Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa predstavnicima Ministarstva, kolege narodni poslanici i poslanice, danas razmatramo jedan od važnijih setova zakona. Kada kažem važniji, mislim na to da on definiše strateško opredeljenje naše države da razvije turizam kao jednu od podloga privrednog i ukupnog razvoja, i to na jedan dinamičan, konkurentan, kontinuiran i usklađen način, zasnovan na principima održivosti i isplativosti. Jer, činjenica je da turizam zapravo predstavlja jedan nezaobilazan kompleks sa neiskorišćenim rastućim potencijalima. Zbog toga ćemo vrlo detaljno i razmatrati ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu.

Ono što je Vlada Republike Srbije želela da postigne implementacijom ovog zakona, jeste povećanje konkurentnosti srpskog turizma, jeste povećanje deviznog priliva domaćeg turističkog prometa, zatim rast broja zaposlenih u oblasti turizma, a sve to u cilju transformacije Republike Srbije u jednu konkurentnu turističku destinaciju.

Međutim, da bi Vlada Republike Srbije postigla sve ove pozitivne efekte primenom ovog zakona, neophodno je da razvije pozitivan imidž na svetskom turističkom tržištu, neophodno je da obezbedi zaštitu i održivo korišćenje prirode i kulturnih nasleđa kao resursa za razvoj turizma, neophodno je da se poboljša kvalitet življenja i kvalitet života stanovnika u našoj zemlji i, naravno, da se zaštite turistički potrošači. Jer, srpski turistički proizvodi, nažalost, do sada nisu bili adekvatno valorizovani iz razloga što turizam nikada nije bio ozbiljna tema razvojne politike Srbije. Ovim zakonom svi očekujemo da se to promeni.

Nažalost, zbog zatvorenosti tržišta kasnilo se procesom restrukturiranja i privatizacije, zbog čega nije došlo do ozbiljnijih i značajnijih ulaganja ni iz zemlje ni iz inostranstva, zbog čega nije došlo do razvijanja nekih novih oblika turističkih ponuda. Takođe su izostala i ulaganja u oblasti infrastrukture. Jedan od razloga je i to što lokalne zajednice nisu finansijski bile u mogućnosti da obezbede zaštitu i održavanje korišćenja svih nasleđenih turističkih destinacija. Zbog svega ovoga srpski turistički proizvodi se nisu razvili i nisu bili komercijalizovani do sada na svetskom tržištu.

Sve je ovo razlog da Republika Srbija zapravo napravi, kada je u pitanju razvoj turizma, oslonac na strateškim prednostima. Što se tiče naše zemlje, strateške prednosti jesu: ljudski potencijal, zatim geostrateški položaj Republike Srbije koji joj daje centralno mesto u svim saobraćajnim tokovima EU, takođe tu su i prirodni resursi u pogledu nadzemnih i podzemnih voda, očuvanje resursa planina, šuma, ruralnih područja, bogato arheološko i arhitektonsko nasleđe, sa naglaskom na manastire i istorijske gradove kao vredne kulturne i istorijske baštine, kao i duhovno stvaralaštvo i sklonost manifestacijama i brojnim festivalima. Jer, smisao današnje konkurentske borbe u turizmu jeste zapravo delovanje na atraktivnost, delovanje na produktivnost, odnosno na marketing i na upravljanje turističkim destinacijama.

Ovim predloženim zakonom zapravo Vlada Republike Srbije kreće u rapidno rešavanje do sada uočenih problema u turizmu i nejasnoća koje su dovele do devalviranja i nemogućnosti razvoja turizma i privrednih delatnosti koje zapravo učestvuju u ostvarivanju potreba i domaćih i stranih turističkih potrošača.

Novim Predlogom zakona omogućen je niz rešenja: potpuno usklađivanje sa zakonodavstvom EU i Direktivom koja se odnosi na organizovana putovanja, odmor i kružna putovanja, kao i sa odredbama Zakona o zaštiti potrošača, čime se obezbeđuje veća zaštita korisnika turističkih usluga. Kao prioritetan zadatak ovog Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o turizmu jeste smanjenje sive ekonomije, ekonomije u svim delatnostima.

