Sedamnaesto vanredno zasedanje, 25.09.2015.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedamnaesto vanredno zasedanje

01 Broj: 06-2/369-15

25.09.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 11:05 do 18:10

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem se, predsednice.
Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, predloženim izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost se, pored razloga koji su navedeni u materijalu koji smo mi narodni poslanici dobili, a ti razlozi su jasni: usaglašavanje sa propisima EU kojim se reguliše fiskalna politika, stvaranje povoljnijih uslova za poslovanje privrednih subjekata, sprečavanje zloupotreba i obezbeđivanje unapređenja kontrole poreza na dodatu vrednost. Sve su to razlozi koji su normalno prihvatljivi. Međutim, poslanička grupa SPS pored ovih razloga ističe još jedan jako bitan, koji bi mogao da sublimira sve ove razloge u jedan, a to je povećanje poreske discipline na teritoriji Republike Srbije. Mislim da je to suštinski cilj ovog zakona, zbog čega poslanička grupa SPS podržava izmene i dopune predloženog Zakona o porezu na dodatu vrednost. Mi ćemo nesumnjivo u Danu za glasanje i glasati za ovaj zakon.
Ono što u svakom slučaju treba da se istakne jesu i dobre i neke odredbe koje izazivaju pažnju sa stanovišta određenih dilema, za koje se nadam da ćemo ih danas kroz postavljena pitanja i vaše odgovor eventualno i otkloniti. Ono što bi se moglo istaći kao dobro, pre svega jedna od novina u predloženim zakonskim izmenama jeste i proširenje korpusa lica koja imaju legitimaciju poreskog obveznika. Tu legitimaciju po ovim predloženim izmenama sada ima strano lice ili lice koje nema sedište, odnosno prebivalište na teritoriji Republike Srbije. To je dobro, imajući u vidu broj takvih lica koja vrše promet roba i usluga na teritoriji Republike Srbije, pa bi bilo apsurdno da se takva lica ne obuhvate sistemskim rešenjima, na koji način se postiže višestruki efekat. Prvi efekat je nesumnjivo naplata poreza, odnosno fiskalnih obaveza, a drugi efekat koji uzročno vezan za taj jeste popuna budžeta Republike Srbije. Naravno da se tim efektima postiže krajnji cilj, a izbegava se opasnost da Republika Srbija bude uskraćena da naplati potraživanja po osnovu fiskalnih obaveza od stranih lica.
Takođe, jedna od novina je uvođenje jednog novog instituta, možemo ga nazvati poresko-pravnog instituta, a to je institut poreskog punomoćnika. Zaista, ovim institutom se postiže nešto što je u pravom smislu reči usklađivanje našeg zakonodavstva u oblasti fiskalne politike sa zakonodavstvom EU, zato što ova institucija poreskog punomoćnika postoji u svim zemljama i sistemskim rešenjima članica EU.
Međutim, ovde bi trebalo istaći nešto što izaziva određene dileme, odnosno podstiče na određena razmišljanja. Pre svega, zakonodavac, odnosno predlagač, izvinjavam se, mi smo zakonodavac, predlagač je ovde naveo da poreski punomoćnik i strano lice imaju tzv. solidarnu odgovornost, odnosno da su solidarno obavezni prema državi u smislu plaćanja fiskalnih obaveza, odnosno poreza na dodatu vrednost.
Ja bih vas zamolio, gospodine ministre, da obratite pažnju sada na ovaj deo koji ću upravo istaći kada je u pitanju poreski punomoćnik. Nije sporno da je to institucija koja doprinosi sigurnosti naplate. Solidarnost obaveze između poreskog punomoćnika i stranog lica ili lica koje nema sedište i prebivalište na teritoriji Republike Srbije je nesporna i ona zavređuje pažnju kao kvalitativno rešenje ovog zakona.
Ali, imajući u vidu da je poreski punomoćnik onaj ko ispunjava određene ovde propisane uslove, da je 12 meseci, da kažemo, solventan, da nema neplaćene dospele obaveze prema državi, da ima odgovarajući bonitet i poslovni kredibilitet, to je normalno, u poreskom svetu, da se u ovom slučaju ne dese situacije, pored toga što poreski punomoćnik preuzima rizik poreskog punomoćja, da ne bude taj na koga će biti uvek svaljen teret plaćanja obaveza.
Zašto ovo govorim? Zbog toga što su strana lica na teritoriji Republike Srbije, barem smo toga do sada bili svedoci, često bila van domašaja plaćanja poreskih obaveza. Ukoliko se sada solidarnost obaveze posmatra na ovaj način, možemo doći u situaciju da se poreski punomoćnici destimulišu, da izgube motiv da dobiju poresko punomoćje. Na taj način dolazimo u još jednu potencijalnu opasnost, da upravo oni koji su kredibilni, koji imaju bonitet budu isključivo pod teretom poreskih obaveza, a na taj način automatski stvaramo ambijent jedne skepse, jedne skeptičnosti prema instituciji poreskog punomoćnika.
Stoga je apel prema Ministarstvu da se razmotre mogućnosti, pežorativno ću reći, boljeg disciplinovanja stranog lica kada je u pitanju naplata poreske obaveze, iako solidarnost kao zakonska kategorija mora da postoji i ona institucija Zakona o obligacionim odnosima i naravno da ovde podrazumeva da ima podršku.
Ono što je takođe dobro rešenje u ovom predlogu zakona i što mi bezrezervno podržavamo, jeste sistematizovanje legitimacije poreskog dužnika u oblasti građevinarstva kao primaoca dobara i usluga, nezavisno od toga da li obveznik PDV koji vrši promet dobara i usluga u oblasti građevinarstva ima status izvođača ili ima status investitora.
Da budemo potpuno otvoreni i iskreni, do skora, dok se ovo sistemsko rešenje nije pojavilo u zakonodavnoj proceduri, imali smo situaciju da je izvođač radova uglavnom bio stavljen u inferioran položaj. Zašto u inferioran položaj? Zbog toga što je nailazio na probleme u odnosu prema investitoru. Zato sva pohvala vama što ste uradili predlog sistemskog rešenja da investitor i izvođač, osim ukoliko nisu isto lice, imaju status poreskog obveznika upravo zbog toga što su investitori nekada izbegavali obaveze čak i kada im izvođač po okončanoj situaciji ili po privremenim situacijama ili po fakturama gde su iskazane vrednosti PDV obavezu ne plate. Sada prevaljujući teret poreskog obveznika i na investitora u svakom slučaju takva situacija će biti eliminisana, odnosno izvođač radova će biti zaštićen.
Ono što bi moglo da kod vas, uvaženi ministre, izazove pažnju jeste jedna naša sugestija, da razmotrite da li je rešenje koje ste predvideli u ovom Predlogu zakona, a odnosi se na normu, da je primalac poreski dužnik za promet dobara i usluga nad kojim se sprovodi izvršenje u izvršnom postupku.
Molim vas da ovde obratite pažnju, da obratite pažnju zbog toga što bi ovakva norma mogla da postoji u zakonu samo pod uslovom da se izmene odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ali čak i da se te odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju izmene, dolazimo u situaciju da ne obesmislimo postupak izvršenja. Zašto ovo govorim? Izvršenje, i to je cilj poverilaca, da se naplate, podrazumeva prinudnu naplatu iz imovine izvršnog dužnika. Dakle, ovde se ne radi o prometu dobara i usluga, kako ga tretira bilo koja odredba bilo kog fiskalnog zakona. Ovde se radi o jednoj posebno ustrojenoj sistemskoj proceduri prodaje imovine, ili pokretne ili nepokretne, koja je u vlasništvu izvršnog dužnika.
