Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Bečiću, poštovani ministre dr Vujoviću sa saradnicima, poštovani narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, drago mi je što ministra dr Vujovića sa saradnicima često viđamo u ovom visokom domu, domu Narodne skupštine Republike Srbije. To pored ostalog govori o njegovoj aktivnosti i predanosti poslu, a i aktivnosti Ministarstva koje on vodi, kao i Vlade Republike Srbije u celini.
Pred nama su zakoni o izmenama i dopunama Zakona o PDV-u, republičkim administrativnim taksama, o hipoteci i zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije i o njemu želim samo nekoliko reči da kažem.
Ovaj Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, kao i prethodna tri predloga zakona, ima svoje uporište, ne samo gospodo u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu, nego ima i u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on podneo narodnim poslanicima u ovom visokom domu, Domu Narodne skupštine Republike Srbije 27. aprila, gospodnje 2014. godine.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije da se podsetimo, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najkonkretniji, najveći, 52 gusto kucane strane i najbolji od svih 72 prethodna ekspozea predsednika vlada od vremena prvog predsednika Vlade Srbije, Prote Mateje Nenadovića 1805. godine, do danas.
Gospodo narodni poslanici, na stranici 46. ekspozea, gospodin predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića, pored ostalog piše, citiram: „nastavak rekonstrukcije postojećih i izgradnja novih zatvorskih kapaciteta, preduslov je za dostizanje odgovarajućih standarda u oblasti zaštite ljudskih prava, i ispunjavanja uslova u pretpristupnim pregovorima, a u tom smislu nastaviće se izgradnja novih okružnih zatvora u Pančevu i Kragujevcu“, završen citat.
Gospodo, naravno, evo, ide i usvajanje ovog zakona za realizaciju projekta izgradnje i opremanja zatvora u Pančevu.
Poštovani građani Srbije, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, tako to radi naš predsednik Vlade i SNS, po sistemu, napisano, izgrađeno, ostvareno.
Ovim Predlogom zakona osiguravamo zajam u iznosu od 18 miliona evra, za delimično finansiranje projekta izgradnje i opreme zatvora u Pančevu. Realizacija ovog projekta biće aktivna podrška sprovođenju tri strategije i to; Strategiji za reformu sistema izvršenja zavodskih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, drugo, Strategiji za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji u vremenu 2010.–2015. godina, i treće, Strategiji razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija u Republici Srbiji do 2020. godine.
Poštovani narodni poslanici, postoje mnogi razlozi zašto se gradi Okružni zatvor u Pančevu. Ja neću o tome govoriti, a dozvolićete mi da navedem vrlo kratko u pet razloga. Prvo, sadašnji Okružni zatvor je nedovoljnog kapacitezta, drugo, lokacija se nalazi u centru grada Pančeva, treće, sadašnji objekt u kome se nalazi Okružni zatvor, verovali ili ne, sagrađen je u 19. veku, i od ogromnog je kulturno-istorijskog značaja, i četvrto, objekat se nalazi pod zaštitom države Republike Srbije i konačno peto, ne postoji mogućnost da se postojeći objekat dogradi ili proširi. Nova lokacija objekta, kako znate, biće udaljena od Pančeva sedam kilometara. Smeštajni kapaciteti zatvora biće 500 lica, od toga 200 lica koja su u istražnom postupku i 300 pravosnažno osuđenih lica. Ukupna površina zatvora iznosiće 15 hiljada metara kvadratnih.
Ono što je jako bitno izgradnja i opremanje ovog zatvora doprinosiće smanjenju svih oblika kriminala, i ne samo to, nego će približiti se standardima i izdražvanju kazne zatvora u Republici Srbiji, evropskim standardima, što je jako bitno.
Na kraju, pozivam vas gospodo narodni poslanici da u danu za glasanje glasate za ove zakone i izmene i dopune zakona, kao i predloge ovih zakona. Posebno pozivam vas iz slabašne opozicije, jer ćete bar malo, makar i na ovaj način demonstrirati svoju privrženost reformama koje će modernizovati našu zemlju za koju se zdušno zalaže i sprovodi predsednik Vlade Republike Srbije i čitava Vlada Republike Srbije, potpomognuti od strane predsednika države Tomislava Nikolića, a podržavaju ih i odaju priznanje svi relevantni evropski i svetski faktori.
