Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću na početku odmah da postavim pitanje da li ovaj Predlog zakona se odnosi i na TV turizam? Dakle, s obzirom da se ovde spominju neki TV dueli, evo ja imam čast da kažem da je meni sa TV duela dva minuta pre samog TV duela na TV Šabac, koju ne kontroliše SNS, pobegao bivši premijer.
Danas ponovo on priziva neke TV duele. Ja sam za tu vrstu turizma spreman. Ako ovaj zakon obuhvata tu vrstu turizma, evo, ja mu nudim, iako je moja partija kvalifiovano osvojila 2003. godine, kada je on bio premijer, 2,86% glasova. Njegova nova sastavljena od polovnih političara još nije dostigla taj rezultat, ali ja mu nudim, kao jača politička stranka za taj TV turizam, da se nas dvojica ogledamo u bilo kojoj emisiji na bilo kojoj televiziji. Mislim da sam ja sasvim dovoljno kvalifikovan da sa njim izađem na kraj.
Da ne zamaramo tu neke ministre za trgovinu i turizam, da ne zamaramo premijera, evo meni su rekli - ti si dovoljno dobar za tu vrstu turizma idi ti to završi, ja došao, čovek pobegao. Sve što sam do sada čuo, čuo sam o nekom turizmu koje su, navodno, moje kolege iznele i koji se odnose za prvi razred osnovne škole. Pokušaj uvrede ne mora da znači da je to uvreda. Vređanje nije sloboda mišljenja. Vređanje može da bude nevaspitanje, ali ja ostavljam publici i gledaocima neka o tome presude.
Jedan moj kolega je hvalio Niš. Hvalio ga na sva usta. Mislim da se radilo o Miliji Miletiću. Rekao je da je Niš najlepši i najbolji grad. Lako je njima kada su se rešili ovakve veličine. Ja bih ih pitao šta bi bilo kada bi se doselio, a ne odselio.
Što se tiče same sadržine zakona, naravno da, kao zemljoradnik, a to sam očekivao i od mog kolege poljoprivrednika, treba da se izjasnimo posebno o seoskom turizmu. To posebno valja pohvaliti. Ne samo zbog seoskog turizma. Kroz seoski turizam se promovišu, recimo, organska proizvodnja hrane, staro, tradicionalan način spremanja i pripremanja hrane, piće, itd. To je veoma bitno za žene, veoma je bitno i za Žensku mrežu, verujem. Žene na selu da daju svoj doprinos, jer su one čuvari tradicije u pripremanju hrane, napitaka, itd. i čl. 29. i 30, da ne gledam zakon, ili 28. i 29, se odnose na seoski turizam. Tu se govori o noćenju u kućama. Dakle, dovoljno je do 30 ležaja, itd. Fizičko lice se može baviti turizmom, seoskim turizmom. Veoma je bitno što pojedini pogoni za proizvodnju hrane i napitaka mogu da primaju turiste da konzumiraju hranu i piće do 50 osoba. To znači taman koliko stane u jedan autobus.
Kada smo već kod toga, hajde da spomenemo i taj vinski turizam. Postoji u Sremu stari vinski rimski put. Vi svakako znate. Gospodin Martinović živi u Sremu. On zna da se to odnosi na Čortanovce, Bešku, Krčedin, i to je još uvek ležište stare vinove loze.
Ja sam po ugledu na vinodelje i drvodelje, koje su donosile cepanicu, doneo jedan primerak te stare vinove loze, (Narodni poslanik pokazuje vinovu lozu.), koju je država iskrčila onog momenta kada je dodelila subvenciju Krčedinu za 525 hiljada evra. Tako smo to tradicionalno pripremanje vina od loze koja je još iz rimskog perioda, koja je obnavljana i zanavljana… Ova je stara 601 godinu. Ko ne veruje nek proveri. Ko je proveravao onu cepanicu, neka docenti izvole, pa neka provere i ovo. Malo je mlađa od loze Svetog Simeona sa Svete Gore, ali je starija od one u Mariboru koja je star 500 godina. Ovo je uništeno, lokalitet, put vina, novi put vina. Nema vinarija. Tamo stoje sad na 52 hektara ljudi sa puškama, koji paze na sirotinju, da na tom posedu koji je stečen nacionalizacijom, grabizacijom od prethodnih vlasnika, 1945-1953. godine… Od porodice Jakšić, koja se bavila vinskim turizmom, to je oteto i premijer koji se zalagao navodno da se to vrati je to uzurpirao i to više nema tu namenu, nema tamo vinarije. Umesto vinarije, imamo svinjarije.
Da li tamo postoji vinarija ili svinjarija? Pozivam sve vas da se uverite. Tvrdim da tamo postoji svinjarija. Tamo nema nikakve proizvodnje vina. Tamo se sad grožđe prodaje u rifuzi i tamo stoje ljudi sa puškama budno prateći da sirotinja, koja je isfinansirala taj vinograd, slučajno ne ubere jedno zrno.
Ja sam protiv takve vrste turizma da seljaci iz grada povuku ogromna sredstva, kobajagi zbog vinskog turizma, seoskog turizma, za tri godine oni to unovče, pokupe krpice, presele iz Niša, Niš bude lep grad, a Inđija i Beograd… Šta mi dobijemo, to je rekao kolega Babić i ja tu reč neću da pominjem.
Kada smo već kod vinskog turizma, tu bi dobro došao i lovni turizam. Lovačke kuće, lovački domovi, divljač, specijaliteti od divljači, suve kobasice, kuleni, itd, koji lepo idu uz crna i bela vina, ali nema vinarija, već ima svinjarija. Vreme je da okrenemo list, da ne radimo ono što su radili oni. Najbolja vlast će biti ona vlast koja ne bude radila ništa od onoga što je radila prethodna stranka bivšeg režima.
Verujem da kod mog kolege poljoprivrednika i dalje važi ona deviza – bolje patiti za selom, nego patiti na selu. S tim u vezi, onda treba subvencije i podsticaje od strane države da idu za razvoj seoskog turizma, lovnog turizma, vinskog turizma. To je veoma bitno. Ne samo zbog turizma, već je bitno zbog opstanka naroda na toj teritoriji, bitno je da kada opstaju žene, kada opstaju porodice, rađaće se deca, bitno je zbog bezbednosti, bitno je zbog suvereniteta, bitno je zbog poljoprivrede, bitno je zbog zaštite životne sredine, bitno je zbog čuvanja domaćih životinja, bitno je zbog održavanja lovačkog fonda, divljih životinja, bitno je iz mnogo razloga. Bitno je da nemamo stara sela, gde nema pas više da zalaje ili nemaju čime da ga hrane ili su svi izumrli. Tragedija Srbije se dešava na srpskom selu. Ili ćemo to da vidimo, ili ne treba da vršimo vlast.
Dakle, vreme je da okrenemo priču u korist, ne samo seoskog turizma, već i u korist poljoprivrede, ruralnog razvoja itd, da ne bude da starci tri godine gledaju da li će im neko od rodbine doći i poslednja im želja na selu, gde više nikakve proizvodnje nema, da vide oči svojih potomaka i čekaju ih po tri godine.
Jedna žena dole u Novoj Varoši je prošla kroz šiblje, kod lekara i rekla napišite da sam umrla. Lekar pita - zašto? Pa, kaže – makar još jednom da vidim svoje sinove, ćerke i unuke. Dakle, takva Srbija koja zamire, takvu Srbiju gledamo, takvu smo nasledili. Mi smo od svojih predaka dobili u boljem stanju državu i makar smo dužni potomcima da je u istom stanju makar predamnom. Hvala.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)