Zbog čega bi se izvinio?

Zato što ste me uvredili?

Ja vas uvredio što sam rekao da ste vi još uvek šef poslaničke grupe.

Još uvek. Da li ste vi još uvek potpredsednik Skupštine?

Ja sam još uvek potpredsednik Skupštine, ja se ne vređam na to što ste rekli. Smatram da sam još uvek potpredsednik.

U redu. Hvala.
Dakle, molim da mi se vrati vreme.

Vi imate neke probleme na koje ja ne mogu da vam pomognem. Izvolite, nastavite.

Moji problemi se rešavaju, a vaši, ne znam da li mogu.
Ono što je sigurno je da za gospodina Kopanju treba da pitate SPS. Što se tiče pitanja oko kupovine akcija morate da pitate Vladu koja je donela odluku, a ne upravni odbor. Što se tiče korišćenja privilegija iz zakona i statuta preduzeća to isto morate zakon da pitate koji je tada bio važeći, mimo odluke upravnog odbora. A, što se tiče imovine, ona je jedino isključivo na tom mestu u ovoj državi popisana od početka do kraja i služila je za diplomatsko konzularna predstavništva, što znači da je Ministarstvo spoljnih poslova po zakonu i statutu moralo da ima predstavnika u upravnom odboru istog preduzeća, kao što mora i danas, a to proverite.
Pitao sam zašto dižete iznos malih nabavki za direktnu pogodbu i na taj način nameštate, a ne kako i na koji način i gde se oglašava. Mislim da je u redu da se oglašava na veb sajtu i tu kolega nemamo mi spor. Pitao sam zašto to radite, koji su vam motivi i na to nisam dobio odgovor. Zato što postoji opravdana sumnja da tako nešto služi da bi se stvari lakše mimo očiju javnosti mogle nameštati za onoga ko želi na taj način da dođe do para u sprezi sa izvršnom vlašću, što se dešava, nažalost svaki dan u Srbiji, u svakom javnom preduzeću koje vodite.
Ono što je sigurno da pitanje DG komapanija i ostalih firmi, uključujući i nabavku nameštaja koja se i danas sprovodi u toj istoj BIA, isto po skrivenoj proceduri, samo su neke druge kompanije sada u pitanju koje imaju vaše boje, su stvari koje morate ili da prestanete da nas kudite i klevećete, jer time onda klevećete ministra policije koji nereagujući na vaše prozivke, je saučesnik sa tim ljudima u sprovođenju krivičnog dela. Pa, ako imate nešto odnesite kod Nebojše doktora Stefanovića, pa da onda lepo čovek pokrene određene mere.

Gospodine Stefanoviću, ja vas molim, mi moramo da se vratimo na temu i da govorimo o amandmanima. Govorim vama i svim poslanicima.  Zahvaljujem se.
Vidim da ne shvatate, do momenta kada ste se vi uključili u raspravu, da ovo ipak ide u nekom pravdu koje nije uredu.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Očigledno da se mi ne razumemo, izgleda mi kao da ne pričamo istim jezikom. Ali, evo ovako, po starom zakonu koji je donela DS nije bilo nikakvih ograničenja. Nije, bilo nikakvih ograničenja i nije se uopšte znalo kome taj novac ide. To su čak i amandmanima tražili kada je bilo ovde rasprava zakona u pojedinostima, da se ponovo te odredbe vrate. E, sad, ima još jedna stvar u Zakonu o javnim nabavkama koja stoji, a to je da se aneksom ugovora može povećati vrednost radova zbog poremećaja do 5%.
Za vreme starog zakona koji mnogi ovde brane od pripadnika bivšeg režima može da se povećava aneksom ugovora do 25%, ali nigde ne postoji ograničenje da može više puta da se aneksira po 25%. Zar to nije bio izvor korupcije? Što to niste tražili da se iz zakona izbriše? Zar tih 25% nije bila neposredna pogodba naručioca javnih radova i izvođača javnih radova? Zar to nije baš bilo leglo korupcije u javnim nabavkama? Da se odbaci ponuda koja je skuplja samo za 1%, prihvati se neka koja je jeftinija za 1% , a onda se nazida aneksima do 50%?
To ne možete da branite i zašto to krijete. Takav vam je bio zakon, napravljen da se u kancelariji, da niko ne zna dogovaraju koliko će to da košta mimo Zakona o javnim nabavkama. El treba da kažem, da eto tih prvih 25%, da je bar 1% išao direktoru preduzeća koje je naručilaca javnih radova. Što je sad tolika tišina? Jeste, bio, jedan deo je išao njemu. E, to je bilo leglo korupcije, a ne ovo kada se sve vidi.