Vi ste ovde rekli da se ona dobra koja su predmet izvršenja ili sredstva izvršenja podvode pod obavezu PDV-a. Ja postavljam pitanje - a ko će onda da izda fiskalni isečak? Hoće li izvršni dužnik? Neće. Hoće li sud? Neće. Hoće li javni izvršitelj? Pa, javni izvršitelj može, ali samo za one usluge koje on pruža i gde iskaže PDV i gde taj PDV obračuna i koji se kasnije mora platiti. Ovde imamo jedan problem, što u ovoj situaciji, ako se striktno primenjuju odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, moramo imati zaštitu imovine, a ne dobara i usluga, imovine koja je kao sredstvo izvršenja podobna da se sprovede postupak prinudne naplate. U najvećem broju slučajeva, to je pokretna ili nepokretna imovina.
Postavlja se pitanje – šta će da bude osnovica za obračun PDV-a? Gospodine ministre, u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju postupak sprovođenja izvršenja se sprovodi tako što se prilikom javne prodaje nikada na prvoj javnoj prodaji ne utvrđuje kao početna cena tržišna vrednost nepokretnosti, pa čak i pokretnih stvari, nego 60% od toga, pa ako ne dođe do te prodaje, onda se ide na 30%. Koja je onda osnovica za obračun poreza u toj situaciji?
Dakle, imamo niz dilema, niz pitanja koja bi trebalo daleko bolje precizirati, jasnije normirati, kako bi u praksi, ili u praktičnom smislu reči, izbegli probleme. Mi u poslaničkoj grupi SPS sugerišemo nešto drugo. Mi sugerišemo da resorno ministarstvo, na čijem ste čelu, i po nama, uspešno ga vodite i radite, zauzme stav kako sprečiti mešetare da u izvršnim postupcima ostvaruju enormne prihode, a nisu oporezivani, nemaju nikakve poreske obaveze. Mešetari su oni koji čekaju da u postupcima izvršenja vrednost nepokretnosti koja je sredstvo izvršenja padne na 30%, neće da učestvuju na prvoj licitaciji, čekaju, dolazi do druge, onda kupuju pa preprodaju po većoj ceni i od preprodaje ostvaruju prihode koji nisu oporezivani, gde država ostaje uskraćena za određena budžetska sredstva. Prema tome, ovo su problemi koji, u svakom slučaju, moraju da zavrede pažnju, kako od Vlade tako i od resornog ministarstva, kako bi se izbegle štetne posledice prevashodno po državu.
Naravno da, uz ove dileme koje sam vam istakao, postoji još jedna dilema, vi to niste ovde obuhvatili zakonom, ali analogno, ako govorimo o izvršnom postupku i o sredstvima izvršenja koja treba da budu obuhvaćena ovim zakonom, postavlja se pitanje – zašto se ne kvalifikuje kao promet prodaja imovine u stečaju? Imamo namirenje poverilaca kroz prodaju stečajne mase i ona se obavlja takođe putem javne licitacije, odnosno javnog nadmetanja, bez obzira da li se ponude prikupljaju kao zatvorene ili otvorene. Tada se otuđuju delovi imovine stečajne mase. Ako bi postojala analogija, onda se i u odnosu na stečaj pojavljuje pitanje postojanja PDV-a, što je, po nama, a i sa stanovišta onih koji se bave tom materijom, nedopustivo. Tako da, u ovom pravcu ipak treba razmisliti kako postaviti određene norme.
Naravno, ovo su samo sugestije koje podrazumevaju da se na što kvalitetniji način reše određena pitanja i dobije što bolji zakon, koji će imati podršku, kako sam rekao, od strane poslanika SPS.
Sledeći zakon na koji ću se osvrnuti jeste zakon o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci. Uvaženi ministre, i ovaj zakon nesumnjivo uvažava našu podršku, ali moram da vam skrenem pažnju. Tačno je da je Ustavni sud svojom odlukom determinisao kako da se reše određena pitanja. Kamo lepe sreće da ste tada kada smo razgovarali o Zakonu o hipoteci prihvatili amandman SPS-a, koji je upravo ukazivao na ono što je Ustavni sud presekao svojom odlukom, a to je obaveznost vođenja pravnog leka, odnosno žalbe i dozvoljenost tužbe kako bi se u drugom stepenu mogla ostvariti mogućnost preispitivanja bilo kakve odluke kada je u pitanju prodaja hipotekovane nepokretnosti.
Podsećanja radi, tadašnjim amandmanom, koji sam lično potpisao, bilo je predviđeno mnogo štošta, a najviše ono što bukvalno od zareza do zareza iz amandmana potvrđuje Ustavni sud svojom odlukom sada. Obzirom na to, mislim da bi trebalo samo malo više i preciznije sagledati amandmane i tekst amandmana kako bi se izbegle ove pojave jer upravo u tom amandmanu je bilo predviđeno sve, i rok za podnošenje žalbe i rok za odlučivanje i ono što se vezuje za mogućnost izjavljivanja tužbe kada je u pitanju iniciranje upravnog spora.
Naravno da je ovo samo jedna digresija, imajući u vidu da u pogledu izmena i dopuna zakona o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci nema potrebe za neki poseban komentar. Zašto nema potrebe? Pa zbog toga što je Ustavni sud rekao sve što je trebalo da se kaže. Vama hvala na jednom iskrenom stavu da ste prihvatili činjenicu da je propust koji je tada učinjen nije trebalo biti učinjen, što je nesumnjivo, ali da je ispravljen odlukom Ustavnog suda, što je dobro i što poslanička grupa SPS sada podržava.
Što se tiče ostalih zakona, kada su u pitanju republičke takse i zajam o kome ste govorili, zaista ne bih tu mnogo iznosio bilo kakvih kvalifikacija ili komentarisao, imajući u vidu da se radi o potpuno jasnim i preciznim normama kada su u pitanju republičke takse. Jedino što bi trebalo da izađe kao poruka iz ovog našeg zdanja u kome donosimo zakone jeste da građani shvate da to nije teret za građane i da građani to ne prihvate kao balast, da ne dočekaju ove izmene i dopune zakona na nož, nego da prihvate samo činjenicu da se radi o usklađivanju republičkih taksi tamo gde se one zaista i moraju uskladiti u pogledu određenih oblasti o kojima ste govorili, kao što su privatna obezbeđenja, gde je i Ministarstvo unutrašnjih poslova reagovalo.
Sve u svemu, ovi zakoni treba da se donesu. Ovi zakoni treba da dožive podršku poslanika, i to svih poslanika republičkog parlamenta, jer su neophodno potrebni. Zbog toga će biti podržani od poslaničke grupe SPS, ali vas molim da sve ovo što sam izneo, kroz dileme i kroz pitanja, imate u vidu jer postoji mogućnost da eventualno kroz amandmane u pojedinačnoj raspravi ove stvari dopunimo, popravimo i učinimo još boljim. Ja vam se zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić. Izvolite.
...
Zajedno za Srbiju

Blagoje Bradić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, evo još jednog seta zakona po hitnom postupku. Danas, po hitnom postupku, rešavamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Predlogu zakona o izmenama Zakona o hipoteci i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama.
