Hvala, prošlo je vreme. Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 20, protiv – dvoje, uzdržanih – nema, nije glasao 161 od ukupno prisutna 183 narodna poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Gordana Čomić, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – PREDLOG ODLUKE O OBRAZOVANjU ANKETNOG ODBORA RADI UTVRĐIVANjA ČINjENICA I OKOLNOSTI KOJE SU DOVELE DO HELIKOPTERSKE NESREĆE U KOJOJ JE ŽIVOT IZGUBILO SEDAM OSOBA.
Da li želite reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Ovih dana je oko 200 dana, 205 od 13. marta ove godine, kada je u helikopterskoj nesreći, u tragediji, smrtno stradalo sedam ljudi u spasilačkoj misiji o kojoj je odluku doneo ministar odbrane Bratislav Gašić.
Nekoliko puta sam upućivala predlog Narodnoj skupštini da obrazujemo anketni odbor, da bi utvrdili sve činjenice i okolnosti koje su dovele do helikopterske nesreće u kojoj je život izgubilo sedam ljudi. Dva puta sam direktno postavljala pisanim putem poslaničko pitanje ministru odbrane.
U poslednjem odgovoru, ministar odbrane mi je ponovo uskratio odgovor, smatrajući da na to ima pravo i da mu se može, sa obrazloženjem da bi odgovor na moja dva pitanja koja su sastavni deo i odluke o obrazovanju anketnog odbora, moglo da optuži neke pojedince i da oni zbog toga ne mogu da daju odgovor.
Ja znam da ta rečenica nikome ništa neće značiti, ali ponoviću. Meni ministar odbrane na moja pitanja kaže – Ne mogu da vam odgovorim zato što bi to okrivilo neke ljude. To okrivljuje ministra odbrane i teško ga optužuje.
Dva pitanja koja postavljam ministru odbrane, a na koja odgovora nema ni u jednom od dva izveštaja dostupnim javnosti, su vrlo jasna, vrlo kratka i zaista verovatno optužuju neke ljude, ali o tome se ovde radi, odgovornost je o propustima, o nečinjenju i činjenju za tragediju u kojoj je život izgubilo sedam ljudi, o blaćenju i klevetanju tih ljudi, posle i da ne govorim.
Prvo pitanje je, na osnovu čijih informacija i kojih informacija je ministar doneo odluku o spasilačkoj misiji „Helikopter“? Na to odgovora nema. U svom poslednjem obraćanju, ministar je odbio da mi odgovori. To bi bio dovoljan razlog i za ostavku i za smenu i za razrešenje.
Drugo pitanje je, ko je menjao plan leta jednom kada je helikopter već bio na putu i pri kraju, završetku svoje spasilačke misije prema Beogradu, ko je menjao plan leta? Odgovora na to pitanje nema ni u jednom izveštaju.
U svom odgovoru kojim koristim poslaničko pitanje pisanim putem, ministar me takođe upućuje, što je nečuveno, neoprostivo i pokazuje nepojamnu sklonost ruganju vladavini prava, čemu smo svedoci dnevno od ljudi na javnim poslovima, da se izvolim obratiti tužilaštvu, pa da me snabdeju podacima iz istrage.
Ja ne pitam podatke iz istrage, ja pitam odgovore ministra koji i da je, srećom po sve nas, misija završena dobro, bio bi dužan da da. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 20, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 163 od ukupno prisutno 183 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – PREDLOG ZAKONA O PLANIRANjU I UREĐENjU PROSTORA I NASELjA.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Pre šest meseci smo kolega Pavićević i ja dali Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja. To je zakon koji je neophodan da bi ovaj krpež od postojećeg zakona mogao da se privede nameni, odnosno da gradnja u Srbiji, bez obzira na druge poteškoće, nema i poteškoću koju sama država pravi jednim lošim zakonom.
Postojeći zakon je krpež zato što je prošao devet izmena i da su te izmene bile savršene, to bi bilo teško sprovodljivo, a bojim se da one nisu bile savršene.
