Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Mihajlović, žao mi je što ste se sada jednim delom isključili iz ove rasprave, naravno, ja sam pokušavao malo da izađem i iz ovog okvira jezika, pravopisa, gramatike, da pomenem i neke druge teme, gospođo Mihajlović, ali gospodin Bečić to nikako ne dozvoljava.
Poštovani gospodine Bečiću, potpredsedniče Narodne skupštine, amandman na član 123. je još jedan dokaz koliko je jezik suštinski važan, poštovana gospodo. Primetio sam i tokom današnje rasprave da gospodin Bečić to ne misli, da to ne misli ni gospodin Babić, ali jeste, poštovana gospodo.
Prihvatanje ovog amandmana je znak da ljudi koji rade u Vladi bave se ovim pitanjima to takođe tako vide, jer su prihvatili ovaj amandman, poštovani gospodine Bečiću. Zamislite da je ostala rečenica koja ovako glasi – u toku važenja dozvole za linijski prevoz domaći, odnosno strani prevoznik može privremeno obustaviti ili izmeniti linijski prevoz u slučajevima zbog mera nadležnog republičkog … Pa, ne može, poštovana gospodo.
I, gospodine Bečiću, ovo nije pitanje brisanja jednog praznog slovnog mesta, ovo je pitanje čitave rečenične konstrukcije i neophodno je bilo da se tu reaguje. Onda mene čudi posebno što jedan stručnjak za te tehničke i jezičke, stilske greške u SNS, kada treba da razmatra amandmane opozicije, a to je gospodin Orlić, na isti način ne reaguje kada naiđemo na pogreške koje dolaze od ljudi koji nastupaju u ime izvršne vlasti. Umesto da gospodin Orlić radi to, on čita amandmane opozicije i tu traži neke tehničke greške. Neka radi to, ali na prvom mestu neka analizira i kontroliše rad Vlade. To što podržava nekada neku politiku Vlade i neki predlog zakona, ne treba gospodine Bečiću da ga spreči u ovom primarnom njegovom delanju. Predlažem, da se malo razmisli o tome. Hvala.