Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da)
Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS, narodni poslanik Veroljub Arsić.
Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo i ja ću da krenem obrnutim redom i da pohvalim potvrđivanje Sporazuma o zajmu.
Tačno je da smo mi na Odboru za finansije o mnogo čemu pričali. Samo, kolega koji je pre mene govorio izbegao je da kaže sve detalje o čemu je raspravljao Odbor za finansije. Jedno pitanje je bilo, hajde da pogledamo budžete Republike Srbije 2007, 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godine, koliko je budžetom Republike Srbije bilo predviđeno sredstava za plaćanje kaznenih penala na osnovu odobrenih, a ne povučenih kredita? Hajdemo o tome da razgovaramo. Znači, povlačili smo programske kredite koji su uticali na bonitet zemlje, na njen kreditni rejting, koje nikad nismo realizovali, pa smo zato plaćali kazne prema finansijskim institucijama koje su rezervisale sredstva za te kredite.
Mi iz SNS-a ne ponašamo se kao nosioci pobede na petooktobarskim revolucijama, kao da svet počinje našim dolaskom na vlast. Pa, molim i one koji bi to tako želeli da prikažu da shvate da ova Vlada i ona prethodna moraju da rešavaju probleme starih vlada, neki su nasleđeni, neki su napravljeni za vreme starih vlada, da bi mogla da počne da uređuje i rešava probleme koje ova zemlja ima.
Pitanje javnog duga je, naravno, jedan od problema koje Srbija ima. Pitanje javnog duga za koji ova Vlada nije kriva, mere štednje koje se sprovode za koje ova Vlada nije kriva, poreski i reformski procesi koji moraju da se sprovode, a nisu sprovođeni godinama, a neke stranke su se hvalile kako jedine imaju monopol nad EU, a videli smo rezultate.
Jeste Zakon o hipoteci jedan od zakona koji, mogu da kažem, jeste jedno neshvatanje našeg pravnog sistema sa pravnim sistemom EU, a to je da svaki građanin Republike Srbije ima pravo na sudsku zaštitu i nije sporno što je Ustavni sud tu odluku doneo. Mi ćemo svaku odluku Ustavnog suda da poštujemo, pa čak i ovu. Isto tako kao što bi trebalo da poštujete i odluke Ustavnog suda koji je rekao da je Zakon o ograničavanju plata zaposlenih u javnom sektoru i penzija u skladu sa Ustavom, a tim istim Ustavnim sudom je prećeno stalno Narodnoj skupštini da bi se sticali jeftini politički problemi, što ova Vlada mora da sprovodi mere zbog problema koje nije ona uzrokovala.
Zakon o porezu na dodatu vrednost. Do sada su bile kritike da se porez na dodatu vrednost povećao. Jeste u jednom delu privrede, u jednom delu delatnosti, ali sad se umanjuje porez na dodatu vrednost. Ne očekujemo da vi to pohvalite, ali bar nemojte da pričate više kako stalno podižemo poreze. Nije tačno. Svako podizanje poreza, što ne kažete gde ide taj novac? Da li neko stvarno misli da ova Vlada baš voli i baš hoće, eto, da napakosti narodu i podiže na taj način poreze? Što ne kažete da se od tih poreza prave putevi? Što ne kažete da se od tih poreza obezbeđuje zdravstvena zaštita naših građana, da se obezbeđuju sredstva za prosvetu, za vojsku, za policiju?
Jedino mi je žao što se obezbeđuju sredstva i za kredite i otplate kredita za koje ova Vlada nema nikakvu odgovornost. To je naš najveći problem. Možete da zamislite kako izgleda kada država u 2015. godini treba da isplati 130 milijardi dinara na ime kamata kredita koje ova Vlada nije podizala. To je milijardu evra. To je 3% našeg bruto dohotka. Zato moramo stalno da radimo i reforme poreskog sistema. Sama reforma ovog zakona jeste konačno da se odredi kako se reguliše porez na dodatu vrednost prilikom sticanja imovine. Bilo je previše tumačenja. Svaka poreska uprava je sprovodila po nekom svom nahođenju i nekim svojim procenama kako to sprovesti u poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ne vidim šta je tu sporno.
