Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Udovički, poštovane gošće i gosti, poštovana predsednice Narodne skupštine, smatram da sadržina ovoga zakona i sadržina naših amandmana zaslužuje najveću našu pažnju danas. Mi smo predložili, poštovana gospodo, da ovaj predlog za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih važi i za sistem javnih preduzeća.
Još jednom ovde da kažem, zato što ja mislim da nema nijedne osobe ovde koja nije saglasna sa nama u oceni da u javnim preduzećima ima najviše stranački dovedenih ljudi koji su nezasluženo dobili poslove, da zbog toga imamo veliki broj ljudi koji su stručni, a nemaju priliku da se zaposle, poštovana gospodo.
Ministarka Udovički, a čini mi se da će i ova većina ovde da sledi taj pristup, neće da napravi izmenu takvog stanja, nego se šta radi? Gospođo Udovički, neprihvatanjem našeg predloga, našeg amandmana, vi učvršćujete partokratiju. Poštovana gospodo, ako se učvršćuje partokratija, to onda znači da nema ovde govora o reformama, da ne može ova Vlada da se legitimiše kao reformska vlada, koja hoće u Evropu, koja se drži vladavine prava. Nema reformi ako imamo, gospođo Udovički, kontinuitet lošeg. U ovom slučaju, kontinuitet lošeg znači da ljudi koji su zaslužili ma ne mogu ni da priđu toj mogućnosti da konkurišu za posao, a stranačke vojske i dalje dobijaju najveće šanse. Pa, je li to ono što građani Srbije treba da dobiju, predlozima zakona o kojima raspravljamo ovde?