Hvala. Govorili ste minutu duže.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, pa, evo ja drugi dan već slušam izlaganja i opravdanja zašto državna imovina koja je u zakupu treba da ide na prodaju po procenjenoj vrednosti bez licitacije i to samo onima koji imaju diskreciono pravo koji su tu državnu imovinu zakupili i nikako ne mogu da se otmem utisku da je ovo jedan u nizu zakona koji je pisan za nekoga, jer ovaj zakon ima rok, poštovani građani da svi ti ljudi koji su u zakupci imaju mogućnost 30 dana da se prijave, inače, verovatno sudeći po zakonu, posle toga gube to pravo.
Ja pitam, gospodine ministre, zbog čega ste vi odbili naš amandman naše poslaničke grupe koji su uvažene kolege Senić i Branka podneli ako je sve to što vi kažete tačno? Ono što ste vi do sada uradili, niste prihvatili da se, kako kažete, oboje pare, a mi smo predložili da se te pare stave u funkciju revitalizacije srpske privrede? Mi o toj privredi pričamo. Energetska efikasnost jeste revitalizacija srpske privrede. Podsticanje poljoprivredne proizvodnje ili investicija u poljoprivredu jeste investicija srpske privrede. Non stop sa vama pričamo o investicijama, novim radnim mestima. Vi u Nišu gasite dve fabrike koje su bile, kažete, teret. U redu. Prošli put, tj. prekjuče je bila ovde priča o tome da će se ukinuti višak radnih mesta kod budžetskih korisnika. To je u Nišu da ne licitiram ja, da ne budem loše shvaćen, više stotina ljudi.
Sada pričamo o tome da se to što je državno, u redu, vaša politička odluka, imate skupštinsku većinu, da se proda, vaša je odluka. Mi kažemo hajde da se proda, ali da se proda po najvećoj ceni. Vi meni pričate o tome da je neko investirao. Nije mogao da investira bez saglasnosti vlasnika. Ne može. Bez direkcije ne može. Kako će neko to da radi. Mogu da ga isteraju odmah odatle.
Ako je umanjenje sredstava takvo što kažete taj neko je dobio umanjenje na kiriju. Svi oni koji rade u gradskim upravama i koji su radili znaju kako to ide, do kog iznosa, da ne bih sada gubio vreme. I vi sada sve to pričate da je kao u redu, ali će da ostane kako smo mi rekli. Pa to nije domaćinsko ponašanje. To nije ekonomski. To nije razvojno. Ne znam koji izraz da upotrebim da me lepo shvatite.
Razumem i skupštinsku većinu. Sve vreme ona ovde autoritet ministara i Vlade prihvata kao istinu i glasa to što vi donesete i to nije problem. To je vaša politička odluka i normalno, kao što smo se dogovorili, o tome će se odlučivati na dan izbora kada bude došlo do izbora. A vama treba da bude ljudi istina i pravo to što će vas voditi kroz glasanje.
Ovakav zakon vi ćete doneti, ali ovaj zakon nikome sreću neće doneti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Dva argumenta zbog čega ne treba prihvatiti ovaj amandman.
Hajde da posmatramo to na jedan praktičan način. Imamo pravno ili fizičko lice koje je zakupac stana ili poslovnog prostora. To pravno ili fizičko lice je u prethodnim mesecima izvršilo investiciono ulaganje u tu nekretninu od nekoliko hiljada ili nekoliko desetina hiljada evra uz saglasnost naravno Direkcije za imovinu.
Sada će se javnim nadmetanjem pojaviti neko treće pravno ili fizičko lice koje će izlicitirati veću vrednost. Šta ćemo sa sredstvima koje je zakupac uložio u tu nekretninu? Šta ćemo sa tim? Da li će na način što će se prihvatanjem ovakvog amandmana ući u seriju sudskih postupaka i dokazivanja i troška na teret države Srbije ili ćemo verovati na reč ili ćemo smanjivati to na osnovu vremena boravka u tim nekretninama i u tom poslovnom prostoru? Zakukuljeno i zamumuljeno.
