Zahvaljujem se, na nekim stvarno dosta preciznim i interpretacijama onoga, što se u ovim zakonima donosi, što je dobro.
Mislim, da je jako dobro da se potvrdi da smo na istoj talasnoj dužini, na istoj strani, što bi rekli i takođe, na vrlo korisnim sugestijama šta da se uradi. Očekujem da se te sugestije nađu u amandmanima, koji se predlažu.
Očigledno je da nemamo usavršen, ni sistem predlaganja zakona, ni proveru šta je u tim zakonima dobro i nije dobro, a ja vidim, čini mi se danas ne bih tu temu otvarao dublje, možda neki odbor da zakažemo posebno, da postoji dubinska kolizija između nekih rešenja koja preuzimamo iz tržišnih privreda, nekih instrumenata i nekih instituta našeg prava koji drugačije na to gledaju.
Mislim da bi to zavredelo jednu ozbiljniju raspravu, jer vidim ovde da su zakoni usmereni na zaštitu individualnih prava, što je jako dobro, ali postoje u sletu neki instituti tržišta koji izdižu pravo zaštite vlasništva i pravo kreditora iznad individualnih prava i kažu ako pojedinac ulazi u neke obligacione odnose, odnosno hipotekarne odnose, onda prihvata neka pravila koja su drugačija.
Takođe bih želeo da pravnike zamolim da nam pomognu kako da koncept van sudskog izvršenja, koji svuda tamo postoji, na kojima se neki ključni elementi baziraju, primenimo kod nas. Razumem da je potpuno logično, da vi očekujete da neki proces, ali nije praktično. Kod nas, u sledećim godinama, neće doći konkurentni kreditori da finansiraju hipotekarne kredite, gde on ne može da se naplati za slučaj da neko prekrši članove ugovora.
Suština rasprave da treba u tome šta je prekršaj koji može da pokrene to da onaj korisnik hipoteke posegne za hipotekom. Situacija koju mi danas imamo, koju smo gledali u Agenciji za privatizaciju, gde imate milijarde pokrivene hipotekama, koje se ne realizuju, to nije normalno, to je hipoteka koja nije hipoteka, to je parče papira koji smo mi nazvali hipotekom i onda kada to tolerišemo deset godina, dođemo u situaciju koju sada niko ne može da razreši. Imamo sada „empijelove“ četiri milijarde evra i ovo nije pojedinačna odgovornost, ovo je nešto što mi u našem sistemu, pravnom i ekonomskom nismo do kraja integrisali.
Prema tome, onda imate i paradoks sa druge strane, da neko na najobičnije kredite za finansiranje trgovine traže dopunsko hipotekarno obezbeđenje, pošto ne veruje ničem drugom, to je potpuni paradoks, jer to širi na oblast koju nigde u svetu se za trgovinske kredite koji su sami po sebi garancija traže hipoteku.
Naći ćete paradoks u Srbiji, da se firma razdvojila, a da je ostala hipoteka na nekoj zgradi firme koja je otišla, znači potpuno jedan pravni apsurd, da stoji hipoteka i sada ovaj ne može da raspolaže imovinom koja mu je u tom procesu podele pripala.
Znači imamo, takve smo zavrzlame ekonomsko-pravne napravili, da bi trebalo jako mnogo da se trudimo svi da tome stanemo na put. Prihvatam, greška je bila, to sam rekao u prvoj rečenici, znači prevideli smo to, zato što je formulacija bila takva da nije do kraja odrazila suštinu ovog instrumenta i obezbeđenje. Ustavni sud je stavio primedbu i mi smo postupili po toj primedbi.
Da li smo mogli da znamo ranije, da li smo mogli da uvažimo sugestiju kolege Neđe Jovanovića, verovatno jesmo, ali i mi radimo takođe po sugestijama, prema tome ovo je prilika da to ispravimo. Ja sam iz ovoga naučio da treba to da proveravamo i da pažljivo gledamo sve i to ćemo raditi.
Ovo sada ispravljamo ono što smo propustili prošli put, ali nisam siguran ni posle ovoga i vi ste koleginice jako dobro rekli, nisam siguran da će to zadovoljiti kreditore. Kreditori očekuju da će po nekom drugačijem postupku od normalnog sudskog postupka doći do imovine na koju su stavili hipoteku, jer to je bio uslov da nekome daju kredit.
Znači, tu niko nikoga nije prevario, to je bio uslov, on je rekao – Ja ću vam dati kredit; pa se za kuću daje kredit koji je tri puta jeftiniji, tri puta nižu kamatnu stopu ima zato što je obezbeđen hipotekom.
