ne možete da vodite sednicu, napravite pauzu, dajte sastanak poslaničkih grupa, ne znam šta se danas dešava u poslaničkoj grupi SNS, nisu izazvani makar sa ove strane. Nisam bio celo vreme u sali, ali nema nikakvog razloga da se na ovaj način osporava mogućnost nekome da drugačije misli o ovom zakonu, pa vas molim da uvedete sednicu u neki normalan tok ili da napravite malo dužu pauzu kako bi se strasti smirile.

Gospodine Veselinoviću, znači ima jedno pet minuta otkad ja predsedavam ovde i nisam mogao da izazovem takvo ponašanje svojim vođenjem Skupštine, to je jedno.
Drugo, ko god je ovde prisutan ili kada sam ja prisutan, uvek postoji uzročno-posledična veza. Ja ne želim time da branim ni jednu ni drugu stranu, ali ako bi govornik koji je uzeo prvi reč govorio samo o amandmanu i dostojanstveno, onda stvarno nema razloga, to govorim bez obzira kojoj stranci pripada, nema razloga da ona druga stran reaguje.
Ako se na bilo koji način ili druga strana nađe povređena, logična je po meni reakcija i tu ja sada više ne mogu ništa. Ako mislite da je kažnjavanje rešenje u tom smislu, ja mislim a nije. Mogu samo da izazovem opet nezadovoljstvo još veće jer je teško. Sudije koje vode, to im je životni poziv, pa naprave, učine nepravdu a ne ja koji sam ipak, nisam sudija, nego sam jednostavno ovde predsedavajući, pokušavajući da ovu Skupštinu dovedem u jedan red.
U tom smislu ja vas sve molim da u tom smislu mi i pomognete. To ne zavisi isključivo od mene. Mogu ja da napravim pauzu, nije to problem ako ćemo time rešiti, no vaše je pravo, ja podržavam da ne treba stvarno dobacivati, slažem se sa tim, ali ne mogu jednostavno sada da ispravim tu grešku nego sad ja na vas sve apelujem da idemo jednim, da kažem, normalnim ponašanjem i raspravu po dnevnom redu.
Da li želite da se u danu za glasanje…
(Janko Veselinović, s mesta: Ne.)
Znači ne tražite da se izjasni.
Gospodine Babiću vi ste se javili?
(Zoran Babić, s mesta: Po amandmanu, ako dozvolite.)
Po amandmanu. Ima po Poslovniku Marković. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Reklamiram član 108. Dakle, o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.
Olako smo prešli preko pretnji i zastrašivanja koje smo malo pre mogli da čujemo, upućene od strane poslanika Živkovića, nekim poslanicima SNS, ali mi je sada jasno da i ono što smo čuli jutros i te mafijaške pojmove Omerta itd, sigurno da nije bila slučajnost.
Dakle, mafijaški pojmovi, mafijaške metode, pretnje, zastrašivanja, itd. su nešto što je svojstveno gospodinu Živkoviću, ali želim da mu poručim da na taj način ne može da nas zastraši, ne može da nas uplaši time, nikog od poslanika SNS.
Mislim da je krajnje neprimereno bilo ponašanje i propustili ste priliku da ga sankcionišete. Dakle, po članu 108. ste mogli da mu izreknete opomenu, a to niste učinili. Hvala.