Hvala vam. Neću dati komentar.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Reklamiram Poslovnika član 108. i unapred kažem da neću tražiti da se Skupština o tome izjasni.
Vrlo kratko, podržavam i vašu odluku, ali i odluku Vlade Republike Srbije da se juče ne održi sednica Narodne skupštine zato što je juče veliki praznik za građane i građanke Republike Srbije muslimanske veroispovesti, juče je bio Kurban bajram i mislim da je red da se ispoštuju i narodni poslanici muslimanske veroispovesti, ali i svi građani i građanke Republike Srbije koji su juče slavili Kurban bajram. Mislim da je to dobar domaćinski i državnički potez i Narodne skupštine i vas predsednice i Vlade Republike Srbije.

Hvala.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika za diskusiju povodom dnevnog reda koji smo pročitali.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlogu zakona o izmenama Zakona o hipoteci i Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 1764 (2012) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije.
Da li predstavnik predlagača, ministar Dušan Vujović, želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala lepo.
Pretpostavljam da će biti mogućnosti kasnije u toku rasprave da ulazimo u detalje, zato mi dozvolite na početku da dam samo nekoliko osnovnih napomena na svaki od predloženih zakona.
Prvo, predložene su izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost. Razlozi za donošenje, odnosno podnošenje ovih izmena i dopuna su usaglašavanje sa propisima EU, stvaranje povoljnijih uslova za poslovanje privrednih subjekata, ujednačavanje poreza na usluge smeštaja i poreza na prevoz u međugradskom i međunarodnom saobraćaju, kao i održavanje postojećeg fiskalnog opterećenja ili njegovo smanjivanje.
Suština izmena je da se evidentiranjem stranih lica u sistemu PDV dozvoli stranim kompanijama koje posluju u Srbiji, a posebno koje posluju na finansijskim tržištima, da mogu normalno da posluju, isto onako kao što to čine u ostalom delu Evrope. Ujednačava se stopa na sve vidove smeštaja koji se trenutno danas odnose na hotele, pansione, prenoćišta - sada se to proširuje na sve oblike smeštaja, formalne i neformalne. Dalje, ujednačava se poreska stopa PDV na prevoz putnika, tako da će sada biti na nižem nivou od 10% za sve oblike prevoza. Konačno, daje se povoljniji PDV tretman svim onim subjektima koji funkcionišu u oblasti građevinarstva, tako da neće morati da imaju problema sa plaćanjem i povraćajem PDV-a, nego će to moći da rade obračunski.
Detalji ovih izmena, kao što ste videli u predloženom nacrtu zakona, su brojni, ali suština je vrlo jednostavna. Suština je evidentiranje stranog lica kao obveznika PDV, što će se raditi na način koji je standardizovan u Evropi. Strana lica koja posluju na teritoriji Srbije, a nemaju sedište u Srbiji, odnosno prebivalište u Srbiji, a vrše promet dobara i usluga na teritoriji Republike Srbije, imaće pravo da preko poreskog punomoćnika ostvaruju sva prava iz sistema PDV.
Znači, drugim rečima, stranci mogu da se pojave na našem energetskom tržištu, na našem tržištu kapitala, na svim tržištima i da ostvaruju sva prava iz PDV-a koja imaju kao da se registruju u Srbiji. Naravno, oni bi to mogli da ostvare registracijom u Srbiji, ali, nema nikakve potrebe da opterećujemo ljude da se registruju u Srbiji. Ako neko vidi mogućnost da u Srbiji aktivno sudeluje u finansiranju pojedinih projekata u ulaganju para na srpskom finansijskom tržištu, odnosno u obavljanju transakcija u Srbiji, pružamo mu mogućnost da pod potpuno jednakim uslovima kao i domaće firme to radi. Naše firme imaju ista prava svuda u Evropi, tako da i mi pružamo ista prava stranim firmama kod nas.
Drugo, predlaže se drugačije uređivanje sistema oporezivanja i prometa u oblasti građevinarstva, koje će se proširiti na tzv. dužnike primaoce a neće biti ograničeno samo na investitore i izvođače. Znači, predlaže se da svi imaju jednaka prava i da svi mogu da sudeluju u tom sistemu, bez nepotrebnog angažovanja dopunskih sredstava u sistemu, od plaćanja do povraćaja PDV-a i time se takođe ujednačavamo sa Evropom i time olakšavamo promet.
Pored toga, predlaže se proširenje poreza od 10% na sve usluge smeštaja, znači, sem standardnih usluga, hoteli itd, predlaže se da svi oblici smeštaja, uključujući kućnu radinost i sve ostale oblike, budu predmet iste stope od 10%.
Takođe se predlaže da se poboljša način prijave PDV-a. Znači, da sastavni deo poreske prijave budu dopunske informacije koje će omogućiti podizanje kvaliteta poreske administracije na viši nivo. Znači, da sama poreska prijava sadrži dopunske podatke koji će omogućiti ocenjivanje poreskih rizika, ocenjivanje mesta gde treba raditi inspekcije, ocenjivanje mesta gde su verovatne greške u sistemu, odnosno utaje poreza, odnosno nepotpuno prijavljivanje poreza.
Predlaže se uvođenje jedinstvenog roka za podnošenje poreske prijave za PDV i to će biti sada 15 dana. Detalji koji se pored toga predlažu, ne bih sada ulazio u sve detalje, oni su dati u Predlogu zakona i o tome možemo da razgovaramo kada bude rasprava u pojedinostima ili danas kasnije u toku dana.
