Vreme.

Ko prevodi udžbenike na jezicima nacionalnih manjina? Takođe je odgovoreno u članu 33. Ovo je bar jednostavno.
I zašto smo podržali odobravanje na četiri godine? Takođe, rekli smo danas mnogo puta i mislim da je ovo više nego jasno.
Na kraju, ako su ove reči prilog na temu kako se brani zakon, onda su izgleda zamerke zapravo i ovaj put bile samo prilog na temu kako se napada ono što se predlaže od strane Ministarstva, pa bilo za to prostora ili ne bilo.

Zahvaljujem gospodine Orliću.

Hvala vama gospodine predsedavajući i vama, dame i gospodo narodni poslanici. Ja sam siguran da, kako god tekla ova rasprava dalje nećemo čuti ni jednu jedinu reč na temu – šta je to bolje u postojećem stanju, a čuli smo kakvo je. Samim tim da ćemo uraditi jedino što je moguće, a to je podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Orliću. Isteklo je vreme, molim vas.
Reč ima ministar dr Srđan Verbić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Poštovani poslanici, mislim da imamo vrlo konstruktivnu diskusiju, bez obzira da li ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa najavljuju da će glasati ili neće glasati za Predlog zakona o udžbenicima i baš zato želim da pojasnim neke elemente u predloženom zakonu koji možda unose zabunu ili ih poslanici nedovoljno dobro razumeju.
Jedan od tih momenata je zašto biramo udžbenike na četiri godine? Dakle, čuli smo tezu, za koju smatram da je vrlo tanka, da izbor udžbenika na četiri godine nije primeren 21. veku, ali smo isto tako čuli i teze da previše pažnje poklanjamo reproduktivnom učenju. Te dve stvari su u koliziji.
Zamislite da svake godine štampamo nove udžbenike koji su bitno različiti od onih prethodne godine, da se suštinski razlikuju. Šta bi onda to značilo? To bi onda značilo da se samo faktografija menja, a upravo to ne želimo. Mi želimo udžbenike koji će, između ostalog, naučiti učenike kako da uče i kako da misle i takvi udžbenici koji to omogućavaju ne zastarevaju. Dakle, oni će biti i podjednako kvalitetniji ako su dve godine i ako su 102 godine stari. Oni će omogućiti isto to.
Dakle, razlog zašto uvodimo izbor udžbenika na četiri godine nije to što znanja zastarevaju. Razlozi za to su tehničke prirode. Imamo ograničene kapacitete, ne možemo da nađemo dovoljan broj autora, ne možemo da nađemo dovoljan broj pregledača koji ispunjavaju sve uslove, ne možemo da nađemo ni dovoljan broj kvalitetnih prevodilaca. Treba da budemo svesni situacije. Čak i mnogo veće zemlje nego što je Srbija po broju stanovnika, ne mogu sebi da dozvole da stalno prave nova izdanja.
Dakle, razlozi su tehničke i ekonomske prirode. Zašto na četiri godine bira i gde je tu inovativnost? To je bilo takođe postavljeno kao pitanje. Gde je tu kreativnost u pravljenju novih udžbenika? Pa inovativnost bi trebalo da se ogleda, pre svega, u onome što nastavnici sami mogu da urade. Ovim Predlogom zakona zapravo pozivamo same nastavnike da se što više uključe u pravljenje, kako udžbenika, tako i dodatnih nastavnih materijala. I pravo mesto za to je elektronski dodatak.
Dakle, ukoliko taj elektronski dodatak preraste u nešto što je otvoreni udžbenik, koji svi nastavnici menjaju, prilagođavaju, koji se razvija kao otvoreni udžbenici na „Vikipediji“, niko od nas neće imati ništa protiv.
Ako može tom brzinom da se pravi kvalitetan materijal, svi ćemo biti više nego zadovoljni. Uostalom, naš cilj jeste da iskoristimo tehnologiju da bi se udžbenici i nastavni materijal što više prilagodili svakom pojedinačnom učeniku.
Ono što nastavnik ne može, ono što pisani štampani udžbenik ne može, to elektronski mediji mogu i baš zato želimo da otvorimo tu mogućnost.