Na kraju, dame i gospodo narodni poslanici, dajemo punu podršku predsedniku Vlade Republike Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije u vođenju mudre miroljubive, civilizacijske, dostojanstvene po evropskim i svetskim standardima vanjske politike vodeći računa o našim državnim i nacionalnim interesima. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, pred nama se danas nalazi set finansijskih zakona i to Predlog izmena i dopuna Zakona o PDV, Predlog izmena i dopuna Zakona o hipoteci, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama i ratifikacija Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope.
Ova tri zakona kao i sporazum i te kako su značajni pre svega sa finansijskog aspekta, ali i sa aspekta usaglašavanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, posebno kada je u pitanju Zakon o PDV, jer su izmene i dopune ovog zakona jedan od uslova za otvaranje poglavlja 16 koje se odnosi na poreze.
Takođe bih htela da istaknem kao pozitivno, a odnosi se na izmene i dopune zakona o PDV što će strani državljani koji vrše promet dobara i usluga na teritoriji naše zemlje, a koji nemaju sedište na teritoriji Republike Srbije, biti uvedeni u sistem PDV. Takođe ovaj zakon je značajan i sa tog aspekta što se uvodi kategorija, naravno u skladu sa evropskim zakonodavstvom punomoćnika.
Kada je u pitanju Zakon o hipoteci, on je značajan pre svega sa dva aspekta. Ova Vlada kao odgovorna Vlada poštuje odluke sudskih organa, a ovde se radi o poštovanju odluke Ustavnog suda Republike Srbije od jula meseca ove godine, gde objavljeno da član 31. stav 7. Zakona o hipoteci koji je inače donet 2005. godine nije u saglasnosti sa Ustavom. Sem usaglašavanja sa odlukom koju je doneo Ustavni sud doneo i naravno preporukom da u fokusu Zakona o hipoteci treba da se potencira da u fokusu bude vansudska prodaja hipotekarne nepokretnosti. Ovaj zakon je i te kako značajan i sa aspekta strategije koju je Vlada usvojila na svojoj sednici 13. avgusta 2015. godine, a strategija se inače odnosi na rešavanje problematičnih kredita, a problematični krediti su svi oni krediti koji su u docnji do 90 dana.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o republičkim administrativnim taksama, koji je inače donet na intervenciju, odnosno na zahtev više ministarstava, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva građevine, Ministarstva prosvete, Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, moram da istaknem najpre član 19. ovog predloga zakona. Članom 19. Predloga zakona regulisano je na šta se sve ne plaća republička taksa. Naravno, tu spadaju oni postupci i oni zahtevi koji se podnose po službenoj dužnosti, ali tu spadaju i svi postupci i zahtevi koje podnose posebno ugrožene kategorije stanovništva, a to su građani koji ostvaruju pravo na socijalna davanja, građani koji ostvaruju pravo iz boračko-invalidske zaštite, građani koji ostvaruju pravo na dečiji dodatak. Novina je ta što se među taksama koje se ne plaćaju uvode i ona lica, odnosno oni zahtevi lica koja su žrtve porodičnog nasilja i to svakako jeste za svaku pohvalu.
Takođe bih dodala da su neke administrativne takse ukinute, a naravno u skladu sa zakonima koji su novo usvojeni. Tako je u skladu sa Zakonom o putnim ispravama ukinuta viza koja pripada takozvanoj vizi kategorije B, a odnosi se na brodarske i pomorske knjižice, iz razloga što u skladu sa novim zakonom brodarske i pomorske knjižice snabdevene vizom nisu više putna isprava. Takođe se vrši i smanjenje nekih administrativnih taksi, kao što su npr. administrativne takse kada su u pitanju lica koja vrše obuku vozača u slučajevima da promene poslovni prostor ili poligon. Oni za te zahteve podnose 50% iznosa administrativne takse.