Kada sam video današnji saziv, kada sam ga dobio na mejl i kada sam video izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost, ja sam pomislio da će ministar da ispuni obećanje i da ćemo, recimo, PDV sa 20 smanjiti na 15%, ali od toga nema ništa ministre. Izgleda, kada god dođe ministar finansija onda mi, narodni poslanici, podržavamo svojim glasovima tj. skupštinskom većinom, ogromnom skupštinskom većinom, ceđenje suve drenovine. Uopšte nije problem, gospodine ministre, poštovati zakon, usklađivati sa EU, oporezovati sve što treba da se oporezuje, država mora od nečeg da se finansira, mora da se finansiraju javne službe.
Ali ono o čemu ste vi ministre trebali da povedete računa, a to ste mi obećali, ako se ja ne varam, pre par meseci kada smo razgovarali o produženju roka za privatizaciju onih firmi u restrukturiranju, kada sam govorio o tome da se u Nišu gase i te dve-tri firme koje su imale šansu da opstanu. Očekivao sam da ćete bar da olakšate porez na namet i da će građanima da bude lakše, jel nije problem da se sve ovo plati kada ljudi rade, ali postoji ozbiljan problem, državni problem, kada ljudi ne rade kada nemaju prinadležnosti, kada nemaju od čega da plate golu egzistenciju, a kamoli da plaćaju sve poreze i takse koje ste vi propisali. To je ono gde se mi razlikujemo i to ne zato što sam ja opozicioni narodni poslanik, nego što vi sa vašim saradnicima na predlog Ministarstva to rešavate kabinetski, a realan život i narod je nešto sasvim drugačije.
Život nema milosti, život je dosta okrutan i naše je ovde u Skupštini da učinimo da taj život bude lakši podnošljiviji, izvesniji, sa nekom perspektivom a ja vidim samo porez na porez. Ne razumem se u ove vaše stope, ja sam stomatolog, protetičar, ima ljudi koji su i dali sugestije šta treba u ovim zakonima promeniti, ali ja vam kažem kao građanin, neko ko živi u ovoj državi, koji plaća sve što treba da sve manji i manji broj ljudi, južno od Save i Dunava, ponavljam – južno od Save i Dunava, nema od čega da plaća. Za vreme ove skupštinske većine u bilo kom agregatnom stanju, kažite mi šta je sve otvoreno južno od Save i Dunava? Nije to da je ono kiselo grožđe, da sam ja zavidan, i da nekog mrzim, ali sve što se otvara, otvara se u Vojvodini i u Beogradu, ništa ispod Save i Dunava, ili sporadično 200-300 radnih mesta i to je kraj i obećanje da će u naredne četiri godine biti otvoreno u Nišu 4.000 radnih mesta. Ko će da dočeka naredne četiri godine?. To je suština ove moje diskusije.
Reći ću par reči što se tiče ovih zakona, ali suština je da vi kao ministar finansija morate da olakšate narodu da živi, da plaća obaveze prema državi. U redu je što šire zahvatanje, ja podrazumevam to što više ljudi plaća, manje će da plati, onda će svima lakše da bude. Ali, ovde je problem što to ispod Save i Dunava se svodi na sve manji i manji broj ljudi koji rade, a gro onih koji rade rade na budžetu: Vojska, Policija, sudstvo, zdravstvo, školstvo, realna privreda – nema. Nema ministre, 40% ljudi u Nišu, 40.000 radno sposobnih Nišlija sedi kući, 80 do 100.000 ljudi nema za hleba. Odakle da plati? Odakle da plati administrativnu taksu? Pričate o tome kako je budžet Republike Srbije pun. Sve je super. Da li znate vi da vam budžeti gradova se pune sa 60-65% i da je došlo do pucanja. Vaša je obaveza, dobili ste poverenje ove Skupštine da date predlog rešenja. Zato ste ministar, zato vas slušamo i zato ljudi veruju vama kada im kažete, a ja vam sad ne pričam o zakonu, ja vam pričam o realnom životu koji je posledica ovakvih zakona.
Neosporno da moramo da uskladimo sva dokumenta EU, ali mi još nismo ušli u EU. Gde trčimo, šta dokazujemo, kome dokazujemo? Da bi vi rekli – mi imamo u budžetu, ne znam, deficit smanjen tri puta, osam puta, ma daj Bože da ga nema, da ima suficit. Dođite u Niš pa kažite onim ljudima o suficitu Republičkog budžeta. To dođite i kažite našem gradonačelniku, jel on nema mogućnosti da dobije više od 65%, nema odakle, nema ko da plati. To kažite ljudima kojima kucaju sudski izvršitelji jel ne izmiruju komunalne obaveze. To kažite građanima koji se greju preko niške toplane i hoće da se isključe na početak grejne sezone, ali govorim o ljudima koji nemaju alternativu grejanja. Nemaju pare da plate. Tu ministre vi treba da date rešenje. Sada da se vratim na ovu temu zbog koje ste nas pozvali u Skupštinu.
Što se tiče poreza na dodatu vrednost PDV-a, rekao sam vam da sam očekivao da se smanji, ali to, koliko ja vidim, ne postoje naznake da ćete vi da smanjite iznos od 20%. Mi, iako imamo ovoliku stopu nezaposlenosti u celoj Srbiji, imamo jednu od većih stopa PDV-a u Evropi, da budemo negde bar u vrhu, da malo prednjačimo.
Ne bih komentarisao sve ono što su moje kolege, to ćete dobiti kroz amandmane. Ono što bih prokomentarisao to je Zakon o hipoteci i tu postavljamo pitanje zbog čega se ove izmene nisu našle sa izmenama zakona u julu mesecu jer je bilo očigledno da Ustavni sud je odložio objavljivanje odluke o neustavnosti odredbe člana 31. Zakona o hipoteci, ostavljajući time mogućnost da se u okviru tih izmena u julu mesecu izmene zakon u skladu sa odlukom Ustavnog suda. Pošto se, gospodine ministre, to nije desilo tada Ustavni sud je odluku objavio, a mi smo po drugi put ovde u ovoj sali, raspravljamo o Zakonu o hipoteci. Mislim da to ide na vašu dušu jer pored toga što ste vi vrstan ekonomista, vi imate u vašem ministarstvu i pravnike koji treba da sugerišu da li je nešto u skladu sa zakonom, sa Ustavom Republike Srbije ili nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Kada govorimo o ovom Zakonu o administrativnim taksama, vi kažete da se zakon menja na inicijativu MUP-a, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture, Ministarstva prosvete i Ministarstva za rad. Činjenica je da je određen broj taksi se ukida usled zakonskog prestanka određenih osnova u saobraćaju, na primer, ali i da se većina ovih taksi uvodi za zahteve za izdavanje određenih licenci. Primera radi na zahtev za licencu u oblasti zaštite od požara, što mi ne podržavamo, sve su to novi nameti privredi koji i ovako ne može da plaća sve veće zahvatanje.
Po nama je to, gospodine ministre, neprihvatljivo, dodatno oporezivanje onih koji već plaćaju masu poreza i taksi. U nekim oblastima ste nominalni iznos taksi zamenili procentom, pa bih vas ja zamolio, pošto na onaj prvi deo ne verujem da ćete mi odgovoriti, da mi kažete u oblasti rudarstva na konkretnom primeru, da me uverite, da je povoljnije za rudare da se ide na procenat, nego na nominalni iznos kada govorimo o rudarstvu.
Još jedno pitanje, kako mislite da razvijate preduzetništvo, privatnu inicijativu, zapošljavanje i samozapošljavanje mladih ljudi u Srbiji kada namećete obavezu u tarifnom broju dva, da se na zahtev za tumačenje propisa plaća taksa od 12.000 dinara.
