Pomenuli ste Vladu, predsednika Vlade. Gospodine, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Jako zanimljivo pitanje, samo ja bih ga  vratio i kada je ministar finansija bio Mirko Cvetković, zašto je svaka poreska uprava za sebe posebno kupovala softver i koliko je para potrošeno. Hoćemo li da proveravamo čije su to firme bile?
Gospodine predsedavajući, takvu aplikaciju ja sam gledao još iz 1994. godine, ali ne očekujete valjda da država prati analitički šta radi koji privredni subjekat? To je bolesno, to je špijunaža već. Državi je u interesu samo poreske obaveze, zato se podnose izveštaji.
Vi očekujete od ministra finansija da bude povezan sa softverom u pravnom licu i da kontroliše šta on radi, da ulazi u poslovne tajne? To upravo govorite, šta se čudite? To ste rekli. Da li ste vodili neki put neko preduzeće, znate li nešto o tome? Znate li da popunite virmanski nalog? Ali znate da pričate. Veliki problem.

Molim vas  gospodine Arsiću samo malo sa uvažavanjem.

Što se tiče izbora, reda laži, hajde da izbrojimo po novinama, postoje arhive koliko je bilo negativnih članaka o Vladi Mirka Cvetkovića, koliko je negativnih članaka o Vladi Aleksandra Vučića, da vidite koliki je stepen nezavisnosti medija danas, koliki je bio dok ste vi bili na vlasti.
Nije mogao niko ništa da kaže ni protiv Borisa Tadića, ni Mirka Cvetkovića. Sada pričate o medijskom mraku. Znate šta, priče oko izbora, nijedan političar ne treba da se boji izbora i nijedan političar po svaku cenu ne treba i ne mora da drži vlast. Držali ste vlast uporno do 2012. godine i sada branite interese penzionera i zaposlenih, a dok ste vladali na silu, baš ste radili protiv interesa tih ljudi.

Gospodin Boris Tadić više nije vaš predsednik, tako da vam to nije dovoljan osnov za reč, gospodine Jovanoviću. Nije pomenuta DS.
Reč ima gospodin Tončev. Pošto imamo samo pet minuta do pauze, da li je to dovoljno ili ćete posle pauze?
Reč ima narodni poslanik Novica Tončev.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi ministre Vujoviću, pred nama je danas na dnevnom redu  Predlog izmene i dopune Zakona o porezu na dodatnu vrednost, o kojem ću ja govoriti, koji će i poslanička grupa SPS podržati, jer se radi o jednom od najbitnijih zakona u poreskom i privrednom sistemu, od koga naročito zavisi obim i mogućnost budžetskog finansiranja svih državnih i ustavnih nadležnosti država u toku jedne fiskalne godine.
Ja kao neko ko je privatnik duže od 25 godina u sektoru građevinarstva, kao vlasnik preduzeća koje danas obezbeđuje opstanak više od 100 porodica u Srbiji, posebno sam motivisan da se obezbedi oštra poreska disciplina u državi.
Vi, gospodine Vujović, kao ministar finansija možete u poreskoj upravi da proverite da moja firma sve svoje obaveze prema državi redovno izmiruje. Čak se dešavalo da u periodu najveće ekonomske krize i stagnacije građevinske industrije imali smo preplatu PDV-a, više od 30 miliona dinara i to najbolje potvrđuje koliko lično, kao privatnik, kao socijalista i kao narodni poslanik doprinosim izgradnji poreskog sistema ove države.
U tekstu obrazloženja koje su dobili svi narodni poslanici piše da se ove izmene zakona vrše u cilju stvaranja povoljnijih uslova za poslovanje privrednih subjekata i daljeg usklađivanja sa propisima EU, koji uređuju oblast oporezivanja potrošnje PDV-a.
Drugi razlog za izmene zakona je sprečavanje mogućih zloupotreba i poboljšanje kontrole naplate PDV-a i predlaže se obaveza sastavljanja pregleda obračuna PDV-a koji će se dostavljati uz poresku prijavu.