Osnovni razlozi za promenu postojećeg zakona i donošenje dobrog zakona koji smo mi predložili je što je postojeći zakon nepregledan, što je kontradiktoran, neusaglašen i neupotrebljiv, što smo svedoci svakog dana. Svaki ozbiljan investitor to apsolutno vidi.
U ovom sadašnjem zakonu je prisutno mešanje države u definisana prava lokalne samouprave. Ustavom su ta prava definisana. Kruta hijerarhija ih obavezuje za donošenje brojnih planova, što nije dobro za ozbiljnu izgradnju, fragmentarnost, nadležnosti i odgovornosti u postupcima i procedurama itd.
Mi smo obećali ministarki Mihajlović, kolega Pavićević i ja, da ćemo joj predložiti dobar zakon. Taj zakon je njoj predložen pre šest meseci, to je ovaj tekst o kome sada govorim i ona se o tome nije izjasnila. Mogu samo da zaključim da je to opstrukcija ozbiljne gradnje i da je to stvaranje uslova za najveću nelegalnu gradnju u Srbiji, u istoriji Srbije, a to je „Beograd na vodi“, koji je započet bez bilo kakvih zakonskih uslova.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 165 poslanika od ukupno prisutno 182 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom PREDLOG REZOLUCIJE NARODNE SKUPŠTINE O PRIZNANjU I OSUDI GENOCIDA NAD JERMENIMA POČINjENOM U OSMANSKOM CARSTVU U PERIODU OD 1915. DO 1922. GODINE Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Dana 20. aprila ove godine smo kolega Pavićević i ja dali Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine.  Razlozi su zato što je to u skladu sa načelima iz člana 16. Ustava Srbije, zato što je to u skladu sa Konvencijom UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina, genocida, koja je usvojena 9. decembra 1948. godine, zato što se 24. aprila navršilo 100 godina od izvršenja tog genocida, zato što je preko 20 država, među kojima su Ruska Federacija, Grčka, Belgija, Francuska, Kanada, Kipar, Italija, Švajcarska, Argentina, Urugvaj, Švedska, Liban i još neke, već su donele takve deklaracije i rezolucije i sve su bili to razlozi da u tom trenutku, a i sada nije kasno, i ovaj parlament da donese ovakvu rezoluciju.
Mislim da je bespotrebno trošenje vremena da objašnjavam zašto Srbija treba da donese takvu rezoluciju, zašto ovaj parlament treba da donese takvu rezoluciju. Reč genocid je, nažalost, jako prisutna u savremenoj istoriji našeg naroda i ove države. Ona se pominje i kao deo nečega što je činjeno protiv interesa građana ove države, ali se pominje i kao nešto što su neki pojedinci, ne u ime države, nego u svoje lično ime vršili, a ostavili večnu ljagu nad narodnim i državnim obrazom.
Mislim da su to sve razlozi zbog kojih Srbija treba da prednjači u tome, da se priključi, ovim razornim državama koje su na adekvatan način osudile genocid koji je izvršen pre 100 godina. Naravno da to nema nikakve ili bar ne duboke veze sa sadašnjom Turskom, niti sa našim odnosima sa Turskom danas, nego to ima veze sa ispravkom jedne velike nesreće koje je zadesila čovečanstvo pre 100 godina.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 172 poslanika od ukupno prisutna 183 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANjU
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, uvaženi ministre Ljajiću, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, narodni poslanik Zoran Živković i ja predlažemo da se u dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja uvrsti i naš Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Podsećam sve svoje koleginice i kolege narodne poslanike da smo gospodin Živković i ja još pre godinu dana, poštovana gospodo, uputili u skupštinsku proceduru ovaj Predlog zakona jer smo smatrali da je obaveza naših institucija, a podsećam još jednom ovde da je naša Skupština naša centralna politička institucija, da reaguju na jedan veliki problem, velike poplave plagijata sa kojom smo bili suočeni pre svega u prošloj godini, poštovana gospodo. Ja mislim da smo poslanik Zoran Živković i ja vrlo primereno ovde predložili da se u Zakonu o visokom obrazovanju menja onaj član koji sadrži uput na principe visokog obrazovanja u našoj državi.
