Hvala, gospodine predsedavajući.
Kratko ću i svakako po amandmanu. Neću izlaziti iz okvira teme, a pogotovo neću da pričam o stvarima koje se neće desiti nikad, a to ima veze sa onim kad ko dolazi na vlast.
Pošto predlagač amandmana ima određene rezerve prema obrazloženju koje je dobio od Vlade, mogu samo da zaključim da ne zna šta je predložio. Dakle, ne stoji da je predlog amandmana isključivo da se doda reč „redovno“. Predlagač amandmana je predložio da se uvedu i reči „ugovorne obaveze“, pa kada to utvrdi pozivam ga da ponovo pogleda obrazloženje. Možda ovo baci novo svetlo na njega.

Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala.
To je jedan dobar običaj, što je prihvaćen amandman koji je tehnički i tu nema nikakve dvojbe.
Ministarka mi je ostala dužna za odgovor na prethodni amandman. Zašto je reč „redovno“, u kontekstu „redovno izmiruje svoje poreske, poslovne i ugovorne obaveze“, ne prihvatljiva u amandmanu na član 9? Ako mogu da dobijem odgovor na to pitanje, bilo bi dobro.

Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena gospođo Mihajlović, koleginice i kolege, član 30. govori o godišnjem planu raspodele dozvola domaćim prevoznicima i kaže: „Raspodelu godišnjih kontigenata stranih dozvola vrši Ministarstvo na osnovu godišnjeg plana raspodela dozvola (u daljem tekstu: plan raspodele).“
Sledeći stav: „Plan raspodele utvrđuje se na osnovu posebnih kriterijuma i sastoji se od opšteg i posebnog dela.“
Sledeći stav: „Opšti deo plana raspodele sadrži osnovne podatke o godišnjim kontigentima dozvola, kao i podatke od značaja za utvrđivanje posebnog dela plana raspodele.“
„Posebni deo plana raspodele utvrđuje se za svakog domaćeg prevoznika koji poseduje licencu za prevoz iz člana 6. stav 1. tačka 2) ovog zakona, u daljem tekstu - pojedinačni plan.“
Mi predlažemo da se ovaj stav menja i da glasi: „Posebni deo plana raspodele utvrđuje se za svakog domaćeg prevoznika koji poseduje licencu za prevoz iz člana 6. stav 1. tačka 2) ovog zakona, u daljem tekstu – pojedinačni plan, uvažavajući broj ranije dodeljenih i pravilno iskorišćenih dozvola, broj vozača, kvalitet voznog parka i ostvareni promet po osnovu pružanja usluga prevoza tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju.“
Posle stava 4. dodaju se novi st. 5. do 7. koji glase: „Posebnim planom raspodele domaćem prevozniku se samo izuzetno može dodeliti manji broj dozvola po kontigentima od onog koji je poštujući propise i standarde poslovanja iskoristio u prethodnom periodu, odnosno u slučajevima kada dođe do smanjenja godišnjeg kontingenta dozvola ili kada kod domaćeg prevoznika dođe do smanjenja broja vozača ili opadanja kvaliteta voznog parka, odnosno prometa po osnovu pružanja usluga prevoza tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju.
Na osnovu pojedinačnog plana raspodele, Ministarstvo odlukom dodeljuje dozvole domaćem prevozniku.
Ministarstvo obavezno objavljuje na svojoj zvaničnoj internet stranici odluku o dodeli dozvole.“
Dali smo sledeće objašnjenje. Amandmanska intervencija u stavu 4. odnosi se na preciziranje kriterijuma za posebni deo plana raspodele dozvola. Ovo je važno kako bi se zadržao kvalitet voznog parka srpskih prevoznika koji je iznad evropskog proseka.
Tako na primer prema podacima nemačkih kontrolnih organa kvalitetniji vozni park od našeg prevoznika imaju jedino još švajcarski prevoznici. Jedini način da u prekograničnom saobraćaju sa drugim zemljama ostvarimo i veći broj dozvola od sadašnjeg broja je da se kvalitet voznog parka još poboljša. Neselektivnim dodeljivanjem dozvola smanjuju se i investicione performanse domaćih prevoznika, investiranje u nova i kvalitetnija vozila, moguće je samo kada prevoznici mogu da planiraju svoje poslovanje na održivi način. Neizvesnost u pogledu broja dozvola može dovesti do toga da upravo najkonkurentniji prevoznici odustanu od planiranih investicija i da trenutno visoka konkurentnost naših prevoznika bude za kratko vreme narušena. Već sada je sve veći broj inostranih prevoznika koji osnivaju ćerke firme u Srbiji koji preuzimaju tržište preduzećima sa domaćim kapitalom.