Ja se prosto pitam da li vi iz Ministarstva ikad stanete u red i platite taksu, da li ikad osetite kako to izgleda da za ono što se zove plaćanje servisa građana se ovoliko plaća? Šta vi hoćete ovim nametima da pokrijete? Zahtev za tumačenje propisa, taksa od 12 hiljada dinara. Čemu? Šta to košta, ministre, 12 hiljada dinara? Zahvaljujem vam se.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Pretpostavljam da se niko više ne javlja poslanički?
Ministre hoćete da odgovorite?
Vidim vi ste se javili, ali molim šefove poslaničkih grupa, u skladu sa Poslovnikom da se jave da govore, jer ću preći na listu poslanika, jer mi to omogućava Poslovnik. Znači, nemojte da kalkulišete, nego se javite da govorite, jer ste prijavljeni ovde samo pismeno, ali ja ne mogu da teram nekoga da govori ako to ne želi u ovom momentu.
Doktor Dušan Vujović, izvolite.

Dušan Vujović

Zahvaljujem se, na nekim stvarno dosta preciznim i interpretacijama onoga, što se u ovim zakonima donosi, što je dobro.
Mislim, da je jako dobro da se potvrdi da smo na istoj talasnoj dužini, na istoj strani, što bi rekli i takođe, na vrlo korisnim sugestijama šta da se uradi. Očekujem da se te sugestije nađu u amandmanima, koji se predlažu.
Očigledno je da nemamo usavršen, ni sistem predlaganja zakona, ni proveru šta je u tim zakonima dobro i nije dobro, a ja vidim, čini mi se danas ne bih tu temu otvarao dublje, možda neki odbor da zakažemo posebno, da postoji dubinska kolizija između nekih rešenja koja preuzimamo iz tržišnih privreda, nekih instrumenata i nekih instituta našeg prava koji drugačije na to gledaju.
Mislim da bi to zavredelo jednu ozbiljniju raspravu, jer vidim ovde da su zakoni usmereni na zaštitu individualnih prava, što je jako dobro, ali postoje u sletu neki instituti tržišta koji izdižu pravo zaštite vlasništva i pravo kreditora iznad individualnih prava i kažu ako pojedinac ulazi u neke obligacione odnose, odnosno hipotekarne odnose, onda prihvata neka pravila koja su drugačija.
Takođe bih želeo da pravnike zamolim da nam pomognu kako da koncept van sudskog izvršenja, koji svuda tamo postoji, na kojima se neki ključni elementi baziraju, primenimo kod nas. Razumem da je potpuno logično, da vi očekujete da neki proces, ali nije praktično. Kod nas, u sledećim godinama, neće doći konkurentni kreditori da finansiraju hipotekarne kredite, gde on ne može da se naplati za slučaj da neko prekrši članove ugovora.
Suština rasprave da treba u tome šta je prekršaj koji može da pokrene to da onaj korisnik hipoteke posegne za hipotekom. Situacija koju mi danas imamo, koju smo gledali u Agenciji za privatizaciju, gde imate milijarde pokrivene hipotekama, koje se ne realizuju, to nije normalno, to je hipoteka koja nije hipoteka, to je parče papira koji smo mi nazvali hipotekom i onda kada to tolerišemo deset godina, dođemo u situaciju koju sada niko ne može da razreši. Imamo sada „empijelove“ četiri milijarde evra i ovo nije pojedinačna odgovornost, ovo je nešto što mi u našem sistemu, pravnom i ekonomskom nismo do kraja integrisali.
Prema tome, onda imate i paradoks sa druge strane, da neko na najobičnije kredite za finansiranje trgovine traže dopunsko hipotekarno obezbeđenje, pošto ne veruje ničem drugom, to je potpuni paradoks, jer to širi na oblast koju nigde u svetu se za trgovinske kredite koji su sami po sebi garancija traže hipoteku.
Naći ćete paradoks u Srbiji, da se firma razdvojila, a da je ostala hipoteka na nekoj zgradi firme koja je otišla, znači potpuno jedan pravni apsurd, da stoji hipoteka i sada ovaj ne može da raspolaže imovinom koja mu je u tom procesu podele pripala.
Znači imamo, takve smo zavrzlame ekonomsko-pravne napravili, da bi trebalo jako mnogo da se trudimo svi da tome stanemo na put. Prihvatam, greška je bila, to sam rekao u prvoj rečenici, znači prevideli smo to, zato što je formulacija bila takva da nije do kraja odrazila suštinu ovog instrumenta i obezbeđenje. Ustavni sud je stavio primedbu i mi smo postupili po toj primedbi.
Da li smo mogli da znamo ranije, da li smo mogli da uvažimo sugestiju kolege Neđe Jovanovića, verovatno jesmo, ali i mi radimo takođe po sugestijama, prema tome ovo je prilika da to ispravimo. Ja sam iz ovoga naučio da treba to da proveravamo i da pažljivo gledamo sve i to ćemo raditi.
Ovo sada ispravljamo ono što smo propustili prošli put, ali nisam siguran ni posle ovoga i vi ste koleginice jako dobro rekli, nisam siguran da će to zadovoljiti kreditore. Kreditori očekuju da će po nekom drugačijem postupku od normalnog sudskog postupka doći do imovine na koju su stavili hipoteku, jer to je bio uslov da nekome daju kredit.
Znači, tu niko nikoga nije prevario, to je bio uslov, on je rekao – Ja ću vam dati kredit; pa se za kuću daje kredit koji je tri puta jeftiniji, tri puta nižu kamatnu stopu ima zato što je obezbeđen hipotekom.
Znači, ne daju se tamo krediti za kuće na 30 godina sa 2% ako uzmete kredit koji nije obezbeđen, to će biti po 6% na pet godina, a ovo je 2% na 30 godina. Znači, treba da postoji i u ekonomiji i u pravu razumevanje zašto vam neko daje povlašćene uslove.
U Švajcarskoj, on vam daje da plaćate kamatu, a glavnicu ćete platiti tek kad budete prodavali nekretninu. Znači, samo ćete kamatu plaćati i to 1%, ali je to obezbeđeno hipotekom i zna se na koji način se ona realizuje.
Ako on ne bi mogao da dođe do zgrade, do bilo čega na čemu je hipoteka u procesu ako se nešto dogodi, onda bi ceo taj sporazum, taj dogovor, taj pravni odnos bio ništavan. Prema tome, mi to moramo da razumemo i da shvatimo da kod nas mi nismo do kraja to integrisali.
Imajući to u vidu, potpuno sam saglasan sa vašim sugestijama i to ćemo inkorporisati. Samo jedna napomena. Slažem se u principu sa tim da imamo nivoe izmene zakona gde niko ne može da se snađe. Mi smo baš zbog toga upravo povodom ovih izmena PDV spremamo, prvo biće prečišćen tekst zakona čim ovaj zakon bude usvojen, a drugo, spremamo jedinstveni pravilnik koji će na jedno mesto objediniti sve procedure, sve formulare, sve procese i to će biti u najskorijem roku urađeno.
Znači, shvatamo i to je u saradnji Ministarstva finansija i Poreske uprave, to ćemo svima dostaviti, biće na sajtu, biće svuda. Predlažem da budu i aktivne elektronske tabele, tako da svako to može da koristi. Prelazimo na elektronski sistem prijavljivanja poreza, to treba da ponudimo svima. Jedino u takvom sistemu možemo da budemo efikasniji, da širimo bazu i ravnomernije rasporedimo poreski teret.