Zakon broj dva koji ste vi pročitali je Zakon o administrativnim taksama. Ovim zakonom predlaže se ujednačavanje svih, odnosno metodologija za utvrđivanje taksi kao naknada za pružanje usluge države, predlaže se usaglašavanje ovog zakona sa predmetima koji se odnose na takse na obaveze, sa spisima i radnjama koje su u nadležnosti organa čiji rad republička administrativna taksa plaća, odnosno propisa koji su doneti u toku nekoliko poslednjih godina, ujednačavanje sa propisima kojima se uvode nove takse ili se ukidaju neke postojeće takse.
Primer je, recimo, eliminacija taksi, na izdavanje viza za brodski i pomorski saobraćaj, koje su ukinute zakonom. Primer je uvođenje taksi na detektivsku delatnost i čitav niz drugih delatnosti koje su odgovarajućim zakonima donete. Ja vas ne bih zamarao svime, ali dozvolite mi samo da pročitam ovaj primer. Znači, to su takse na spise i radnje kod organa koji se vrše na osnovu Zakona o privatnom obezbeđenju, Zakona o detektivskoj delatnosti, Zakona o zaštiti od požara, Zakona o planiranju i izgradnji, Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, Zakona o energetici, Zakona o efikasnom korišćenju energije, Zakona o plovidbi lukama, itd. Znači, to su svi ti zakoni koji su uveli nove spise i procedure na koje se sada plaćaju takse.
U izmenama i dopunama Zakona, takođe je određen nivo određivanja tih taksi. Cilj nam je, to je za mene jako važno, kao ministar finansija želim da naglasim značaj, da država naplaćuje taksu upravo na nivou koji pokriva dopunske troškove koje država ima u pružanju ovih usluga, ni manje ni više. Znači, to neće biti pokrivanje fiksnih troškova nego samo ono što bi ekonomisti nazvali varijabilnim troškovima usled pružanja ovih usluga.
Ne bih ulazio u pojedinačne tarifne brojeve, to je sve precizirano i u obrazloženju napisano i o tome možemo da razgovaramo detaljno, ali u svakom tarifnom broju postoji obrazloženje koja se nova taksa uvodi, odnosno ukida.
Treći zakon koji danas raspravljamo je Zakon koji je nedavno bio pred vama, koji smo ovde diskutovali početkom jula i koji je stupio, koji je objavljen 8. jula pod brojem 60/15. Bukvalno, devet dana kasnije objavljena je odluka Ustavnog suda broj 63/15, kojim se pojedini članovi ovog zakona proglašavaju neustavnim. Prema tome, mi smo se vratili nazad, da izmenimo te članove zakona, izvršimo određeno terminološko ujednačavanje.
Znači, ovo je neobično da mi nismo bili svesni neustavnosti, što član reče, praktično o pravu na žalbu, odnosno sudski proces, u članu 31. stav 7. koji kaže, u delu koji glasi – Protiv njega; tj. tada je napisano bilo – Pravosnažnog rešenja, nije dozvoljena tužba jer je pravni lek.
U novoj formulaciji zakona biće ne „pravosnažnog“ nego „konačnog“ rešenja i biće dozvoljena tužba, odnosno drugi pravni lek. To je suština izmene ovog zakona, sve drugo su samo tzv. lektorske promene.
Konačno, četvrti zakon koji danas razmatramo je ratifikacija kredita Banke za razvoj Saveta Evrope, koji se već nekoliko puta nalazio u budžetima Republike Srbije, ali nije došao do ratifikacije zbog raznoraznih razloga. Ovaj zajam je potpisan 15. juna 2015. godine, svi su dokumenti za primer implementacije ovog zakona pripremljeni. Reč je, da vas podsetim, o zajmu koji će biti korišćen za izgradnju zatvorskih kapaciteta u Pančevu, tj. izmeštanje zatvora iz centra grada u prigradsko područje. Ovaj zajam će finansirati 60% vrednosti tog objekta, preostala sredstva biće obezbeđena posebno iz ovog granta za Zapadni Balkan, iz lokalnih budžeta.
Ovaj kredit se daje po vrlo povoljnim uslovima, sa počekom od pet godina i rokom od 20 godina. Kao što znate, ili pretpostavljam da znate, ova banka kamatnu stopu utvrđuje na dan povlačenja sredstava. Pošto se ona zadužuje na finansijskom tržištu, onda će kamata biti ustanovljena na vrlo povoljnom nivou, ali u odnosu na kamatu koja važi na dan povlačenja.
Mi ćemo kao zemlja koja koristi ovaj zajam imati pravo da biramo između fiksne kamate i varijabilne kamate. U slučaju varijabilne kamate, naravno, na sebe preuzimamo rizik promene. Varijabilna kamata se utvrđuje na nivou Euribora i uvećava se za određeni procenti raspon kamatne marže koju određuje Evropska banka za razvoj. Fiksna kamatna stopa ima drugačije pravilo formulisanja i u sebi ne sadrži posle toga kamatni rizik, ali sadrži naravno valutni rizik.
Opšti uslovi ovog kredita su da će biti povučen u dve tranše, od čega prva tranša ne sme biti manja od 50%, u najmanje dve tranše, može i više tranši. Jako je važno da budete svesni činjenice, i to je za nas jako bitno, zato smo čekali pripremu projekta da banka ima pravo da otkaže kredit ukoliko ne povučemo prvu tranšu u toku 12 meseci. Mi problem kašnjenja u realizaciji kredita imamo i ovo je prilika da pokažemo da možemo da budemo spremni da koristimo sredstva za koja se zadužujemo.
Krajnji datum za povlačenje tranše je 13. septembar 2019. godine, ali prvu tranšu moramo da povučemo u toku 12 meseci. Ovaj zakon stupa na snagu objavljivanjem u „Službenom listu“.
To su ukratko napomene ovih zakona. Napominjem, reč je o izmenama zakona sa kojim se usaglašavamo sa standardima u Evropi, reč je o ispravci greške koja se potkrala u Zakonu o hipoteci i reč je o ratifikaciji kredita za izgradnju savremenih objekata za izdržavanje kazne u blizini Grada Pančeva. Hvala.

