Zahvaljujem predsednice Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre i poštovani građani, pre svega kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o PDV-u, sa jedne strane se radi o usklađivanju sa propisima EU i navodnim jačanjem kontrole od strane Poreske uprave, što će, kako ste nam i danas rekli dovesti do smanjenja raznoraznih zloupotreba.
Ovaj zakon će imati uticaja, pre svega na privredu Srbije i to je ono što, kao i ministru, mora da bude jasno. Jedna od najzanimljivijih cifara iz pomenutog, od danas, biltena Agencije za privredne registre, desila se jedna veoma smešna situacija, da je taj bilten prvo objavljen na sajtu Agencije za privredne registre, a onda je brzopleto povučen. Očigledno, tražeći mišljenje Vlade, da li su te cifre u njemu tačne, da li te cifre uopšte smeju da izađu u javnost, kako bi građani videli skandalozno stanje kada je u pitanju srpska privreda?
Ono što u tom biltenu nesumnjivo, je makar stajalo u jednom određenom vremenskom periodu, jeste da se povećava gubitak privrede od gotovo 550 milijardi u prošloj godini, 478 milijardi u 2013. godini. Profit koji su ostvarile uspešne firme, manji je prošle godine nego 2013. godine.
Iz niza drugih podataka koji su nestali sa sajta Agencije za privrede registre, ovo ukazuje da imamo očigledan problem, ne samo da građani ne mogu da se suoče sa skandaloznim podacima, već imamo očigledan problem koji se zove gušenje srpske privrede i u vremenima krize Srbija nije odgovorila kako treba u poslednjih nekoliko godina, kao što i ovi podaci o tome i govore.
Broj zaposlenih samim tim u najvećim privrednim igračima u Srbiji, konstantno opada. Ovo nisu mere koje će ključno pomoći tim velikim igračima, koji su ujedno i najveći poslodavci u Srbiji. Oni će ove firme, privredu i ova preduzeća ugasiti. Biće im nametnuti novi nameti, biće im nametnute nove administrativne takse, a sve u cilju bolje kontrole i sprečavanja zloupotreba kao što je bilo vaše prvobitno obrazloženje.
Ovim predlogom se snižava poreska stopa za međugradski prevoz, na primer, i to je jedna od zaista dobrih stvari, turistički smeštaj takođe. To takođe treba podržati, ali ovo jesu suštinski kozmetičke promene koje će pre svega uticati na gušenje oni igrača koji su najveći poslodavci u Srbiji, kod kojih radi najveći broj radnika u privatnom sektoru.
Sa jedne strane gušimo srpsku privredu, a sa druge strane omogućavate enormne podsticaje za privilegovane investitore u Srbiji. To jedno sa drugim ne može nikako da izađe na dobro. Sa svim onim stvarima, evo na primer, ako računamo koliki su troškovi srpske strane kod novog projekta za koji se polaže kamen temeljac u nedelju i ako računamo zemljište Savskog amfiteatra od 700 miliona evra, ako uračunamo 130 miliona kredita i ako računamo ono što Srbija garantuje zajedničkim preduzećem koje će takođe podići jedan kredit, to ispadne 880 miliona evra.
Kada podelite sa brojem radnika koji će tamo dobiti posao, dobijete podsticaj po radnom mestu od milion i 760 hiljada evra. Kako to onda neko može da dobije sve, a celokupna srpska privreda ne može da dobije apsolutno ništa?
Ovde u samom obrazloženju predloga zakona baš se govori između ostalog i o građevinskoj industriji, konkretno investitor iz UAE će dobiti milion i 760 hiljada evra po svakom otvorenom novom radnom mestu u Srbiji. Da li je to normalno? Nije. Da li je to u interesu Srbije? Nije.
Dakle, sa nizom stvari koje ste rekli od početka današnje sednice, vaše obrazloženje očigledno nije dovoljno da bi ubedilo bilo koga da se ovde radi o sistemskom rešavanju ovakvih problema.