Uvođenjem uslova za kadrove na rukovodećim mestima u turističkim organizacijama ostvariće se podizanje nivoa kvaliteta rada, pre svega u promociji i planiranju razvoja turizma, kao i efikasnije realizacije planiranih projekata. Takođe, stvaraju se preduslovi za potpuno savremeno upravljanje turističkom destinacijom, uvođenjem turističkih klastera, destinacijskih menadžment organizacija i destinacijskih menadžment kompanija, kao novog oblika udruživanja zajedničkih potreba, interesa i jačanja konkurentnosti uvođenjem sistema podsticaja i finansijske podrške projektima za razvoj turizma, čije će uslove i način korišćenja bliže propisati Vlada Republike Srbije određenim pravilnicima.

Takođe, propisuje se obaveza registrovanja posrednika u prodaji turističkih putovanja u registar turizma. Propisani su i uslovi koje u realizaciji turističkih putovanja treba da ispune sindikalne organizacije, udruženja penzionera, studentske i planinarske organizacije, kao i ustanove socijalne i dečije zaštite, radi sprečavanja zloupotreba koje su uočene u ovoj oblasti.

Uređuje se takođe i oblast profesije u turizmu vraćanjem obaveze da troškove polaganja stručnog ispita za turističke vodiče, lokalne turističke vodiče i turističke pratioce snose sami kandidati, čime će doći i do većeg priliva u budžet Republike Srbije.

Takođe je, u cilju suzbijanja sive ekonomije, izvršena preraspodela prava, obaveza i ovlašćenja inspekcijskih službi, prenošenjem dela nadležnosti na ovlašćene inspekcijske organe lokalnih samouprava. Kako turistička inspekcija nema dovoljno kapaciteta, a obzirom da na teritoriji Republike Srbije ima ukupno oko 100 inspektora, na ovaj način biće omogućena pojačana kontrola naplate i uplate izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave, mislivši na boravišne takse i penale.

Takođe, ovim Predlogom zakona propisano je u delu kaznenih odredbi uvođenje prekršajnog naloga, čijom se primenom očekuje efikasnija realizacija naplate propisanih kazni, te će se efekti takođe odraziti na sam budžet Republike Srbije.

Napomenuću, takođe, u okviru ovog seta zakona i značaj Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije, kojim se unapređuje odnos ovih dveju zemalja, ali ne samo u oblasti turizma, već u ukupnim bilateralnim odnosima. Utvrđen je institucionalni okvir za unapređenje promocije turističkih paketa Republike Srbije na tržištu Republike Makedonije i obratno, čime se unapređuje i saradnja u oblasti ekonomije.

Zbog svih ovih navedenih razloga i sa verom u tendenciju rasta i razvoja, ne samo turizma, već i svih povezanih privrednih delatnosti, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Moj prilog raspravi o izmenama i dopunama Zakona o turizmu i provera tvrdnji koje je ministar izneo obrazlažući zašto je neophodno, tiče se jedne odluke u čijem je donošenju ministar učestvovao, Odluke o izradi izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog parka Kopaonik. Izmenjena i dopunjena, ta odluka stupa na snagu sutra. U toj odluci je predviđeno otprilike ono što ministar govori u prilog promena zakona o kojem je na današnjoj sednici reč.

Naime, o čemu se radi? Vlada je odlučila da se pristupi izradi izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog parka Kopaonik, na teritoriji koje obuhvataju opštine Brus, Raška i Leposavić. Jedna od tačaka ove odluke kaže, tačka 5: „Vizija izrade izmena i dopuna Prostornog plana predstavlja stvaranje planskog osnova za razvoj turističkog centra prilagođenog savremenim zahtevima turističke tražnje.“

U osnovi, za pristupanje izradi izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene govori se u velikim delovima istim onim rečnikom i obrazloženjima koja se javljaju i u obrazloženju, a i u rešenjima ovog zakona.

Ono što je zanimljivo, to je da iniciranje ovih izmena i dopuna u tački 6. u poslednjem stavu se kaže: „Izmene i dopune Prostornog plana će doprineti proširenju turističke ponude Kopaonika i značajnom poboljšanju dostupnosti ovog turističkog centra nacionalnog i regionalnog značaja“. S obzirom da znamo o kom se delu Kopaonika radi, ova odluka koja je doneta i stupa na snagu sutra, pretpostavlja očigledno razvoj. Ono što je zanimljivo, da u Odluci koja je doneta u aprilu, u tački 10. se kaže da sredstva za izradu ovih izmena i dopuna Prostornog plana posebne namene daje Ministarstvo građevine.