Dakle, elektronski dodatak je prilika da budemo inovativni i kreativni. Ja se nadam da ćemo tu priliku što više iskoristiti i da će se zapravo dinamika menjanja tog materijala ugledati mnogo više u elektronskom dodatku nego u onome što je štampano, a opet napominjem razlozi zašto se udžbenici biraju na četiri godine svakako nisu zato što nemamo šta novo da napišemo za četiri godine, već pre svega tehničke i ekonomske prirode i mislimo da je četiri godine prava mera i da upravo ta mera omogućava i onim malim izdavačima, koji možda ne bi mogli da se izbore na tržištu za duže od jedne godine ili dve, da sada imaju stabilnost u četiri godine, čak i oni koji su inovativni i koje mnogi ne bi prepoznali kao kvalitetan udžbenik ili mnogi ne bi mogli da prilagode svoj način rada tom udžbeniku ipak imaju prilike ukoliko ih izabere više od 5% škola da planiraju na duži vremenski rok. Četiri godine omogućava stabilnost čak i malim izdavačima, a mi moramo da mislimo i na male izdavače jer vrlo često su oni inovativniji od onih koji pokrivaju veliki deo tržišta. Hvala.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodna poslanica Gordana Topić.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, u današnjoj raspravi o setu zakona iz obrazovanja, u svom izlaganju ću govoriti o Predlogu zakona o udžbenicima.
Kao što je ovlašćeni predstavnik SPS prof. Žarko Obradović rekao, naša poslanička grupa i ja lično podržaćemo kako Predlog zakona o udžbenicima, tako i Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju, izmene vezane za davanje autonomije fakultetima vezano za određivanje broja i vremena ispitnih rokova, kao i Predlog zakona o izmenama Zakona o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, izmene koje se odnose na uređivanje prestanka radnog odnosa nastavnog osoblja i njihovo izjednačavanje sa opštim propisima o radu i penzijskom osiguranju.
Živimo u vremenu informacione ere kada se informacije šire neviđenom brzinom i dostupne su svima u svakom trenutku. Teško je zato ići u korak sa vremenom pa se novim Predlogom zakona pokušava iznaći zakonsko rešenje kojim se obezbeđuje usaglašavanje zakonskih okvira u oblasti izdavanja udžbenika.
Akcenat se stavlja na poboljšanje kvaliteta udžbenika od čega svi imamo koristi, prvenstveno deca, nastavnici, a samim tim i obrazovanje kao najvažniji segment razvoja društva jer to je ulaganje u budućnost, a na obrazovanju ne treba da štedimo.
Mi socijalisti smo se uvek zalagali za besplatno obrazovanje jer tek tada će obrazovanje biti jednako dostupno za sve. Potpuno besplatno obrazovanje u osnovnoj školi započeli smo uvođenjem projekta besplatnih udžbenika u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja dok je ministar prosvete bio prof. Obradović.
Novi udžbenici proisteći će iz novih nastavnih planova i programa i novim standardima, a sve sa ciljem praćenja razvoja društva i osavremenjavanja obrazovanja čiji je pokazatelj uvođenje u definisan komplet udžbenika i elektronski dodatak koji bi po pravilu trebao da bude sadržan u svim udžbeničkim kompletima koji bi služili za samostalan rad, proveru stečenih znanja, kao i proširivanje znanja.
Predlogom ovog zakona veća odgovornost je na samim izdavačima, posebno zbog ukidanja licenci, zato što sada izdavači udžbenika mogu biti svi koji su registrovani za izdavaštvo. Važnu ulogu u davanju stručne ocene udžbenika imaju ocenjivači sadržaja udžbenika, kao i Nacionalni prosvetni savet koji određuje standarde kvaliteta i donosi plan udžbenika na predlog Zavoda za unapređivanje obrazovanja.
Moja zamerka je što je jedan od uslova za konkurisanje za listu ocenjivača dve godine staža u struci, jer bi, što se tiče bar osnovne škole, trebalo da bude, po mom mišljenju, četiri godine, koliko i traje jedan obrazovni ciklus, kako bi nastavnici i razredne i predmetne nastave imali kompletan pregled gradiva po razredima i njihovog povezivanja i nadograđivanja, a i kroz rad stečeno iskustvo, ukoliko je sve primereno uzrastu i shvatanju deteta, jer je i samo osnovno obrazovanje podeljeno u dva ciklusa.
Zdrava konkurencija se uvek pokazala kao dobra. Tako je bilo i u prethodnom periodu, kada smo imali 79 licenciranih izdavača, od kojih se iskristalizovalo devet u Projektu besplatnih udžbenika, od kojih je jedan bio zastupljen čak 35%, što znači da procenat od 5% najmanje izabranog udžbenika od strane iste generacije nije presudan kada je u pitanju kvalitet, a ispunjavanje uslova za ulazak u katalog među prvih šest, posebno kada na izbor učenika ne utiče cena koja je ovim Predlogom zakona zagarantovana i kojim je svaki vid korupcije sankcionisan kaznenim odredbama.