Imamo takođe ugovor o zajmu, 18 miliona evra za adaptaciju zatvora u Pančevu. Imaćemo kao što znate ugovorom koji je vaša Vlada potpisala 130 miliona evra kada je u pitanju „Beograd na vodi“, te kredite će takođe plaćati građani Srbije. Deset milijardi je zaduženje povećano. Celokupna ušteda na penzijama se bacila zarad nekog investitora koji je privilegovan u Srbiji, za koga je Vlada Republike Srbije rekla – da, on je strateški partner, bez obzira što strateški partner ima registrovanu firmu u Abu Dabiju sa nula dirhama, na rok važenja od godinu dana. To je taj posao veka i to je taj zamajac srpske privrede i građevinske industrije. Kako ćete vi to objasniti građanima, a non stop kada izađe ovako neka skandalozna tema u javnosti, vi uvek imate neke loše odnose sa Hrvatskom, sa Mađarskom, sa zemljama u regionu, pa to pokrije ovu stvar. Onda mislite da će neko da zaboravi, ali nama nije jasno kako će neki penzioneri sutra koji su zaradili svoje penzije, koji su uplaćivali neke poreze i doprinose ceo svoj život, kako ćete vi njima objasniti da ste im ustavno ili neustavno smanjili penzije, bez obzira na odluku Ustavnog suda. Kako ćete im objasniti gde su njihovi novci potrošeni i za šta su potrošeni? Na arapskog investitora, na tzv. „Beograd na vodi“, na kafanu, na šoping mol, na hotel, na sve ono za šta se polaže prekosutra kamen temeljac.
Iz tog razloga ne samo da ćemo kao opozicioni poslanici negodovati i ne samo da ne možemo da podržimo ovakav način gušenja srpske privrede sa jedne strane i sa druge strane omogućavanje privilegovanim prijateljima, investitorima subvencije za svako otvoreno radno mesto. U svojoj zemlji nismo završili pola stvari sa kojima su se suočili kako oni privrednici koji su najveći poslodavci u Srbiji, tako i mala i srednja preduzeća, ali tako isto i neke nove firme. Neke nove firme koje su se usudile da izađu na srpsko tržište, da ne odu iz Srbije, već da zasnuju biznis u našoj zemlji. Ali na srpskom tržištu koje je neravnopravno i koje omogućava investitorima koji su vaši prijatelji sve, a njima omogućujete nove namete i nove administrativne takse.
Da je cilj bolja kontrola, sa tim se potpuno slažem, ali bolja kontrola kada izjednačite vaše prijatelje sa privredom Srbije. Dakle, onda bolja kontrola i onda poreska uprava da bolje radi svoj posao, ali ne možemo ovde u samom temelju da imamo nepravedan sistem, a da vi onda kozmetički šarate po toj fasadi i da kažete – e, sada će malo poreska uprava da ima bolja ovlašćenja, nova ovlašćenja, pa veća birokratija, pa onda nove administrativne takse, pa ćemo sve to mi dovesti u red. Onda neki građani tamo ili neki privrednici pogledaju taj npr. „Beograd na vodi“ i kažu – pa, čekajte malo, što mi nismo dobili od države nekad ovoliki podsticaj da mi u Srbiji nešto izgradimo?

Hvala. Vreme vam je prošlo. Zahvaljujem.
(Zoran Babić, s mesta: Njima je odavno vreme prošlo.)

Naše vreme tek dolazi.

Budite ljubazni da isključite mikrofon. Hvala.
Reč ima Aleksandar Jovičić, a neka se pripremi Vladimir Marinković. Izvolite.

Hvala, uvažena predsedavajuća.
Očigledno se i aparat uplašio od ove najave da naše vreme tek dolazi pa je nešto stao sa radom, ali dobro.