Ovaj Zakon o republičkim administrativnim taksama, u delu koji se odnosi na Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, koje je takođe podnelo predlog za usaglašavanje, radi se o tarifnoj oznaci 209 koja se proširuje u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti iz 2011. godine i Pravilnikom o uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, tu se taksa plaća, sem za ustanove za smeštaj korisnika, i za usluge koje se pružaju u lokalnoj zajednici, kao i za usluge podrške za samostalan život korisnicima koji su iz domena socijalne zaštite.
Htela bih da napomenem još jedan i te kakav značaj sporazuma koji je potpisan sa Bankom za razvoj Saveta Evrope, a odnosi se na izgradnju zatvorskih kapaciteta od 500. Znači, kapacitet tog zatvora biće 500. Za implementaciju ovog projekta biće zaduženo Ministarstvo pravde koje je već oformilo jedinicu koja će biti zadužena i za pripremu, ali i za sačinjavanje ugovora za raspisivanje tendera, za praćenje projektnih aktivnosti, kao i za finansijsko izveštavanje prema banci koja za ove namene daje zajam.
Takođe, moram da napomenem da će Republika Srbija u ovoj godini nefinansijski učestvovati u ovom projektu, a za 2016/2017. godinu svakako će biti projektovana sredstva. Ovde bih želela da naglasim pre svega dva aspekta ovog sporazuma koji se odnosi na zatvore. To je u prvom redu taj društveni aspekt, društveni aspekt u smislu poboljšanja kvaliteta života zatvorenika u zatvoru, ali i poboljšanja kvaliteta uslova rada ljudi koji rade u zatvoru.
Takođe bih želela da napomenem i benefit koji može da očekuje čitavo društvo, a to su programske aktivnosti koje su usmerene na obrazovne i edukativne aktivnosti zatvorenika. To je značajno sa aspekta resocijalizacije lica koja se nalaze u zatvoru i sa aspekta usvajanja novih društveno prihvatljivih obrazaca ponašanja, kao i sa aspekta smanjenja recidivista, odnosno smanjenja povratnika u zatvore.
Takođe bih želela da naglasim da taj obrazovni i edukativni karakter koji će biti aktivnost ovog projekta imaće veliki značaj i za zaposlene u zatvorima, jer će sticati nova znanja, nove veštine i nova iskustva. Na taj način zaposleni će unaprediti svoj rad. Ovaj projekat je značajan i sa aspekta zaštite životne sredine, pre svega kada je u pitanju energetska efikasnost, kada je u pitanju ušteda vode, kada je u pitanju upravljanje otpadom i otpadnim vodama.
Ono što svakako nije sporno, to je da će SNS u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima mr Miloš Tošanić, a neka se pripremi narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući Bečiću.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče ovog seta zakona, osvrnuću se i nadovezati na prvom mestu na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatnu vrednost i na izlaganje gospodina Dušana Vujovića i reći ću par pozitivnih primera što se tiče samih izmena i dopuna zakona, a što se tiče republičkih administrativnih taksi.
Dakle, ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, u kasnijem izlaganju ću to naglašavati kao PDV, je došao u skupštinsku proceduru po hitnom postupku sa razlogom. Posle bilateralnog skrininga za Poglavlje 16, koji je vezan za poreze, bilo je potrebno usklađivanje sa propisima EU. Ono što je najbitnije je to što je u što kraćem vremenskom periodu neophodno stvoriti uslove za evidentiranje u sistem PDV-a stranih lica koja posluju na teritoriji Republike Srbije, a koja nemaju prebivalište na istoj, i to uz pomoć poreskog punomoćnika.
Ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o PDV-u ima dosta pozitivnih efekata, od kojih sam već gore naveo jedan, a ovom prilikom ću se osvrnuti na još neke od njih. Na prvom mestu bih istakao da ovaj zakon podržava i stvara uslove za poslovanje novih stranih investitora, posebno u oblasti pružanje usluga smeštaja u ugostiteljskim objektima i oblasti prevoza putnika u drumskom saobraćaju, što će nesumnjivo podiću nivo turistički atraktivne Srbije i Srbije koja u turizmu ima šta da ponudi i te kako. Naravno, to je jedan od niza pozitivnih predloga ovog zakona, koji se provlači kroz ceo ovaj zakon.
