… pa i dobrim ugostiteljima se desi da mu padne čaša, a kamoli ne ovom momku koji je malopre pala čaša, koji je došao na posao pre nego svako od nas ovde i treba poštovati te ljude koji nas prate i treba poštovati i ove ljude koji rade u tehničkim službama, a ne omalovažavati i vređati.

Treba poštovati i ove žene koje će ući posle nas da spreme ovu salu i da nam je pripreme da nas sačeka čista i spremna sutra i one ljude koji rade na obezbeđenju. Treba poštovati ljude u Srbiji, a ne sa omalovažavanjem se odnositi prema njima, kao što smo videli malopre.

Zakon koji je pred nama i koji ćemo usvojiti u naredna dva dana, siguran sam, donosi dodatnu transparentnost. Transparentnost koja je već tri puta bolja nego 2012. godine i zbog toga mislim i zbog ove argumentacije koja je vrlo tačna i potkrepljena empirijom, ne treba prihvatiti ovaj amandman kolege Veselinovića.

Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovani ministre Vujoviću i poštovane gošće i gosti iz ministarstva. Malopre je povređen član 106. Poslovnika Narodne skupštine, gospodine Bečiću, koji definiše da je govornik dužan da govori o tački dnevnog reda.

Vi ste tokom sednice danas, gospodine Bečiću, redovno, nas iz opozicije upozoravali da ako jednom rečju ili dve malo izađemo iz onoga što je tema dnevnog reda, odmah nas upozorite i kažete – molim vas da govorite o tački dnevnog reda.

Gospodin Babić je gospodine Bečiću, pet minuta sada govorio o svemu mogućem, osim o onome, gospodine Bečiću, što je tačka dnevnog reda, a to je amandman koji smo u istovetnom tekstu podneli narodni poslanik Janko Veselinović, narodni poslanik Zoran Živković i ja.

Vi ste dozvolili da narodni poslanik Zoran Babić govori izvan onoga što je tačka dnevnog reda. Ni jednom ga gospodine Bečiću niste ni upozorili da mu kažete, gospodine Babiću, upozoravao sam narodne poslanike iz opozicije danas tokom sednice da ne izlaze iz okvira tačke dnevnog reda, a vi sada stalno, u svakoj rečenici, zašto to ne radite gospodine Bečiću?

Evo, molim vas da mi objasnite, ja sam video da ste vi pratili govor gospodina Babića, slušali ste, pažljivo ste slušali, primetili ste gospodine Bečiću, da gospodin Babić ne govori o tački dnevnog reda.

Ja vas molim da objasnite svima nama ovde sada zašto niste prekinuli makar jednom gospodina Babića i upozorili ga, kao što nas upozoravate, nekada i bez osnova nas, da treba da govori o tački dnevnog reda.

Ako možete samo to da nam objasnite.

Ja ću upravo u jednoj rečenici to pokušati da objasnim.

Ja sam, gospodine Pavićeviću, ali voleo bih da se ovo stvarno shvati pozitivno, veoma prijatno iznenađen sa jednim vašim kolegom koji je danas veliki deo vremena govorio o temi, a gospodin Babić sada, u svom izlaganju je više govorio o … molim vas dozvolite, ja sam vas slušao, je više govorio o temi nego što ste vi za ceo dan.

Gospodine Pavićeviću, samo vi. Obraćam se vama, a opet sam rekao da sam prijatno iznenađen vašim kolegom koji je danas veliki deo vremena govorio o temi.

Takođe, gospodine Pavićeviću, radi istine, gospodin Babić, kada je govorio u svom izlaganju pominjao je sve ovo što ja vidim sada u tekstu Predloga zakona, i o sporazumima i o ostalim odredbama ovog amandmana.

U jednom trenutku jeste malo krenuo van teme, ja sam ga istog trenutka opomenuo, jednom pa drugi put. I on je završio sa argumentima zbog čega smatra da ovaj amandman ne treba biti prihvaćen.

Tako da, gospodine Pavićeviću, ne bi voleo da se ovim uvredite, ali smatram da je gospodin Babić sada u svom izlaganju, govorio mnogo više nego što vi za veliki broj amandmana danas ste izgovorili. Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.

Da li želite da se Skupština izjasni?(Da)

Nema problema, u danu za glasanje će se Skupština izjasniti.

Zahvaljujem se.

Gospodine Veselinoviću, pomenuto je vaše ime i prezime. Izvolite.

Evo nekoliko stvari.

Gospodin Babić je govorio o empiriji. Ja znam šta je empirija, pretpostavljam da zna i gospodin Babić, to je iskustveno osećanje. On je rekao da su neki ponuđači išli kod predsednika opština, rekli su dobar dan – dobar dan, ja želim da dobijem taj i taj posao, i da su neki predsednici opština pristajali na to.

To je empirija jedan.

Empirija dva moja jeste da neki ponuđači ne idu čak ni kod predsednika opština ni gradonačelnika, već kod braće pojedinih funkcionera, visokih funkcionera, stranke kojoj pripada gospodin Babić i kažu dobar dan – dobar dan brate. Brate da li bih ja mogao da dobijem ovaj posao – brate može, to košta toliko i toliko. To je jedna stvar.

Druga stvar, kada je u pitanju ljubav prema Srbiji, gospodine Babiću, ja ne sumnjam da vi volite Srbiju i …

Molim vas, gospodine Veselinoviću, nemojte se obraćati drugom narodnom poslaniku.

Gospodine Bečiću, ja smatram da gospodin Babić jako voli Srbiju i jako je zagrlio, građani jedva dišu i mole da je voli malo manje.

I s druge strane, kada je u pitanju osoblje Narodne skupštine, ja sam gospodine Bečiću, mislio da ste vi lupali stvarno, s druge strane evo neka zaposleni u Narodnoj skupštini Republike Srbije, se anketiraju i da kažu ko više ceni zaposlene u Narodnoj skupštini, da li ih ceni više Babić ili Veselinović…

Vreme.

… i neka oni kažu. Ja ću prihvatiti te rezultate.

Vreme.

Zahvaljujem, gospodine Veselinović.

Gospodine Veselinoviću, moja je greška, ali nisam hteo dalje da dižem tenziju, nisam hteo da vas opomenem, ali me strašno zabolelo kada ste opomenuli dečka koji tu radi svoj posao, opomenuli ste ga zato što mu je u trenutku ispala flaša.

Ja sam potpuno siguran, gospodine Veselinoviću, da vi vrlo dobro vidite, pogotovo sa te pozicije, i siguran sam da ste videli kad se dečko sagnuo da uzme flašu koja mu je ispala i sada ovo objašnjenje i izvinjenje na ovakav način nije potrebno. Uvek je dobro reći – jeste pogrešio sam. Izvinjavam se osobi koju sam uvredio.

Ja se u vaše ime izvinjavam još jednom konobaru koji je imao neprijatnost da ga opomenete. Zahvaljujem se.

Gospodine Babiću, izvolite, pomenuti ste.