Pročitao sam celo obrazloženje da ne bih nešto propustio. Mislim da je dobro da prihvatite ovaj naš amandman, mimo obrazloženja koje će verovatno, da ja ne bi gubio vreme poslaničke grupe, neko od vas da pročita.
Mislim da je dobro da ovako glasi ovaj član, jer time dajemo sigurnost prevoznicima da imaju izvesnost, budućnost investiranja u vozni park i poboljšavanje kvalitetnog prevoza, da ne zavise od volje pojedinaca ili, kao pretpostavku, ne kažem da je to pravilo, ali moguće zloupotrebe od strane onih koji izdaju te licence. Zahvaljujem.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Kada smo radili na Predlogu ovog zakona nismo ga radili sa, nego smo ga upravo radili u saradnji sa svim udruženjima, odnosno predstavnicima transportnih preduzeća i izdavanje dozvola uređeno je uredbom iz nekoliko razloga, pri tome je vrlo jasno definisano kako se daju, odnosno kako se dolazi do određenih dozvola, koje su naravno, pre svega, kritične dozvole.
Moram prvo da priznam da dozvola nije bilo uopšte, a praktično avgusta prošle godine nije mogla da se dobije ni jedna dozvola, zato što sama uredba nije bila dobra, i tu ste u pravu, nije bila na najbolji način niti definisana, niti su iz nje mogli zaista da budu zaštićena transportna preduzeća. Redefinisana je uredba i tom uredbom i novim pravilima, praktično, koja smo uspostavili prošle godine, ja sam to rekla kada smo razmatrali zakon u načelu, mi smo došli u situaciju kada nam je vraćeno preko 60 hiljada neiskorišćenih dozvola.
Znači, uveli smo red, uveli smo jasna pravila, jasne kriterijume, a kriterijumi po uredbi, između ostalog, naravno da jeste i dugogodišnji rad samih transportnih preduzeća, njihova istorija, kvalitet njihovog voznog parka, broj njihovih vozila, koeficijent iskorišćenja i njihovih dozvola, a i samog rada. Prema tome, dovoljno je uredbom to urediti.
Sa druge strane, takođe je činjenica da sama delatnost transporta je dinamičan i ukoliko bismo tako nešto stavili u zakon, sami sebe bi na neki način vezali zbog samog perioda, odnosno zbog budućnosti, odnosno od budućeg rada transportnih preduzeća.
Verujte, dovoljno su zaštićeni, baš zato smo uradili ovaj zakon da bismo omogućili i transportnim preduzećima da rade, a sa druge strane i da država od toga ima korist kakvu treba da ima i u razvoju transporta, ali i u onim drugim delovima. Nažalost ne možemo da prihvatimo vaš amandman.

Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić. Izvolite.

Koristiću vreme ovlašćenog. Zahvaljujem.
Upravo ono što piše u obrazloženju i ovo što ste sada rekli, mene uverava da naš amandman treba da prihvatite. Rekli ste da je prethodna uredba bila loša. Zato smo mi hteli da priznamo ili ne, suštinu ovog zakona u smislu interesovanja privrednih društava se upravo nalazi u tome ko će dobiti dozvolu, koliko će dozvola biti. Znači, to je osnovna stvar koja interesuje privredna društva i preduzetnike, na koji će način i kako dobiti dozvolu.
Da ne bi bilo loših uredbi, neiskorišćenih dozvola, mi smo pokušali na ovaj način samo da u zakon uvedemo neke parametre na osnovu kojih bi bilo izvesno za one koji traže dozvole na šta moraju da vode računa.
Još nešto, vi ste rekli u obrazloženju, kaže – navedenom uredbom uspostavljen je mehanizam raspodele koji uvažava sve predložene kriterijume iz amandmana kroz parametre instituta kojima se itd, itd.
Mislim da je trebalo da prihvatite amandman, ali na vama je. Hvala.

Pravo na repliku, ministar dr Mihajlović. Izvolite.