Što se tiče bruto neto iznosa kod ovih oblika naših specifičnih, topli obrok, prevoz, itd, mi samo pokušavamo da pojasnimo ono što je pre bilo i delimično bilo nejasno. Mi sada kažem – bruto za bruto. Poslodavac daje bruto iznos kao finalnu potrošnju ono što daje radnicima. Oni ga troše kao bruto potrošnju, oni nemaju pravo da traže povraćaj. Ako poslodavac kupuje markicu za prevoz ili prevoznu kartu, takođe plate bruto iznos, prema tome želimo da pojednostavimo da se tačno zna.
Inače, raniji koncept u kome je on kao davao, pa je imao prava da to prijavi kao povraćaj a ne kao finalnu potrošnju, to je suviše komplikovano. Mi imamo jako mnogo stvari koje su male po vrednosti a jako mnogo komplikuju procese, jako mnogo komplikuju proces poreske inspekcije i svega ostaloga i ne želimo da na takvim sitnicama kao što je 600 dinara mesečno po osobi napravimo, ulazimo u poreske prekršaje. Želimo da to bude jednostavno, direktno i prosto. Ništa se neće promeniti, samo zakonom kodifikujemo ono što se u praksi inače dešava.
Što se tiče ujednačavanja poreza, znači ne uvodimo nove poreze ovde, smanjujemo. Znači, u prevozu smanjujemo, izbegavamo tu razliku između međugradskog i gradskog. Smanjujemo sa 20, oni koji su bili na 20 sada će svi biti na 10. Zašto je bitno? Skrenuli su nam pažnju da postoje neki granični slučajevi kada neki autobus možda saobraća i međugradski, ali deo se tretira lokalno pa se ljudi voze do periferije tim autobusom.
Želimo da izbegnemo te zavrzlame gde nije jasno gde se šta dešava. Ne znam, uspevamo polako na jedno pa onda na drugo mesto, ali namera nam je ovde da to očistimo, pojednostavimo i gde možemo smanjimo. To nije reč o velikim iznosima, ali je reč o tome da pokušavamo mi da pojednostavimo.
Da li će prevoznici to tražiti u ceni? Tamo gde ima konkurencije mislim da hoće, a ima konkurencije dosta. Čini mi se, ako postoje neke oblasti kod nas gde postoji konkurencija, to je konkurencija tim malim autobusima, mini basovima, itd. Znači, tu pretpostavljam da će to smanjenje troškova dati efekat.
Što se tiče pitanja izražavanja stopa, procenata i vrednosti, ja se slažem da bi bilo dobro da određujemo vrednosti, ali u nekim situacijama, kao što su ovi građevinski i energetski objekti, imate de fakto složenost posla. Znači, taksa plaća papire, papirologiju ali i neke usluge. Složenost projekta je proporcionalna vrednosti projekta.
Prema tome, naše kolege iz ministarstva su predložile i mi smo usvojili stav da je procenat od 0,03% na predračunsku vrednost objekta nešto što realno odražava. Znači, ako objekat pet miliona dinara, nije isti posao administracije da tu daje neke dozvole, nego kada je vrednost 100 miliona. Zbog toga smo ostavili neizmenjenu stopu od 0,03% za izdavanje prve, ali smo smanjili sa 0,03% na 0,01% za produženje, pošto ima manje posla. Znači, fiksni deo posla, itd. bi trebao da bude sačuvan u predmetu i zato smo to smanjili. Namera nam je bila dobra.
Da li možemo da prenesemo to na fiksni iznos? Možemo da pitamo, ali mislim da je situacija takva da složeniji projekti zahtevaju više posla. Cilj nam nije da nametnemo namet na vilajet, cilj nam je da državna administracija na svim nivoima pokrije troškove pružanja stvarnih usluga. E, sad, tačno je da su ljudi siromašni. Ali, siromašni ljudi obično ne traže usluge koje su tako skupe i na koje su takse visoke. Vidite, od 0,3%, 0,03% je na predračunsku vrednost, taj ko traži takav projekat ima pare, jer radi projekat.
Konačno, pitanje kod izvršenja. Znači, kod izvršenja, ovo nije prvi put da se vraćamo na to da kod nas postoji koncepcija samo jedne vrste izvršenja. U svetu postoje različite koncepcije izvršenja. Mi ne možemo ovim malim izmenama to da menjamo, ali bi bilo dobro da jednom razmotrimo to da postoje privatna izvršenja. Nama se koncept hipoteke i posebno lizinga nikad neće razbiti ako ne budemo imali izvršenje koje je drugačije, koje nije vezano na sudski postupak koji traje mesecima, godinama. Niko vam neće dati lizing, kada on shvati da u Srbiji u stvari ne može da vrati automobil kome je nekome dao na lizing, iako je ovaj prestao da plaća mesečnu ratu. Svuda u svetu on ima privatne izvršioce koji kažu – vi ste potpisali.
Znači, jako je važno da u ovom dokumentu na osnovu kojeg je pravni posao napravljen napisano da se on slaže da može mercedes da mu se uzme ako ne plaća mesečnu ratu. Eto, to je suština. Znači, od toga treba da pođemo, a ne od toga, nije, nije… To ne štiti siromašne ljude. To štiti bogate ljude koji su možda iz nehata, a ponekada i u situacijama koje nisu pod njihovom kontrolom.
Samo to da kažem, svuda u svetu je u zakone interpolirano osiguranje. Znači, ako se nešto dogodilo iz nehata, recimo, neko je iznajmio autobus, pa se nešto dogodilo, onda osiguranje u takvim situacijama stupa na scenu i ono pokriva razliku, ima osigurani slučaj ili mu je biznis otišao u bankrot, onda on sprečava da mu kuću uzmu, osiguranje ga za to pokriva. Poslednje, jako važno, ja nisam kod nas video koncept osiguranja hipoteke i svih pravnih instituta na kojima je to zasnovano.
Lepo je kolega Jovanović rekao šta se dešava u naplati. Tu samo da napomenem, porez plaća kupac, banka se tu naplaćuje od tog prihoda i ostatak vraća originalnom vlasniku. Znači, ako je neko kupio stan za 100 miliona, pa ne plaća, banka ga proda za 80, naplati svojih 75, a preostalih pet da vlasniku. Znači, taj sistem je vrlo jednostavan. To je takav sistem naplate. Čovek ima pravo da se pojavi na toj licitaciji kada banka bude prodavala, iako je u međuvremenu našao, recimo ušao je u sukob sa bankom, drugog finansijera ili mu se ponudio prijatelj, brat, supruga itd. da otkupi to pravo, da on u stvari dobije korist od toga što je pala vrednost hipoteke. To se dešavalo u Americi. Znači, kada je pala vrednost nekretnina, onda banka ima gubitak. Banka sa gubitkom prodaje nekretninu da se naplati, pošto će to uračunati u svoj profit, odnosno gubitak, čovek kupi po manjoj ceni i makar je deo gubitka prevalio na taj proces, ali to kod nas kao da je neko postavio pitanje – šta se dešava kada se prodaje po nižoj ceni.
Svuda u svetu od najobičnije rasprodaje do gubitka, do rešenja NPL-ova, svuda postoji jasno definisan proces kako se smanjena vrednost odražava i kako se na način i po proceduri koja je prihvatljiva poreskoj administraciji prijavljuje manja vrednost, odnosno gubitak odbija od profita.