Međutim, 24. septembra je Vlada imala sednicu na kojoj je odlučeno da se izmeni tačka 10. Odluke i sada ona glasi: „Sredstva za izradu izmena i dopuna Prostornog plana obezbeđuje „Hepako doo“ Beograd-Vračar, a okvirna procena finansijskih sredstava iznosi šest miliona dinara“. Dakle, u odluci koja sutra stupa na snagu, jedna privatna firma, o kojoj postoje podaci u APR-u, koja je osnovana 20. maja 2014. godine, čija je delatnost upravljanje nekretninama za naknadu, a zakonski zastupnik Matar Suhail Ali Alyabhouni Al Dhaheri iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, osnovni kapital 100 dinara, sve je legitimno, ona će dati sredstva za izradu izmena i dopuna Prostornog plana.

Ne sumnjajući uopšte u dobre namere, mada bivajući privržena etici odgovornosti a ne etici dobrih namera i podrazumevajući da je obrazloženje za ovakvu odluku u odluci da se pristupi izmeni Prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog parka Kopaonik, ostaje neophodno za odgovoriti zašto se Vlada odlučila da menja svoju odluku iz aprila i na osnovu čega jedna privatna firma uplaćuje šest miliona za izradu plana? Uopšte ne sumnjam da će plan biti na javnoj raspravi, da mora biti u skladu sa onim parametrima koji opisuju Kopaonik kao nacionalni park, ali, ono što je malo zbunjujuće je što se na ovakav način govori o razvoju turizma.

Potpuno sam sigurna da ni ministar ni ja ne bismo nikako voleli da način na koji će se izmeniti, dopuniti Prostorni plan područja posebne namene podrazumeva ukidanje svojstva Nacionalnog parka Kopaonik, to bi bila zajednička šteta i potpuno nerazumna stvar. Zato bih volela da stupanjem na snagu ovog zakona ministar podrobnije pogleda odluku koja sutra stupa na snagu, a tiče se jednog od naših najatraktivnijih teritorijalno i kako god hoćete turističkih područja, odnosno Nacionalnog parka Kopaonik.

Mala nezgoda sa nacionalnim parkovima je što su to mesta gde morate tačno da merite kako da vam ekonomski razvoj ni na koji način ne uništi ono što vam je darovano prirodom i što smo kao razumni ljudi zaštitili, ili kao prirodno zaštićeno dobro ili kao specijalno javno dobro, ili kao nacionalni park, zbog toga što neko smatra da je, recimo, izgradnja objekata dobra na tom delu Nacionalnog parka Kopaonik, ali ne može sada, pošto to Prostorni plan posebne namene zabranjuje, pa će možda moći kada se i ako se usvoje izmene i dopune. Što je sve isto legitimno da se radi, osim odluke koja je jako retka, a to je da jedna privatna firma koja je osnovana pre godinu dana finansira izradu tog plana.

Bilo bi dobro da ministar razveje svaku vrstu nejasnoća, sumnji o tome o čemu se u stvari radi i da li je ovo još jedan kreativan način, kao što je to bio leks specijalis za „Beograd na vodi“, da se u suštini prekrše svi zakoni koji su na snazi, zato što neko ko je na javnoj funkciji tu javnu funkciju smatra da ona služi isključivo za privatne dogovore. Ja jesam za javno-privatno partnerstvo, ali ovo javno-privatno partnerstvo nije, s nadom da meni nedostaju podaci. Zato je transparentnost dobra – što više podataka, što više obrazloženja date svima, to manje razloga za nejasnoće, sumnju i za neobrazložene ideje.

Volela bih da turizam postane prioritet i da se ministar unutar Vlade izbori da se o turizmu kao u mrežnoj industriji govori svaki dan, zbog toga što kada stavite, kada je u pitanju ekonomija, akcenat na turizam, onda ste stavili akcenat i na izgradnju infrastrukture, onda ste stavili akcenat i na obrazovanje u turizmu, onda ste stavili akcenat i na potrebe izmene i dopune finansijskih zakona i na što-šta. Premalo se, čini mi se, priča o turizmu, a kada se priča, onda, nažalost, imamo ovakve podatke kao odluke koje će stupiti na snagu sutra.