Znači, ne daju se tamo krediti za kuće na 30 godina sa 2% ako uzmete kredit koji nije obezbeđen, to će biti po 6% na pet godina, a ovo je 2% na 30 godina. Znači, treba da postoji i u ekonomiji i u pravu razumevanje zašto vam neko daje povlašćene uslove.
U Švajcarskoj, on vam daje da plaćate kamatu, a glavnicu ćete platiti tek kad budete prodavali nekretninu. Znači, samo ćete kamatu plaćati i to 1%, ali je to obezbeđeno hipotekom i zna se na koji način se ona realizuje.
Ako on ne bi mogao da dođe do zgrade, do bilo čega na čemu je hipoteka u procesu ako se nešto dogodi, onda bi ceo taj sporazum, taj dogovor, taj pravni odnos bio ništavan. Prema tome, mi to moramo da razumemo i da shvatimo da kod nas mi nismo do kraja to integrisali.
Imajući to u vidu, potpuno sam saglasan sa vašim sugestijama i to ćemo inkorporisati. Samo jedna napomena. Slažem se u principu sa tim da imamo nivoe izmene zakona gde niko ne može da se snađe. Mi smo baš zbog toga upravo povodom ovih izmena PDV spremamo, prvo biće prečišćen tekst zakona čim ovaj zakon bude usvojen, a drugo, spremamo jedinstveni pravilnik koji će na jedno mesto objediniti sve procedure, sve formulare, sve procese i to će biti u najskorijem roku urađeno.
Znači, shvatamo i to je u saradnji Ministarstva finansija i Poreske uprave, to ćemo svima dostaviti, biće na sajtu, biće svuda. Predlažem da budu i aktivne elektronske tabele, tako da svako to može da koristi. Prelazimo na elektronski sistem prijavljivanja poreza, to treba da ponudimo svima. Jedino u takvom sistemu možemo da budemo efikasniji, da širimo bazu i ravnomernije rasporedimo poreski teret.
Što se tiče bruto neto iznosa kod ovih oblika naših specifičnih, topli obrok, prevoz, itd, mi samo pokušavamo da pojasnimo ono što je pre bilo i delimično bilo nejasno. Mi sada kažem – bruto za bruto. Poslodavac daje bruto iznos kao finalnu potrošnju ono što daje radnicima. Oni ga troše kao bruto potrošnju, oni nemaju pravo da traže povraćaj. Ako poslodavac kupuje markicu za prevoz ili prevoznu kartu, takođe plate bruto iznos, prema tome želimo da pojednostavimo da se tačno zna.
Inače, raniji koncept u kome je on kao davao, pa je imao prava da to prijavi kao povraćaj a ne kao finalnu potrošnju, to je suviše komplikovano. Mi imamo jako mnogo stvari koje su male po vrednosti a jako mnogo komplikuju procese, jako mnogo komplikuju proces poreske inspekcije i svega ostaloga i ne želimo da na takvim sitnicama kao što je 600 dinara mesečno po osobi napravimo, ulazimo u poreske prekršaje. Želimo da to bude jednostavno, direktno i prosto. Ništa se neće promeniti, samo zakonom kodifikujemo ono što se u praksi inače dešava.
Što se tiče ujednačavanja poreza, znači ne uvodimo nove poreze ovde, smanjujemo. Znači, u prevozu smanjujemo, izbegavamo tu razliku između međugradskog i gradskog. Smanjujemo sa 20, oni koji su bili na 20 sada će svi biti na 10. Zašto je bitno? Skrenuli su nam pažnju da postoje neki granični slučajevi kada neki autobus možda saobraća i međugradski, ali deo se tretira lokalno pa se ljudi voze do periferije tim autobusom.
Želimo da izbegnemo te zavrzlame gde nije jasno gde se šta dešava. Ne znam, uspevamo polako na jedno pa onda na drugo mesto, ali namera nam je ovde da to očistimo, pojednostavimo i gde možemo smanjimo. To nije reč o velikim iznosima, ali je reč o tome da pokušavamo mi da pojednostavimo.
Da li će prevoznici to tražiti u ceni? Tamo gde ima konkurencije mislim da hoće, a ima konkurencije dosta. Čini mi se, ako postoje neke oblasti kod nas gde postoji konkurencija, to je konkurencija tim malim autobusima, mini basovima, itd. Znači, tu pretpostavljam da će to smanjenje troškova dati efekat.
Što se tiče pitanja izražavanja stopa, procenata i vrednosti, ja se slažem da bi bilo dobro da određujemo vrednosti, ali u nekim situacijama, kao što su ovi građevinski i energetski objekti, imate de fakto složenost posla. Znači, taksa plaća papire, papirologiju ali i neke usluge. Složenost projekta je proporcionalna vrednosti projekta.