Mi radimo na tome da to sve bude jasno, ali nam treba još napora i biće još zakona u narednim mesecima kojima ćemo to sprovesti u realizaciju, pogotovo kada budemo govorili o realizaciji Strategije razrešenja NPL-ova. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovani narodni poslanici, primili ste ostavku Jane Ljubičić na funkciju generalnog sekretara Narodne skupštine Republike Srbije i, u skladu sa članom 33. stav 4. i članom 35. stav 1. Zakona o Narodnoj skupštini, konstatujem da je Jani Ljubičić prestala funkcija generalnog sekretara Narodne skupštine Republike Srbije danom i časom podnošenja ostavke.
Zahvaljujem se, gospođici Ljubičić.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Izvolite.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

Srpski pokret obnove - Demohrišćanska stranka Srbije
Hvala, predsedavajući.
Gospodine ministre, vi ste sada baš u ovom prethodnom izlaganju rekli ono što sam hteo da pitam, a to je da li će biti prečišćenog teksta Zakona o PDV-u i da li će biti tog jedinstvenog pravilnika, jer ono što je rekao gospodin Jovanović, to je ono što ja mislim, privrednici, posebno oni koji imaju mala preduzeća, vrlo teško mogu da se snađu u svemu ovome, jer je dinamika izmena propisa takva kakva je.
Što se tiče Zakona o PDV-u i izmena i dopuna, vi ste ovim zakonom ostvarili nekoliko ciljeva za koje se naša politička stranka oduvek zalagala. Pravi se jedna šira poreska osnovica i jedna niža kamatna stopa za oblasti koje tretiraju ove izmene.
Zbog čega je to dobro? Dobro je što oporezujemo one koji posluju, trguju, daju usluge našoj zemlji, a pre svega mislim na strana fizička lica, bez obzira da li ovde imaju prebivalište ili ne, i na strana pravna lica, bez obzira da li ovde imaju sedište ili ne, jer de fakto posluju, a do sada nisu bili u sistemu PDV-a. Sa druge strane, dobro je što u eri poskupljenja svega i svačega, nadam se da će pojeftiniti usluge prevoza, a i jedinstvena poreska stopa za prigradski, gradski i međunarodni prevoz je nešto što će sigurno stimulativno delovati na prevoznike, jer poreska stopa od 10% u odnosu na PDV je svakako nešto što može da stimuliše privrednike da na kvalitetniji način ispunjavaju, odnosno pružaju svoje usluge.
Pored ovoga, rekao bih da se sa ovim izmenama na jedan mek način uređuje i poboljšava poreska disciplina i dobro je što se uvodi novi institut poreskog punomoćnika koji postoji svuda u svetu i što će on biti solidarno obavezan u odnosu na onoga ko ga predstavlja pred poreskim organima naše države.
Ono što je takođe dobro to je da se usluge smeštaja od 10% naplaćuju po jedinstvenim kriterijumima, bez obzira da li usluge smeštaja pružaju hoteli, moteli, hosteli, privatna lica u svojim objektima, itd. i to je nešto što će SPO u svakom slučaju apsolutno podržati.
Što se tiče Zakona o republičkim administrativnim taksama, odmah se nameću dva zaključka. Prvi zaključak je da se neke takse ukidaju, ali to je onako beznačajniji deo i neće uticati bitno na ogromnu većinu građana Srbije. Drugi je da se uvode takse za pružanje nekih usluga od strane državnih organa koji sada nisu bile obuhvaćene republičkim administrativnim taksama, kao i treći da se neke takse povećavaju.
Pažljivo sam pročitao zakon, obrazloženje i slušao ono što je gospodin ministar rekao i što su rekle moje kolege narodni poslanici i čini mi se da bez nekog posebnog ulaženja u suštinu, jer je mnogo oblasti koje tretira republička administrativna taksa, mi ćemo se u pojedinostima, pošto ima dosta amandmana, oni uglavnom idu u dva smera: ili da se smanje takse ili da se za pojedine kategorije pružanja usluga ukinu, izjašnjavati i svaki poslanik, svaki ministar bi voleo da takse budu niže i da ne bude taksi, ali mislim da su zaista u nekim segmentima takse previsoke.
Ovde niko nije pomenuo obezbeđenje javnih skupova u smislu, recimo, utakmica, pa se tamo plaća taksa 12 hiljada i nešto dinara, pa onda najmanje tri policajca, 800 i blizu 900 dinara po radnom satu, itd. To je nešto što je ranije pokušavano da se uvede, međutim, bio je veliki otpor klubova, sportskih saveza, udruženja sasvim osnovan, jer naprosto poseban amaterski sport sam sebe finansira. Uglavnom ljudi koji se bave tim sportom sami kupuju i dresove, čak i održavaju sportske terene. Roditelji su tu da deci pripomognu i mislim da je ovo nešto što će se negativno odraziti na razvoj našeg sporta i što će mnoge klubove ugušiti.
Mislim da je ovde trebalo praviti određeni rang, znači, nije isto da li će neki prvoligaški klub platiti ovo MUP-u, sigurno da će tu biti veći broj lica i angažovan veći broj pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, ali za neke klubove koji zaista nemaju ni za dresove da plaćaju ovakvu taksu, mislim da to neće pospešiti razvoj sporta, jer mi živimo u vremenu ministre koji je zaista jako teško. Nacija se svakodnevno zaluđuje sa vrlo negativnim porukama sa televizije, pre svega sa nacionalnom frekvencijom, sa ovim rijaliti šouima, gde se zaista nažalost dovode i mnoge ličnosti možda u sumnji da su u poodmakloj fazi duševne bolesti. One promovišu neke određene vrednosti za koje Srpski pokret obnove kaže da je to sistem magarećih vrednosti. Mi treba na svaki način da pospešimo razvoj sporta i da pospešimo razvoj jednih drugih vrednosti za koje se SPO oduvek zalagao. Zato i nosimo ime to, obnova tradicionalnih vrednosti srpskog naroda.
Sa druge strane, dobro je recimo, što se ne plaćaju takse za žrtve porodičnog nasilja i nema političke stranke koja to neće podržati. Međutim, ja mislim da je ovde trebalo dodati i invalidna lica, posebno invalide sa sto posto invaliditeta ili iznad određenog procenta invaliditeta. Mislim da je njihov položaj mnogo teži uz respektovanje položaja žrtava porodičnog nasilja u odnosu na žrtve porodičnog nasilja.
Sa druge strane i vi ministre i mislim da svaki ministar ovoj kategoriji lica treba kod donošenja propisa da posveti posebnu pažnju. Zbog čega? Zbog dve stvari.
Prva stvar je da smo mi kao država potpisnici svih međunarodnih konvencija o poštovanju prava invalidnih lica, a druga je da se to u praksi vrlo retko primenjuje i da osobe sa posebnim potrebama, invalidna lica, pored toga što su onemogućena da svoje redovne delatnosti, životne aktivnosti svakodnevno obavljaju na vrlo otežan način, uz vrlo velika odricanja i angažovanja porodice. Mislim da svaki zakon koji oslobađa od određenih obaveza ili građane određene kategorije, pre svega, na prvom mestu treba da budu u fokusu pažnje svakog ministarstva invalidna lica. Mi ćemo time pokazati da smo ne samo humani na rečima, nego da smo humani i na delu.
Ja sam apsolutno razumeo da kod davanja određenih saglasnosti, naravno da mnogi zaposleni u državnim organima imaju mnogo posla, to je posebno recimo kod velikih investicija kod izgradnje velikih objekata, kada nije samo stvar administrativne prirode da stavite pečat i svoj potpis, nego kad zaista treba da izučite projekat i da izvršite i date određene saglasnosti, ali kažem, kod pojedinosti mi ćemo se bliže izjasniti o svakoj od taksi koja bude predmet amandmanske intervencije.