Druga tema koju ja smatram jednako prioritetnom kao turizam, jeste da se priča o obrazovanju. To su dve teme za koje bih ja volela da budu većinske, detaljno obrazlagane i detaljno komentarisane, a u cilju i promena propisa kojima su obuhvaćene, ali i promena ponašanja koja imamo prema javnim dobrima i prema znanju. Za javna dobra da imamo poštovanje, za dokumenta koja smo doneli kada je zaštita u pitanju, a za obrazovanje da odustajemo od, vrlo često, prezira prema znanju koje se javlja kada se razgovara o znanju. Hvala vam.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Adriana Anastasov. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici i poštovani građani Srbije, zaista pre nego što dam svoj komentar o ovom Predlogu zakona, moram da pohvalim način na koji je ovaj dokument izrađen. Dakle, uključeni su svi relevantni faktori, svi najbitniji činioci, turistički radnici, turističke agencije, organizatori putovanja, razna udruženja, turističke organizacije i zaista je na pravi način sagledano aktuelno stanje u turizmu u Srbiji. Predložena su najbolja rešenja.

Mnogo puta smo čuli od svih govornika da je turizam privredna grana koja je puna potencijala, ali, nažalost, nedovoljno iskorišćena. Ja se nadam da će ovaj zakon to moći da promeni u njegovoj punoj primeni u narednim godinama.

Mnogo treba raditi, puno ulagati, puno truda uložiti da naši gradovi, naše opštine, banje, planine, jezera, postanu zaista turističke destinacije koje su privlačne i domaćim i stranim turistima.

Vidimo da je u Srbiji u prvih sedam meseci 2015. godine zaista boravilo više od 13% turista nego u istom periodu prošle godine, a mereno brojem ostvarenih noćenja, najveći broj domaćih gostiju boravili su u planinskim mestima, čak 39%, zatim banjska mesta – 34%, dok su inostrani gosti, što je zanimljivo, najviše provodili vremena u Beogradu – preko 50%.

Kao što sam već napomenula, nakon duge i detaljne analize i sprovedene javne rasprave, uz uključenost svih turističkih činilaca, došli smo do ovog Predloga zakona i ja ću krenuti ne član po član, već po oblastima koje su zaista interesantne i bitne i za koje znam da svi turistički radnici u Srbiji zaista pomno prate na koji način će se usvojiti ovaj zakon i koji će amandmani proći.

U uvodnim članovima, već smo čuli, izvršeno je preciziranje i pojašnjenje određenih pojmova i uvođenje novih pojmova – destinacijski menadžment, organizacija, kompanija, turističkih faktora, ali i profesionalnih organizatora kongresa.

Što se tiče predstavnika na turističkoj destinaciji, oni su na neki način već postojali i sada je samo pravno uvedeno to kroz zakon i to je zaista najbolje rešenje i ne sumnjam da su to predložili organizatori putovanja i turističkih agencije koje imaju smeštajne kapacitete i van ove zemlje.

Kada govorimo od članovima od 8. do 12. Predloga zakona, detaljnije se objašnjavaju uloge turističke organizacije Srbije, turističke organizacije pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Imala sam prilike da dođem do uvida u dokument koji su turističke agencije sa juga Srbije poslale JUTI, Udruženja turističkih agencija i tu je stavljeno da su oni insistirali da direktori turističkih organizacija budu zaista stručni ljudi, te pozdravljam to što će sada direktor Turističke organizacije jedinica lokalne samouprave morati da poseduje određene uslove, tj. da ispunjava određene uslove svuda u svim gradovima i opštinama, a to jeste i kada govorimo o radnom iskustvu, poznavanju stranog jezika, i svim ostalim propisanim uslovima zakonom.

Ono što želim da se što pre, ukoliko je moguće, naravno, apelujem na Ministarstvo, taj pravilnik o kategorizaciji smeštajnih kapaciteta, to je zaista jako neophodno. Mislim, da je to razlog što recimo određene opštine, određeni gradovi ne mogu da prime veći broj turista, ne mogu da održavaju neke veće događaje, sportske manifestacije, upravo zato što kategorizacija smeštajnih kapaciteta nije izvršena na pravi način i naravno nije izvršena još uvek iako je 2015. godina, a mi želimo veće prihode od turizma.