Zahvaljujem, ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Da li neko od ovih prijavljenih izvestilac želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničke grupe žele reč?
Reč ima Dragan Jovanović. Izvolite.

Uvažena predsednice, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je da sam prvi poslanik koji u načelu govori posle ove letnje pauze.
Na samom početku moram upitati uvaženog gospodina ministra, mi danas imamo izmene i dopune više zakona. Ja ću se osvrnuti naravno, na prva dva, a to su izmene Zakona o PDV-u i izmene Zakona o administrativnim taksama.
Kada govorimo o izmenama Zakona o PDV, uvaženi ministre, da li se vama čini, moj utisak je da bi bilo dobro da mi ako ne danas, onda u neko dogledno vreme imamo nov zakon o PDV-u, jer postojeći zakon je na 250 strana, postojeći zakon ima više od 1.400 strana različitih tumačenja postojećeg zakona i sada, ako imate jednog običnog preduzetnika koji zapošljava u Srbiji jedno, dvoje ili troje ljudi, da li vi verujete da on može da se snađe u toj šumi propisa o PDV-u, da može da prijavi, vi kažete biće termin, jedinstven, od 15 dana, da li sad jedan preduzetnik koji drži neki kiosk može u celoj toj šumi propisa da se snađe?
Ono što je pohvalno, gospodine ministre, u ovim izmenama, ako se složite sa mnom da u dogledno vreme imamo jedan prečišćen tekst novoga zakona, to bi bilo dobro, ali kod konkretnih izmena već ste u uvodnom delu napomenuli par stvari koje su dobre i koje će poslanici Nove Srbije svesrdno podržati. To je, pre svega, uvaženi ministre, da se po jasnim kriterijumima određuje jedinstvena poreska stopa za smeštaj i ugostiteljske objekte i to je dobro i sa time se slažemo.
Ono što niste napomenuli u uvodnom delu, a zbog čega sam ja, uvaženi ministre, i pisao određeni amandman, jeste povraćaj PDV-a za ishranu i za prevoz radnika. To je, uvaženi ministre, nešto što je krajnje problematično i ja moram da vas zamolim da vi razmotrite i amandman koji sam podneo na član 18. stav 2. a to je da se briše tačka tri.
Molim predsednicu za malo mira. Molim vas, stvarno bi bilo korektno da se saslušamo.