Sa druge strane, kada slušam neke kolege koji se tako zdušno zalažu da ne treba verovati Vladi na reč, kako reče malopre jedan kolega, a sa druge strane, drugi kolega koji kaže – ma licitacija je majka Mara, a zašto ta dva argumenta niste koristili onda kada su vlade koje ste vi podržavali prodavali šećerane bez licitacije za jedan evro? Šta mislite da smo tada ubrali sredstva koliko su te šećerane stvarno vredele? Pa šta mislite koliko bi toga bilo za energetsku efikasnost? Šta mislite koliko bi podsticaja za poljoprivredu bilo? Pa šta mislite koliko bi tada bilo i za poljoprivredna gazdinstva i za sve ono za šta sada tražite od ove muke i ovo malo sredstava, što mislite da će pokrenuti ne znam ti ni ja šta?
Zašto tada niste lupili šakom od sto i rekli – hoćemo licitaciju, ne verujemo tada Vladi, ne verujemo tada ljudima koji su takve stvari protežirali i propagirali? Zašto tada niste tražili licitaciju? Pa, možda bi se dobila dva evra, možda tri, a možda bi moj kolega Jovičić ponudio pet, nema više. Ali, to je više nego ovoliko koliko je dobijeno. Da li je pitan parlament za to? Nije. Da li je pitan bilo ko? Nije. Ali, tada ste verovali Vladi na časnu reč. Rekla Vlada časnu reč i to je zacementirano. E, sada je druga Vlada koju mi ne podržavamo i njima ne možemo da verujemo na časnu reč.
Znate, ti dupli aršini više govore o vama, nego o nama i o Vladi Republike Srbije. Radimo transparentno, radimo otvoreno. Radimo otvoreno prema građanima Republike Srbije, transparentno prema narodnim poslanicima, jer ovo nije stvar nikakve uredbe Vladine, nego zakona koji ćemo, nadam se, izglasati u petak, ali ipak, da bi se kvalifikovali, da bi se zabrinuli nad vladavinom prava, morate da se zabrinete nad politikom koja je vođena do 2012. godine, kada je rasprodajom naša država bila na dobrom putu da se ne zove Srbija, nego Deltalend.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.        
(Zoran Živković, s mesta: Replika!)
Kada ste pomenuti, gospodine Živkoviću, da biste dobili pravo na repliku?
(Zoran Živković, s mesta: Svaki razuman čovek u ovoj sali bi prepoznao da imam pravo na repliku.)
Ako smatrate da ste vi eksponent bivše vlasti i najvažniji u toj bivšoj vlasti, vi to možda mislite, ali ja to ne mislim, tako da vas nisam tu prepoznao, niti…
(Zoran Živković, s mesta: Ako počnete da mislite…)
Ne želim sa vama da polemišem. Nemate pravo na repliku i to je potpuno razumljivo. Niste pomenuti.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićeviću, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Vujoviću i poštovane gošće iz Ministarstva, vidim da su ovi momci otišli, ostavili su vas same ovde, uz ministra Vujovića, naravno, i poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, koji, ja još nisam počeo da obrazlažem, a već se sprema gospodin Bečić da isključi mikrofon. Gospodine Bečiću, malopre ste povredili član 104. Poslovnika Narodne skupštine, koji definiše pravo jednog ili više narodnih poslanika na repliku narodnom poslaniku koji je pre toga govorio. Malopre je govorio gospodin Babić. Reagovao je na više intervencija koje je ovde malopre saopštio gospodin Živković, kao i na nekoliko intervencija koje sam ja imao povodom strašnog ataka na vladavinu prava koju Vlada vrši predlaganjem ovakvog zakona.
Gospodine Bečiću, ja mislim da je vaša obaveza da gospodinu Živkoviću na prvom mestu, a onda i meni, date pravo na repliku narodnom poslaniku gospodinu Zoranu Babiću, kako bismo mi objasnili da je gospodin Babić pogrešno interpretirao delove ili naše nastupe u celosti, ili da gospodin Babić, poštovani gospodine Bečiću, nije na odgovarajući način, kako smo mi hteli da objasnimo, razumeo kako to Vlada ruši princip vladavine prava, atakuje na vladavinu prava obrazlaganjem sadržine ovakvog predloga zakona…

Gospodine Pavićeviću…

Evo, ne možete da izdržite, gospodine Bečiću, a da me ne prekinete… (Isključen mikrofon.) 

Gospodine Pavićević, može jedna molba, da pročitate zadnji stav? Da li možete da pročitate zadnji stav?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ako mi uključite mikrofon.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, gospodine Bečiću, poštovani ministre Vujoviću i uvažene gošće iz Ministarstva…