Članovi koji preciziraju delatnost turističkih agencija usklađenih sa evropskim zakonodavstvom su jako bitni. Kao što smo napomenuli uvažavanje mišljenja turističkih agencija je bitno, jer evo, imamo slučaj Agencije „Flaj flaj travel“ koja je danas, tj. juče, proglašena najboljom agencijom u jugoistočnoj Srbiji kada pričamo o oblasti prodaje avio karta, i to je dobro za našu zemlju da ovde imamo zaista nešto što će i turizam promovisati na najbolji način.

Ono što je nekoliko kolega spomenulo, a ja smatram jednom bolnom tačkom turizma i svakako ovo je jedno najbolje rešenje, vi ste rekli kompromisno, jeste to da u dosadašnjem funkcionisanju turističkih agencija su primećene zloupotrebe, kada govorimo o realizaciji turističkih putovanja od strane raznih organizacija i član 17. ovog predloga zakona, predviđa se da sindikalne organizacije, udruženja penzionera, ferijalne, studenske, izviđačke i planinarske organizacije i ustanove, socijalne dečije zaštite kao i druge organizacije i udruženja, mogu samo za svoje članove organizovati putovanja.

To je jako bitno. Zašto je to bitno? Zato što su te organizacije i ta udruženja i trebale do sada samo da rade poslove predviđene svojim statutom. Dakle, da rade i realizuju turistička putovanja samo u skladu sa svojim statutom i samo za svoje članove. A to nije rađeno do sada na taj način, već su reklamirane kao legitimni turistički organizatori putovanja i koja je svrha onda bila postojanja turističkih agencija koje ispunjavaju zakonom određene i propisane uslove, ako nismo mogli da regulišemo ovu oblast. Ovo je na najbolji način regulisano i ja to zaista pozdravljam.

Takođe, ono što sam imala pitanje i na Odboru za privredu, jeste vezano za garanciju putovanja za slučaj insolventnosti i rečno mi je kao i sada da će to kao i sada dodatnim podzakonskim aktom biti urađeno. Samo molim i apelujem da se sagledaju potrebe turističkih agencija, ne samo većih nego i manjih organizatora putovanja, koji nisu samo u Beogradu već i na jugu Srbije, iz razloga što ne znam da li je najbolje rešenje osiguranje po putovanju, ono što ste predložili ali biće uređeno podzakonskim aktom, videćemo.

Obzirom da sam dugogodišnji turistički radnik i licencirani turistički vodič, zaista pozdravljam i oblast uređenja, profesija u turizmu, uvođenja predstavnika u turističke destinacije, ponovno vraćanje obaveze da sami kandidati snose sve troškove. To je jako bitno, jer onda oni koji žele oni mogu da apliciraju, tj. mogu da konkurišu, mogu da polažu ispite, a ne samo oni koji su zaposleni u nekoj organizaciji ili agenciji ili organizatoru putovanja. To je jako bitno.

Sada neću još puno dužiti, ali moram da kažem par reči kada govorimo o inspekcijskom nadzoru. Dobro je što je uvedem prekršajni nalog. Dobro je što je urađena preraspodela dužnosti, ali nije dobro što, mi govorimo stalno o broju ljudstva, dakle, o turističkim inspektorima na lokalu i nije u tome problem. Evo, u gradu Nišu imamo samo tri inspektora u turističkoj inspekciji i nije problem u broju kadrova, problem je u tehničkoj opremljenosti kadrova.

Dakle, smatram i mislim da moramo da obratimo pažnju na to da turistički inspektori moraju biti opremljeni i kompjuterski i prosto prevoznim sredstvima. Ako gledamo da turistička inspekcija u gradu Nišu, u Nišavskom okrugu mora da obiđe i neku planinu i neku banju i neko udaljeno selo i neku drugu turističku destinaciju koja nije u centru, moraju imati adekvatno prevozno sredstvo i sada ću vas zapanjiti kada budem rekla da je mesečni iznos koji se daje jednom turističkom inspektoru za to prevozno sredstvo koje ima 4.000 dinara. Kako možete očekivati da turistički inspektor vrši nadzor i sprovođenje zakona ako ima toliko malo novca i toliki mali iznos sredstava za vršenje svoje dužnosti.