Isto tako, kada je u pitanju distribucija energije, moramo da rešimo i to pitanje. Kao što znate, trenutno je jedna velika reforma možda najvažnije privredne grane u Srbiji, još uvek zdrave, koja je uspela da se sačuva pored svih koji su je gledali kao kokošku koju treba čerupati, a to je Elektroprivreda Srbije gde se radi jedna ozbiljna reforma. Znači, tačno će biti definisano ko proizvodi električnu energiju, ko proizvodi toplotnu energiju, gde se vrši distribucija i samim tim trebali smo i ovaj Zakon o porezu na dodatu vrednost da uskladimo sa strategijom upravljanja jednim našim možda vitalnim i najvažnijim sistemom koji Srbija ima.
Tako da, i sam Zakon o republičkim administrativnim taksama takođe reguliše neke oblasti koje su bile uzrokovane donošenjem prethodnih zakona, kako i na koji način izvršiti taksu za uslugu koju pruža država, ali te takse se odnose na one koji obavljaju određenu delatnost, a ne na građane i to ste trebali da kažete. Nikakva fiskalna osnovica za građane se ne proširuje i od ovih izmena i dopuna zakona imaćemo samo uređeniju oblast po pitanju javnih prihoda i ništa više. Ali, voleo bih da svako od nas, barem kada diskutuje, prihvati onaj deo odgovornosti za ono što su oni koje je on podržavao u Narodnoj skupštini vršili vlast, a ne da svoje zasluge prepisuje drugima. Mi svoje imamo, i dobrih i loših, i ne odričemo ih se, ali tako ne treba ni vi vaših loših i nemojte da prebacujete na nas.

Zahvaljujem.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč o zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 1. do 4.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Mislio sam da sam drugi, gospodine predsedavajući, ali dobro.

U pravu ste, jeste posle gospodina Marinkovića, ali Marinković trenutno nije prisutan, pa se zamenio sa drugim poslanikom. Izvolite.

Dobro. Hvala.
Moj uvaženi kolega Jovanović je već puno toga rekao. Mislim da je uvek dobro i žao mi je, možda gospodin Arsić nije čuo taj deo izlaganja, uvek je dobro kada se smanjuje PDV, naročito za ove kategorije koje su predložene u izmeni i dopuni Zakona o PDV. Mislim da svakako taj segment treba podržati.
Naša kritika je išla i ići će u pravcu kritike, dakle, ta kritika se odnosi pre svega na to što se uvećava birokratizacija, uvećava se papirologija za mala i srednja preduzeća, za preduzetnike koji će morati da podnose dodatne izveštaje, čime se naglašavaju dve stvari. Prvo je da oni kroz to imaju veće troškove i drugo, da Uprava prihoda naše Republike nije u ovom trenutku u stanju da odgovori na izazove koje vreme nameće i da znamo i vi i ja i ministar Vujović da ne samo što treba sve staviti pod elektronsku prijavu, već treba što pre uvesti i kontrolu poreza i PDV kroz tzv. „ril tajm“ i kroz veb sajt, kroz povećanje broja stručnih izvršilaca, kroz kompjuterizaciju Uprave prihoda i sve ono što podrazumeva jedinstvenu evidenciju prihoda, imovine, socijalnih davanja, plata i svega ostalog što se odnosi na naše građane, kako kažu ljudi, jednim klikom da se dobije kompletna evidencija za svakog građanina. To je cilj kojem treba težiti. To je ono što mi predlažemo.
Dok se to ne uradi, mi nećemo znati ni koji su prihodi građana, ni da li ima neko dodatni prihod, ni koja mu je konkretna imovina, ni da li neko ko ima preveliku imovinu i prevelik prihod dobija istovremeno socijalnu pomoć, kao što znate, to se u Srbiji događa. Eto gde su nam uštede. A ne samo plaćanje kamata na kredite koji su uzeti ranije.
Prihvatam taj argument samo u smislu da vaša Vlada ništa nije učinila apsolutno u silnim razgovorima sa međunarodnim finansijskim institucijama, sa Kristin Lagard i ostalim ljudima koji su i te kako nadležni da se sa njima razgovara o moratorijumu na otplatu spoljnog duga ili nekom drugom vrstom odlaganja ove obaveze, što bi donelo državi Srbiji preko milijardu evra godišnje za reforme koje treba sprovesti, a koje bi građani manje osetili na svojim leđima, kada već vi ne osećate, ne vi lično nego vaša vlast, na vašim leđima. Zašto to nije premijer pokušao, nego je rekao – ja sam veći MMF od vas? Zašto nije rekao to gospođi Lagard, nego je rekao – pritisnite nas još jače, mi možemo još više da popuštamo, ja to volim? To je ono što ubija budućnost našeg naroda i to je ono što ubija i srpsku privredu, a to je ono što ubija i životni standard građana Srbije.
