Reč ima narodni poslanik Branka Karavdidić.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, samo jednu rečenicu.
Tehnički pregled jeste bitna stvar i svi prevoznici, odnosno sva vozila prolaze tehnički pregled, ali ne možete da me ubedite nikako da je sigurnije i tehnički ispravnije vozilo koje ima 22 godine starosti od onoga koje ima 15 godina. Koja je verovatnoća da vozilo od 15 godina starosti bude neispravnije u odnosu na ovo drugo?

Hvala.
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Jovan Marković, Balša Božović, Vesna Marjanović, Aleksandra Jerkov, Ivan Jovanović, Jovana Jovanović i Dragan Šutanovac.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 26. amandman su zajedno podneli poslanici Aleksandar Senić, Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović i Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Član 26. kaže - Uslove u pogledu vozača ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ako ima u radnom odnosu broj vozača koji nije manji od broja autobusa unetih u pismeni zahtev za izdavanje licence za domaći i međunarodni linijski prevoz.
Mi smo predložili, da ne čitam ceo član, da se u ovom prvom stavu reči: „nije manji“ zamenjuju rečima: „za najmanje 10% veći“. Stav bi onda glasio - Uslove u pogledu vozača ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ako ima u radnom odnosu broj vozača koji je za najmanje 10% veći od broja autobusa unetih u pismeni zahtev itd.
Smatramo da broj vozača u radnom odnosu mora biti veći od broja autobusa. Imajući u vidu ograničenja u pogledu obaveznog odmaranja vozača, smatramo nerealnim da prevoznik zapošljava samo jednog vozača po autobusu. Veći broj vozača u radno odnosu po autobusu obezbeđuje kvalitetniji i bezbedniji prevoz putnika i ovim isključujemo mogućnost da zbog neimanja vozač, godišnjeg odmora, bolovanja, šta god, prevoznik bude u situacija da tera vozače da rade preko zakonom propisanog vremena u toku dana.
Mislim da bi trebali da prihvatite naš predlog da se ima više vozača nego što ima vozila, iako je vaša priča u danu kada smo pričali u načelu bila da oni koji idu međunarodnim prevozom ispunjavaju dodatne uslove, da moraju da imaju dva vozača koji voze šest sati, pa spavaju, šta god da kaže zakon, ali i tada imamo kršenje zakona ako se neko od vozača razboli ili je na godišnjem odmoru, a prevoznik ima obavezu. Mislim da je bolje da ima više vozača nego što ima autobusa i da je naš predlog smislen.
Imajući u vidu, evo, pogledajte samo broj vozača, recimo, dok su bile državne firme prevoznici, koliko je bilo vozača, a koliko su imali autobusa. Pa, to je neko iskustvo koje bi trebali da primenimo i da ipak gledamo bezbednost, pre svega putnika, koja neće biti ugrožena i ovako, ali je sigurnija ako ima više vozača u firmi koji mogu da zamene one koji su odsutni. Hvala.

Hvala.
Inače, potrošili ste vreme od grupe, da vas obavestim.
Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović i Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, ako ga ima.
U članu 28. stav 4, inače, član 28. predviđa način na koji se dobija licenca u odnosu na Ministarstvo i u stavu 3. se kaže - Ministarstvo donosi rešenje kojim se odbija zahtev za izdavanje licence za prevoz, ako se utvrdi da podnosilac zahteva ne ispunjava uslove iz člana 20. ovog zakona, a zadnji stav ovoga člana kaže - Rešenje iz stava 2. i 3. ovoga člana je konačno.
Naša ideja je bila da se na kraju rečenice dodaju reči: „i protiv njega se može pokrenuti upravni spor“. Mi u stvari mislimo da je neophodno da zainteresovana strana koja nije zadovoljna odlukom može da pokrene upravni spor. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Jovan Marković, Balša Božović, Vesna Marjanović, Aleksandra Jerkov, Ivan Jovanović, Jovana Jovanović i Dragan Šutanovac.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Član teksta Predloga zakona na koji smo kolege i ja podneli amandman definiše šta se dešava kada dođe do promene podataka o uslovima na osnovu kojih je izdata licenca i šta su onda obaveze onog kome je licenca izdata, kao i Ministarstva.
Prvi stav tog člana u tekstu Predloga zakona glasi – Prevoznik je dužan da o promeni podataka o uslovima na osnovu kojih je izdata licenca za prevoz u roku od 15 dana od dana nastale promene obavesti Ministarstvo. Mi smo predložili da se posle reči: „od dana nastale promene“ doda zapeta i reči: „pisanim putem“, jer obaveštenje Ministarstva o promeni podataka podrazumeva nekakve sadržinski važne podatke koji će proizvesti posledice, da li će se smanjiti pravo na broj izdatih izvoda, da li će biti vraćanja licence itd.
Dakle, sva komunikacija između Ministarstva i prevoznika koji dobija licencu obavlja se, naravno, pisanim putem, ako bude elektronski, to se isto podrazumeva da je, naravno, pisanim putem, ali smo hteli samo da bude potpuno jasno da je u tih 15 dana od dana nastale promene prevozni dužan da pisanim putem obavesti Ministarstvo, da bi Ministarstvo moglo da postupa dalje po stavovima 2, 3. i 4.

Hvala.
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Jovan Marković, Balša Božović, Vesna Marjanović, Aleksandra Jerkov, Ivan Jovanović, Jovana Jovanović i Dragan Šutanovac.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Član 30. govori o tome šta se dešava ako prevoznik ima problem sa izgubljenom, ukradenom ili uništenom licencom. Dosledno smo ponovo intervenisali, zato što u ovom slučaju stav 1. člana 30. gasi – Prevoznik je dužan da izgubljenu, ukradenu ili uništenu licencu za prevoz, odnosno izvod licence oglasi nevažećom u „Službenom glasniku Republike Srbije“ u roku od osam dana od dana kada je licenca za prevoz, odnosno izvod licence izgubljen, ukraden ili uništen, kao i da u istom roku pismenim putem obavesti Ministarstvo.
Znači, u prethodnom slučaju imali smo samo da se obavesti Ministarstvo, telefonom, SMS-om, mejlom, kako on već hoće da obavesti Ministarstvo, i na koji način se to obaveštenje Ministarstvo dostavlja, a u ovom slučaju pismenim putem. Reči: „pismenim putem“ smo ispravljali nebrojeno puta u zakonima, tako da i ovde, kao i u prethodnom članu, tražimo da se u istom roku pisanim putem obavesti Ministarstvo, pošto je to jedini način. Ne možete pismenim putem obavestiti Ministarstvo, nego pisanim.
Pošto se u ovom slučaju pisanim putem, ako prihvatite amandman, obaveštava Ministarstvo o licenci koja je izgubljena, ukradena ili uništena, smatramo neophodnim da se i u prethodnom članu dodaju reči - pisanim putem da obaveštava o promeni podataka o uslovima za koje je licencu dobio, da izostavimo svaku dvoumicu oko toga kakva je komunikacija između Ministarstva i prevoznika.