U današnjim zakonima možemo primetiti da Srbija nastavlja put reformi i da želi da uspostavi sistem koji će u zemlji pre svega doneti legalne tokove u svim sferama našeg društva, pa čak i u onom delu kada govorimo o turizmu, kada govorimo o hotelima, motelima, restoranima itd, gde se smanjuje određeni PDV sa 20% na 10%, ali će morati svi da ga plaćaju. Zamislite onda u situaciji kada svi plaćaju PDV i u kafićima i u restoranima i u svim ostalim objektima, uvek bi PDV mogao biti nešto manji. Kao i kada bi u autobuskom prevozu svi plaćali kartu mogli bismo da smanjimo cenu karte, jer bismo išli na kvantitet i imali veće prihode. Međutim, na nama je da u narednom periodu radimo na tome, da uspostavimo sistem koji će svi poštovati, a da mi omogućimo najbolje moguće uslove da to nešto ne bude skupo i da mogu svi da plaćaju.
Znate, teško je kada neko u Srbiji, koja je krenula da se uspravlja posle toliko godina, kaže da projekat „Beograd na vodi“ ne donosi ništa dobro Srbiji i da će to sigurno biti pljačka veka i kako su sve govorili u poslednjim danima. Znate, tužno je kada u Srbiji neko kaže – borićemo se svim silama da sprečimo razvoj Beograda i da sprečimo projekat „Beograd na vodi“. Ja sam postavio pitanje i danas u holu pred novinarima – a kojim to silama, gospodo? Kada kažete: „svim silama“, niste se ograničili, pa rekli - demokratskim silama, političkim ili bilo kakvim drugim. Zašto koristite termin sila za nešto što je dobro i nešto što donosi profit Republici Srbiji, nešto što će onaj deo Beograda koji ste vi posmatrali, koji je bio zapustošen, koji nam je ostavio 50 olupina od brodova, koji nam je ostavio zmijarnike i sve ostalo, kako je moguće da vi danas pozivate ljude na ulice jer to neko želi da očisti, da nešto sagradi i da nešto zaradi?
Ja sam razmišljao noćima šta li je to navelo predstavnike bivšeg režima da opstruišu ovaj projekat. Pa, ja mislim da jedan poslanik koga danima već ne viđam u Skupštini, jedan bivši ministar vojske, najverovatnije njemu smeta što on neće moći da gradi pašnjak ili ne znam ni ja šta već na ovom potezu gde će se graditi „Beograd na vodi“, od svoje ministarske plate od 120-130 hiljada dinara, neće moći da sprovodi reket i da nosi novac ostalim funkcionerima bivšeg režima. Tu je krucijalna razlika između SNS i svih ostalih stranaka koje su od 2000. godine bile na vlasti. Ja to želim građanima da kažem.
Želim samo da objasnim jednu stvar. Kada govorite o kreditu koji će biti podignut za projekat „Beograd na vodi“, pa nemojte, ljudi, molim vas da obmanjujete javnost. Od tih 130 miliona evra 90 miliona evra ide za obnovu naše železničke infrastrukture. Želeo bih da obavestim predstavnike bivšeg režima da mi moramo imati železnicu koja je na nivou 21. veka, jer očigledno ste nam je ostavili iz perioda 16. ili 17, 18. veka. E, tu je velika razlika. Mi želimo da ulažemo bez obzira na projekat, da li je to „Beograd na vodi“ ili bilo koji drugi, želimo da podižemo našu infrastrukturu, da imamo dobre drumove, da imamo železnicu, da imamo sve ono što je neophodno i što će pratiti naše sistemske reforme u smislu podizanja ekonomije. Morate imati nešto da ponudite da bi neko došao ovde i investirao jedan jedini dinar, da bi dovozio robu, prevozio robu. Naravno, pod uslovom da vam neko ne zatvori granice ili da se ne desi ne znam ni ja koje čudo.