Hoću. Molim vas, samo što više u mikrofon da govorite.

Trudim se da govorim što više u mikrofon, ali zbog građana Srbije koji gledaju ovaj prenos hoću da ponovim da sam podneo amandman na član 18. stav 2. tačka 3), a to je da se briše predloženi predlog da se ukida povraćaj PDV-a za ishranu i za prevoz radnika. Da pojasnim zbog kolega poslanika, a i zbog građana Republike Srbije, do sada je bila praksa da preduzetnici koji imaju veći broj zaposlenih, a koji organizuju ishranu ili plaćaju, što sada u Srbiji prava retkost, prevoz svojim zaposlenima, mogu na kraju meseca da traže povraćaj PDV-a za tu uslugu.
Nažalost, vi sada predviđate da se to ukine. Malo kasnije ću govoriti o predlogu o administrativnim taksama, šta ćemo mi sve privatnicima i privatnim preduzetnicima naplaćivati i kakve takse, koje visine takse. Postavlja se pitanje – da li nešto što smo govorili u ovom sazivu, prethodnim sazivima, to je da će biti giljotina propisa, da ćemo pokušati da smanjimo takse, da omogućimo preduzetnicima da lakše privređuju… Mi uskoro u ovom plenumu očekujemo Zakon o stranim ulaganjima. Taj Zakon o stranim ulaganjima treba da definiše koliko ćemo davati podsticaja za otvaranje novih radnih mesta, a sada ovim izmenama Zakona o PDV-u mi oduzimamo određene prava. Sada, ako ima gospodin Feman, koji sedi ovde ispred mene, 150 zaposlenih i koji je na osnovu svojih 150 zaposlenih mogao da traži i da dobije od države podsticaj, a to je povraćaj PDV-a za topli obrok koji daje u firmi ili za prevoz svojih zaposlenih koji su iz Jagodine ili iz okoline, sada to neće imati. Ako on nema sredstava, on će morati da otpusti pet zaposlenih. O tome se radi. Zašto mi ovakve stvari donosimo?
Ono što je dobro, gospodine ministre, to je da će se ovim izmenama usaglasiti poreska stopa za gradski i prigradski prevoz, kada već pominjemo prevoz zaposlenih. Vrlo je važno, do sada je poreska stopa, PDV za prigradski prevoz bila 20%, a za lokalni prevoz 10%. Tu su bile ogromne zloupotrebe i dobro je, i tu vas pohvaljujemo, da ste rešili da to usaglasite i da jedinstvena stopa PDV-a za gradski i prigradski prevoz bude 10%. Pitam vas – šta će ministarstvo uraditi, ako prevoznici ne smanje prevoz, odnosno cenu karte za krajnje korisnike? Mi u praksi, nažalost, gospodine ministre, imamo da gorivo cele godine pojeftinjuje na svetskoj berzi, a da mi imamo na pumpama identične cene gorivo i sada se građani pitaju da li će isto tako biti i za cene prevoza kada mi budemo izglasali u Narodnoj Skupštini, u parlamentu da se PDV smanji za 10%, a cena karte ostane ista.
Da se vratim samo na ovaj prethodni deo, gde se ukida povraćaj PDV za ishranu i prevoz zaposlenih, vi ste u obrazloženju koje sam pažljivo pokušavao da nađem uz sva ova objašnjenja, napomenuli u jednom delu da su vršene određene zloupotrebe u tom delu. Zloupotrebe mogu biti, mi na terenu vidimo da neko jednostavno ne uplaćuje radnicima prevoz, a onda traži zato što ima nekakve ugovore sa divljim prevoznicima povraćaj PDV. Znate šta, za to postoje inspekcijski organi, za to postoji poreska policija. Imate mehanizme kako to da suzbijete, ali ne treba sad ako postoje određene zloupotrebe da mi ukidamo mogućnost onim privrednicima koji časno i pošteno rade i privređuju, zapošljavaju ljude da im ovakve stvari otežavamo.
Moram još nešto gospodine ministre da vam, pošto je ovo načelna rasprava, ne znam da li ste upoznati, mi imamo ozbiljan problem u lokalnim samoupravama. Znate da imamo ona transferna sredstva na kraju meseca koja dobijamo kao deo PDV koji se ubira na teritorijama gradova i opština. Dobili smo upozorenje od strane vaših saradnika u Ministarstvu finansija da će oko 60 gradova i opština biti u problemu i da će im biti ukinuta odnosno suspendovana transferna sredstva zato što su prekršile određenu naredbu Ministarstva finansija oko smanjenja zarada i mase zarada od 10% na početku godine.
