Hvala vam.

Borislav Stefanović, ponovo replika.

Ja želim da se dete svačije u Srbiji zaposli u skladu sa mogućnostima, školskom spremom, bez obzira iz koje je partije majka, otac ili bilo ko drugi. To uopšte nije tema, ali upravo sam shvatio vi ste izvukli kuglicu 21. Ovo što ste sada ispričali je upravo potvrdilo ono o čemu ja pričam.

Nikog vi niste zaposlili. Mi smo 15 godina na vlasti, dakle, toliko je naša krivica teška. Vi ste jutros došli na vlast, niste vi godinu dana uvaženi građani, oni su na vlasti 24 časa, a mi smo 200 godina na vlasti. Pošto ne znate ništa sem te arheologije, ne znate vi nikog da zaposlite sem kroz člansku kartu.

Ponavljam vam, uporno gledate nazad, a mi udaramo u banderu, kao društvo, kao država. Zašto to radite ne znam? Pitanje je vrlo jednostavno – mi smo krivi samo godinu dana kažete i mislite da vas to opravdava.

Pa to je humoristički program. Niko vam nije objasnio od vaših savetnika da to nije dobra rečenica uvaženi kolega. To nije dobra rečenica, politički nije dobra. Građani to kada vide su ogorčeni zato što vi treba da ste bolji, a ne da ste 15 puta manje gori, kako vi to ovde pričate.

Uostalom vi ste na vlasti šest godina, ako je Demokratska stranka 15 godina bila. Ta je matematika meni poznata, ja sam je uz vas naučio. Uostalom, vi ste inženjer, odlično računate. Demokratska stranka je bila 15 godina, vi šest, jednako, tačno i sve je merljivo svemirskim godinama. Hvala.

Zoran Babić.

Vidim da su građani ogorčeni, to ogorčenje pokazuju na izborima za mesne zajednice u Subotici, pa u Pančevu, pa u svim mogućim lokalnim samoupravama, pa čak i tamo gde vi niste izašli na izbore, jer niste smeli ili niko nije želeo da kalja svoje ime stavljajući se pod ime i pod slogan jedne stranke koja je odavno simbol za korupciju, kriminal i za veoma ružne stvari koje se dešavaju u našem društvu.

Draži je meni svaki moj lapsus, bilo ih je i biće, ali on nije ojadio ni jednog čoveka u Srbiji. Vaša politika, politika gde je 400.000 ljudi ostalo bez posla, politika rasprodaje naše države.

Politika pretvaranja Srbije u „Delta lend“. Politika gde su mnoge firme zatvorene. Politike gde je naše društvo stalo u svim pogledima, e ta politika je mnogo koštala, e ta ogorčenost protiv vas je nešto što ne može da se izmeri ni jednim i da se popravi nijednim ovako populističkim levičarenjem u Domu Narodne skupštine.

Hajde okrenite se oko sebe pa pogledajte bližu i dalju familiju. Znate li nekoga ko je nezaposlen, ali iskreno. Ovde u ovim klupama 99% ljudi će podići ruke da su mu neko iz porodice sa visokom stručnom spremom nezaposleni. Vi optužujete te ljude.

Možete to da predstavite bilo kakvim kuglicama, ali bolje da ne gledate u kuglice, nego pamet u glavu i da vidite šta ste uradili i da priznate tu krivicu i da menjate stvari pre nego što ćete nama spočitavati za sve, pa i za ono što vi radite.

Vreme. Zahvaljujem.

Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Branka Karavidić.

Nije tu.

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Zoltan Pek i Anamarija Viček.

Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Laslo Varga.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Balša Božović, Jovan Marković, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov i Dragan Šutanovac.

Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem gospođi Kori Udovički na tome što smo uspeli da nađemo zajednički jezik, kada je makar u pitanju ovaj amandman i smatram da je makar u jednoj meri veoma istina malo, ali makar u jednoj meri i u skladu sa našim doprinosom koji nije bio mali da ovaj zakon bude nešto manje lošiji nego što jeste. Hvala.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Branka Karavidić.

Nije tu.

Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Balša Božović, Jovan Marković, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov i Dragan Šutanovac.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se. Nažalost, ni članom 8. se ne bi mogle popraviti neke činjenice koje idu na teret jedinica lokalnih samouprava, koje je uvažena ministarka danas na Odboru za pravosuđe uvažila i ja joj se zahvaljujem u to ime, imajući u vidu činjenicu da smo i u toku načelne rasprave ukazali na neke probleme koje ja danas ne želim da ponavljam, večeras, iz jednostavnog razloga što su sa razumevanjem prihvaćene. Želim da ukažem na nešto čega se bojim da neće imati vremena za reagovanje sistemskim putem.