Sramota je, još jednom ću reći, SNS dok je bila u opoziciji je pravila proteste, pravili smo proteste koje je podržavalo 100 hiljada ljudi ispred ovog doma ili nekog drugog, ispred Skupštine grada, nije ni važno gde su sve bili, ali mi smo pravili proteste jer se ništa nije gradilo. Ništa se u Srbiji nije gradilo i ništa se nije radilo. Naravno, nikada nije bilo incidenata. Danas imamo jednu situaciju koja je paradoks u našem društvu, a to je da predstavnici bivšeg režima prave proteste i pozivaju na ulice zato što se nešto gradi i nešto radi. To je zaista smešno. Pazite kakva je to politika. Ko će tu politiku da podrži u našoj javnosti? Postavljam jedno logično pitanje – ljudi, da li vam treba pomoć u kreiranju politike? Obratite se nekome, molim vas. Da vodite ljude na ulicu zato što se nešto gradi i neko ulaže tri i po milijardi u fazi čitavog projekta do završetka? To je samo da se prekrstite, ništa više, i da gledate i da kažete – šta se dešava u Srbiji?
Zatim, sadašnji poslanik, predstavnik bivšeg režima, koji kada god ja govorim izađe odjednom iz sale, kaže – imate loše odnose sa Hrvatskom. Gospodo, kakve loše odnose mi imamo sa Hrvatskom? Da li je Srbija na bilo koji način doprinela da se desi ovakva situacija i da se zatvori granica između Srbije i Hrvatske? Svi ste svesni činjenice da je to uradila Vlada Republike Hrvatske, najverovatnije zbog predizborne kampanje u njihovoj zemlji, želeći da privuku glasove na osnovu euforije i nekih emocija, ali to će koštati i to će smanjiti prihod od privrede i za jednu i za drugu stranu. Kao što vidite, Srbija reaguje hladne glave, zahvaljujući premijeru koji i te kako dobro vodi računa o našoj spoljnoj politici.
Ali, kada bismo se vratili u prošlost i da nas je npr. 2007. ili 2008. godine zatekla ovakva situacija, gde se jednostrano zatvaraju granice između Srbije i Hrvatske, naravno sa hrvatske strane, ja znam kakav bi odgovor bio DS. Brže bolje bi napravili konferenciju za štampu ili bi se u ovom parlamentu javili za reč i rekli – izvinite što ste nam zatvorili granicu i što naša roba propada, izvinite što srpski kamioni ne mogu da pređu granicu. Tih izvinjenja smo se naslušali. Mi nemamo potrebu da se bilo kome izvinjavamo, ali i te kako znamo da priznamo grešku ukoliko smo je napravili. Međutim, u ovom odnosu, kao što vidite, mi ovde nismo ništa krivi. Znate da smo odgovornu politiku vodili u poslednje dve godine, politiku pomirenja u regionu sa svim našim susedima i želimo da se takva politika nastavi. Videli ste i svesni ste činjenice da su svi međunarodni faktori pohvalili takvu odgovornu politiku, jer mi mislimo da je to jedini ispravan put. Pravili smo pogrešne puteve, a možda smo i pogrešne odluke donosili u prošlosti, ali više nemamo pravo na to.
Kao rezime mog izlaganja mogu reći samo jedno. S jedne strane, vi niste ništa izgradili u Srbiji, ili ste gradili a stavljali u svoje džepove, kao što je most na Adi koji sam pominjao dve godine unazad, ali vi pravite proteste. S druge strane, napadate Srbiju što je uvela kontramere koje su dosta blaže od onih sa druge strane, a vi biste se izvinjavali i naša ekonomija bi trpela. Mi to nećemo da prihvatimo.
Zašto gospodin Božović, koji je izašao, na primer,, na primer, ne pozove građane Srbije da idu da protestuju ispred Fabrike „Tisa Automotive“, koja je otvorena u Senti, gde je zaposleno 300 ljudi? Zašto gospodin Božović ne pozove građane da protestuju ispred Fabrike „EverRest production“ u Rumi, koja je otvorena pre dva-tri meseca, koja takođe zapošljava 300 ljudi? Ovo je samo prva faza jer u narednoj godini će biti u jednoj i drugoj fabrici još po 500 ljudi. Zašto ne idete i protestujete ispred tih fabrika? Pa vi ste 400 preduzeća u Srbiji doveli na rub propasti, uništili svaku moguću privatizaciju u Srbiji. Nama ste ostavili livadu kod Savskog amfiteatra, a nekoliko stotina preduzeća koja su radila i nekako su stajala na nogama vi ste rasčerečili, rasprodali i stavili pare u džepove. Sada kažete – neko pljačka livadu. Pa, kako vas nije sramota?