Vi ste ministre vrlo korektno kod izmene Zakona o hipoteci rekli zbog čega se ova izmena vrši. Kao i gospodin Neđo Jovanović i ja sam jedan od poslanika koji je tada ukazivao na osnovne postulate pravnog sistema instituta, to je pravo na žalbu, pravo na dvostepenost postupka. Tada nije bilo sluha, ja vam dalje neću stajati na muku, zahvaljujem što ste vrlo korektno rekli da je to očigledno bila greška ministarstva. Naravno da se vi pre svega bavite finansijama, da nemate u svojim redovima verovatno pravnike koji se bave i ostalim granama prava, ali u svakom slučaju tu su druga ministarstva i stručne službe da daju određene savete, kako više ne bismo dolazili u ovu situaciju.
Što se tiče zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Srbije, vrlo malo je narodnih poslanika uopšte govorilo o ovome, eto ja sam neko ko je baveći se advokaturom bio u tom okružnom zatvoru u Pančevu koji je verovatno jedini u Evropi, sigurno je jedini u Srbiji koji se nalazi u centru grada, naravno da je to izuzetno nepopularno u pešačkoj zoni, okolo gde su ugostiteljski objekti i gde je šetalište Pančevaca, nalazi se Okružni zatvor.
Dobro je što ćemo dobiti ovaj zajam po vrlo povoljnim uslovima, grejs period od pet godina, rok otplate od 20 godina. Tu su i predviđene i kaznene odredbe za ne povlačenje sredstava zbog toga ako mi budemo kasnili sa projektima i znam ministre da znate, zna naša javnost, znaju narodni poslanici da smo mi zbog toga što nismo imali odgovarajuće projekte u nekoj skorijoj prošlosti trpeli velike štete. Pre svega tiče se onog kredita za Železnicu i nekih drugih kredita kada su naši projektanti iz ministarstva koji su trebali da kontrolišu rokove izrade projekata naprosto zakazali i kada smo mi kao država i gubili sredstva i plaćali određene penale. Nadam se da se to neće desiti sa izgradnjom novog zatvora, poluotvorenog tipa u Pančevu koji će biti predviđen za smeštaj 500 lica, od toga 200 lica u pritvoru u istražnom postupku, 300 lica sa pravosnažnom kaznom izdržavanja preko pet godina zatvora. To će biti zatvor urađen po evropskim standardima. Znamo analize stanja u našim zatvorima, ona je takva kakva je, zatvori su prilično zapušteni, prenatrpani, ovde će biti zatvor od tri sprata, na ekonomiji sadašnjeg okružnog suda u Pančevu, sedam kilometara od grada, što je u svakom slučaju konačno rešenje jednog velikog problema koji je opterećivao Pančevce.
Zbog svih razloga koje sam izneo SPO i DHSS će u danu za glasanje glasati za sve ove zakone, uz jednu našu ocenu da ste vi ministre, bez ikakve namere da vam se dodvoravam, jedno veoma prijatno iznenađenje. Mi smo znali da imate odličnu biografiju, ali nismo znali kako ćete se snaći na ovom mestu. Zatekao vas je veliki niz problema, ogromna složenost posla, ali za sada dobro plivate i dok tako bude, vi ćete imati našu podršku. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.
...
Demokratska stranka

Ivan Jovanović

Samostalni poslanici
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, krenuću drugim redosledom. Krenuću prvo od ugovora o zajmu, gde neću reći da je loše da se zadužujemo. Dobro je da se zadužimo da se reši pitanje zatvora u Pančevu i dobro je što je grejs period od pet godina.
Međutim, smeta mi kada aktuelna guvernerka dođe na Odbor za finansije i onda kritikuje neku prethodnu vlast kako se navodno zaduživala da bi oni koji su došli sada na vlast vraćali te kredite. To je potpuna besmislica, a čuli smo je prošle nedelje na Odboru za finansije.
Ono što je takođe nesporno za nas iz DS je izmena Zakona o hipoteci. Mislim da je jedini problem što nije na vreme uočeno u komunikaciji između državnih organa i Ustavnog suda da će biti izvesno da se objavljuje ovakva odluka, dakle devet dana nakon stupanja na snagu, izmena i dopuna na snagu, objavljena je odluka Ustavnog suda koji potvrđuje ustavno pravo svakog građanina da se žali i da podnese tužbu, ukoliko smatra da nije njegovo pravo zakonski ispoštovano.
To je nešto što je trebalo da bude nama prioritet i jeste veliki problem 20% nenaplativih kredita bankarskog sistema, ali ipak mislim da je svakako u državi Srbiji prioritet život svakog građanina, a zna se koliko je neko u velikom problemu kada treba da ostane bez jedine nekretnine koju ima.
Što se tiče Zakona o administrativnim taksama, govorilo se o tome da se pripremaju izmene i da treba da dođu što skorije u skupštinsku proceduru. One su došle, ali smo očekivali, mi, narodni poslanici, da one budu celovitije i da ne obuhvate samo one izmene koje se tiču neposrednih prihoda države, da ne obuhvate samo izmene koje su neophodne, kako bi sistem funkcionisao, jer on nije funkcionisao upravo zato što nije bilo rešenja za određene procedure.
Očekivali smo i da se izmeni deo o dokazima za uplatu, pre svega kada se radi o elektronskim uplatama, da se popravi informacioni sistem, da se smanje zloupotrebe i gubici države na lažnim uplatama, nepostojećim uplatama, naročito kada se radi o uplatama za motorna vozila, sigurno ste obavešteni o tome. Mislim da je moglo da se ugleda na neke državne organe koji su uveli savremene informacione sisteme i omogućili su da se na osnovu određenih procedura i softverskih rešenja može da se ima precizna evidencija i da se precizno zna da li je uplata izvršena ili nije. Mislim da je trebalo da imamo izmenu celog zakona, a ne samo ovog dela i da bi to svakako bilo bolje.
Podržavamo da se ukine taksa za žrtve porodičnog nasilja i podržavamo celokupnu i sveobuhvatnu izmenu zakona, prosto zato da bi mogli da sagledamo kakav je odnos visina taksi. Mi ovim izmenama nismo mogli da na pravi način sagledamo sve takse, prosto zato što ova izmena tretira samo pojedine članove i nismo mogli da se bavimo drugim članovima, da bi ove predložene visine taksi menjali.
Predlažem da razmotrite da se i ovi neki delovi koji nisu obuhvaćeni izmenama u što skorije vreme nađu na dnevnom redu. U tom smislu razgovarao sam i sa vašom pomoćnicom i mislim da tu treba da nađemo saglasnost.
Onaj zakon za koji nećemo dati podršku je izmena i dopuna Zakona o PDV-u. Ovaj zakon se pre svega tiče privrede, privrednih subjekata i takođe za njega mislim da je trebalo da bude sveobuhvatan, dakle, izmena je trebala da bude sveobuhvatna, da se ceo zakon o PDV-u donese u novoj formi, jer mislim da imamo veliki problem, upravo zbog toga što zakone donosimo a oni nisu usklađeni sa mogućnostima sistema. To se pokazuje, recimo, danas, kada govorimo o finansijskim izveštajima kompanija, gde mi i dan-danas nemamo kompletne izveštaje za prethodnu godinu i ne možemo da sagledamo kakav će uticaj imati ove izmene na postojeće kompanije.