U svakom slučaju, kako je rekao i gospodin Jovanović, uvaženi kolega, u nikad objavljenom biltenu APR su objavljene cifre koje treba ponoviti. Neto gubitak privrede od gotovo 550 milijardi u prošloj godini, u odnosu na 478 milijardi u 2013. godini, povećani su gubici u privredi, dok je profit koji su ostvarile uspešne firme manji nego 2013. godine, iznosi oko 417 milijardi, u odnosu na 447,5 milijardi u prethodnoj godini.
Danas dok pričamo, objavljen je zvaničan podatak Republičkog zavoda za statistiku, danas, da je prosečna plata u Srbiji pala za 4% u odnosu na isti mesec prošle godine. Prosečna plata u Srbiji je manja. Mi možemo da se gađamo statistikom do sutra, opšte je poznata stvar da premijer to obožava da radi, ali to ne znači ništa pošto građani Srbije, na žalost, su sve siromašniji, cene su sve više, povećali ste sve poreze a smanjili prihode. Objasnite vi meni taj fenomen da ste vi povećali i porez na imovinu i PDV, sve ste povećali, a prihodi manji. Pale su vam uplate za doprinos, a kažete da je povećana zaposlenost u Srbiji. Ta alhemija kojom se bavi vaša vlast je neobjašnjiva. To je neobjašnjivo. Ko će to sada slušati? Ja se ne uzdam mnogo u statističke podatke. Dovoljno je da pitam građane Srbije šta misle i oni to i kažu, osećaju na svojoj koži - bezperspektivnost, bedu, siromaštvo, nezaposlenost.
Zamislite vi, uvaženi kolega, koliko će morati da se vraća jednog dana, nadam se što pre, što ste smanjili plate i penzije, nezakonito i protivustavno, bez obzira šta je Ustavni sud rekao. Moje pravo je da to kažem. Moje pravo je da to kažem.
(Marko Atlagić, s mesta: Vi ste poslanik, ne možete to da kažete.)
Nema veze što sam poslanik. Njihova odluka je katastrofalna, to će Strazbur da potvrdi pa ćemo morati da vraćamo. Videćete da sam u pravu. Videćete da sam u pravu. Vlast koja dođe posle vas moraće da vraća penzije koje ste nezakonito skinuli penzionerima u Srbiji. Vlast koja dođe posle vas, kažete, kamate, u pravu ste, za kredite uzete ranije. Zamislite šta ćemo morati da plaćamo za „Beograd na vodi“. Zamislite šta ćemo morati 20 godina, nemamo nikakvu kontrolu.
Ovde se nalazi izmena i dopuna Zakona o hipoteci. U tom zakonu, koji je dva puta menjan ove godine, niste našli za shodno, pošto se pozivate na Ustavni sud, da upodobite ono što je očigledno protivustavno u samom Predlogu zakona, pa sada donosite, a to je da protiv Zakona o hipoteci, u delu koji glasi – protiv njega nije dozvoljena tužba ili pravni lek, to su izmene zakona koje ste vi donosili Srbiji. Znate li zašto vam ovo sve spominjem danas? Zato što u ugovoru i leks specijalisu o „Beogradu na vodi“ imate sličnu odredbu, koja kaže sledeće – ni jedna sudska odluka, ni jedna odluka administrativnog organa, bilo kog državnog organa Republike Srbije, ni jedan propis ne može da zaustavi sprovođenje ovog pravnog posla. Evo, pravnici, uvažene kolege.
Da li je to isto kao ovo što danas ispravljate? Pa jeste. Pa kako može bilo ko od vas ko ima gram pravde, struke u sebi i morala da kaže da to nije isto? Isto je. Zašto to dozvoljavate? Ko će to da ispravlja? Vlast posle vas. Ko će da zaustavi ovu otimačinu Beograda? Arbitraža? Neće. Opet ćemo izgubiti. Namestili ste zakone da otmete imovinu. Moraćemo da nacionalizujemo to što radite. Da, da, da nacionalizujemo, gospodo, i ne bojim se to da vam kažem, kao što ćemo morati od građana Srbije da vraćamo ono što ste im danas oduzeli, plate i penzije, jednog dana.