Uvaženi ministre, morate da shvatite još jednu stvar i gradovi su to u pisanim obrazloženjima kao i opštine slali u ministarstvo, pa molim i vas da budete upoznati sa tom činjenicom, a to je da postoje zaposleni u opštinskoj upravi i gradskim upravama koji imaju minimalce. Sa tim minimalcima mi zakonski nismo mogli da im smanjimo za 10%. Kada se to u masi sabere vi nemate umanjenje ukupne mase od 10%, nego imate 8,6%, 9,2%, 8,9%, a to je na godišnjem nivou oko 500 ili 600 do milion dinara i sada zbog npr. 500.000 dinara vi kažete suspendovaćemo transferna sredstva gradovima i opštinama koje su sada na kraju devetog meseca u punom jeku građevinske sezone i svih ostalih stvari, kada nam je svaki dinar neophodan.
Ovo koristim samo kao malu digresiju, nije direktno, ali vezano je jer su ta sredstva upravo od PDV koji se ubira na teritorijama gradova i opština i vrlo je važno da se zna šta se tu i na koji način se radi.
Što se tiče prvog Zakona o povraćaju PDV maksimalno treba pohvaliti da će strane firme koje se bave prometom roba i usluga na srpskom tržištu ući u sistem PDV i to je nešto što je apsolutno pohvalno. To će poslanici Nove Srbije uvek podržati.
Ono što vas uvaženi ministre molim, to je ovaj drugi zakon, nove takse. U obrazloženju vidimo da ste vi neko ko u ime Vlade brani ovaj zakon, napomenuli ste da se ove takse uvode ili usklađuju na predlog, pa ovde postoje različita ministarstva, od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede, unutrašnjih poslova, građevine, urbanizma, Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanje i ja sa te strane mogu da razumem njihove potrebe, svakome je u ovom teškom vremenu potrebno što više novca i to se verovatno vodi kao njihovi sopstveni prihodi i to je sve u redu. Ali, uvaženi gospodine ministre mi smo narodni poslanici i mi treba ubrzo da idemo i u određene kampanje, da li vi kada pogledate ove stavke i kada vidite kako i koliko izgledaju ove administrativne takse na ovom desnom delu ovde, da li se vama iskreno čini da je ovo u pojedinim delovima previše?
Reći ću vam jedan konkretan primer, Ministarstvo za rudarstvu i energetiku, kako se naziva, da li je neko u vašem ministarstvu mogao da sagleda ove određene stvari koje su oni izneli i koje su meni potpuno neverovatne. Vi ste npr. dozvolili u ovom Predlogu zakona da će sutra mali preduzetnik koji negde u Šumadiji npr. sa planine Venčac vadi kamen, da će samo za traženje saglasnosti sa smanjenje eksploatacionog polja, moram vama da pojasnim šta to znači. To znači da ako je nekada ranije uzeo veće parče zemlje, a nije mogao da reši imovinsko-pravne odnose, jer su u pitanju privatni vlasnici, sada hoće da smanji to eksploataciono polje da bi mogao da vadi taj kamen i sa njim dalje da vrši ekploataciju, on mora u ministarstvu da uplati tu saglasnost u vrednosti od 400 evra. Da li ministre to neko od vas gleda i da kaže gospodo vi iz Ministarstva za rudarstvo i energetiku da li znate ko to može da plati? Ili da vas pitam iskreno, MUP i ovi zahtevi, mi smo sto puta govorili u plenumu oko ovih protivpožaraca. Da li vidite kolike su ovde takse samo za davanje najobičnije saglasnosti sa protivpožarnu saglasnost? To su sve 30, 40, 50.000 dinara.
Vaši činovnici kada dobijaju saglasnost i kada dobijaju predlog određenih ministarstava, prosto da vide da te stvari ljudi više ne mogu da plaćaju. Ne da neko neće ili hoće, stvarno dolazimo u vrlo tešku situaciju da kažemo da preduzetnici više ovakve stvari ne mogu da plaćaju.
Najiskrenije vas molim da sagledate i da vidite pre svega u raspravi u pojedinostima jer verovatno osim moje malenkosti još dosta narodnih poslanika je podnelo amandmane na same visine, kako ovih administrativnih taksi, tako i pre svega na povraćaj PDV, a već sam malo pre rekao konkretne primere i molim vas da to malo sagledate. Znam da niste stručni za Ministarstvo za rudarstvo i energetiku, ni za MUP, ali njihovi činovnici kada šalju ovakve zahteve za administrativne takse moraju da se usaglase i sa Ministarstvom finansija da ovakve stvari ne budu u ovakvom domenu i obliku ovde ispred nas, jer shvatite da narod stvarno teško živi. Toliko. Zahvaljujem vam se i nadam se da ćemo dobiti konkretne odgovore na ova naša pitanja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vesna Besarević.