U cilju postizanja što bolje primenljivosti ovog zakona predložena su i precizirana i druga zakonska rešenja, kao i pravna i tehnička usaglašavanja. Ovaj zakon pozitivno utiče na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu, a time povoljno utiče i na tržišnu konkurenciju. Pojašnjavanjem više članova ovog zakona dolazi se do bolje primenjivosti samog zakona, kao i lakšeg tumačenja, što neminovno dovodi do niza poboljšanja. Uprošćavanja ili pojašnjenja u pisanju ovog zakona su rađena kao što su pojedini stavovi brisani i ostali koji su dopunjeni tako da su vrlo shvatljivi, jednostavni i jednostavno nemaju tu dvosmislenost.
Jedna od prednosti pojašnjavanja ovih članova je i smanjivanje obimnosti samog zakona i to bez jednog gubitka u samom kvalitetu, odnosno funkcionalnosti. Takođe, uvedeni su i novi članovi koji detaljno i jasno regulišu neke procese, odnosno protokole koji u dosadašnjem zakonu nisu bili obuhvaćeni, a tiču se bitnih stvari u pogledu prometa i davanja usluga od stranih lica. Tako da, do sada nije postojala mogućnost da se zbog pojedinih članova zakona, koji nisu dorasli sadašnjoj situaciji gde živimo, sa namerom da Republika Srbije stane na čvrsto ekonomsko tlo, ostvari saradnja sa stranim licima i time, naravno, ostvari naplata PDV-a koja bi usledila tokom njihovog rada, odnosno prometa kod nas, već upravo suprotno. Ovim zakonom želimo da saradnja sa poslovnim stranim licima bude što bolja. U svakom slučaju, ovaj predlog zakona donosi niz poboljšanja i ne ostavlja prostora za bilo kakve malverzacije.
Po usvajanju ovog zakona, njegovi pozitivni efekti će odmah biti primećeni, i to tako da će biti vrlo vidljivi i to u najbržem mogućem roku. Takođe, jedan od vrlo bitnih i važnih elemenata koje ovaj zakon donosi je sprečavanje iz razloga zloupotrebe, pa i što se tiče obezbeđenja i unapređenja kontrole PDV-a od strane poreske uprave.
Istakao bih takođe da se ovim zakonom predlaže da poreski dužnik bude primalac dobara i usluga i u slučaju prometa između obveznika PDV-a, i to za promet električne energije i prirodnog gasa koji se isporučuje preko prenosioca, transportne ili distributerne mreže koje obveznik PDV-a nabavlja za dalju prodaju.
Na kraju, što se tiče ovog zakona, ovaj zakon, pored svega rečenog, ima takođe dosta dobrih rešenja i u drugim raznim segmentima, a želeo bih da naglasim da pored svega ovoga utvrđenim poresko-pravnim merama daje doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, želeo bih da naglasim da se glavni razlog za donošenje ovog zakona ogleda u usaglašavanju predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama za koje se plaća republička administrativna taksa. Veći broj ministarstava, kao što je ovde i pomenuto, pokrenuo je inicijativu za predlog izmene postojećeg zakona, što je pokazatelj da je ovaj zakon vrlo bitan jer se prožima kroz dosta oblasti i, kao takav, mora biti što precizniji, što transparentniji, jasniji i, naravno, mora ići u korak sa vremenom i razvojem drugih zakona.
U slučaju nepostojanja dovoljne interakcije između pojedinih zakona, za rezultat imamo slučaju da se po jednom zakonu nešto omogućava, a po drugom ne. To se može bolje opisati na sledećem primeru. U trenutno aktuelnom zakonu još uvek važe republičke administrativne takse za spise i radnje kod organa u vezi izdavanja za vize državljanima Republike Srbije. Međutim, po Zakonu o putnim ispravama 62/14, ukinute su pomorske i brodske knjižice, snabdevene vizom, kao vrstom putne isprave. To znači da su ova dva zakona u međusobnoj suprotnosti. Zbog toga je jako bitno opsežno razmatranje pri donošenju predloga bilo kog zakona, ne samo ovog, jer izmene u jednom zakonu mogu direktno uticati na druge zakone, kao što je i sada slučaj.