Naš predlog je, poštovana gospodo i gospođe, da u Zakon o viskom obrazovanju uvedemo i princip akademske čestitosti upravo kao reakciju na veliki problem plagijata, a akademska čestitost, da podsetim još jednom sve nas ovde, poštovana gospodo, se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova i striktnom poštovanju tuđih autorskih prava.
Podsećam gospodu narodne poslanike da su plagijati i auto-plagijati najteži prekršaji principa akademske čestitosti, poštovana gospodo. Podsećam svoje koleginice i kolege narodne poslanike još jednom danas da je i Evropski parlament u svojoj Rezoluciji o Srbiji saopštio da u Srbiji naše institucije i naša akademska zajednica nisu uspeli da se izbore sa velikim problemom plagijata.
Mi smatramo, poštovana gospodo, da ni sada nije kasno da naša Skupština konačno, prihvatanjem rasprave o ovom Predlogu zakona, a ja se nadam i glasanjem za ovaj Predlog zakona, reaguje na jedan veliki problem sa kojim se suočava ne samo naša akademska zajednica, čiji je akademski integritet ugrožen, nego i društvo u celosti i svaki naš građanin koji čestitim delanjem pokušava sebi da obezbedi neke prilike u svom životu. Nadam se da ćemo danas da glasamo za čestitost. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 162 narodna poslanika od ukupno prisutnih 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Aleksandar Senić predložio je da se dnevni red dopuni tačkom – PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA
On nije tu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 169 narodnih poslanika od ukupno prisutnih 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština Marko Đurišić predložio je da se dnevni red dopuni tačkom – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, poštovana predsednice.
Kolege poslanici, poslanička grupa Boris Tadić-SDS-ZZS-ZS je krajem juna meseca dostavila Skupštini Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu.
Suština tog zakona je bila da se olakša građanima njihova ionako teška situacija kojom su dovedeni radom i negativnim rezultatima rada i učinka Vlade Republike Srbije.
Tokom juna meseca u skladu sa Zakonom o porezu na imovinu krenula su da stižu rešenja za 2015. godinu. Ta rešenja su bila veća, u nekim slučajevima, 10, 20, 30, 80%, a u nekim slučajevima i više puta veća u odnosu na 2014. godinu, jer je promenjena zona u kojoj se nalazi nepokretnost, jer je po prvi put obračunat i porez na zemljište na kojem se imovina nalazi i sve to je dovelo veliki broj građana Srbije, koji su ionako opterećeni mnogobrojnim problemima, zato što imaju manje penzije, zato što imaju manje plate, zato što ne mogu da nađu posao, a država im je na sve to njihovu obavezu povećala u nekim slučajevima i više puta.
Ovaj zakon je kratak. On ima dva člana. Suština ovog zakona je vrlo jednostavna. Kaže se – do prestanka važenja Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava i Zakona o privremenom uređivanju isplate penzija osnovica poreza na imovinu za nepokretnost ne može se utvrditi u većem iznosu i na drugačiji način u odnosu na utvrđene osnovice poreza na imovinu za nepokretnost u 2014. godini.
Znači, ono što mi tražimo ovim dopunama je da porez na imovinu, koji građani plaćaju u 2015. godini i u narednim godinama, dokle važe zakoni o smanjenju plata i zarada i smanjenju penzija, ne budu veći.
Pozivam vas da prihvatite ovaj zakon. On će mnogo olakšati život građanima Srbije. Sredstva od ovog poreza idu u lokalne samouprave. One na žalost imaju najmanju efikasnost naplate svih poreza i mislim da treba naći drugi način za punjenje lokalnih budžeta, a ne na ovaj način da se direktno građanima koji su, kažem, ionako u teškoj poziciji zbog ovih zakona još jedan porez doda.