Predložili ste veoma dobra rešenja i mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon.
Bez obzira na izmenu zakona, ono što i dalje vidim kao veliki problem jeste neujednačeno tumačenje Zakona o PDV-u na terenu od strane različitih poreskih inspektora. Daću vam jedan konkretan primer koji će verovatno vama kao ministru biti veoma zanimljiv, ali bih voleo da ne bude za razmišljanje, nego bih voleo, gospodine ministre, da razrešite ovaj problem.
Naime, poreska kontrola u JP Direkcija za građevinsko zemljište u Surdulici, koja je izvršena u martu 2009. godine, potvrdila je da ovaj organ nije u sistemu PDV-a zato što je članom 9. Zakona o PDV-u propisanom da pravna lica koja su osnovana aktom lokalne samouprave, u cilju obavljanja poslova iz nadležnosti državne uprave i lokalne samouprave nisu obveznici PDV-a. Nakon toga, u julu mesecu ove godine ponovo je izvršena terenska poreska kontrola u Direkciji i sada je utvrđeno da Direkcija obveznik PDV-a, iako u poslednjih šest godina ovo preduzeće funkcioniše na isti način, obavlja iste poslove i nadležnosti i primenjuje iste zakone.
Direkcija za građevinsko zemljište u Surdulici ne pruža usluge i ne prodaje robu na tržištu, ne obavlja komunalnu delatnost za krajnje korisnike, već obavlja smo onu delatnost od opšteg interesa zbog kojeg je preduzeće osnovano i finansira se sredstvima budžeta opštine Surdulice. Poreski inspektor tvrdi da je Direkcija dužna da plati PDV na prihode koje je primila od Republike po osnovu ugovora o sufinansiranju Vlasine kao predela izuzetnih oblika, kao i PDV na ostvarene prihode po osnovu neplaćanje naknade za korišćenje predela Vlasine.
Niko ne beži od toga da Direkcija u državni budžet uplati PDV, ali tako tumačenje iz zakona je suprotno članu 9. Zakona o PDV-u, članu 70. Zakona o zaštiti prirode i članu 14. Zakona o budžetskom sistemu, kojim je propisano da se naknade tretiraju kao javni prihod, i to neporeski prihod.
Zato je potrebno da se Ministarstvo finansija aktivno uključi u rešavanje ovog problema, jer je do ovakve čudne promene mišljenja poreskih inspektora došlo iznenada šest godina kasnije na osnovu prijave i nekih zaludnih pojedinaca koji na sve načine pokušavaju da sve što je dobro u Surdulici omalovaže.
Ukoliko nam vi, ministre Vujoviću, kao svetski stručnjak za finansije potvrdite danas da prihodi iz budžeta Republike i neporeski prihodi Direkcije po osnovu naplaćenih naknada podležu obavezi plaćanja PDV-a, kao što to tvrdi Poreska uprava Vranje, onda je takvo tumačenje trebalo danas uneti u ove izmene i dopune Zakona o PDV-u i da se takvo pravilo primenjuje na sve direkcije u Srbiji, a ne samo u Surdulici.
Daću vam još jedno načelno tumačenje zakona poreskih inspektora, a onda, pošto nemam mnogo vremena, daću i neki predlog. Malopre je neko od kolega rekao da treba da pomažemo sport. Mi smo u jednom sportskom klubu, kakav je fudbalski klub Radnik, imali tri provere. Poreska policija iz Niša je našla da fudbalski Radnik nije platio porez šest miliona, jedna terenska kontrola je našla tri miliona, druga je našla dva miliona, ne znam koliko će da nađe sada četvrti itd. Ali, ovo je problem, da su dva čoveka završila u zatvoru zbog toga što razni poreski inspektori različito tumače zakon i propise.
Mislim lično da je u praksi potrebno promeniti neka rešenja. Na primer, trebalo bi obezbediti stručnu praksu kontrole i da bi se izbegla različita tumačenja zakona od strane poreskih obveznika, bilo bi dobro da ministarstvo organizuje permanentno obučavanje inspektora za primenu zakona, a potrebno je povećanje broja inspektora, jer bi se na taj način vršile česte kontrole i bio bi veći obuhvat poreskih obveznika.
