Šesnaesto vanredno zasedanje, 30.07.2015.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesnaesto vanredno zasedanje

01 Broj: 06-2/342/15

4. dan rada

30.07.2015

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:15 do 19:05

  • TAGOVI

  • Šesnaesto vanredno zasedanje (2015)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (30.07.2015)
  • Zakon o prevozu tereta u drumskom saobraćaju (pretres u pojedinostima) (2015)
  • Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju (pretres u pojedinostima) (2015)
  • Dan za postavljanje poslaničkih pitanja (30.07.2015.)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Dušan Vujović

    Zahvaljujem se na dva inspirativna pitanja koja se potpuno poklapaju sa onim delom rada Ministarstva finansija, a koje se odnosi na budućnost. Mi najčešće u ovom parlamentu govorimo o prošlosti i o tekućim problemima, a ovi se sada odnose na budućnost.
    Ne ulazeći u detalje projekata koje ste pomenuli, želim da kažem da se mi nalazimo u kritičnoj fazi ponovnog pokretanja prelaska na programsko budžetiranje.
    To je započeto 2005. godine u pet ili šest ministarstava, pošto su se spajala i teško je reći koji je broj i onda je ceo taj proces zaustavljen. Mi ćemo sigurno do pristupanja EU morati da imamo kompletno programsko budžetiranje i nameravamo da ove godine napravimo iskorak u tom pravcu. A šta to znači? Da nema programskog budžetiranja, odgovor na vaše pitanje bi bio u ovoj teškoj situaciji sigurno je da para ima jako malo i da je teško naći sredstva. Ako budemo napravili iskorak prema programskom budžetiranju, onda imamo šansu da projekte posmatramo na osnovu onoga što oni nude, na osnovu efikasnosti i na osnovu sadržaja programa i ne samo to, nego na osnovu svih elemenata programa. Želimo da prevaziđemo postojeće gledanje na investicije samo u fizička sredstva, samo u infrastrukturu, samo u zgrade, želimo to da proširimo na znanje, na inovacije i sve ostale ključne stvari koje opredeljuju uspešnost tih projekata u budućnost.
    Prema tome, predlog je da idemo korak dalje od vaših ideja i da ih zajedno sa ministrom Vulinom pogledamo i da vidimo da u svetlu ocene efikasnosti tih projekata tražimo mesto u budžetu. Vi vidite da postojećih 50 milijardi na nivou republičkog budžeta, i 123 milijarde kapitalnih izdataka, očekivanih na nivou budžeta opšte države, ne uspevamo da realizujemo, delom zato što ne planiramo dovoljno dobro, delom zato što ne evidentiramo sva ulaganja na pravi način, a delom i zato što nemamo pristup koji posmatra projekte i sve elemente.
    Istovremeno imamo 3,7 milijardi neiskorišćenih sredstava za projekte i slabo korišćenje sredstava, dela tih sredstava koja su planirana budžetom 2015. godine.
    Prema tome, očekujem značajan napor, ne samo na našoj strani, nego da zajedno sa donatorima i ostalima, podignemo nivo znanja i spremnosti da se pređe na programsko budžetiranje.
    Kratko rečeno, šta to znači? To znači, gospodin Lončar je govorio o stvarima u zdravstvu. Mi trenutno u budžetu Republike kada govorimo o zdravstvu, gledamo samo opremu koja se finansira iz republičkog budžeta, uopšte ne gledamo
    ostatak, domove zdravlja, bolnice gde će to biti sprovedeno, ljude koji će na tome raditi, a to je nešto što opredeljuje i potrebu i garantuje uspeh i daje performanse koje od tih projekata očekujemo.
    Prema tome, stvar je u principu, jednostavna, a u praksi je jako teška. Moramo da prevaziđemo ograničenja između Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja i republičkog budžeta i da to posmatramo, tu sinergiju koja će nam dati ono što želimo.
    Vaše drugo pitanje, takođe je povezano sa inicijativom koja je u toku, znači, imamo već poslednja četiri meseca radnu grupu koja priprema konceptualnu osnovu u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave. Taj projekat na nivou koncepta želi da izađe sa predlogom koji će napraviti korekcije u sistemu finansiranja lokalne samouprave i staviti na jednom mestu celinu i korigovati neke stvari koje su se iz političkih razloga dogodile poslednjih pet, šest godina. O čemu se radi? Vi znate da naš sistem finansiranja lokalne samouprave ima deo ustupljenih instrumenata poreskih i deo koji su izvorni prihodi lokalne samouprave.
    Mi želimo da sistem finansiranja prepozna i fiskalni napor i potrebu ujednačavanja među opštinama, zavisno od nivoa razvoja, ali i fiskalni napor opština. Znači, želimo da kažemo da one opštine koje su uspešnije u evidentiranju, u razrezu poreza i prikupljanju poreskih prihoda, budu nagrađene većim udelom u transferima zadržavanja svojih prihoda i svemu ostalom.
    Element koji vi pominjete da uspešne opštine budu, ne samo da dobiju odgovarajući tretman, nego i da budu izvor znanja, izvor načina upravljanja budžetom, izvor načina razrezivanja i prikupljanja poreza je za mene izuzetno značajan i treba da proširi taj pristup na celinu, znači da taj kvalitet fiskalnih odnosa, između Republike i lokala budu podignuti na jedan viši nivo, da prepoznajemo i kvalitet projekata, jer ovi projekti koje opštine rade, uglavnom nisu prepoznati na pravi način.
    Prema tome, ne samo što podržavam vašu ideju, nego želim da je uklopimo i u pripremu ovog zakona i povežemo sa programskim budžetiranjem. Biću slobodan da vam se obratimo čim budemo imali nacrt ovog teksta zakona, pre nego što ga pustimo na javnu raspravu da nam date svoje sugestije kako to možemo da proširimo i konkretizujemo. Hvala lepo.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Izvolite, komentar.
    ...
    Jedinstvena Srbija

