Malo je dva minuta, gospodine Bečiću, na pravo na repliku da se iznesu sve stvari, i ovi romani, romani podataka i dokaza za mutne i smutne radnje do 2012. godine u režiji Demokratske stranke.
Podigli smo nivo i iznos za vrednost malih nabavki, da se nikada više ne desi situacija da se preduzeću „DG kompani“ d.o.o. iz Subotice, čiji su vlasnici, zamislite, otac i brat, čiji je otac vlasnik, a direktor brat bivšeg ministra životne sredine i rudarstva Olivera Dulića, dobilo u avgustu 2010. godine posao sanacije deponije u Subotici, čija je vrednost 47 miliona dinara. Petnaest meseci se pokušavalo da se dobiju podaci kako je to „DG kompani“, firma u vlasništvu oca i brata bivšeg ministra, ali Javno komunalno preduzeće „Čistoća i zelenilo“ iz Subotice, kršeći zakon, odbija da dostavi tražene informacije. Uglavnom tenderska dokumentacija i ugovor je potpisan sa firmom „DG kompani“, 47 miliona u kasu Demokratske stranke.
Bezbednosno-informativna agencija, ovo govorim da ovaj amandman ne treba prihvatiti, da se nikada više ne desi, kupila je u decembru 2011. godine nameštaj za opremanje svojih prostorija od preduzeća NITEA d.o.o. Beograd. Bez obzira što je ukupna vrednost kupljenog nameštaja 7.232.301 dinar, BIA nije raspisala javni poziv koji propisuje Zakon o javnim nabavkama, pravdajući to kao poverljivu nabavku. Poverljiva nabavka – stolice, stolovi, mobilijar, fotelje - za Bezbednosno-informativnu agenciju.
Da problem bude veći, suvlasnik i direktor preduzeća NITEA, koja je na tako volšeban način dobila posao sa Bezbednosno-informativnom agencijom, je izvesna gospođa Vesna Ječmenica, tada, sada status ne znam, verenica potpredsednika Vlade Srbije u to vreme gospodina Božidara Đelića. Znate, to su te javne nabavke u režiji Demokratske stranke. To je taj način kako se javne nabavke konzumiraju.
Pored Bezbednosno-informativne agencije, od 2007. do 2011. godine, preduzeće NITEA iz Beograda, vlasništvo gospođe Ječmenice, verenice potpredsednika Vlade tadašnje gospodina Božidara Đelića, opremalo je kancelarijskim nameštajem nekolicinu državnih organa, agencija, ustanova. Na tom poslu je inkasirala preko 40 miliona dinara. Samo u 2010. i 2011. godini, NITEA, od saradnje sa državnim organima, zaradila je nešto više od 33 miliona dinara. Od ovog preduzeća nameštaj su kupovale Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore, Agencija za lekove, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, Fond za PIO, Opština Savski venac, Akreditaciono telo, Dom omladine Beograd, Zvezdara teatar, Srpska akademija nauka i umetnosti, verovatno i „Dipos“, sa sve onim upravnim odborom sa šest plata nakon razrešenja.
Poslovi Đelićeve verenice, tender skrojen po meri, pa su se tako naručivale samo stolice određene težine, maltene da je pored raspisanog tendera stajala slika vlasnice firme koja je morala posao i da dobije.
Dalje, po tom Zakonu o javnim nabavkama u režiji Demokratske stranke, renovirano je sedište Demokratske stranke na Vračaru koje je koštalo građane Beograda i građane Srbije osam miliona dinara. Dobar deo tog novca dobila je firma „Mobilijare“, čiji je vlasnik funkcioner lokalnog odbora Demokratske stranke na Vračaru gospodin Dragan Maravić. Iako su drugi učestvovali, iako su učestvovale i druge firme, sa znatno povoljnijim i boljim ponudama, ali u režiji Demokratske stranke, u režiji takvog Zakona o javnim nabavkama, samo i isključivo „Mobilijare“ Dragana Maravića, visokog funkcionera Demokratske stranke, je mogao da dobije taj posao, a najzanimljiviji je posao da je 2010. godine, u oktobru mesecu, samo za zamenu stakala, a nisam video baš tolike desetine i stotine metara kvadratnih stakla zamenjeno na sedištu Demokratske stranke, u iznosu od 80.393 dinara.
Gospodine predsedavajući, verovatno da bi morali da zakažemo jednu posebnu sednicu pa da produžimo vreme rasprave da bi govorili o svim nepravilnostima, kada su bar male nabavke, odnosno nabavke male vrednosti u pitanju u režiji DS bivšeg režima, i starog Zakona o javnim nabavkama.
Spremni smo i gospodin Arsić, i ja, i narodni poslanici SNS da govorimo o tome. Istina, mnogo bi nam bilo lakše da DIPOS nije milion evra sagoreo kroz akcije nepotrebno kupljene akcije Politike, ali to je na teret i na štetu upravnog odbora u kojem su sedeli neki ljudi i za to postoje dokazi, ja ne pričam o nečemu za šta ne postoje dokazi, zašta ne postoje spisi koji su i deo nekih predistražnih i istražnih radnji.