Daću vam i ja tu jedan primer. Mi u Pčinjskom okrugu nekad čekamo 20-ak dana da bi mogli da nađu nekog slobodnog inspektora koji bi došao u neku firmu koja traži povratak PDV-a, a onda čekamo 10-ak dana rešenja, a onda nam sada kažu da sva rešenja idu u Beograd na potpis. Znate li koliko se tu čeka vremena da privrednici dobili povraćaj PDV-a? Reći ću vam, to sam čuo od kolega i iz pozicije i iz opozicije, oko plaćanja penala za kredite.
Gospodine ministre, treba da proverite, jedinica za implementaciju i razvoj škola, koja je formirana pri Ministarstvu prosvete, je dobila kredit pre nekoliko godina, 10 privrednika tuže ministarstvo zbog neplaćenih računa za izvedene objekte u različite škole. Sada će sud da donese odluku da se to plati iz budžeta, a tamo u jedinici nam stoji novac koji smo dobili iz kredita i na koji plaćamo penale.
Ja sam o vama i vašoj stručnosti i kvalifikaciji govorili kada smo vas birali za ministra i dalje mislim da vi odlično radite vaš posao. Zbog toga sam izneo ove neke probleme. Nadam se da ćete ih rešite, kao i sve do sada. Zahvaljujem i kažem da će SPS i svi poslanici u danu za glasanje podržati sve ove zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze)

Mi moramo da počnemo, verovatno će nas ministar videti da smo počeli,pa će požuriti.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.
Da li ga menja neko iz Demokratske stranke? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Kovačević Goran. Izvolite.

Dame i gospodo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost svakako predstavlja jedan od ekonomskih zakona o kojima smo najmanje diskutovali. Rasprava u parlamentu svakako govori da se radi o usklađivanju Zakona o PDV-u sa brojnim direktivama u EU koji regulišu ovu oblast.
Kada smo krenuli na skrining, 16. poglavlje – porezi, u vezi priključenja EU, onda smo shvatili da naš Zakon o porezu na dodatu vrednost jeste različit u odnosu na zakone koji se primenjuju u EU. Zato je ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dodatu vrednost samo tehnički i tiče se usklađivanja zakona, a porez na dodatu vrednost je sistemski zakon i on se, u ovom trenutku, ne menja. On je postavljen pre otprilike desetak godina i sam porez na dodatu vrednost je najizdašniji poreski prihod koji postoji u Republici Srbiji.
Ako pogledate budžet za 2015. godinu, država Srbija je planirala prihode po osnovu poreza na dodatu vrednost u visini od 390 milijardi dinara. Negde već sredinom 2015. godine znali smo da su prihodi koji potiču po osnovu PDV-a na ekonomskoj klasifikaciji 7.1.4.1 veći u odnosu na ono što smo planirali. Kako? Po osnovu PDV-a koji potiče iz zemlje, tako i po osnovu PDV-a koji potiče iz uvoza. Ako 43,26% ukupnih budžetskih prihoda u jednoj državi punite po osnovu poreza na dodatu vrednost, onda je to svakako zakon o kojem morate da vodite računa.
Mi smo danas u načelnoj raspravi mogli da čujemo različita politička tumačenja. Pre svega, danas se nije govorilo o Zakonu koji je na dnevnom redu, već o različitim makro-ekonomskim parametrima koji mogu da se prezentuju na različiti način, ali suština je jedna i ljudi iz vlasti, ljudi koji vode Vladu moraju da shvate da mnogi u Srbiji nisu naučili na ovakve makro-ekonomske parametre. Teško je da shvatite da Srbija danas ima deficit od 1,17, da je društveni bruto proizvod, kao što smo govorili, gospodine ministre, otprilike pre 6-7 meseci, već blizu 1%, da je inflacija nikad niža. Ne možete da im zamerite zašto oni to ne razumeju, jer oni nikada nisu ni imali priliku to da razumeju. Mi smo funkcionisali u okruženju gde je regularna inflacija bila desetak posto, društveni bruto proizvod gotovo da nije rastao, a nesporno je ono oko čega možemo da se složimo da je država Srbija skupa. Ako imate samo za kamate 3% iz društvenog bruto proizvoda u 2015. godini, onda morate da shvatite da za toliko moramo na osnovu prihoda iz budžeta da napravimo veće zahvatanje iz BDP.
