Dame i gospodo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost svakako predstavlja jedan od ekonomskih zakona o kojima smo najmanje diskutovali. Rasprava u parlamentu svakako govori da se radi o usklađivanju Zakona o PDV-u sa brojnim direktivama u EU koji regulišu ovu oblast.
Kada smo krenuli na skrining, 16. poglavlje – porezi, u vezi priključenja EU, onda smo shvatili da naš Zakon o porezu na dodatu vrednost jeste različit u odnosu na zakone koji se primenjuju u EU. Zato je ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dodatu vrednost samo tehnički i tiče se usklađivanja zakona, a porez na dodatu vrednost je sistemski zakon i on se, u ovom trenutku, ne menja. On je postavljen pre otprilike desetak godina i sam porez na dodatu vrednost je najizdašniji poreski prihod koji postoji u Republici Srbiji.
Ako pogledate budžet za 2015. godinu, država Srbija je planirala prihode po osnovu poreza na dodatu vrednost u visini od 390 milijardi dinara. Negde već sredinom 2015. godine znali smo da su prihodi koji potiču po osnovu PDV-a na ekonomskoj klasifikaciji 7.1.4.1 veći u odnosu na ono što smo planirali. Kako? Po osnovu PDV-a koji potiče iz zemlje, tako i po osnovu PDV-a koji potiče iz uvoza. Ako 43,26% ukupnih budžetskih prihoda u jednoj državi punite po osnovu poreza na dodatu vrednost, onda je to svakako zakon o kojem morate da vodite računa.
Mi smo danas u načelnoj raspravi mogli da čujemo različita politička tumačenja. Pre svega, danas se nije govorilo o Zakonu koji je na dnevnom redu, već o različitim makro-ekonomskim parametrima koji mogu da se prezentuju na različiti način, ali suština je jedna i ljudi iz vlasti, ljudi koji vode Vladu moraju da shvate da mnogi u Srbiji nisu naučili na ovakve makro-ekonomske parametre. Teško je da shvatite da Srbija danas ima deficit od 1,17, da je društveni bruto proizvod, kao što smo govorili, gospodine ministre, otprilike pre 6-7 meseci, već blizu 1%, da je inflacija nikad niža. Ne možete da im zamerite zašto oni to ne razumeju, jer oni nikada nisu ni imali priliku to da razumeju. Mi smo funkcionisali u okruženju gde je regularna inflacija bila desetak posto, društveni bruto proizvod gotovo da nije rastao, a nesporno je ono oko čega možemo da se složimo da je država Srbija skupa. Ako imate samo za kamate 3% iz društvenog bruto proizvoda u 2015. godini, onda morate da shvatite da za toliko moramo na osnovu prihoda iz budžeta da napravimo veće zahvatanje iz BDP.
Problem predložene izmene zakona svakako jesu izmene koje su tehničke prirode, ali istovremeno ove izmene govore i o uočeni nedostacima, nejasnoćama, koje su se pojavile u desetogodišnjoj primeni poreza na dodatu vrednost. Značajna i jedina možda ključna novina jeste uvođenje stranog lica koje nema sedište, odnosno koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije, da preko poreskog punomoćnika može da uđe u sistem poreza na dodatu vrednost.
Obično se porez na dodatu vrednost podrazumeva kao obaveza. Istovremeno to podrazumeva i određena prava. Znači, to je kompleksna materija koja ne podrazumeva samo sistem davanja, nego i sistem povraćaja, pa stranim licima za firme, onaj deo firmi koji poseduje i posluje u Srbiji, svakako je normalno da se nalazi u sistemu poreza na dodatu vrednost.
Ako krenete dalje, od člana 11, praktično, dešavaju se samo tehničke izmene koje se tiču funkcionisanja, razjašnjenja funkcionisanja poreza na dodatu vrednost. U raspravi danas nismo govorili o subvencijama. To je član 11. Predloga zakona o izmenama Zakona porez na dodatu vrednost, to je član 17. matičnog Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Prvi put se eksplicitno tumači da su sve subvencije, odnosno da je ceo transfer, koji nastaje po osnovu prometa robe i usluga, u stvari poreska osnova, sem u slučaju kada tu subvenciju daje država. To podrazumeva da ekonomska politika koja se bazira na subvencijama, može da funkcioniše efikasnije i izdašnije nego što je do sada.
Mislim da je član 13. Predloga zakona jedan od suštinskih, zato što je taj član u stvari dovodio do potpune poslovne nepravde koja je postojala na tom tržištu, a koji je bio prouzrokovan, pre svega, poreskim nejednakostima. Radi se o dve kategorije, pre svega o smeštaju i o prevozu. Znači, kod smeštaja to je bilo praktično neverovatno da ste imali istu vrstu usluga, koju su pružali različiti poreski obveznici, gde je stopa poreza bila različita. To je stvaralo poresko nejedinstvo, a to se direktno odražavalo na konkurentsku sposobnost poreskih obveznika na tržištu, koji su pružali istu vrstu usluga.