Na kraju, pošto nema druge jer ste se zakonima obezbedili, namestili ste vaš posao, napravili ste leks specijalis, napravili ste sve, nema druge. Nema druge, plaćaćemo odštetu. Plaćaćemo odštetu famoznom investitoru koji nije poneo pečat kada je potpisivao ugovor. Pečat nije poneo. Pa neka dođu građani u nedelju u pet do dvanaest da ih pitaju šta rade to u ovoj Srbiji.

Gospodine Stefanoviću, možete li malo da se vratite na temu, pošto ovo što govorite i izlažete nema nikakve veze sa temom?

Da, isto kao i gospodin Arsić, ali ne želim zaista da se svađam.
Ono što je sigurno, da mi imamo neke dobre odredbe koje se odnose na jednakost u PDV – za hostele, za hotele i smeštajne kapacitete, što će doprineti razvoju turizma, to je dobro. Imamo dobru stvar gde se izjednačava autobuski prevoz, gradski i međugradski, to je dobro. To su dobre stvari. Pa niko normalan to ne bi kritikovao.
Ali, ovo podnošenje izveštaja, ova dodatna administracija, ova dodatna papirologija na ljude koji ne mogu kraj s krajem da sastave, dodatni trošak neobjašnjivo osim, osim ponavljam, ako je u pitanju javno priznanje da Poreska uprava Srbije ne može, znamo da ne može nezavisno da funkcioniše, znamo da ne može finansijski da izdrži kadrovski da izdrži i da nema mogućnosti da sprovodi reforme koje su neophodne, a neophodne su i ministar se slaže i elektronska prijava i mogućnost da Poreska uprava jednog dana posle naprednjaka bude nezavisan organ u ovoj zemlji, nezavisan organ. I da mogu da kontrolišu poreske prihode i poresku imovinu i poreklo imovine na način bez prijave, gospodo, to ćemo uvesti kada odete.
E, sad nadam se da nećemo pričekati, ali to će građani odlučiti. Mislim da je jasno da ugovor o zajmu za koji ćemo mi iz Demokratske stranke glasati svakako, kojim se uzima zajam od Razvojne banke Saveta Evrope za obnovu zatvora u Mitrovici, složićete se da kako vodite ovu vlast, mislim da biće dosta konzumenata i red je da im obezbedimo svetliju budućnost. Hvala.

Po Poslovniku? 
Aleksandar Jovičić, po Poslovniku. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Reklamiram član 106. Poslovnika, govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Mi smo ovde čuli da je uvaženi kolega, predstavnik bivšeg režima pričao o svemu samo ne o dnevnom redu, između ostalog govorio je o projektu „Beograd na vodi“, a ja mislim da on nema niti informacije, niti se dovoljno raspitao šta taj projekat predstavlja za Srbiju za Beograd i samo znaju da ga napadaju iz razloga što ga sprovodi gospodin Aleksandar Vučić i ova Vlada.
Ja želim građanima Srbije da kažem samo jedno, zašto Demokratska stranka toliko napada projekat „Beograd na vodi“? Razmišljao sam noćima i došao sam do zaključka, a to je samo iz jednog razloga, što gospodin Šutanovac neće moći da gradi zgrade kao što je to gradio na livadama po Vračaru, za vreme njihove vlasti, samo zato što više neće moći da stavljaju novac u svoje džepove, jer kažu da je ugovor štetan. Izvinite gospodo, mi smo ugovor i kada govorimo o „Beogradu na vodi“, a takođe kada govorimo o „ER Srbiji“ objavili na sajtu i dostupno je svakom građaninu u našoj zemlji. Za razliku od vas što ste krili sve moguće ugovore u ovoj zemlji, stavljali ih u fioke i čekali da se to zaboravi, a novac ste stavili u svoje džepove. To se više ne dešava.
Imali ste sve vreme ovoga sveta da barem počistite nešto na lokaciji koja je najatraktivnija u Srbiji za investitore koji će doneti profit u naš budžet. Niste znali, nesposobnost jeste reč koja opisuje vašu vladavinu i ja se nadam da više nikada ta nesposobnost neće doći u poziciju da bilo šta odlučuje o Srbiji ili ne daj bože da Srbiju vodi. Ovim završavam. Ostavili ste nam udžerice, ostavili ste nam smetlište i sve ono što niste znali da počistite, a mi danas gradimo na lokaciji koju ste vi potpuno zaboravili.