    Dragan D. Marković

    Jedinstvena Srbija
    Veoma sam zadovoljan odgovorom gospodina Vujovića.
    Samo ima dva pitanja za ministra prosvete.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Izvinjavam se, nema više pitanja, samo komentar.
    ...
    Jedinstvena Srbija

    Dragan D. Marković

    Jedinstvena Srbija
    Ne pitanja, pošto je gospodin ministar konstatovao ono što je problem, kako mi možemo da rešimo problem da danas srednjoškolci upišu 94% fakultete i svi dođu sa fakultetskim diplomama i hoće da rade u struci, tamo gde se otvaraju fabrike, ne mogu da se zaposle svi u kancelarijama. Znači, to je jedan problem.
    Drugi problem koji ste vi rekli, da ne postoji praksa, treba da postoji volontiranje ili stručna praksa da dok studenti studiraju imaju i praksu. Samo da vas zamolim da probate da izvršite neku anketu, da 80% ko je završio ekonomski fakultet ima diplomu dpcc, i ne znaju šta je kalkulacija, da naprave kalkulaciju.
    Šta nama znače diplome, kada ti mladi ljudi nisu imali gde da nauče to? Ja vam to pričam zato što svakog dana imam kontakt, u Jagodini je otvoreno, odnosno napravljeno je deset ugovora za deset stranih investitora, šest fabrika se pravi u ovom trenutku, a četiri će početi da se prave narednih dana i mi nemamo koga da zaposlimo, ko će da radi u tim fabrikama?
    Taj problem će se javiti u drugim gradovima, u većim gradovima koji budu imali investitore.
    Kada je u pitanju odgovor ministarke poljoprivrede, zadovoljan sam odgovorom. Nisam mislio da država da zagarantovanu cenu, nego jednostavno kao informaciju, a država ne može da da zagarantovanu cenu u ovom trenutku poljoprivrednim proizvođačima, ali pošto se vi bavite statistikom i znate koliko je u Srbiji uveženo mesa, krompira, pasulja, onda da kažemo našim poljoprivrednim proizvođačima – sledeće godine proizvodite pasulj, krompir, telad itd.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Vreme, hvala.
    Reč ima Vladimir Marinković.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Vladimir Marinković