Gospođo predsednice, uvaženi gosti, gospodine ministre, htela bih da se osvrnem na predložene zakone, na predložene predloge Zakona o PDV, Zakona o republičkim taksama i Zakona o hipoteci.

Počela bih sa predloženim izmenama Zakona o hipoteci. Naime, Zakon o hipoteci je kao što znamo donet 2005. godine i od tada je pretrpeo značajne izmene i to u julu ove godine 2015, da bi kao što je gospodin ministar Vujović rekao nekoliko dana posle toga Ustavni sud svojom odlukom koja je objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 63/15 17. jula utvrdio da odredba člana 31. stav 7. Zakona o hipoteci koja glasi – i protiv njega nije dozvoljena tužba ili pravni lek, Nije u saglasnosti sa Ustavom, te da taj stav prestaje da važi danom objavljivanja u „Službenom glasniku“.

Međutim u obrazloženju svoje odluke Ustavni sud poziva na Zakon o državnom premeru i katastru koji je donet posle stupanja na snagu Zakona o hipoteci, a kojim se u članu 180. predviđa da se protiv drugostepenih rešenja može voditi upravni spor, a pošto je zabeležba hipotekarne prodaje po svojoj pravnoj prirodi upodobljena zabeležbama koje uređuje Zakon o premeru i katastru, Ustavni sud ne osporava, niti može da ospori drugostepeno rešenje upravnog organa da bude konačno, jer je to po Zakonu o opštem upravnom postupku i samim tim je izvršno.

Međutim, sa stanovišta ustavnog načela kojim se utvrđuje jedinstvo pravnog poretka u Republici i sudske kontrole rada upravnih organa, Upravni sud smatra da je ovako drugostepenom rešenju upravnog organa potrebna i sudska zaštita.

Zbog toga je u članu 31. stav 7. izostavljen drugi deo stava 7. da protiv drugostepenog rešenja nije dozvoljena tužba ili pravni lek. Izmena je zahtevala naravno i odgovarajuće izmene u članovima 7, 31, 34, 35. i 36. gde izraz pravosnažnost je zamenjen izrazom konačnost, što je pravno logična posledica da se postupak hipotekarne prodaje ne završava drugostepenim rešenjem upravnog organa, već pravosnažnom sudskom odlukom upravnog suda.

Ja se, međutim, ne bih u potpunosti složila sa izlaganjem gospodina ministra da je reč o kozmetičkim korekcijama. Mislim da je zamena termina „pravosnažnost“ sa terminom „konačnost“ veoma ozbiljna. Naime, poverilac posle 30 dana od izdavanja drugostepenog konačnog rešenja može pristupiti prodaji hipotekovane nepokretnosti u vansudskom postupku prodaje čime se naravno ne kompromituje ideja hipotekarne prodaje kao takva.