Problem predložene izmene zakona svakako jesu izmene koje su tehničke prirode, ali istovremeno ove izmene govore i o uočeni nedostacima, nejasnoćama, koje su se pojavile u desetogodišnjoj primeni poreza na dodatu vrednost. Značajna i jedina možda ključna novina jeste uvođenje stranog lica koje nema sedište, odnosno koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije, da preko poreskog punomoćnika može da uđe u sistem poreza na dodatu vrednost.
Obično se porez na dodatu vrednost podrazumeva kao obaveza. Istovremeno to podrazumeva i određena prava. Znači, to je kompleksna materija koja ne podrazumeva samo sistem davanja, nego i sistem povraćaja, pa stranim licima za firme, onaj deo firmi koji poseduje i posluje u Srbiji, svakako je normalno da se nalazi u sistemu poreza na dodatu vrednost.
Ako krenete dalje, od člana 11, praktično, dešavaju se samo tehničke izmene koje se tiču funkcionisanja, razjašnjenja funkcionisanja poreza na dodatu vrednost. U raspravi danas nismo govorili o subvencijama. To je član 11. Predloga zakona o izmenama Zakona porez na dodatu vrednost, to je član 17. matičnog Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Prvi put se eksplicitno tumači da su sve subvencije, odnosno da je ceo transfer, koji nastaje po osnovu prometa robe i usluga, u stvari poreska osnova, sem u slučaju kada tu subvenciju daje država. To podrazumeva da ekonomska politika koja se bazira na subvencijama, može da funkcioniše efikasnije i izdašnije nego što je do sada.
Mislim da je član 13. Predloga zakona jedan od suštinskih, zato što je taj član u stvari dovodio do potpune poslovne nepravde koja je postojala na tom tržištu, a koji je bio prouzrokovan, pre svega, poreskim nejednakostima. Radi se o dve kategorije, pre svega o smeštaju i o prevozu. Znači, kod smeštaja to je bilo praktično neverovatno da ste imali istu vrstu usluga, koju su pružali različiti poreski obveznici, gde je stopa poreza bila različita. To je stvaralo poresko nejedinstvo, a to se direktno odražavalo na konkurentsku sposobnost poreskih obveznika na tržištu, koji su pružali istu vrstu usluga.
Mi danas izjednačavamo sve poreske obveznike i kažemo da, bez obzira da li se radi o hotelima, hostelima, lovačkim domovima, svi oni koji pružaju ugostiteljske usluge poreska stopa je posebna odnosno 10%. Nije opšta stopa kao što smo imali 20 odnosno 10. To će omogućiti da svi koji pružaju usluge smeštaja, praktično svoju cenu prilagode u zavisnosti od svoje konkurentske sposobnosti, a cena i visina poreza koji plaćaju neće biti razlog tržišnog nejedinstva.
Zašto je važna situacija kada govorite o prevozu? Tu smo imali dve grupacije, gde smo kod gradskog i prigradskog prevoza imali poresku stopu od 10%, a kod međugradskog i međunarodnog prevoza, takođe bitna kategorija, poreska stopa 20%. To nije dovodilo do poreskog nejedinstva poreskih obveznika, ali svakako znači da će poreska stopa biti niža.
Danas, sem u retkim slučajevima, mogli smo da čujemo da će poresko opterećenje na nivou države Srbije biti veće. Ovo su sve odluke, ceo zakon, suštinski znači umanjenje poreza na dodatu vrednost. Nema člana zakona, nema ekonomske kategorije koja dolazi u kategoriju da je porez na dodatu vrednost veći.