    Socijaldemokratska partija Srbije
    Zahvaljujem uvažena predsednice, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, ministarke i ministri, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja za ministra rada, zapošljavanja, socijalnih i boračkih pitanja gospodina Vulina, potpredsednicu Vlade Kori Udovički, i ministarku Jadranku Joksimović.
    Prvo pitanje tiče se naravno efekata zakona koji suštinski najviše zanima partiju čiji sam član, dakle SDPS, a to je izmena i dopuna Zakona o radu, pa evo, ja mislim samo godinu dana je prošlo od glasanja za taj zakon u parlamentu.
    Smatramo da je ovaj zakon u stvari jedno označavanje početka teških reformi koje je premijer počeo kada je preuzeo mandat u Vladi Republike Srbije. Naravno, posle toga je usledilo donošenje ključnih zakona, kao što je Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o privatizaciji, Zakon o stečaju, jako važan Zakon o inspekcijskom nadzoru i o tome ću kasnije govoriti, ali i izmene i dopune Zakona o radu su bile ključne za ono što se u našoj zemlji dešava u prethodnih godinu dana, a tiče se novih investicija, podsticanja kako domaćih, tako i stranih investitora da ulažu u Srbiju i mogućnost da naša zemlja napreduje čak 30 mesta na Duing biznis listi Svetske banke.
    Ja bih vas molio da samo malo napravite jednu elaboraciju, koji su efekti Zakona o radu na mlade ljude, koji su bili nezaposleni, koji su stariji od 50 godina, na teško zapošljive ciljne grupe.
    Drugo pitanje odnosi se na problem migranata i ja vama, a posebno i ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću, čestitam na tome što ste imali ne farisejski, nego samarićanski odnos prema migrantima. Ti isti migranti su ljudi koji su pobegli od najvećeg zla koji se dešava na globalnoj seni u proteklih nekoliko decenija, a tiče se delovanja Islamske države Iraka i Levanta. Naravno da je Vlada Republike Srbije odnosom i tretmanom ovih ljudi pokazala da je država koja je visoko ceni i poštuje standarde ljudskih, manjinskih, verskih i svakih drugih prava.
    Ja vas molim da mi kažete i da mi odgovorite kakva će biti dalja strategija Vlade u tom smislu, kakva je komunikacija sa EU? Naravno, u tom smislu bih zamolio ministarku Jadranku Joksimović, imajući u vidu njene dobre pozicije i njenu komunikaciju sa predstavnicima institucija Evropske unije. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima ministar Vulin.
    ...
    Pokret socijalista

