Ja bih vas samo zamolio da se ne spominjete međusobno.

Nema potrebe za nervozom.

Molim vas gospodine Babiću da ne utiče na vas dobacivanje gospodina Veselinovića.

Naravno. Znate, kada o nekim stvarima govorite u Narodnoj skupštini i kada to što govorite i političke stavove koje iznesete ne prati ni jedan jedini dokaz, nijedna jedina činjenica, nijedan jedini pokazatelj, šta se onda to zove. Kako nazvati tako nešto? Kako nazvati?

Sa druge strane sve što su izneli narodni poslanici, narodne poslanice SNS imaju svoj dokaz i enpiriji. Nadam se da podnosilac amandmana zna šta je. značajni pomaci su ostvareni u transparentnosti javnih nabavki. Na portalu u 2014. godini objavljeno je oko 60.000 ugovora o javnim nabavkama. U poređenju sa 2012. godinom, tom godinom tako sjajnog Zakona o javnim nabavkama, tako dobrog odnosa prema javnim finansijama, objavljeno je u 2012. godini 20.000. Pa, šta je transparentnije, 60.000 ugovora o javnim nabavkama 2014. godine ili tri puta manje ugovora koliko je objavljeno 2012. godine. Gde je ta transparentnost kojom se dičite? Jel tu transparentnost tražite od nas.

Da li su građani Republike Srbije mogli da vide gde nestaju i šta se radi sa njihovim finansijama i sa njihovim sredstvima? Da li su mogli da vide ugovore koji su, a četvrtina ugovora je nastala u pregovaračkom procesu.

Dođe ponuđač kod direktora ili predsednika opštine ili ne znam ti koga, dobar dan – dobar dan, mene su iz Krunske ulice poslali, došli da ja tu napravim ugovor, nema veze koliko i kako, platićete naravno, poznajem ovog, onog ministra, ne mora da se objavi na portalu, ne mora da se objavi taj ugovor i to je to.

Da li je to transparentnost na koju se pozivate? Dvadeset hiljada ugovora je objavljeno u 2012. godini, spram 60.000 ugovora koliko je objavljeno u 2014. godini. Tri puta više. Ne za tri ugovora, ne za 30%, tri puta više ugovora je objavljeno, tri puta je transparentnije nego što ste to vi radili. Na koju onda transparentnost nas optužujete? Za šta nas onda optužujete? Zbog toga treba razlikovati govore koji su iz čiste političke ljubomore, iz čiste političke mržnje.

Ponoviću zato što tako i jeste. Bez ijednog empirijskog podatka, bez i jedne činjenice, kreativne u omalovažavanju, u vređanju, ali to više govori o njima koji vređaju, nego o nama što trpimo te uvrede i trpećemo ih do kraja i dalje ćemo se pod takvim pritiskom i takvim uvredama i dalje boriti.

Boriti i za one ljude poput vas i za one ljude koji vas podržavaju, zato što su to građani Republike Srbije, zato što volimo našu državu i zato što želimo da gradimo stabilnu i bezbednu Srbiju, bezbedno i stabilno društvo, u kojem će svi građani biti zadovoljni.

Ali, na način i u ovakvoj političkoj komunikaciji je to mnogo teže, gde će se dva minuta koristiti i predavati amandmani da bi se dobilo na vremenu, da bi se neko vređao, da neko ne lupa, Znate ja dolazim iz jednog turističkog mesta koje je poznato po dobrim ugostiteljima…

Gospodine Babiću, molim vas vratite se na amandman.

… pa i dobrim ugostiteljima se desi da mu padne čaša, a kamoli ne ovom momku koji je malopre pala čaša, koji je došao na posao pre nego svako od nas ovde i treba poštovati te ljude koji nas prate i treba poštovati i ove ljude koji rade u tehničkim službama, a ne omalovažavati i vređati.

Treba poštovati i ove žene koje će ući posle nas da spreme ovu salu i da nam je pripreme da nas sačeka čista i spremna sutra i one ljude koji rade na obezbeđenju. Treba poštovati ljude u Srbiji, a ne sa omalovažavanjem se odnositi prema njima, kao što smo videli malopre.

Zakon koji je pred nama i koji ćemo usvojiti u naredna dva dana, siguran sam, donosi dodatnu transparentnost. Transparentnost koja je već tri puta bolja nego 2012. godine i zbog toga mislim i zbog ove argumentacije koja je vrlo tačna i potkrepljena empirijom, ne treba prihvatiti ovaj amandman kolege Veselinovića.

Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovani ministre Vujoviću i poštovane gošće i gosti iz ministarstva. Malopre je povređen član 106. Poslovnika Narodne skupštine, gospodine Bečiću, koji definiše da je govornik dužan da govori o tački dnevnog reda.

Vi ste tokom sednice danas, gospodine Bečiću, redovno, nas iz opozicije upozoravali da ako jednom rečju ili dve malo izađemo iz onoga što je tema dnevnog reda, odmah nas upozorite i kažete – molim vas da govorite o tački dnevnog reda.

Gospodin Babić je gospodine Bečiću, pet minuta sada govorio o svemu mogućem, osim o onome, gospodine Bečiću, što je tačka dnevnog reda, a to je amandman koji smo u istovetnom tekstu podneli narodni poslanik Janko Veselinović, narodni poslanik Zoran Živković i ja.

Vi ste dozvolili da narodni poslanik Zoran Babić govori izvan onoga što je tačka dnevnog reda. Ni jednom ga gospodine Bečiću niste ni upozorili da mu kažete, gospodine Babiću, upozoravao sam narodne poslanike iz opozicije danas tokom sednice da ne izlaze iz okvira tačke dnevnog reda, a vi sada stalno, u svakoj rečenici, zašto to ne radite gospodine Bečiću?

Evo, molim vas da mi objasnite, ja sam video da ste vi pratili govor gospodina Babića, slušali ste, pažljivo ste slušali, primetili ste gospodine Bečiću, da gospodin Babić ne govori o tački dnevnog reda.

Ja vas molim da objasnite svima nama ovde sada zašto niste prekinuli makar jednom gospodina Babića i upozorili ga, kao što nas upozoravate, nekada i bez osnova nas, da treba da govori o tački dnevnog reda.

Ako možete samo to da nam objasnite.

Ja ću upravo u jednoj rečenici to pokušati da objasnim.

Ja sam, gospodine Pavićeviću, ali voleo bih da se ovo stvarno shvati pozitivno, veoma prijatno iznenađen sa jednim vašim kolegom koji je danas veliki deo vremena govorio o temi, a gospodin Babić sada, u svom izlaganju je više govorio o … molim vas dozvolite, ja sam vas slušao, je više govorio o temi nego što ste vi za ceo dan.

Gospodine Pavićeviću, samo vi. Obraćam se vama, a opet sam rekao da sam prijatno iznenađen vašim kolegom koji je danas veliki deo vremena govorio o temi.

Takođe, gospodine Pavićeviću, radi istine, gospodin Babić, kada je govorio u svom izlaganju pominjao je sve ovo što ja vidim sada u tekstu Predloga zakona, i o sporazumima i o ostalim odredbama ovog amandmana.

U jednom trenutku jeste malo krenuo van teme, ja sam ga istog trenutka opomenuo, jednom pa drugi put. I on je završio sa argumentima zbog čega smatra da ovaj amandman ne treba biti prihvaćen.

Tako da, gospodine Pavićeviću, ne bi voleo da se ovim uvredite, ali smatram da je gospodin Babić sada u svom izlaganju, govorio mnogo više nego što vi za veliki broj amandmana danas ste izgovorili. Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.

Da li želite da se Skupština izjasni?(Da)

Nema problema, u danu za glasanje će se Skupština izjasniti.

Zahvaljujem se.

Gospodine Veselinoviću, pomenuto je vaše ime i prezime. Izvolite.

Evo nekoliko stvari.

Gospodin Babić je govorio o empiriji. Ja znam šta je empirija, pretpostavljam da zna i gospodin Babić, to je iskustveno osećanje. On je rekao da su neki ponuđači išli kod predsednika opština, rekli su dobar dan – dobar dan, ja želim da dobijem taj i taj posao, i da su neki predsednici opština pristajali na to.

To je empirija jedan.

Empirija dva moja jeste da neki ponuđači ne idu čak ni kod predsednika opština ni gradonačelnika, već kod braće pojedinih funkcionera, visokih funkcionera, stranke kojoj pripada gospodin Babić i kažu dobar dan – dobar dan brate. Brate da li bih ja mogao da dobijem ovaj posao – brate može, to košta toliko i toliko. To je jedna stvar.

Druga stvar, kada je u pitanju ljubav prema Srbiji, gospodine Babiću, ja ne sumnjam da vi volite Srbiju i …