Još jedan pozitivan primer je napravljen i kada su iznosi taksi u pitanju. U dosta slučajeva, kada se, recimo, obnavlja rešenje za ispunjenost uslova za obavljanje pojedinih delatnosti, omogućeno je da se iznos takse prepolovi, što će u velikoj meri uticati na manje firme, škole za vozače itd. jer svaka olakšica u pogledu finansija za njih predstavlja mogućnost za unapređenje poslovanja. Kao još jedna od prednosti koju treba istaći, odnosi se na umanjenje krajnjeg iznosa taksi, je ta da je u oblasti poslova privatnog obezbeđenja omogućeno plaćanje samo jedne, najviše takse, ukoliko je podnosilac podneo više zahteva za dobijanje ovlašćenja. To je jedno logično i sasvim korektno rešenje jer je procenjeno da se uslovi za dobijanje odgovarajućeg zahteva mogu ostvariti u jednom postupku upotrebom istih resursa.
Ovakav pristup unapređenju zakona jasno nam govori da je maksimalno rađeno na smanjenju izdataka za sve one koji moraju dobiti razne dokumente. Po slobodnoj proceni, to će se pozitivno odraziti na povećanje aktivnosti ili posla u raznim sferama, jer nije redak slučaj da nekada upravo visina iznosa koji treba platiti za taksu bude kočnica koja na specifičan način koči ekonomski razvoj, kao i stabilnost neke firme, škole i tome slično.
Još jedan pomak napred je načinjen u pogledu ukidanja određenog broja administrativnih taksi. Konkretno, više se ne plaćaju takse za spise i radnje u postupcima koji se vode po službenoj dužnosti, zatim za spise u postupku za ispravljanje grešaka u rešenjima, prijavama i evidencijama. To je jedan od činilaca koji će doprineti zaštiti potražioca nekog zahteva i tome slično, kao i njegovog budžeta. Takođe, povećaće se odgovornost službenika koji ta rešenja sačinjavaju, odnosno izlažu i takođe tome slično. Kao jednostavan primer bih naveo jedan slučaj. Tokom procedure izdavanja ličnih dokumenata, odnosno ličnih karti, pasoša, policijski službenik pogreši pri upisu podataka i, naravno, te isprave se moraju promeniti. Po dosadašnjem zakonu, podnosilac zahteva za lična dokumenta mora ponovo uplatiti republičke takse, iako nije kriv, za učinjeni prestup, dok po novom Predlogu zakona to nije slučaj. To je jedan od najbezazlenijih primera propusta sadašnjeg zakona, gde se nepotrebno troši vreme i novac građana jer svi znaju da procedura izdavanja ličnih dokumenata traje jedan određeni vremenski period. Ova prednost dolazi do izražaja naročito kada su u pitanju veliki novčani iznosi.
Veliki pozitivni pomak predstavlja i to što su ukinute takse za ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja i tome slično. Time se eliminiše jedna neprijatna, pomalo smešna, a mogu reći i žalosna situacija, kada korisnik socijalne pomoći mora da plati određene takse, čiji iznos uopšte nije mali, da bi ostvario pravo na socijalnu pomoć, što je bilo po dosadašnjem zakonu, a on upravo potražuje socijalnu pomoć jer nema sredstava za život. Time se stvara situacija da ne može ostvariti tu pomoć jer nema novca da bi uplatio odgovarajuću taksu. Kao što se može zaključiti, ovakvih primera ima još mnogo pa se samim tim stiče utisak o važnosti izmene ovog zakona, kao i novinama i prednostima koje on donosi.
Generalni zaključak koji se može izvesti je da je ovaj Predlog zakona o republičkim administrativnim taksama doneo promene koje će omogućiti jedan efikasniji sistem naplate takse, kao i dosta veći stepen zaštite, kako korisnika koji treba da plate takse, kao i institucija i organa. Time se eliminišu štetne posledice po rad organa i organizacija i to je jedan razlog za usvajanje ovog zakona.