Treba naglasiti da je, kada su u pitanju nisko budžetni udžbenici, obaveza izdavača da kao uslov za ulazak u katalog priloži menicu i saglasnost da će štampati udžbenike na jezicima nacionalne manjine i za potrebe škola za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Do sada tok nije bilo obavezujuće za izdavače, pa se u praksi pojavio veliki problem, posebno u srednjim stručnim školama i školama koje se bave obrazovanjem i vaspitanjem dece sa smetnjama u razvoju.
Što se tiče udžbenika koji će se štampati na Brajevom pismu, prednost je u tome što postoji program i posebni štampači koji direktnu verziju udžbenika prebacuju i štampaju u Brajevom pismu.
Transparentnost i javnost svih rezultata iz ovog zakona, od članova sa liste ocenjivača, njihovih biografija, stručnih ocena udžbenika i dostupnost nastavnom kadru pri izboru učenika sa liste odabranih udžbenika, kao i upoređivanje kvaliteta udžbenika kroz stručnu ocenu, u čijoj osnovi je ispunjenost standarda, i sam sadržaj udžbenika velika je prednost ovog Predloga zakona da se dođe do poboljšanja i unapređivanja obrazovnog sistema, posebno kada je reč o stručnim srednjim školama koje su u istom problemu, kao što sam već rekla, kao i škole koje se bave obrazovanjem dece sa posebnim potrebama, tako da imamo problem da nam se deca ne osposobljavaju adekvatno i u skladu sa savremenim tehnološkim razvojem, što jedino može svojim profesionalnim zalaganjem i stručnošću delimično nadoknaditi nastavnik.
Pozitivno je i to što se za postupno poboljšanje udžbenika ne mora čekati četiri godine. Kroz praćenje kvaliteta od strane zavoda i izdavača uviđene nedostatke do 5% izdavač će moći da izmeni i na taj način poboljša udžbenik, a što ne podleže novom odobravanju. Istovremeno, u upotrebi ostaje i prethodna verzija koja se može nasleđivati.
Predlog zakona utvrđuje tačno i precizno svaki korak i rok od plana udžbenika koji donosi Nacionalni prosvetni savet na predlog Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, preko javnog poziva za podnošenje zahteva za odobravanje udžbenika, priručnika i nastavnih materijala, donošenje zahteva Ministarstvu, do samog dolaska udžbenika u prodaju. Zbog same preciznosti i zbog mogućnosti pravljenja grešaka, u kompletnom procesu je i predviđeno da se kompletno stupanje na snagu ovog predloga zakona, sa novim nastavnim planom i programom, krene od školske 2019/2020. godine.
Ono što je novo je izmena Projekta besplatnih udžbenika. Sada će ovim projektom biti obuhvaćena samo deca iz socijalno-materijalno ugroženih porodica. Ove godine, za školsku 2015/2016. godinu, konkurs je sproveden na osnovu prijavnog obrasca, kojim su učenici konkurisali za sredstva za udžbenike, a visina sredstava zavisi od razreda koji učenik pohađa i materijalnog stanja porodice, čime se postiže jednaka dostupnost učenika i jednaka opterećenost porodičnih budžeta.
Iskreno se nadam da će do potpune primene ovog zakona, koja se planira, kao što sam već napomenula, od školske 2019/2020. godine, država i Ministarstvo prosvete, u pravom smislu značenja reči besplatno obrazovanje, moći obezbediti besplatne udžbenike za sve nivoe obrazovanja, a posebno osnovno obrazovanje koje je po Ustavu obavezno i besplatno, a za šta se mi socijalisti svojim programom i idejom zalažemo, jer je jedino tako jednako i dostupno za sve. Trenutno nismo u situaciji da to sprovedemo u ovom periodu, ali u obrazloženju zakona rečeno je – strateški cilj Ministarstva je da obezbedi besplatne udžbenike za sve, što je i sadržaj Strategije obrazovanja donete 2012. godine, pa je to ujedno i razlog više da kao pokretači Projekta besplatnih udžbenika u Danu za glasanje podržimo ovaj zakon.