Stvarno ne mogu da shvatim da ste imali na svim nivoima naše države svu mogućnost, i na republičkom i na pokrajinskom i na gradskom nivou, da napravite nešto od naše zemlje. Na republičkom ste uništili sve što ste dotakli, sva javna preduzeća koja ste prodali, ili veliku većinu, na pokrajinskom uništavate i dalje, jer ne postoji ni jedan selfi pokrajinskog premijera na koji nije polu-go na nekoj od plaža i mi ga molimo samo jedan selfi da uradi u svom kabinetu i da nam pošalje, u nekoj radnoj atmosferi, gde nešto radi za građane Srbije i građane Pokrajine.
Kada govorimo o Beogradu, tu ste bili surovi profesionalci. Tu ste znali da razorite Beograd do te mere da smo imali deficit od 21%, što je istorijski deficit u Beogradu. Ponavljam, 21% deficita. Pa tu, ljudi, morate biti veliki stručnjaci da to napravite. To nije tako lako uraditi. Danas je deficit u Beogradu, i to želim obavestim građane Beograda, deficit je u Beogradu 9%, za razliku od 21% koji nam je ostavila stranka bivšeg režima. Naš cilj jeste da sledeće godine taj deficit iznosi 5%, a u 2017. godini da više nemamo deficit, da pređemo u suficit, što je vama strana reč. Vi niste nigde mogli da je možda pročitate ili vidite njeno značenje, ali kao što vidite, danas u javnim preduzećima u Beogradu postoji suficit. Kada govorite o Beogradu, i predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke koji je istrčao iz sale, da javna preduzeća ne posluju dobro, gospodo, to možete da se uverite da su u suficitu.
Vi ste znali da uništite i „Parking servis“, koji je dovoljno da nacrtate dve linije krečom i da uzmete profit. Vi ste i to znali da upropastite, gde nema nikakvih troškova i bili ste u minusu. Danas i ona javna preduzeća koja su teško poslovala u vaše vreme, kao što je „Gradska čistoća“, kao što je „Beograd put“ i ostala, polako izlaze iz tih dugova koje ste nam ostavili i najverovatnije će u narednim godinama praviti suficit koji ćemo mi dati onima kojima taj novac i pripada, a to su građani Beograda i građani Srbije. Iz tih sredstava ćemo finansirati projekte i razvijati naš glavni grad jer dosta ste ga vi uništavali. E, tu je velika razlika.
Na samom kraju, želim da pozovem sve građane Srbije, sve građane Beograda, ukoliko, naravno, žele, ja ću biti tamo jer sam to dugo i očekivao i verovao da će se desiti, a to je kamen temeljac kada govorimo o „Beogradu na vodi“. Hajde, ljudi, da to proslavimo jer konačno je Beograd krenuo da se podiže, konačno Beograd više niko ne pljačka, konačno će Beograd biti metropola kakva zaslužuje da bude u 21. veku, konačno više nećemo imati korupcionaške funkcionere koji su sva javna preduzeća uništili, nego ćemo imati grad kojim ćemo moći da se ponosimo i koji ćemo moći svima da pokažemo i predstavimo. Što je najbitnije, zbog takvih građevina neko će doći u Srbiju i ostaviti novac.
Mi želimo da se bavimo ekonomijom. Želimo da se bavimo profitom, za naše građane i za našu državu. Vama, gospodo, ostavljam da prizivate ukrajinski scenario, ali budite uvereni, do njega neće doći.

Poslaniče Stefanoviću, replika. Izvolite.