Povećavanjem efikasnosti prilikom naplate taksi povećaće se i priliv novca u budžetu, što dalje pozitivno utiče na mnoge druge faktore iz sfere ekonomije. Takođe, donošenje ovog zakona ne zahteva nikakva posebna sredstva iz budžeta, pa prema tome ne postoji nijedan razlog za njegovo neusvajanje, a korist je višestruka.
Na kraju, samo rečenicu ili dve što se tiče Predloga zakona o hipoteci. Što se tiče ovog zakona, podržavam izmene koje se nalaze u određenim članovima gde se reči „pravosnažnost“ i „pravosnažno“ zamenjuju rečima „konačnost“ i „konačnog“.
Želim samo da kažem da ovaj predlog zakona najviše podržavam iz razloga jer je to način za sprovođenje ciljeva za rešavanje problematičnih kredita, koji je usvojila Vlada Republike Srbije, a koji se odnosi posebno u delu vezanom za unapređenje vansudskog postupka prodaje.
Pored ova tri zakona za koja će moja malenkost glasati, a nadam se i svi članovi SNS kao i svi ostali, želim da kažem da ću podržati i zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 1764 (2012) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije.
Ovom prilikom bih želeo da pozdravim ministra Vujovića i da mu poželim puno uspeha u daljem radu, kao i Vladi, a svima ostalima se zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine Tošanić.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić, a neka se pripremi narodni poslanik Dragan Polovina.
Izvolite, gospodine Miletić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada, a to je grad Niš. Normalno, tu nemam potrebe da pominjem i ostale gradove i opštine u Srbiji, zato što je Srbija najlepša zemlja na svetu.
Predložene izmene i dopune Zakona o porezu na dodatnu vrednost, su značajni iz razloga što se ovim izmenama vrši dalje usaglašavanje sa propisima EU, što se uvode neke odredbe kojima se sprečavaju uočene zloupotrebe u ovoj oblasti. Samim tim se, omogućava i bolja kontrola PDV-a od strane Poreske uprave.
Kao prvo, ovim Zakonom se stvaraju uslovi za oporezivanje stranih lica koja posluju na našoj teritoriji, a nemaju u našoj zemlji sedište firme, ili prebivalište. U vezi sa poslovanjem stranih lica, u našoj zemlji uvodi se i poreski punomoćnik za promet dobara i usluga koji je na teritoriji Republike Srbije i vrši strano lice. Ovde se tačno reguliše u kojim slučajevima je poreski dužnik, strano lice, preko svog poreskog punomoćnika, a kada je poreski obveznik primalac dobara ili usluga, odnosno obaveznik PDV-a, koji ima i za račun stranog lica, naplaćuje naknadu za promet dobara ili usluga koje je izvršilo strano lice u Republici Srbiji.
Značajne su i odredbe kojima se reguliše oporezivanje prometa u oblasti građevinskih delatnosti i kojima se stvara olakšica poslovanja građevinskih firmi, pošto se uvodi odredba da je poreski dužnik svaki primalac dobra ili usluga. Ali, nije potrebno, kao do sada, da to bude, odnosno izvođač radova, kao isporučilac, ili investitor, kao primalac dobara ili usluga. Na ovaj način će se smanjiti ne likvidnost građevinskih preduzeća.
Ovim, izmenama Zakona, reguliše se i oblast isporuke električne energije i prirodnog gasa i to tako što se usklađuje sa osnovnim principima koja važe u EU. Značajno je i to, što se određuje pojam mesta i vremena prometa električne energije i prirodnog gas i energije za grejanje, odnosno hlađenje, putem distributivne mreže, a što je značajno za postupak poreske kontrole.
Izmenama Zakona se predlaže primena posebne poreske stope, PDV-a od 10% kod prometa usluga smeštaja u svim ugostiteljskim objektima, za smeštaj u skladu sa zakonom kojim se uređuje turizam, a ne samo u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima. Smatram, da je veoma značajna izmena i da je treba podržati, jer se veoma praktično pospešuje razvoj turizma i poslovanje u oblasti seoskog turizma, jer se na ovaj način smanjuje poreska stopa za preduzetnike koji kreću sa manjim smeštajnim kapacitetom u svojim domaćinstvima i stvara povoljna klima za razvoj preduzetništva u ovoj oblasti.