Kada sam ukazao da jedinice lokalnih samouprava koje imaju broj stanovnika između 50.000 i 100.000, gde se kao parametar primenjuje parametar od 11,50 zaposlenih na 1.000 stanovnika, naveo sam primer grada Užica, a to nije jedini primer u Srbiji.

Vi ste pomenuli tada i Sremsku Mitrovicu, i Loznicu i mnoge druge gradove. Skrenuo sam pažnju da bi sa ovim parametrom, 43% od ukupnog broja zaposlenih u gradu Užicu bilo manje. Sada se postavlja jedan problem koji ja želim sa vama da podelim i da vidimo otprilike na koji način će to tokom primene ovog zakona moći da se amortizuje.

Zašto, postavljam pitanje? Zbog toga što se ne zna gde će se taj zahvat od 43% učiniti i na koji način će taj zahvat od 43% u naredne tri godine omogućiti normalno funkcionisanje jedinica lokalnih samouprava.

Da li će se doći u situaciju da preti kolaps sistema koji se vezuje za servisiranje potreba građana, bez obzira da li se radi o iznošenju smeća, bez obzira da li se radi o drugim komunalnim uslugama, kao što je pranje ulica, održavanje deponije, bez obzira da li se radi o nekim drugim servisima.

Problem koji je objektivne prirode se vezuje za činjenicu, što već od same primene ovog zakona, jedinica lokalne samouprave preuzima na sebe određeni teret, a taj teret mi je mali, zbog toga što zavisi, sa jedne strane, od akta Vlade Republike Srbije, kojim će se propisati novčana masa za isplatu zarada.

Sa druge strane, Skupština grada Užica će morati da donese odluku koji je to broj zaposlenih koji će biti manji, 600, 20 i nekoliko, pet, šest, nebitno je, zaposlenih manje, je nesumnjivo jedan veliki teret za jedinicu lokalne samouprave.

Da li ćemo u ovoj godini smanjiti sa 200, pa sledeće godine 200 i sledeće 200, ne umanjuje teret. Zašto? Zbog toga što sa jedne strane dolazimo u problem na koji smo sada ukazao, a to je da će pojedina javna preduzeća, pojedine javne ustanove… Ja moram da skrenem pažnju da imamo i sistemska rešenja i u galeriji i u muzeju i u narodnom pozorištu itd. Bilo gde da ovaj zahvat od 43% započnemo rešavati dolazimo do problema.

Naravno da se broj zaposlenih mora smanjivati. Naravno da se na taj način mora izvršiti konsolidacija javnih finansija, i to je ono što SPS i poslanička grupa SPS bezrezervno podržava. Sa druge strane se postavlja pitanje kako teret relaksirati da ne dođe do drugih problema, koji će se sigurno pojaviti, kao kontra problemi koje nećemo moći da rešavamo?

Tokom trajanja javnih rasprava, rečeno je – pa. dobro zašto se vi Užičani bunite? Ako ne možete da sanirate taj problem, na bazenima ili negde drugde, onda angažujte agencije. Vi, uvažena ministarko, i te kako dobro razumete da je to samo zamagljivanje problema i multipliciranje problema.

Angažovanjem trećih lica dolazi se do tereta budžeta grada Užica, jer te koje ćemo zaposliti privatno moramo da platimo. Da li je onda jeftinije platiti agenciju, angažovati privatnike ili je jeftinije isplaćivati zarade, a zadržati onaj minimum zaposlenih koji je predviđen, sa jedne strane zakonom, a sa druge strane standardima koje moramo poštovati i, ono što je najvažnije, rešavati problem viška zaposlenih tako što se neće osećati teret u odnosu na građane.

Moram još jednom da ponovim, za ova dva dana imao sam intenzivne kontakte sa rukovodstvom grada Užica iz koga dolazim, koji kao i zaposleni ispoljavaju određenu bojazan, ne samo u Užicu, Loznici i bilo gde na drugom mestu, koji imaju isti status kao i Užice. Mi na sreću imamo gradonačelnika iz naše koalicione stranke, stožerne, koji i te kako vodi računa o uštedama, ali i to rigidno, shodno onome što Vlada radi. U ovoj situaciji je bukvalno problem takve vrste da se ja lično bojim da mi na nivou jedinice lokalne samouprave, odnosno grada bez vaše pomoći, bez vaše podrške, bez vašeg učešća u rešavanju ovog problema, nećemo sami moći da prevaziđemo.

Na kraju, da ne bih dužio, mislim da nemamo još mnogo vremena kao poslanička grupa, još jednom želim da ponovim, nije u pitanju subjektivizam mene kao narodnog poslanika, građanina grada Užica i čoveka koji te građane predstavlja, nije u pitanju subjektivizam u odnosu na probleme tog grada. U pitanju je nešto što će teretiti veliki broj građana u svim jedinicama lokalnih samouprava koji imaju sličan status.