Tužan je Beograd koji vi vodite, ali vežbajte, dobro je. Mislim da pre toga morate da naučite da, kako ste rekli, u 16, 17. i 18. veku železnica nije postojala, postojala je u 19. veku. Dakle, malo ste se zaneli u tim vekovima koje ste spominjali.
Druga stvar, koje je to javno preduzeće ranije prodato? Baš da čujem. Jako me zanima da čujem koje je to javno preduzeće prodato za vreme onih prethodnih vlasti, ko god da je bio na vlasti. Hajde baš da čujem to. Šta smo mi to prodali, a što vi nećete dokusuriti vašom vlašću? Hajde da čujemo to. Vi koji ste Vlada koja želi da prodaje javna preduzeća, hvali se time, dobija podršku iz sveta za to, i EPS i „Telekom“ i Aerodrom, sve što se spremate da prodate.
(Aleksandar Martinović, s mesta: „Telekom“ nije javno preduzeće, nije ni EPS.)
Dobro, samo vi dobacujte. Samo vi dobacujte, daleko ćete dobaciti, jako daleko.
Ja vam kažem, ove stvari mogu da se spominju na ovaj način i možete da pričate šta god hoćete i možete da pričate o deficitu koji je takav da će preći u suficit jer niko ne zna šta je suficit u ovoj zemlji. Znate li šta će ostati od tog suficita? Pogledajte na šta liči Beograd? Da li je imao ikad goru gradsku vlast? Da li je ikad bio prljaviji i nesređeniji nego sad? Niko ne poziva na nasilje i niko ne poziva na silu, nego se pozivaju građani da iskažu svoj protest, podvlačim, da iskažu protest, zbog jednog bespravnog kriminogenog posla kojim kršite i derogirate pravni sistem države Srbije. To je sve. Znači, govorite snagom argumenata, ako ih imate.

Hvala, poslaniče. Vreme.
Narodni poslanik Aleksandar Jovičić, replika.

Hvala, uvažena predsedavajuća.
Znate kako, stranka prethodnog govornika se ponaša baš kao u vreme kada je u Srbiji trebala da se izgradi železnica, ja izuzetno poštujem gospodina Pašića, ali on je bio protiv te iste železnice, danas se vi ponašate kao u to vreme možda Radikalna stranka koja je protiv jednog velikog projekta kao što je „Beograd na vodi“. Vreme će pokazati da ovaj projekat jeste nešto što je zasigurno donelo budućnost našoj zemlji.
Ali, kada govorite o preduzećima koja ste prodali, pa, prodali ste sve što je moglo da se očerupa. Ostavili ste nama leševe privrede. Ostavili ste gospodinu Vujoviću stotine preduzeća koja neće niko da kupi. Tamo gde ste mogli da uzmete kajmak, tamo gde ste mogli da izgovorite reč ili rečenicu: „Gde sam tu ja?“ ili: „Gde smo tu mi?“, to ste uradili. Niste nam ostavili ništa. Šta ste nam ostavili? Pogledajte kako se danas sprovode privatizacije. Pa vi biste Železaru odavno dali, pa i dali ste je, onda se vratila itd. Ping-pong igrate.
Mi ne ulazimo u situacije koje su rizične i koje mogu doneti štetu našem narodu i tu se razlikujemo. Možemo da pogrešimo, ali nikada nećemo da pljačkamo, a vi ste pljačkali. Kao što je rekao gospodin Božović, sprečimo pljačku silom. Pa vi ste svom silom pljačkali Srbiju. Svom silom ste pljačkali Srbiju. Nikada vam to više nećemo dozvoliti. Građani Srbije vam neće dozvoliti, ali ne silom, nego olovkom. Ne silom.
Vi nam pričate o privatizacijama. Pa da li je ijedna privatizacija u Srbiji mogla da bude a da niste izgovorili: „Gde sam tu ja?“ ili: „Gde smo tu mi?“? U svaku ste bili umešani ili vi ili vaši tajkuni koje ste stvorili. Stvorili ste ih na desetine. Stvorili, pa se sada perete od njih. Nemojte, molim vas, da menjate teze.

Vreme.