Pored toga, predlaže se i primena posebne poreske stope PDV-a od 10% za prevoz putnika i njihovog prtljaga na teritoriji Republike Srbije, nezavisno od toga da li se radi o gradskom, prigradskom, međumesnom, ili međunarodnom saobraćaju. Ne samo u gradskom ili prigradskom saobraćaju, a samim time je to rasterećenje za korisnike prevoza, jer ima uslova za smanjenje cena prevoza i smanjenje tereta preduzećima koja se bave ovom delatnošću.
Ovim zakonom se preciziraju i drugi pojmovi koji su do sada bili nejasni i mogli bi da budu osnov za zloupotrebe, kao što je oporezivanje izdataka za ishranu i prevoza zaposlenih. Izmene poreske osnove i ispravku odbitka prethodnog poreza, definiciju ukupnog prometa na osnovu koga se određuje mali poreski obveznici, određivanje poreskog perioda i drugo.
Smatram da se ovim izmenama i dopunama doprinosi pravna sigurnost i sprečava uočene zloupotrebe. U dosadašnjoj primeni Zakona, uvođenje posebne poreske stope se širi krug dobara i usluga, olakšava se poslovanje preduzeća iz tih oblasti, ali se stvara i mogućnost za niže cene dobara i usluga, što je značajno za potrošače, odnosno stanovništvo za čiji standard je značajna svaka olakšica.
Kao poslanik u Skupštini Srbiji, sa liste SNS-a, a kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, u potpunosti ću podržati set svih ovih predloženih zakona, jer mislim da ćemo na ovaj način imati mogućnost da obezbedimo stabilnost našeg budžeta Republike Srbije, a samim tim ćemo obezbediti i mogućnost da naša poljoprivreda, da naša sela, mogu bolje i lakše da žive.
Imam veliko poverenje u našeg premijera gospodina Vučića gde vidimo i sada i unazad nekoliko dana koliko se trudi, bori da spasi našu Srbiju sa svim onim koji su na neki način zaustavili razvoj naše zemlje, naše komšije, sa kojima mi želimo da imamo dobru saradnju, ali oni na neki način, ali to je kod njih predizborna kampanja.
Imam veliko poverenje u ministra finansija, u čoveka koji ima veliko znanje i zato sam siguran da će podrška svih nas poslanika, poslaničkog kluba SNS gde ja predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku imati mogućnost da se mnogo bolje puni budžet, da mnogo bolje i više obezbedimo sredstva za našu poljoprivredu za naša sela, za jugoistočnu Srbiju i za celu Srbiju. Zato ću glasati za set svih ovih zakona i ujedno pozivam sve kolege poslanike da podrže sve zakone koji su bitni za budućnost naše Srbije.

Zahvaljujem se gospodine Miletić.
Reč ima narodni poslanik Dragan Polovina, a neka se pripremi narodni poslanik Dejan Kovačević.
Izvolite, gospodine Polovina.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, svim prisutnima u sali, u okviru ove objedinjene rasprave ja bih se usmerio na ovu treću tačku dnevnog reda, kada je reč o hipoteci.

Predlog Zakona o hipoteci u nekoliko članova značajno  doprinosi izmeni važećeg Zakona o hipoteci. Idući redom, kako glasi izmenjeni su članovi 7, 31, 34, 35. i 36. važećeg zakona, ali ključna izmena se odnosi na član 31. stav 7. važećeg zakona u delu odredbe koja glasi da je drugostepeno rešenje konačno izvršno i da protiv njega nije dozvoljena tužba ili pravni lek. Ovaj deo odredbe, Predloga zakona se briše.

U čemu se sastoji predlog zakona:

Rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje donosi RGZ kao prvostepeni organ državne uprave i protiv istog je dozvoljena žalba. Radi se o prvostepenom postupku protiv čijeg rešenja nezadovoljna stranka može izjaviti žalbu i o kojoj odlučuje drugostepeni organ državne uprave čime je obezbeđena dvostepenost odlučivanja u svim predmetima.