U članu 19, takođe je bila rasprava, govori se o kategorijama odbitnih stavki, gde dolazi do promena u odbitnim stavkama. Jedan značajan deo odbitnih stavki koji do sada nije bio na tim kategorijama, što podrazumeva usklađenje sa zakonima EU, jeste oprema koja služi za opremanje poslovnog prostora, i to nije tako mala kategorija. Usklađivanje ovih kategorijama svakako podrazumeva različit položaj u odnosu na trenutnu situaciju, ali ta situacija će nekome doneti korist i uglavnom svima.
Raduje me zato što se precizno definiše način funkcionisanja reprezentacije. Tačno se taksativno navodi šta se podrazumeva pod reprezentacijom, i to je bitno zato što na taj način definišemo mogućnost da dođe do zloupotrebe u odbitnim stavkama.
Kada govorimo o novoj kategoriji – pregledu obračuna PDV-a, ja tu donekle mogu da se složim sa pojedinim diskutantima koji kažu da je to kategorija koja je nova. Ona jeste nova. Ona je u skladu sa propisima EU. U pravu su, sve to što se već daje suštinski moralo bi da postoji u poreskoj upravi.
Kao narodni poslanik, nemam ideju da treba da branim i jednu instituciju u državi Srbiji, a za koju ja lično mislim da ne funkcioniše kako treba. Vladajuća stranka, ministar Vujović je bezbroj puta do sada u zadnjih godinu dana pokazao donoseći teške odluke, teške zakone da je pre svega pokušavao da promeni sistem institucije koji su tu decenijama loše funkcionisali. Poreska uprava je nesporno nešto što mora da preživi promene.
Jedinstvo poreskog zakona je suština dobrog poreskog zakona. Jasnoća da svako može da shvati kako funkcioniše je sigurnost u poreskim prihodima. Nisu svi koji se bave različitim vrstama posla, od malih poreskih obveznika do poljoprivrednih domaćinstava, koji su takođe obveznici PDV-a, obučeni, naučeni da budu poreski eksperti. Nejasno tumačenje stvara problem koji se definiše kao umanjenje ili u budžetu ili posledice za poreskog obveznika.
Druga bitna stvar podrazumeva jedinstvo primene principa i zakona koji funkcionišu. Ako nemate to jedinstvo, onda imate različita postupanja u istim slučajevima, što sve dovodi do različitog tržišnog položaja, i to je suština. Poreska politika koju sprovodi država Srbija, za kraj, ima različiti tržišni položaj pojedinih preduzeća, ako imaju različiti poreski tretman od strane države.
Zato ovaj zakon koji danas predlažemo, a oko koga se manje – više svi slažemo, podrazumeva, pre svega nekoliko stvari, otklanja nejasnoće, postaje jasniji i naravno, da svi mi očekujemo od gospodina Vujovića, da vrlo brzo ono što je najavljeno izađe sa jednim sveobuhvatniji sistemom funkcionisanja, kako poreske administracije, tako i poreskog sistema.
Moje lično zalaganje, za kraj, gospodine ministre, svakako jeste da moramo da menjamo sistem koji ne funkcioniše, da on mora da bude bolji, to je ono za šta nam je misija i ideja poverena od strane građana Srbije. Mi moramo da zadržimo, nesporno poreze na rad i opšte poreze na potrošnju, kakav je PDV, ali mislim da je vreme da počnemo da razmišljamo i o izdašnijim porezima na imovinu i porezima na dobit.
Predlog o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatnu vrednost svakako jeste potpuno transparentno jasan zakon koji dovodi do umanjenja poreskih prihoda, zato što će poreske stope biti manje i to je ona druga faza o kojoj smo govorili, kada dođemo do situacije da možemo da stabilizujemo budžetske prihode i da možemo da odgovorimo zahtevima MMF. Ti zahtevi proističu iz naših obaveza i kreditnih obaveza koje postoje, to je sledeći korak da, svakako 46,7% koliko država Srbija uzima od društvenog bruto proizvoda u narednom periodu bude manji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.
Neka se pripremi Aleksandar Jovičić. Izvolite.