Međutim, ako znamo da je pravnosnažnost kada presuda, koja je doneta, da znači pravosnažnost presude, da se ona ne može pobijati žalbom tj. da se primenjuje načelo ne bis in idem onda znamo da je zaštita stranaka, koje su stekle pravo posle vođenja upravnog spora, omogućena sudskim sporom. Da sudska vlast nadzire upravnu vlast tj. da uprava nije sudija u vlastitoj stvari. Sama mogućnost pokretanja upravnog spora može odvratiti javnu upravu od mogućih nezakonitih akcija i taj stav načelno se brani i on je ispravan.

S druge strane, konačnost rešenja podrazumeva da se rešenje više ne može napadati žalbom u upravnom postupku. Ona je uvedena ZUP-om 1956. godine u opšte upravni postupak i ona ne predviđa da kada rešenje postane konačno da se redovnim pravnim lekom može napadati.

Sledeća pravna kategorija je da rešenje postaje izvršno dostavljanjem drugostepenog rešenja stranci.

Međutim, sada se postavlja jedno veoma značajno pitanje – kako će u praksi funkcionisati ovo novo pravno rešenje? Banka poverilac će prodavati hipotekarnu nepokretnost, a dužnik ili prethodni vlasnik će dobiti pravo po sadašnjim izmenama Zakona o hipoteci sudsku zaštitu i samim tim će pokrenuti, moći će da pokrene sudski postupak pred Upravnim sudom, a ako dobije pravosnažnu presudu u svoju korist po proteku određenog vremena, koje znamo koliko u proseku može da traje, da sada ne prejudiciram i ne iznosim godine, ali to znamo da ne može da bude ni za godinu dana, najmanje, kakva će se onda pravna situacija stvoriti? Naime, kakvu će pravnu sigurnost imati novi vlasnik, onaj koji kupi hipotekovanu vrednost od banke kao poverioca? Da li će on biti u jednoj pravnoj neizvesnosti? Da li će dužnik uspeti sa svojom tužbom u upravnom postupku?

S druge strane, neizvesnost koju sud unosi za banku poverioca da li će uticati na smanjenje vrednosti hipotekovane nepokretnosti koju banka, odnosno poverilac prodaje, jer će treće lice, novi vlasnik te hipotekovane vrednosti, uvek imati jednu dozu pravne neizvesnosti - da li će se možda upravni postupak okončati na njegovu štetu, odnosno na štetu njegovog prodavca.

Naravno, mi moramo da kažemo da sudska zaštita obezbeđuje dodatnu zaštitu za dužnika i da je ona uvek principijelno gledano dobra zato što ona omogućava kontrolu pojedinačnog upravnog akta.

Međutim, zbog novonastale situacije prouzrokovane odlukom Ustavnog suda po mom mišljenju i naše stranke trebalo bi ugraditi u ovaj Predlog zakona o hipoteci elemente koji bi neutralizovali negativne posledice dodatne pravne zaštite koju on sada unosi za dužnike. Naime, u upravnom postupku se ili može odložiti izvršenje do pravosnažnosti presude kojom se odbija tužba u upravnom sporu ili se predvideti tzv. dobrovoljno izvršenje, a to znači da banka poverilac u ovom slučaju odlučuje da li će pristupiti prodaji hipotekovane vrednosti odmah čim drugostepeno rešenje postane konačno i izvršno ili će sačekati okončanje upravnog spora koji vodi dužnik.

Sada bih nekoliko komentara dala na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatnu vrednost. Izmene i dopune važećeg zakona predložene su radi potpunijeg usklađivanja sa propisima EU i otklanjanja pojedinih rešenja koja su u suprotnosti sa rešenjima sa istima, a pre svega je vezano za Poglavlje 16, Poglavlje o porezima.

Naime, da kažem da je ovome prethodio zahtev na Bilateralnom skriningu marta ove godine kada je postavljen kao zahtev da se izvrši ova harmonizacija propisa. Cilj je da se izjednače prava i obaveze svih lica kao poreskih dužnika i spreči neoporezivanje prometa između stranih lica na teritoriji Srbije, da se otklone i neke zloupotrebe iz dosadašnje prakse i da se obezbedi kontrola PDV od strane poreskih vlasti.

