Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Gospođo Mihajlović, zahvaljujem se što ste prihvatili amandmane moje uvažene koleginice Ivane Stojiljković i moje amandmane.
Ujedno bih u stilu uvaženog kolege obavestio i narodne poslanike i Narodnu skupštinu, obavestio i građane Republike Srbije, da nisam bio baš toliko vredan kao neki drugi narodni poslanici, bar ne, po brutu i po broju predatih i podnetih amandmana, ali da sam bio mnogo kvalitetniji i efikasniji.
Zato što sam u ovom desetom sazivu Narodne skupštine, do ove sednice Narodne skupštine podneo 84 amandmana, od čega je Vlada Republike Srbije prihvatila 78, što čini, dame i gospodo narodni poslanici, 92,8%. Procenata 92,8 podrške, ne moje, meni je najvažnije ono gde pripadam, a pripadam jednoj velikoj, najvećoj porodici, porodici SNS i ta je podrška SNS, ali to nije sve. Za ovu sednicu koji polako privodimo kraju, podneo sam četiri amandmana na ovaj zakonski predlog, kao i dva amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama.
Predao sam još šest amandmana i dame i gospodo narodni poslanici, svih amandmana je prihvaćeno. Tako da ja mogu da saopštim da u ovom trenutku mojim skromnim delanjem u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da sam u prethodnih godinu i nešto dana podneo 90 amandmana, a da od tih 90 amandmana je prihvaćeno 84, što znači 93,34% podrške.
To samo, dame i gospodo narodni poslanici, znači da ovakvim delanjem opozicije, za samo nekoliko dana ove sednice, podrška SNS je porasla za više od pola procenta, samo za nekoliko dana.
Sada bih naravno bio ozbiljniji. Mnogo se pričalo, gospođo Mihajlović, i pre nekoliko dana u raspravi u načelu i danas u pojedinostima. Neki ljudi su uneli, kako reče uvaženi kolega Arsić, i neke cepanke ovde, a ja ih pitam, da li su znali i da li su čuli za mesta Savinac, do pre nekoliko dana? Nisu. Da li su obišli baziliku? Nisu. Nisu ni znali da postoji.
Znali su i čuli su za hrast, siguran sam kao i svi građani i građanke Republike Srbije, siguran sam da su znali i šta je bazilika, ali da su znali da su je obilazili i da su je čuvali i negovali i onda kada su bili na vlasti, onda kada su bili predsednici vlada, pa su mogli da ograde taj hrast, pa su mogli da tu baziliku da srede, pa je ta bazilika možda mogla u tom periodu kada su bili na vlasti, a nisu znali ni gde je bazilika, ni gde je hrast, ni šta on znači.
Možda bi to do sada bila turistička atrakcija. Možda bi oni koji su projektovali put do sada i pomerili ga negde na neku drugu stranu. Ne, nisu. Ali, zbog dnevno političkih razloga slikaće se pored hrasta za koji nisu znali ni gde je, ni šta je. Slikaće se pored bazilike za koju nisu ni znali da postoji samo i isključivo zbog dnevno političkih razloga.
Čuvanje dobara, najveće dobro, dame i gospodo, i ovo je moje skromno mišljenje, najveće dobro koje mi moramo da čuvamo i da sačuvamo je život u Srbiji. Džaba nam hrast, džaba nam bazilika ako ne sačuvamo ljude, a čuvaćemo ljude samo time što ćemo im omogućiti radna mesta, što ćemo omogućiti da mogu da rade, da žive, da stvaraju svoje porodice, da vaspitavaju svoju decu, da njihova deca uče škole, da se edukuju i obrazuju, da ostanu ovde, a ne da gledaju put granica i put van granica naše zemlje.
A kako to možemo da uradimo? Samo ako našu zemlju premrežimo dobrom infrastrukturom. Da uradimo ono što radi Vlada Republike Srbije, a obavestiću vas da samo na Koridoru -10 se u ovom trenutku rade deonice od 85 i od 80 kilometara što sa drugih 138 kilometara na drugim deonicama i drugim koridorima sada iznosi skoro 300 kilometara koji se završavaju.
Tim putevima će ići ljudi..(čuje se šuštanje u sali)
Šta ćemo sada predsedavajući?

Pošto ne mogu da uključim mikrofon, dajem pauzu od pet minuta.
Izvinjavam se, molim za malo pažnje da me svi narodni poslanici čuju, pošto ne mogu da uključim mikrofon, određujem pauzu u trajanju do 13.00 časova.
(Posle pauze.)

Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici, kao i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Primili ste izveštaj nadležnih odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović i Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Jovan Marković, Balša Božović, Vesna Marjanović, Aleksandra Jerkov, Ivan Jovanović, Jovana Jovanović i Dragan Šutanovac.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović i Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Zahvaljujem.
Dakle, podneli smo amandman na član 20. koji kaže: „Licenca za prevoz izdaje se privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku, koji ispunjava uslove u pogledu poslovnog ugleda, finansijske sposobnosti, profesionalne osposobljenosti, voznog parka, vozača, stvarnog i stabilnog sedišta“.
Mi smo predložili da se pod tačkom 2) „finansijske sposobnosti“, doda „operativna i finansijska sposobnost“, a u tački 6) reč: „stabilan“ se zamenjuje rečju „stalnog“.
Amandmansko rešenje polazi od toga da nije dovoljno da prevoznik raspolaže samo finansijskom sposobnošću. Neophodno je da raspolaže i operativnom sposobnošću, da u skladu sa uobičajenim poslovnim standardima, organizuje obavljanje prevoza putnika. Operativnu sposobnost podrazumeva i znanje o propisima za prevoz putnika, posebno u međunarodnom linijskom i vanlinijskom saobraćaju, što uključuje i poznavanje međunarodnih propisa i pravila u vezi sa prevozom putnika.
U drugom delu amandmana se predstavlja ovo što smo predložili kao terminološku korekciju.

Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice gospođo Gojković, poštovana gospođo Mihajlović, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, amandman na član 21. koji smo podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja nije prihvaćen. Ja smatram da treba da bude prihvaćen i imamo jednu neobičnu situaciju i mislim da moramo nekako da je razrešimo.
Prihvaćen je amandman na član 21. koji su podneli gospodin Babić i gospođa Stojiljković, ali amandmanom gospodina Babića i gospođe Stojiljković ne popravlja se ono što je bilo nužno da se popravi. Šta je bilo nužno da se popravi?
Dakle, imamo u stavu 1. tačka 1) sve podtačke. Neophodnost izmene radi prilagođavanja odgovarajućem padežu. Na primer, ako ostane ovako kako jeste, ali i ako se prihvati amandman gospodina Babića i gospođe Stojiljković imaćemo u zakonu formulaciju sledeću: „Licu koje je radno angažovano, nije pravosnažno osuđivano“. Ne može. Znači, ne može „licu koje je pravosnažno osuđivano“, može lice.
Naš predlog je upravo taj da koristim odgovarajući padež i onda smo mi ovoj izmeni „licu“ u „lic“ prilagodili sadržinu sve četiri podtačke u okviru tačke 1. stava 1. člana 21.
Smatram, gospođo Mihajlović, da je neophodno da se prihvati ovaj amandman i ukoliko se to desi, onda bi želeo da obavestim narodne poslanike koji su prisutni ovde sada, da bi to bio 16 prihvaćeni amandman poslanika Nove stranke, od 19, koliko smo ih podneli.
Ako se ne prihvati, imamo jednu strašnu grešku u sadržini Predloga zakona u članu 21. i ne znam kako će to moći tako da ostane, čak i uz izmenu koju je predložio gospodin Babić i gospođa Stojiljković.

      Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Babić i Ivana Stojiljković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović i Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Član 22. glasi: „Uslov u pogledu finansijske sposobnosti ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ako raspolaže kapitalom i rezervama u iznosu od: 1) najmanje 9.000 evra za prvi autobus i 5.000 evra za svaki sledeći autobus u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja zahteva za izdavanje licence za međunarodni prevoz i 2) najmanje 2.000 evra za prvi autobus i 1.000 evra za svaki sledeći autobus u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja zahteva za izdavanje licence za domaći prevoz“.
Da ne bih ponavljao ono što smo pričali o drumskom prevozu, dodali smo novi član koji kaže: „Ministarstvo bliže propisuje način dokazivanja finansijske sposobnosti“, a vi ste nam odgovorili gospođo ministarka, tj. vaši saradnici – amandman se ne prihvata jer postoje verodostojna dokazana sredstva u poslovanju privrednih subjekata za utvrđivanje te činjenice, pa je stoga nepotrebno bliže propisivati način dokazivanja finansijske sposobnosti.

Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić.

Upoređujući prethodni zakon i ovaj zakon, u delu koji se odnosi na uslove za izdavanje licence, vaši argumenti u odbijanju našeg amandmana na sličan član je bilo da u Zakonu o prevozu tereta postoji u članu 7. zadnji stav koji kaže – domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik mora neprekidno ispunjavati uslove iz svih ovih tačaka.
U ovom zakonu, u zakonu koji trenutno razmatramo, takva klauzula ne postoji. Ponoviću pitanje koje je postavio moj kolega Blagoje Bradić u prethodnom izlaganju – da li su sume koje su određene kao depozit ili zalog za broj autobusa za domaći i međunarodni saobraćaj one koje se trenutno deponuju, odnosno poseduju kada se izdaje licenca i one više ne važe ili je kao što je rekla ministarka da deo tih sredstava može da se računa u autobusima?
Interesuje me šta je garant da će finansijska sposobnost jednog privrednog društva biti u kontinuitetu? Zahvaljujem.