Živkoviću, ja vas molim.

Želim da objasnim kolegi.

Ne morate na takav način da objašnjavate. Ja vas molim da doprinesete da ova rasprava ne ode u pogrešnom pravcu.

Zato je i dalje potpuno nejasno šta je trebalo uvaženom profesoru da to kaže. Da li je to jedno ustaljeno licemerje kome nije samo on sklon, da ide okolo i da tapše po ramenu poslanike opozicije kad kažu nešto što on misli o svojim kolegama ili to ima veze sa stanjem u poslovanju više škole na kojoj on predaje ili to možda to ima veze sa izvesnim brojem zaposlenih u toj školi koji imaju nekakve veze sa kolegom profesorom poslanikom.
Žao mi je što je čovek za koga sam bio siguran da je greškom u SNS potvrdio da nije greškom u SNS.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović, replika. Izvolite.

Što se tiče sada ove opaske kolege Živkovića, ne vidim šta Beogradska poslovna škola ima sa ovim. Ja radim na Beogradskoj poslovnoj školi. Tamo su moje kolege koji su uglavnom ljudi na mestu, a poslovanje Beogradske poslovne škole je podložno svim proverama, a ko je za to zadužen neka proverava. Ja ne vidim da ima išta loše u tome.

Zahvaljujem se.
Reč ima dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Čisto zbog one ponovljene opaske o, kako beše, naprednjačkoj većini. Pretpostavljam da se odnosilo na narodne poslanike SNS, ako je to želeo da kaže onaj ko je to rekao, da ona prati. Da budemo do kraja precizni, ona se slaže sa stavom koji je izneo ministar, istina, nekoliko puta, a vezano za neke predloge nekih zakona koji su stigli ovde od strane onoga ko je repliku ponovo izazvao, verovatno rešen da se time bavi.
Dakle, slažemo se. Zašto? Rekli smo više puta. Ako zaista moramo da to govorimo ponovo, ponovićemo, nije sporno, ali da razmislimo svi zajedno, koliko nam odgovara, koliko nam ide u prilog da se bavimo ponovljenim raspravama o nečemu što zaista ne zaslužuje neko dodatno vreme. Razmenili smo mi reči o ovome dovoljan broj puta, jesmo. Mislim da smo se čak i razumeli oko toga da li jeste ili nije neophodno, odnosno da li već postoje ili ne postoje mehanizmi u našem zakonu koji bi trebalo da posluže u svrhu onoga što se tobož predlaže tim nekim predlozima, a ti neki predlozi su, i to smo rekli već dovoljan broj puta, jednostavno loši. Loši. Ako bismo i zanemarili to što su loši, suočili bismo se sa činjenicom da su suvišni, i sve se to jako dobro razume, ali, eto, nažalost, izgleda da je mogućnost da se odoli prilici da se bude u krupnom kadru ipak iznad svega.
Za onaj podatak da je podnet 31 amandman, hvala, primljeno k znanju, što se kaže, notirano. Za reči da jedva čekamo raspravu, možda čak i delimo taj utisak.

Vreme.

Još jedna rečenica, gospodine predsedavajući.