Najvažniji zadatak Ministarstva i ostalih nadležnih organa i institucija, da bi udžbenik bio kvalitetan, jeste da sačini dobar nastavni program, plan udžbenika i standarde kao osnov za sadržajan, primenjiv udžbenik koji dovodi do željenog cilja, a to je primenjivo znanje, učenje za život. Nezaobilazan i isto tako značajan u celom procesu obrazovanja je i učitelj, tj. nastavnik, bez kojeg, kao dobrog pedagoga i metodičara, nema unapređenja obrazovanja. Ukazujem na to da se mora povesti računa i ne pretvarati prosvetne radnike u administrativne, već kako unapređujemo kvalitet udžbenika, tako moramo i voditi računa o profesionalnom unapređivanju nastavnog kadra, koji je direktno povezan sa udžbenikom kao prenosilac znanja i veza između udžbenika i učenika, kao i uvažavanje i poštovanje njihove ličnosti i profesionalnog statusa, jer su nosioci najvećeg tereta, kako u procesu obrazovanja, tako i u izgradnji društveno odgovornih ljudi koji su nosioci budućnosti i društvenog uređenja. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Topić.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Imamo tri zakona iz Ministarstva prosvete, Zakon o udžbenicima, zakon koji se bavi otpuštanjem prosvetnih radnika ili njihovim odlaskom u penziju, i treći zakon se bavi ispitima, odnosno definicijom koliko ispitnih rokova treba da bude na fakultetima.
Dobili smo novi Zakon o udžbenicima. Prošlo je, mislim, dva meseca od onog neuspešnog pokušaja sa onim prethodnim tekstom i nesumnjivo je da se ovaj tekst razlikuje. Moje pitanje je zašto se razlikuje? Zašto je onaj odličan zakon, kako ste ga i vi branili u javnosti i kako ga je branila skupštinska većina kada ih je bilo više od 16, koliko ih je sada ovde, zašto je taj zakon povučen? Zašto smo dobili novi zakon? Ko je tu pobedio? Da li je tu pobedio kvalitet novog zakona ili je tu pobedio neki pritisak? Tu su se desile jako ružne stvari. Gospođa Lužanin je rekla da ima pretnje. Gospodin Šuvakov je dobio batine. Da li to ima nekakve veze sa novim tekstom zakona? Za koga je pisan ovaj tekst zakona, za učenike ili za izdavače? Šta je cilj ovog Predloga zakona o udžbenicima, kvalitet ili podela profita? To su sve pitanja na koja nismo dobili odgovore.
Dali ste u tom Predlogu zakona u obrazloženju i onom delu iza šemu korupcije, kako izdavači mogu da korumpiraju prosvetne radnike. Da li tvrdite da se to dešava ili samo sumnjate? Ako tvrdite, dajte da vidimo ko je u zatvoru zbog toga što je korumpiran i dajte nam argumente zašto je to sada nemoguće po novom zakonu. Agencija za borbu protiv korupcije tvrdi suprotno, da je ovaj zakon dobra osnova za širenje korupcije. Dali ste šemu kako se korumpiraju nastavnici, kako se korumpiraju ministri. Da li postoji ta šema? To bi bilo interesantno da vidimo.
Zakon koji se bavi prestankom radnog odnosa prosvetnih radnika je, koliko sam shvatio, isto zakon koji, koliko sam video, ima jedan član, je li tako, i taj član glasi: „Briše se“, koliko sam shvatio. Eto, i iz Ministarstva prosvete dolaze takvi zakonski predlozi gde piše – briše se, tako da kolege koje na jedan čudan način reaguju na naše predloge amandmana kada pišemo briše se, evo, imaju još jedan dokaz da je to civilizovano, pristojno.
U odnosu na tu temu mogu samo da vam kažem da je tužna zemlja, da je tužno društvo, da je tužna država u kojoj su prosvetni radnici višak, a u kojoj policija ima manjak zaposlenih. Siguran sam da većina zna da u policiji fali stalno hiljadu, dve hiljade policajaca. U Beogradu već decenijama fali hiljadu policajaca. Ponavljam, tužna je država u kojoj nema potrebe za prosvetnim radnicima, a ima potrebe za viškom policajaca.
Konačno, imamo i taj deo oko ispita. Mislim da je to loše rešenje. To nije demokratija, to nije tržište, to je bežanje od odgovornosti. Znači, država propisuje koliko ispitnih rokova treba da bude. U našem amandmanu smo se opredelili za pet ispitnih rokova i imaćete u obrazloženju naše argumente zašto. To da svaki fakultet može da ima ispitnih rokova koliko god hoćete, pa tako ćemo onda imati neverovatno veliko interesovanje za studiranje, posebno u trećem dobu, posebno u političkim strankama, posebno u kandidatima za visoke državne funkcije. Imaćete fakultete gde se uči i fakultete gde se polaže svaki drugi dan. Mislim da to nije dobro.