    Aleksandar Vulin

    | Potpredsednik Vlade
    Zahvaljujem.
    Zakon o radu davno smo usvojili, dame i gospodo narodni poslanici, sećate se one maratonske sednice, pre tačno godinu i jedan dan. Ovo jeste prava prilika da razgovaramo i o efektima Zakona o radu, odnosno o onome što je Zakon o radu pokazao.
    Ja bih odgovarajući na vaša pitanja pošao od najžešćih kritika koje su tada izgovorene na račun Zakona o radu. Jedna od njih je bila da će izazvati talas masovnog otpuštanja. Sećate se da je ovde bilo – biće masovno otpuštanje, Zakon će omogućiti da se privreda devastira, da ljudi budu izbačeni na ulicu, da započne masovno otpuštanje. Brojke su neumoljive kada je i otpuštanje u pitanju.
    Dakle, te 2014. godine bilo je zaposleno, na osnovu ankete o radnoj snazi, 1.623.317 zaposlenih. Naravno, molim vas, da ne bi opet, da odmah predupredimo bilo kakve rasprave, broj zaposlenih je veći. Ovde ulaze oni koji su zaposleni na određeno, neodređeno, sezonski i ugovorom o privremenim i povremenim poslovima, ali recimo ne uvodimo ovde samostalce. Dakle, ovde nemate poslodavce, na primer, njih ne upisujete, tako da znate da je to ta razlika.
    Nakon donošenja Zakona o radu, juče, u ovoj zemlji je zaposleno 1.734.585 ljudi. To je povećanje za 6,5%. Ne da nije došlo do masovnog otpuštanja, nego je došlo do značajnog povećanja zaposlenih.
    Možemo sada raspravljati u kojim je to granama, gde su se sve zaposlili, u kojoj meri su zaposleni iz sive zone, a kojoj meri su nova radna mesta, ali upravo je i to efekat Zakona o radu, jer smo promenili potpuno položaj i poziciju inspekcije rada, pa se inspekcija rada ponaša na drugačiji način, ima drugačija ovlašćenja, ima pristup, između ostalog, i registru, Centralnom registru obaveznog socijalno osiguranje i radi daleko efikasnije. Samo na osnovu rešenja inspekcije, neposredno, na devet hiljada i 572 radnika koja su u jednom periodu pronašli da rade na crno, zaposleno je šest hiljada 558, samo na osnovu rešenja, a gde je efekat ugledanja? Gde efekat kod poslodavaca zna da će se desiti, da će doći inspekcija rada, da su se stvari promenile?
    Na osnovu takvog efikasnog odnosa inspekcije rada mogu sa zadovoljstvom da vam kažem da su nesavesni poslodavci sve manje nesavesni, da imamo sve manje posla u tom smislu, ali da je u budžet Republike Srbije uplaćeno 119 miliona dinara na osnovu prekršajnih prijava koje po Zakonu o radu inspekcija rada sada može da donosi i sada izriče. To pre nije mogla da radi. I to je značajno poboljšano.
    Mi smo Zakonom o radu, kao potpuno nov institut, uveli mogućnost da se ne isplaćene zarade rešavaju na osnovu obračunskog listića koji se izdaje radniku i to se izdaje kao javna isprava. Dakle, nemate više advokata, nemate skupe sudske sporove, već je dovoljno da dođete na sud i da pokažete ispravu, i to je to. U osnovnim sudovima u Republici Srbiji primljeno je 1.317 predmeta, a od čega je u toku 678 predmeta, a već je okončano 639 predmeta koji su radnicima uplatili 79.090.000 neisplaćenih zarda. I to je efekat Zakona o radu, svakako da jeste.
    Pitali ste za teže zapošljive kategorije, samo da znate da je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 6,9% manje mladih, nego što je bilo prošle godine. Dakle, u posebno teško zapošljivim kategorijama osećaju se pomaci.
    Kada smo uveli onoliko kritikovanu odredbu o isplati otpremnine samo kod poslednjeg poslodavca, bili smo napadani zbog toga, ali efekti su se pokazali i sada se lakše i češće zapošljavaju nezaposleni preko 50 godina, jer se poslodavac ne plaši da će morati da mu isplaćuje otpremninu za čitav radni staž, već za lojalnost kod poslednjeg poslodavca kada bude otišao u penziju, a on je u suštini pred penzijom.
    Dakle, Zakon o radu za ovih godinu dana je pokazao da nije bilo masovnog otpuštanja, da je povećao zaposlenost, da je poboljšao investicioni ambijent, da je poboljšao poslovnu klimu, da je bio na strani, kao što jeste na strani radnika, jer evo govorim vam o nekoliko konkretnih mera koje su značajno poboljšale položaj radnika. Odmah da vam kažem da je u Zakonu o radu po prvi put, i to su efekti, to su stvari koje se nikada neće promeni, jasno precizirano koji su uslovi za zaključenje, kako se dobija, kako se gubi radni odnos. Odmah to osetiti na manjem broju radnih sporova, jer ljudi unapred znaju kako treba da se ponašaju, i radnik, i poslodavac, i zaposleni i poslodavac.
    Zakon o radu je već u ovih godinu dana pokazao da ga je vredelo donositi, da je značajno popravio tržište u odnosu na prošli zakon o radu svakako. Ne mogu da ne podsetim da taj zakon, koji je bio toliko hvaljen i branjen u ovoj istoj Skupštini, je dobio onakvu kritiku upravo u Savetu Evrope kada su se neki vrlo obradovali, misleći da je ta kritika upućena ovom Zakonu o radu. Ne, ovaj Zakon o radu je pozdravljen. Ovo je dobar Zakon o radu. On je dao rezultate, što je najvažnije, on je pomogao da se poboljša zapošljavanje.
    Još jednom se zahvaljujem skupštinskoj većini koja je podržala Zakon o radu, uprkos onakvoj buci i besu. Buka i bes su prošli, ali ostali su efekti i bili ste u pravu. Hvala vam.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima ministarka Jadranka Joksimović.