Kao najvažnije propisana je obaveza da se strana lica na teritoriji Srbije koja vrše promet dobara i usluga evidentiraju ubuduće u sistem PDV. Zatim, uređuje se jedan novi institut koji postoji u EU, a to je institut poreskog punomoćnika za promet dobara i usluga koji na teritoriji Srbije vrši strano lice. Strano lice koje vrši promet dobara i usluga dužno je da odredi poreskog punomoćnika, osim ako u Republici isključivo vrši promet usluga elektronskim putem, kao i u slučaju prometa usluga prevoza putnika autobusom kada se obračunava prosečna naknada prevoza za svaki pojedinačni prevoz.

Zatim, treća stvar, po poreskoj stopi od 10% oporezovaće se promet usluga smeštaja u svim ugostiteljskim objektima, što znači da se izjednačava poreska stopa za smeštaj u hotelima, motelima, odmaralištima, kampovima sa poreskom stopom za smeštaj u hostelima, pansionima, prenoćištima, lovačkim vilama itd.

Ista poreska stopa utvrđuje se za prevoz putnika i prateći prtljag ne samo u gradskom, prigradskom, međumesnom, već i u međunarodnom saobraćaju.

Dalje, ono što smatram da je možda donekle tehničko, ali suštinsko veoma bitno pitanje jer treba da proizvodi dobre posledice jeste da se prilikom dostavljanja poreske prijave mora podneti i pregled obračuna PDV toj poreskoj upravi kojoj se podnosi poreska prijava.

Najzad, precizirano je da se izdaci za ishranu i prevoz zaposlenih imaju isto poresko opterećenje nezavisno od toga da li su obezbeđeni u novcu ili u uslugama ili u dobrima. Mi kao SDPS smatramo da ovo rešenje nije sasvim u skladu sa osnovnim intencijama održavanja radne snage, besplatnog prevoza i ishrane i smatramo i predlažemo da bi ovo rešenje trebalo još jedanput da se preispita.

Što se tiče građevinske delatnosti, tu se takođe unosi jedna značajna izmena. Poreski dužnik u građevinskoj delatnosti i sada postaje primalac dobara i usluga nezavisno od toga da li je obaveznik PDV ili nije. To je lice koje vrši promet, a isto tako status izvođača, a primalac dobija status investitora. Poreskim dužnikom smatra se sticalac imovine ili dela imovine, ako posle izvršenog prenosa prestanu uslovi ako u roku od tri godine za neoporezivanje koji su postojali u momentu prenosa imovine.

Najzad, prednosti koje ovaj zakon nosi sa sobom su nesumnjive. Prednost je što će se obuhvatiti daleko širi broj poreskih obveznika uključivanjem stranih lica, kategorije stranih lica.

Zatim, uvodi se institut poreskog punomoćnika koji je jedna veoma praktična i proverena stvar i najzad se izjednačava poreska stopa PDV-a u raznim vrstama saobraćaja, što je takođe bilo jedno od pitanja koje je trebalo rešiti.

I, najzad imamo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o administrativnim taksama. Naime, republičke administrativne takse predstavljaju javni prihod koji Republika Srbija naplaćuje za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge spise i radnje koje njeni organi donose, odnosno vrše za fizička i pravna lica na njihov zahtev. One se određuju isključivo zakonom i visina taksi se ne može menjati bez promene zakonskih propisa.

Ovaj predlog zakona dolazi kao neka vrsta neophodne tehničke korekcije, budući da su doneti zakoni: Zakon o putnim ispravama, o bezbednosti saobraćaja, o privatnom obezbeđenju, detektivskoj delatnosti, zaštiti od požara, o planiranju itd, koji predviđaju nove takse i samim tim mora se uskladiti Zakon o administrativnim taksama sa odredbama ovih posebnih zakona, a oni su svi doneti posle izmena i dopuna Zakona o republičkim administrativnim taksama iz 2011, 2012. i 2013. godine.

Na kraju da kažem da će Socijaldemokratska stranka Srbije podržati donošenje Zakona o porezu na dodatu vrednost, Zakona o republičkim administrativnim taksama, Zakona o izmenama Zakona o hipoteci i Zakona o potvrđivanju okvirnog Sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, a da bi se posebno radovala ako bi se uzele u obzir ove sugestije koje sam upravo iznela. Zahvaljujem.