Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović i Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Član 25. govori o uslovima u pogledu voznog parka koje treba da ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ako u vlasništvu ili u lizingu ima: 1) najmanje jedan registrovan autobus za obavljanje domaćeg vanlinijskog prevoza, 2) najmanje tri registrovana autobusa za obavljanje domaćeg linijskog prevoza, 3) najmanje dva registrovana autobusa za obavljanje međunarodnog vanlinijskog prevoza proizvedeno posle 1. oktobra 1993. godine, 4) najmanje tri registrovana autobusa za obavljanje međunarodnog linijskog prevoza proizvedena posle 1. oktobra 1993. godine. Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik može autobuse uzeti u zakup na period od najmanje šest mesec, ako ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana. Znači, ako ima najmanje jedan registrovan autobus u vlasništvu, pretpostavljam. Ugovor o zakupu iz stava 3. ovog člana mora biti overen kod organa nadležnog za overu ako je jedna od ugovornih strana fizičko lice.
Dali smo amandman na tačku 3) i 4), gde kažemo – što se tiče međunarodnog prevoza najmanje dva registrovana autobusa za obavljanje međunarodnog vanlinijskog prevoza za koje od godine proizvodnje do godine izdavanja licence za prevoz nije proteklo više od 15 godina i 4) najmanje tri registrovana autobusa za obavljanje međunarodnog linijskog prevoza za koje od godine proizvodnje do godine izdavanja licence nije proteklo više od 15 godina.
Ovo smo dali iz razloga što smatramo, mada ste vi u načelnoj raspravi rekli da su to međunarodni normativi, standardi, da ćemo ovako 25% prevoznika, ako sam ja dobro zapamtio da dovedemo u problem, jer imaju starija vozila. Ali, ako pođemo sa druge strane o bezbednosti, mada postoji i ono da pri registraciji vozila moraju da se ispune rigorozni uslovi tehničkog pregleda da bi ona bila registrovana, ali složićete se samnom, ako su mlađa vozila, ona su sigurnija i bolja za prevoz putnika. Ako imamo apriori želju i nameru da prvo gledamo korisnike usluga, a da oni koji pružaju usluge moraju da ispunjavaju rigorozne uslove da bi korisnici usluga, tj. putnici bili bezbedni u tom saobraćaju, mislim da je logično da mimo toga koje su okvirne vrednosti koje propisuje EU mi možemo da imamo zahtev da vozila budu mlađa i nije mi jasno ako ste ovde precizirali za međunarodni saobraćaj da vozila imaju po dvadeset dve, tri godine šta je sa domaćim saobraćajem? To znači da u gradskom prevozu može da se vozi sve ono što može da prođe tehnički pregled.
Ponavljam, moguće je da prođe vozilo tehnički pregled. Drugo pitanje je koje se nameće - da li mi želimo da uslovi prevoza budu kvalitetni ili idemo na to da gledamo da zadovoljimo potrebe prevoznika u pogledu investicija, ako sam se ja lepo izrazio, kod kupovine autobusa. Ja mislim da nam je cilj da podižemo standard usluga, a usluge pružaju, pošto zagovaramo tržišnu privredu oni koji mogu da konkurišu na tržištu. Rekli smo, dogovorili smo se da je prevoz putnika i robe ekonomska kategorija da nije socijalna kategorija, pa molim da još jedanput razmislite i eventualno prihvatite naš amandman. hvala.

Reč ima potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović.

Moram da ponovim nekoliko stvari iz načelne rasprave, ali i dodam još nekoliko stvari.
Kada smo stavljali ovakav član u zakon, odnosno kada smo ga predlagali i stavili godinu 1993, jeste ja sam govorila da je to naravno iz Međunarodnog sporazuma Interbus i već sada ovim članom zakona mi ćemo isključiti iz saobraćaja 25%.
Kad sa predlogom amandmana, odnosno ukoliko bi prihvatili vaš amandman mi bi isključili, mislim da ste vi to dobili u obrazloženju, mi bi isključili preko 50% od ukupnog broja autobusa u Srbiji. Znači, ukoliko bi prihvatili vaš amandman i naravno da jeste na prvom mestu bezbednost, ali naravno i uslovi privrede i druga stvar niko ne može, pogotovo autobusi, toliko je rigorozna kontrola što se tiče ispravnosti autobusa, to je u nadležnosti MUP, ali kao što znate tehnički pregled mora da se prođe i to je ono što je najvažnije da bi pričali o samoj bezbednosti.
Nisam sigurna da bi vaš amandman pomogao niti povećanoj bezbednosti, niti bi povećao mogućnost da se razvija transportna privreda u oblasti drumskog saobraćaja i nadam se da bi se tu razumeli, i ovde mi dodaju, ali ja sam to već rekla u načelnoj raspravi, da ne govorimo o tome koliko bismo onda otvorili tržište, znači, za ulaza nekih drugih stranih kompanija, ali, priznajte zašto ne bismo dozvolili da naše transportne kompanije rade ovde koliko god je to moguće, ukoliko su tehnički ispravni.
Dakle, već ovim članom zakona isključujemo 25%, prihvatanjem vašeg amandmana 50% transportnih preduzeća, odnosno autobusa bi bilo isključeno iz saobraćaja. Pedeset posto.

Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Mislim da se dobro razumemo i drago mi je što polemišemo, na ja mislim ovu vrlo bitnu temu.
Lepo ste rekli isključili bi 50% autobusa iz saobraćaja, ne bi ugasili privredna društva. Znate, ja dolazim iz privatnog sektora. Znači, ja moram u svom poslu da se prilagodim propisima koji važe u mom poslu.
Ako zakonodavac kaže da mogu autobusi da budu stari preko 20 godina normalno ja koji investiram gledaću da prođem jeftino u investiciji, jer mi je bitna eksploatacija. To je sredstvo za rad. Sredstvo za rad. Kvalitet sredstva za rad zavisi od normi koje propisujemo. Ja kažem, u redu je.
Ako želimo da imamo putnika na prvom mestu, udobnost, klimatizovan autobus, ne znam, šta god da taj posao nosi kao sastavni svoj deo, onda dajmo da tražimo da autobusi budu mlađi. Znači da će biti normalno, i jedni i drugi su tehnički ispravni, a ovi će biti savremeniji, bezbedniji, imaće vazdušne jastuke u sedištima, šta god, da je nešto što nosi savremeniji autobus i moderniji autobus, hajde da prihvatimo ovo, a to što će neko biti primoran da investira da bi se bavio poslom, pa svako od onih koji se bavi poslom mora da ispuni određene uslove i mora da investira da bi se bavio tim poslom.
Kažem, pod uslovom ako nam je u interesu putnik i ako želimo da on ima bezbedniji, lagodniji, kvalitetniji prevoz preko te firme koju koristi kod prebacivanja iz tačke A u tačku B. Zahvaljujem.

Reč ima Branka Karavidić.
Ministar je govorila po amandmanu, samo da saslušamo poslanicu.

Hvala gospođo predsednice. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Ja ću još jednom napomenuti neke činjenice iz načelne rasprave. Zaista mislim da je ovaj zakon sveobuhvatan, i zaista mislim da ovaj član prosto ne prati trend ovog zakona. pretpostavljam da je vrlo teško naći pravu meru između sigurnosti putnika i broja privrednih društava koji će se baviti transportom putnika.
Međutim, ne mogu nikako da se složim sa vama da u ovom slučaju trebamo staviti bezbednost putnika u drugi plan. Prosto ne mogu da se otmem tom utisku.
Ponavljam, zakon je sveobuhvatan, precizan, nema puno mesta primedbama. Međutim, ovo rešenje ruži ovaj zakon.
Složila bih se takođe sa kolegom Bradićem da onaj ko želi da se bavi prevozom putnika mora da bude ozbiljan, a ne bilo ko jer su u pitanju životi ljudi, je li tako, pogotovo na međunarodnim linijama, složićete se. Ne voze sto, 200 kilometara, nego voze nekoliko hiljada kilometara, te vas još jednom molim da razmislite i prihvatite ovaj naš amandman. Zahvaljujem.

Ministar, kratko, replika.

Da, vrlo kratka.
Molim vas samo da ne mešamo pitanje bezbednosti i da ne govorimo o bezbednosti u drumskom saobraćaju, da će ona biti ugrožena ukoliko je stavljena granica 1993. godine zato što se bezbednost pogotovo autobusa utvrđuje samo i isključivo i jedino na osnovu tehničkog pregleda koji je veoma, veoma strog, da ne kažem restriktivan.
Dakle, ako je nešto u ovom zakonu vrlo važno, to jeste bezbednost na prvom mestu.