U redu, to ću onda u sledećem amandmanu na član 2. Predloga zakona, jer su mi istakla dva minuta, jedino ako nemam pet minuta.

Nemate. To je zajednička rasprava. Ne znate Poslovnik.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. gde sam želeo da izmenim dva stava u ovom članu broj dva zakona. Želeo sam da uskladim termine, jer izvršen je bukvalan prevod sa engleskog jezika  gde se umesto „trgovinske delatnosti“ navodi „trgovinski karakter“ neke kompanije. To ne postoji u postojećeg zakonodavstvu. Postoji trgovinska delatnost, a ne postoji trgovinski karakter nekog preduzeća. To nigde nisam našao u pozitivnim zakonskim propisima i iz tog razloga sam predložio drugačije definisanje ovog stava.
Druga izmena se odnosi na one, mislim da je malo važnija, zašto je Vlada izbegla ovim predlogom da zajedno sa Upravom za javne nabavke definiše kompletan spisak ponuđača?
Dakle, zašto Vlada ne želi, ili se ograđuje od toga, da spisak ponuđača koji se postavlja na sajtu Uprave za javne nabavke se u potpunosti definiše precizno, da bez dileme svaki direktor i svako ko je na izvršilačkom radnom mestu kod naručilaca znaju da je taj naručilac neko ko mora u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama da sprovodi javne nabavke i da se na njega odnosi ovaj zakon?
Zašto je to moglo u prethodnom predlogu zakona, a u ovom ne treba da bude? Zašto omogućavamo, odnosno dovodimo u dilemu one koji vode javna preduzeća i ustanove? Da li se na njih odnosi ovaj predlog zakona ili ne?
Predložio sam da Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija i Uprave za javne nabavke utvrđuje spisak naručilaca iz 1. i iz 2. stava, jer ne vidim zašto je to činila kod prethodnog zakona, a zašto to predstavlja smetnju postojećim.
Smatram da je čak to jedna dobra stvar, da se nedvosmisleno utvrdi koja pravna lica su obavezna da sprovode zakon, odnosno da vrše nabavke po ovom predlogu zakona. Ne vidim zašto je odbijen ovaj predlog i zašto ovaj predlog ne može da bude prihvaćen.
Što se tiče trgovačkog karaktera i industrijskog, to stoji u Direktivi Evropske komisije 24/2014 ali u našem zakonodavstvu ne postoji i treba da se prilagodi našem zakonodavstvu gde jasno kaže da postoji trgovinska ili proizvodna delatnost, odnosno industrijska. To je nešto što treba ispraviti.
Ova druga stvar mislim da je, gospodine ministre, daleko prihvatljivije da Vlada utvrdi definitivan spisak pravnih lica koja su obavezna da sprovode Zakon o javnim nabavkama. Zaista je nejasno zašto se Vlada ograđuje od lica iz stava 2. Mislim da ne treba da bude dileme i da mora da se napravi potpun spisak naručilaca koji sprovode javne nabavke. Hvala.

Na član 1. amandman su zajedno podneli poslanici Jovan Marković, Balša Božović, Gordana Čomić, Aleksandra Jerkov i Jovana Jovanović.
Da li neko želi reč?
Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su poslanik Janko Veselinović i zajedno poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre Vujoviću i naravno uvažene gošće i gosti iz Ministarstva, mi narodni poslanici Nove stranke podneli smo amandman, u tekstu briše se i na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama i tim povodom, poštovani gosti, pre svega, ali i dame i gospodo narodni poslanici, želim da saopštim dve stvari.
Jedno je – imamo jedan veliki razlog zbog koga smo, mislim nekoliko ih je, ali jedan veliki zbog kojeg smo podneli ovoliki broj amandmana, onoliko koliko ima i članova na ovaj Predlog zakona.
Naime, Predlog zakona je stigao u Skupštinu 25. jula. Predlog zakona čine 92 člana kojima se menja postojeći Zakon o javnim nabavkama. Uz ova 92 člana kojima se menja Zakon o javnim nabavkama, uz saziv za dnevni red ove sednice kao objedinjena rasprava dodato je još osam predloga zakona, što znači da su narodni poslanici ne samo mi opozicioni narodni poslanici ovde, nego ja verujem i većina narodnih poslanika koji su u političkim strankama, koji čine ovde većinu nisu imali vremena, siguran sam, dovoljno da ozbiljno, posvećeno, analiziraju svaki od ovih tekstova. Mi smo se onda pitali kako je to moguće da Vlada u tako kratkom periodu šalje toliko predloga zakona da se to usvaja i naša je pretpostavka da je Vlada htela da se mimo najozbiljnije moguće rasprave usvoje neki predlozi zakona.
Na taj način Vlada pokušava da ponizi zakonodavno telo i mi smo amandmanima – briše se reagovali na takvu neprimerenu praksu, poštovana gospodo narodni poslanici i uvek ćemo da reagujemo.

Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici Biljana Hasanović Korać i Aleksandar Senić.
Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici Jovan Marković, Balša Božović, Gordana Čomić, Aleksandra Jerkov i Jovana Jovanović.
Da li neko želi reč?
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandmane, u istovetnom tekstu, su podneli poslani Janko Veselinović i poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima Ivan Jovanović.

Javio sam se za prethodni amandman. Nisam stigao da pritisnem taster. Prethodni amandman pročitali ste.

Prošli smo. Žao mi je. Nemojte vikati samo.
Dobio je reč Zoran Živković po amandmanu na koji smo došli na red.
Nemam privilegiju da budem na hodniku ili u poslaničkom klubu pa da spremam jednu tačku. Izvinite.

Nijedna od opstrukcija koju primenjujete neće sprečiti našu pravednu borbu za očuvanjem vladavine prava tržišne ekonomije i minimuma digniteta ove institucije.
Ko tebe hitnim postupkom, ti njega amandmanom briše se. To piše i u Bibliji, možda ne ovoj pravoj, ali u Bibliji parlamentarizma sigurno piše i mislim da je sramota, i u Kuranu, ako treba i u Kuranu…

Poslaniče, hoćete li o amandmanu, molim vas?