Mi danas izjednačavamo sve poreske obveznike i kažemo da, bez obzira da li se radi o hotelima, hostelima, lovačkim domovima, svi oni koji pružaju ugostiteljske usluge poreska stopa je posebna odnosno 10%. Nije opšta stopa kao što smo imali 20 odnosno 10. To će omogućiti da svi koji pružaju usluge smeštaja, praktično svoju cenu prilagode u zavisnosti od svoje konkurentske sposobnosti, a cena i visina poreza koji plaćaju neće biti razlog tržišnog nejedinstva.
Zašto je važna situacija kada govorite o prevozu? Tu smo imali dve grupacije, gde smo kod gradskog i prigradskog prevoza imali poresku stopu od 10%, a kod međugradskog i međunarodnog prevoza, takođe bitna kategorija, poreska stopa 20%. To nije dovodilo do poreskog nejedinstva poreskih obveznika, ali svakako znači da će poreska stopa biti niža.
Danas, sem u retkim slučajevima, mogli smo da čujemo da će poresko opterećenje na nivou države Srbije biti veće. Ovo su sve odluke, ceo zakon, suštinski znači umanjenje poreza na dodatu vrednost. Nema člana zakona, nema ekonomske kategorije koja dolazi u kategoriju da je porez na dodatu vrednost veći.
U članu 19, takođe je bila rasprava, govori se o kategorijama odbitnih stavki, gde dolazi do promena u odbitnim stavkama. Jedan značajan deo odbitnih stavki koji do sada nije bio na tim kategorijama, što podrazumeva usklađenje sa zakonima EU, jeste oprema koja služi za opremanje poslovnog prostora, i to nije tako mala kategorija. Usklađivanje ovih kategorijama svakako podrazumeva različit položaj u odnosu na trenutnu situaciju, ali ta situacija će nekome doneti korist i uglavnom svima.
Raduje me zato što se precizno definiše način funkcionisanja reprezentacije. Tačno se taksativno navodi šta se podrazumeva pod reprezentacijom, i to je bitno zato što na taj način definišemo mogućnost da dođe do zloupotrebe u odbitnim stavkama.
Kada govorimo o novoj kategoriji – pregledu obračuna PDV-a, ja tu donekle mogu da se složim sa pojedinim diskutantima koji kažu da je to kategorija koja je nova. Ona jeste nova. Ona je u skladu sa propisima EU. U pravu su, sve to što se već daje suštinski moralo bi da postoji u poreskoj upravi.
Kao narodni poslanik, nemam ideju da treba da branim i jednu instituciju u državi Srbiji, a za koju ja lično mislim da ne funkcioniše kako treba. Vladajuća stranka, ministar Vujović je bezbroj puta do sada u zadnjih godinu dana pokazao donoseći teške odluke, teške zakone da je pre svega pokušavao da promeni sistem institucije koji su tu decenijama loše funkcionisali. Poreska uprava je nesporno nešto što mora da preživi promene.
Jedinstvo poreskog zakona je suština dobrog poreskog zakona. Jasnoća da svako može da shvati kako funkcioniše je sigurnost u poreskim prihodima. Nisu svi koji se bave različitim vrstama posla, od malih poreskih obveznika do poljoprivrednih domaćinstava, koji su takođe obveznici PDV-a, obučeni, naučeni da budu poreski eksperti. Nejasno tumačenje stvara problem koji se definiše kao umanjenje ili u budžetu ili posledice za poreskog obveznika.
Druga bitna stvar podrazumeva jedinstvo primene principa i zakona koji funkcionišu. Ako nemate to jedinstvo, onda imate različita postupanja u istim slučajevima, što sve dovodi do različitog tržišnog položaja, i to je suština. Poreska politika koju sprovodi država Srbija, za kraj, ima različiti tržišni položaj pojedinih preduzeća, ako imaju različiti poreski tretman od strane države.
Zato ovaj zakon koji danas predlažemo, a oko koga se manje – više svi slažemo, podrazumeva, pre svega nekoliko stvari, otklanja nejasnoće, postaje jasniji i naravno, da svi mi očekujemo od gospodina Vujovića, da vrlo brzo ono što je najavljeno izađe sa jednim sveobuhvatniji sistemom funkcionisanja, kako poreske administracije, tako i poreskog sistema.
Moje lično zalaganje, za kraj, gospodine ministre, svakako jeste da moramo da menjamo sistem koji ne funkcioniše, da on mora da bude bolji, to je ono za šta nam je misija i ideja poverena od strane građana Srbije. Mi moramo da zadržimo, nesporno poreze na rad i opšte poreze na potrošnju, kakav je PDV, ali mislim da je vreme da počnemo da razmišljamo i o izdašnijim porezima na imovinu i porezima na dobit.
Predlog o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatnu vrednost svakako jeste potpuno transparentno jasan zakon koji dovodi do umanjenja poreskih prihoda, zato što će poreske stope biti manje i to je ona druga faza o kojoj smo govorili, kada dođemo do situacije da možemo da stabilizujemo budžetske prihode i da možemo da odgovorimo zahtevima MMF. Ti zahtevi proističu iz naših obaveza i kreditnih obaveza koje postoje, to je sledeći korak da, svakako 46,7% koliko država Srbija uzima od društvenog bruto proizvoda u narednom periodu bude manji.