Pojavio se Bilten Agencije za privredne registre koji je donet na osnovu obaveznih statističkih podataka koje su oni imali i on govori o povećanju neto gubitaka privrede od gotovo 550 milijardi u prošloj godini u odnosu na 478 milijardi gubitaka u 2013. godini i manji profit koji su ostvarile uspešne firme nego 2013. i on iznosi 417 milijardi u prošloj godini u odnosu na 447 milijardi u 2013. godini. Ovi podaci govore o povezanosti problema, povezanosti zakona koje donosimo i njihovih uticaja na privredu koji mogu biti loši. U situaciji u kojoj se nalazi naša privreda ne možemo činiti ovakve greške, jer prosto onda ne možemo na vreme da reagujemo i dešava se da imamo situaciju gde ne možemo realno da sagledamo probleme u kojima se subjekti nalaze.
Takođe, ono što se govori u Biltenu a što ne možemo videti još uvek – broj zaposlenih u velikim preduzećima tokom 2014. godine smanjen je za čitavih 126 hiljada, pošto je on iznosio u 2013. godini 430 hiljada, a u prošloj 304 hiljade, dok je u srednjim društvima taj pad nešto manji i meri se indeksom 96 ili u apsolutnim ciframa u odnosu na 199 hiljada radnika u prošloj godini i 207 hiljada u pretprošloj godini. Mislim da ovo jasno govori da su srednja i velika preduzeća u problemu, a mi im dodatnim procedurama i dodatnom birokratijom koju predlažemo izmenama Zakona o PDV-u nećemo pomoći, a to ću kasnije objasniti zašto tako mislim, a vi možete da mi odgovorite da li mislite možda drugačije.
Ali, svakako, ono što je činjenica, jeste da smo ukupno imali smanjen broj radnika za čitavih 19 hiljada 2014. godine u odnosu na 2013. godinu u realnom sektoru i to nama treba da bude jedini pokazatelj koji se tiče nivoa uspešnosti reformi koje se u Srbiji sprovode, a ne statistički podaci koji se odnose pre svega na način vođenja evidencije. I to je nešto na šta treba da obratimo pažnju. Broj privrednih društava se smanjio za 2.000. To je alarmantan podatak.
Ono što je dobro u ovim predloženim izmenama je usaglašavanje sa propisima EU, definisanje stranog lica kao poreskog obveznika i preciziranje prometa po pitanju energije za grejanje, hlađenje, električne energije, što smatram da je bilo potrebno usaglasiti. Takođe, međugradski prevoz, ugostiteljski objekti, takođe je jedna dobra i očekivana izmena.
Ali, ne delim optimizam da će značajno doprineti smanjenju cena, prosto zato što ovaj sektor generiše jednu veću poresku evaziju i mislim da tu već postoji ozbiljna utaja. U tom smislu, ne mislim da će se značajno uticati na cene. Ta poreska nedisciplina treba da se reši na jedan drugi način.
Ono što mislim da je loše i u tom smislu sam podneo amandman, vi ste govorili o elektronskoj evidenciji i potrebi da se ona što pre obezbedi, pre svega jedna kvalitetna baza podataka na nivou poreske uprave, da bi poreski inspektor mogao da izvrši uvid i kontrolu, preventivnu, a ne da tražimo od preduzeća da oni pripremaju evidenciju da bi poreska uprava vršila kontrolu. Zašto bi bila obaveza poreskog obveznika da za državu sačinjava nekakve preglede na osnovu kojih će poreska uprava lakše vršiti poresku kontrolu? Mislim da je to pogrešno.
Poreska uprava treba da obezbedi pre svega sistem koji će joj omogućiti na osnovu postojećih podataka koje Poreska uprava ima i može da ima da obezbedi nesmetanu naplatu poreza u jednom većem iznosu, a ovo rešenje koje ste vi predložili moglo je da sačeka završetak te procedure o kojoj ste govorili, a radi se elektronskoj evidenciji koja će nesumnjivo omogućiti daleko bolju naplatu i daleko veću, ali ono što zaista zameram je neopravdano opterećivanje privrednih subjekata dodatnim procedurama, dodatnom birokratijom, jer je sada poreski obveznik obavezan da uz poresku prijavu priprema i evidenciju.
Zamislite jedno trgovinsko preduzeće koje ima recimo hiljadu faktura, malo trgovinsko preduzeće koje mora da plaća knjigovodstvene usluge, a ima hiljadu faktura mesečno, pa treba onda za poreski period da pripremi taj poseban formular koji ćete vi doneti. Mislim da neće biti jednostavno i neće biti bez troškova, i onda se u tom smislu ne slažem sa obrazloženjem koje ste dali da to neće proizvesti nikakve dodatne troškove za privredne subjekte pošto je potpuno jasno da će imati dodatne birokratske i knjigovodstvene troškove i obaveze i verovatno će se mnogi od njih naći u problemu da podnesu poresku prijavu na vreme zato što je na neki način sada obavezujuće da uz poresku prijavu predate i pregled obračuna PDV, što zaista za neke firme treba da bude veliki izazov.
Mislim da treba da pomognemo malim privrednicima, treba da pomognemo srednjim preduzećima koji nemaju takav kapacitet knjigovodstva kakav se očekuje da bi mogli na ovaj način da vrše uslugu za državu, jer ovo je realno usluga za državu. Ako država hoće da kontroliše nešto, treba sama prvo da stvori uslove i da obezbedi na svojoj strani sistem koji može da izvrši na osnovu postojećih poreskih prijava. Vrlo jednostavno, da izvrši kontrolu uporednih podataka i da onda možemo da dođemo jednoznačno do podataka gde nastaje problem i gde je najveći rizik od poreske evazije. Ali ne, mi se ne odlučujemo na to da sami izmenimo situaciju, da ojačamo kapacitete poreske uprave.
Dakle, poreska uprava nema adekvatne kapacitete. Potrebni su novi stručni kapaciteti i novi ljudi u poreskoj upravi kako bi se ostvario plan kada se radi o naplati poreza, ali to se na neki način sklanja u stranu. Imamo, da kažem, na jednoj strani državnu upravu koja previše zapošljava kadrove koji su nepotrebni, a s druge strane imamo veliku potrebu za, recimo, kadrovima u poreskoj upravi koji bi vršili kontrolu, ali to ne može da se ostvari prosto zato što državna uprava ne može tom dinamikom da prima zaposlene.
Onda dolazimo do najgoreg mogućeg rešenja, onda ćemo reći privrednicima – hajde vi uradite softvere, hajde vi napravite sve što treba, samo nam napravite to da bude pregledno, da budu dobre tabele, pa ćemo onda mi videti da li postoji mogućnost da ste vi utajili porez. Pa ne, mislim da privrednici upravo izvršavaju obaveze prema državi da bi država njima skinula te nepotrebne stvari, da oni to ne moraju da rade, jer, kažem, veliki je problem sa likvidnošću, naročito malih i srednjih preduzeća i dodatni troškovi koje će imati po pitanju knjigovodstva i plaćanja nepotrebne birokratije sigurno im neće pomoći.
Iz tog razloga mi nećemo podržati ovaj zakon, iako smatramo da su određene izmene potrebne i adekvatne. Takođe, ponavljam još jednom, treba da se donese sveobuhvatni zakon o PDV-u, da se potpuno nov donese, da se onda prosto čitav tekst prečisti i da dođemo do rešenja koja su najefikasnija za našu ekonomiju. Hvala.