Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici Biljana Hasanović Korać i Aleksandar Senić.
Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici Jovan Marković, Balša Božović, Gordana Čomić, Aleksandra Jerkov i Jovana Jovanović.
Da li neko želi reč?
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandmane, u istovetnom tekstu, su podneli poslani Janko Veselinović i poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima Ivan Jovanović.

Javio sam se za prethodni amandman. Nisam stigao da pritisnem taster. Prethodni amandman pročitali ste.

Prošli smo. Žao mi je. Nemojte vikati samo.
Dobio je reč Zoran Živković po amandmanu na koji smo došli na red.
Nemam privilegiju da budem na hodniku ili u poslaničkom klubu pa da spremam jednu tačku. Izvinite.

Nijedna od opstrukcija koju primenjujete neće sprečiti našu pravednu borbu za očuvanjem vladavine prava tržišne ekonomije i minimuma digniteta ove institucije.
Ko tebe hitnim postupkom, ti njega amandmanom briše se. To piše i u Bibliji, možda ne ovoj pravoj, ali u Bibliji parlamentarizma sigurno piše i mislim da je sramota, i u Kuranu, ako treba i u Kuranu…

Poslaniče, hoćete li o amandmanu, molim vas?

Mogu ja o čemu hoćete, ali to neki drugi put, ali ne danas, ne o ovoj temi.

Sada ste izgubili mogućnost da govorite, a neću vas kazniti.
(Zoran Živković, s mesta: Zašto?)
Zato što ne želite da govorite o amandmanu.
(Zoran Živković, s mesta: Vi me prekidate.)
Ne, nego primenjujem Poslovnik, mora da se govori samo o tački dnevnog reda.
Na član 3. amandman …
Ne brinite ništa, ima na hiljade amandmana, tako da opstrukcije nema.
(Zoran Živković, s mesta: Tako je.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli Branka Karavidić i Blagoje Bradić.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege, ovo je jezička redakcija, suštinski jezička člana 3. gde tražimo da su članu 6. stav 2. tačka 1. i 2. reč – objektivno briše i u stavu 3. tačka 1. i 2. reč – objektivno briše.
Mišljenja smo da predmet javne nabavke ne može, govorimo o deljivim javnim nabavkama, biti subjektivno ili objektivno deljivo. On jeste deljiv ili nedeljiv i tražimo da se reč – objektivno briše jer ne postoji mogućnost subjektivnog brisanja, te vas molimo ministre još jedared da razmislite da bi ovaj zakon bio jezički ispravan.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandmane u istovetnom tekstu su podneli poslani Janko Veselinović i poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.

Nastaviću tamo gde sam stao, nema razloga da me prekidate pošto govorim o amandmanu. Uvek govorim o amandmanima i moram naravno da objasnim zašto dajemo amandman koji u suštini ima za cilj da dovede do toga da zakon ne bude usvojen, odnosno pre toga da eventualno ubedimo predlagača da povuče taj zakon i vrlo je važno koji su to razlozi koji su nas naterali na jednu takvu nepopularnu, ali nažalost jedinu moguću meru koja je odgovor na to da se zakoni koji su sistemski, koji bi trebalo da budu sadržajni budu dostavljeni poslanicima na manje od 48 sati od dana kada treba da se odluči o tome da li će podneti amandman, na manje od 48 sati od vremena kada treba da uđemo u ozbiljnu raspravu o tim.
Ovde smo u članu 4. dali potpuno novo rešenja u odnosu na Zakon o javnim nabavkama koji u obrazloženju iz 2013. godine predstavljate u obrazloženju kao fenomenalan napredak u odnosu na prethodno, kao zakon koji je čudotvorno promenio pitanje javnih nabavki, zakon koji je rešio sve probleme iz te oblasti, zakon koji je čudo jedno neviđeno, ali ipak eto novi zakon preko noći.
Ne možete da se izborite sa obaračima profesionalnim javnih nabavki.
To se rešava tako što se prvo javne nabavke, tenderi raspisuju na način koji je zakonit, koji je smislen i onda ne možete da ga oborite. Obaraju se ti profesionalci pod navodnicima. Obaraju javne nabavke samo gde su one loše posađene, gde su loše napisane, gde su stvoreni uslovi da one budu oborene.