Ukoliko bi odredba ostala na snazi, Zakon o hipoteci čija se izmena predlaže i član 31. stav 2. kojim se zabranjuje upotreba pravnih sredstava i tužbe i dalje bi se kršio princip sudske kontrole zakonitosti upravnih akata, jer hipotekarnom dužniku je uskraćeno pravo na pokretanje i vođenje upravnog spora kao postupka kontrole upravnih akata pred nadležnim upravnim sudom. Da napomenem da je Zakonom o državnom premeru i katastru, po kome se odlučuje o zabeležbi hipotekarne izjave omogućeno vođenje upravnog spora, a to je procesni zakon jer se po njemu postupa u donošenju upravnog akta.

Inače, važeći Zakon o hipoteci isključuje mogućnost vođenja parničnog postupka o predmetu iz ugovora o hipoteci s ciljem efikasnije naplate potraživanja hipotekarnih poverilaca kako bi se sprečila eventualno odugovlačenje postupka naplate potraživanja hipotekarnih poverilaca upotrebom drugog sudskog postupka od strane hipotekarnog dužnika. Ako bi dužniku, kao što je to sada po važećem zakonu i dalje bilo uskraćeno pravo na kontrolu upravnih akata time bi se nastavilo sa povredom ustavnog principa opšte kontrole upravnih akata. Zakon o državnom premeru i katastru član 180. stav 1. propisuje da se protiv drugostepenih rešenja može voditi upravni spor i proizilazi da su Zakon o hipoteci, Zakon o državnom premeru i katastru u međusobnom neskladu kada je reč o sudskoj kontroli zakonitosti upravnih akata. Jer dok Zakon o hipoteci u odredbi čija se izmena predlaže isključuje vođenje upravnog spora, Zakon o državnom premeru i katastru to dozvoljava, što je kolizioni pravni problem. Sa predloženom izmenom uzročno-posledičnom predložene su izmene još nekih odredaba Zakona o hipoteci u okviru kojih umesto instituta pravosnažnosti upravnog akta kojim je isključeno vođenje upravno-sudskog postupka predlaže se i promena i zamena ovog instituta za konačnosti upravnog akta, što znači da u skladu sa Zakonom o upravnim sporovima propisano je vođenje upravnog spora protiv konačnih upravnih akata kao postupak sudske kontrole upravnih akata.

Ustavni sud u donošenju svoje odluke kojom je oglasio neustavnom odredbu Zakona o hipoteci, pozvao se na član 198. Ustava gde je proklamovan opšti princip da zakonitost konačnih akata, upravnih akata, podleže preispitivanja upravnom sporu ako se odlučuje o pravu i obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu stranke, pa je odlučeno da je odredba člana 31. Zakona o hipoteci neustavna.

Opšte poznato je da zakoni moraju biti u skladu sa Ustavom, a član 4. koji garantuje jedinstvenost pravnog poretka u Republici Srbiji, jer imajući u vidu da je Zakon o hipoteci donet 2005. godine, pre nego je proglašen sada važeći Ustav i pre nego što je stupio na snagu Zakon o državnom premeru i katastru čija je odredba o spornom pitanju u suprotnosti sa pomenutom odredbom Zakona o hipoteci smatram da je neophodno, kada već ranije ova suprotnost nije otklonjena, u svemu prihvatiti predlog ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci kako bi se prevazišle međusobne neusklađenosti pomenutih zakona u pogledu postupaka koji se vodi o zaštiti zakonitosti konačnih upravnih akata i time očuvao pomenuti opšti ustavni princip (iz člana 198 Ustava RS).

Imajući u vidu da je cilj Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci između ostalog i očuvanje jedinstvenosti pravnog poretka Republike Srbije, predlažem ispred SNS da u danu za glasanje poslanici glasaju za ove predložene izmene. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se gospodine Polovina.
Reč ima narodni poslanik Dejan Kovačević, a neka se pripremi narodni poslanik Radmilo Kostić.
Izvolite gospodine Kovačević.