Tako da ovim amandmanom povećavanjem parametra sa 11,50 na 12 ništa se rešava. Tako da taj amandman, bez obzira ko ga je podneo, u konkretnom slučaju ga je podnela DS, za nas i za građane Srbije ne znači apsolutno ništa. Mi moramo da tražimo druga rešenja.

Molim vas da imate u vidu da i oni kolektivni elementi, koje ste naveli, takođe, u članu 8, i to u sledećem članu, neće mnogo pomoći, jer se odnose samo na one jedinice lokalnih samouprava koji imaju od 45 do 55 hiljada stanovnika ili od 95 do, koliko se sećam, 110 hiljada stanovnika. Šta je sa ovim vakumom? Šta je sa ovom kategorijom gradova koji će doći u ovaj problem na koji ja ukazujem?

Moram biti malo ličan, najviše je strah one koji se, sa stanovišta jednog socijalnog aspekta posmatranja ovog problema, najviše i plaše, a plaše se za svoju egzistenciju, plaše se za svoj posao, plaše se za svoje porodice, jer da budemo potpuno iskreni 43% manje zaposlenih u jednom gradu nije nimalo malo, bez obzira kako to posmatrao, da li smo zapošljavali, a nismo zapošljavali.

Ja sam ukazao i na načelnoj raspravi, od 2013. do 2015. godine, grad Užice je smanjio broj zaposlenih u javnom sektoru i to za vreme ove koalicije, za nekih 70% zaposlenih je manje. To ne oslobađa, ni u kom slučaju nas ovog opterećenja koji je prisutan, ne oslobađa nas straha da će doći do jednog problema koji se bez pomoći Vlade Republike Srbije neće rešiti.

Znam da je Vlada Republike Srbije, kao građanin Užica, izlazila mnogo puta u susret i kada je u pitanju bilo vodosnabdevanje, kada nismo imali vodu, kada smo imali poplave i mnogo štošta. Ovo nije elementarna nepogoda, ovo nije prirodna katastrofa, ali je problem koji se bez pomoći i podrške vašeg ministarstva ne može rešavati.

Molim vas da ovaj problem prihvatite kao nešto što sam pokušao da vam činjenično predočim. Hteo sam samo da iznesem nešto što je argumentovano vezano za probleme koji sistemski trenutno neće moći da se reše, ako sistemski ovako ostanu, ali ako i popravimo, bez obzira da li ćemo donositi podzakonske akte kojima ćemo ovaj problem pokušati da rešimo ili uputstva o primeni ovog zakona, onda sam sigurno optimista kao i moji Užičani da izlazimo iz nečega što sada trenutno predstavlja bojazan ili strah od mogućih posledica. Puno vam hvala.

Reč ima potpredsednik Vlade.

Vrlo je važno da svi znamo da namera nije da se uradi ništa nerazumno. Želimo da unapredimo upravu, poslovanje, da povećamo racionalnost, a izuzeci kada neka brojka može da bude jako velika sa nekim drugim razlogom uvek mogu da postoje.

Postoje dve mogućnosti. Ili je visoka neracionalnost ili postoji neki drugi razlog. Najčešće to može da bude da neko mesto vrši funkcije koja druga mesta ne vrše.

U svakom slučaju, imamo vremena da to utvrdimo. Čak i kada bi bila samo neracionalnost problem, onda ne bismo očekivali i ovaj zakon ne propisuje da se na standard mora doći za tri godine. Naprotiv, važno je da se ka njemu ide i da oni koji su dalje od standarda, oni koji su neracionalniji moraju da naprave veći napor, nego oni koji su do sada bili sigurno racionalni, jer imaju mnogo manji broj zaposlenih.

Naš cilj sa ovakvim propisivanjem standarda je da ne bude sistem kosilice, već da krenemo u jedno pošteno razmatranje ko verovatno ima veći višak i u prvoj godini nećemo pogrešiti, jer se neće propisati nikome nerazumno veliki procenti smanjenja, a do druge godine, onim istraživanjima o kojima sam već govorila, doći ćemo do odgovora da li i kakvih još treba kriterijuma dodati i kakve još treba specijalne standarde razviti za posebne situacije, za različite sektore.

Nadam se da i, pre isteka trajanja ovog zakona, lokalna javna preduzeća mogu skroz da se izvuku i da idu po drugačijim propisima, jer mislim da javna preduzeća ne treba da se podvode u principu pod ovakvu vrstu regulative, ali Srbija u ovom trenutku nema bolji način da reši ovaj problem. Radimo najbolje što može, a nastavićemo da unapređujemo sistem i nećemo biti nerazumni.