Prema tome, naše kolege iz ministarstva su predložile i mi smo usvojili stav da je procenat od 0,03% na predračunsku vrednost objekta nešto što realno odražava. Znači, ako objekat pet miliona dinara, nije isti posao administracije da tu daje neke dozvole, nego kada je vrednost 100 miliona. Zbog toga smo ostavili neizmenjenu stopu od 0,03% za izdavanje prve, ali smo smanjili sa 0,03% na 0,01% za produženje, pošto ima manje posla. Znači, fiksni deo posla, itd. bi trebao da bude sačuvan u predmetu i zato smo to smanjili. Namera nam je bila dobra.
Da li možemo da prenesemo to na fiksni iznos? Možemo da pitamo, ali mislim da je situacija takva da složeniji projekti zahtevaju više posla. Cilj nam nije da nametnemo namet na vilajet, cilj nam je da državna administracija na svim nivoima pokrije troškove pružanja stvarnih usluga. E, sad, tačno je da su ljudi siromašni. Ali, siromašni ljudi obično ne traže usluge koje su tako skupe i na koje su takse visoke. Vidite, od 0,3%, 0,03% je na predračunsku vrednost, taj ko traži takav projekat ima pare, jer radi projekat.
Konačno, pitanje kod izvršenja. Znači, kod izvršenja, ovo nije prvi put da se vraćamo na to da kod nas postoji koncepcija samo jedne vrste izvršenja. U svetu postoje različite koncepcije izvršenja. Mi ne možemo ovim malim izmenama to da menjamo, ali bi bilo dobro da jednom razmotrimo to da postoje privatna izvršenja. Nama se koncept hipoteke i posebno lizinga nikad neće razbiti ako ne budemo imali izvršenje koje je drugačije, koje nije vezano na sudski postupak koji traje mesecima, godinama. Niko vam neće dati lizing, kada on shvati da u Srbiji u stvari ne može da vrati automobil kome je nekome dao na lizing, iako je ovaj prestao da plaća mesečnu ratu. Svuda u svetu on ima privatne izvršioce koji kažu – vi ste potpisali.
Znači, jako je važno da u ovom dokumentu na osnovu kojeg je pravni posao napravljen napisano da se on slaže da može mercedes da mu se uzme ako ne plaća mesečnu ratu. Eto, to je suština. Znači, od toga treba da pođemo, a ne od toga, nije, nije… To ne štiti siromašne ljude. To štiti bogate ljude koji su možda iz nehata, a ponekada i u situacijama koje nisu pod njihovom kontrolom.
Samo to da kažem, svuda u svetu je u zakone interpolirano osiguranje. Znači, ako se nešto dogodilo iz nehata, recimo, neko je iznajmio autobus, pa se nešto dogodilo, onda osiguranje u takvim situacijama stupa na scenu i ono pokriva razliku, ima osigurani slučaj ili mu je biznis otišao u bankrot, onda on sprečava da mu kuću uzmu, osiguranje ga za to pokriva. Poslednje, jako važno, ja nisam kod nas video koncept osiguranja hipoteke i svih pravnih instituta na kojima je to zasnovano.
Lepo je kolega Jovanović rekao šta se dešava u naplati. Tu samo da napomenem, porez plaća kupac, banka se tu naplaćuje od tog prihoda i ostatak vraća originalnom vlasniku. Znači, ako je neko kupio stan za 100 miliona, pa ne plaća, banka ga proda za 80, naplati svojih 75, a preostalih pet da vlasniku. Znači, taj sistem je vrlo jednostavan. To je takav sistem naplate. Čovek ima pravo da se pojavi na toj licitaciji kada banka bude prodavala, iako je u međuvremenu našao, recimo ušao je u sukob sa bankom, drugog finansijera ili mu se ponudio prijatelj, brat, supruga itd. da otkupi to pravo, da on u stvari dobije korist od toga što je pala vrednost hipoteke. To se dešavalo u Americi. Znači, kada je pala vrednost nekretnina, onda banka ima gubitak. Banka sa gubitkom prodaje nekretninu da se naplati, pošto će to uračunati u svoj profit, odnosno gubitak, čovek kupi po manjoj ceni i makar je deo gubitka prevalio na taj proces, ali to kod nas kao da je neko postavio pitanje – šta se dešava kada se prodaje po nižoj ceni.
Svuda u svetu od najobičnije rasprodaje do gubitka, do rešenja NPL-ova, svuda postoji jasno definisan proces kako se smanjena vrednost odražava i kako se na način i po proceduri koja je prihvatljiva poreskoj administraciji prijavljuje manja vrednost, odnosno gubitak odbija od profita.
Mi radimo na tome da to sve bude jasno, ali nam treba još napora i biće još zakona u narednim mesecima kojima ćemo to sprovesti u realizaciju, pogotovo kada budemo govorili o realizaciji Strategije razrešenja NPL-ova. Hvala.