Tako da to su neki detalji na koje treba obratiti pažnju i zaista mislim da u tom slučaju moći ćemo da imamo veće prihode u turizmu i bolju primenu zakona iako kažem, i ponovo napominjem, turistička inspekcija u Nišu je jedna od najboljih u Srbiji i zaista odlično radi svoj posao.

Želela bih da spomenem kad smo već kod mog rada, zaista zbog svojih odličnih geografskih karakteristika, aerodroma i brojnih kulturnih i istorijskih spomenika Niš je postao prepoznatljiv i u Nišu je povećan broj turista unazad više godina. Imamo smeštajne kapacitete, na infrastrukturi se radi. Ono što je problem jeste održivost na primer projekata koji se sprovode prekograničnom IPA programu, te imamo projekte na primer u spomen parku Bubanj koji jeste jedan od naših najpoznatijih spomenika. Problem održivosti, dakle, ako mi uradimo rekonstrukciju nekih amfiteatara, nekog spomen parka, mi ne možemo da tu održivost, dakle, moramo da uvedemo neke čuvarske službe i slične stvari za koje grad ili lokalne samouprave zaista nemaju sredstava, jer znamo kakva je situacija na jugu Srbiji, znamo kakva je situacija u gradu Nišu.

Zato apelujem na ministarstvo da uz pomoć turističkih organizacija, lokalnih samouprava, pokrajina i Turističke organizacije Srbije malo veću uvezenost turističkih destinacija naprave, malo bolje sagledaju te neke gradove, opštine, te neke turističke centre koji mogu da prihoduju mnogo više u turizmu nego što to rade sada. Ako to urade, verujem da ćemo imati uspeha u primeni ovog zakona. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Jovana Jovanović.

Hvala poštovana predsednice.

Uvaženi ministre, gosti i gošće iz Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, sam Zakon o turizmu nema nekih epohalnih promena, one promene koje su napravljene uglavnom se odnosi ili na turističke agencije, organizacije i na inspekcijski nadzor u ovoj oblasti.

Poslanički klub DS će podržati ovaj zakon, a u sred diskusije ja bih se osvrnula na nekoliko spornih stvari u ovom zakonu. Sami ste spomenuli u svojoj diskusiji ministre da je dolazilo do određenih nesuglasica između predstavnika turističkih agencija turističkih organizacija sa jedne strane i predstavnika sindikalnih organizacija, udruženja penzionera, studenskih i drugih organizacija sa druge strane. U vezi sa tim govoriću o članu 17. koji se odnosi na član 46. Zakona o turizmu koji predviđa da sindikalne organizacije, udruženja penzionera, ferijalne, studentske, izviđačke, planinarske organizacije, ustanove unutar socijalne zaštite i druga udruženja i organizacije mogu organizovati turističko putovanje ili izlet ali bez sticanja dobiti.

Vi ste u samom obrazloženju rekli da su ranije primećene zloupotrebe u ovoj oblasti i da je cilj izmene ovog zakona da se uklone te nepravilnosti, da se uklone te zloupotrebe. Sami ste pomenuli i smanjenje rada u sivoj zoni. Smatram da ste dobro počeli, sa dobrom namerom da radite na izmenama i dopunama ovog zakona i pokušali ste da definišete da rad, odnosno organizovanje ovih putovanja, ovih izleta, ovih organizacija nije sa ciljem sticanja profita, ali smatram da to nije dovoljno razrađeno, a obrazložiću i kako.

Prva stvar gde bi bilo manje zloupotrebe i gde bi pružanje usluga moglo biti transparentnije jeste odrediti datum do kog je neophodno doneti godišnji plan putovanja, a jedino što ovde piše jeste da ove organizacije i udruženja, turistička inspekcija u roku od sedam dana od dana usvajanja, moraju dostaviti plan, a promenu u roku od pet dana.

Druga stvar je da, takođe, govoreći o ovom članu jeste da ne stoji da ove organizacije moraju da navedu i cene pojedinačnih usluga, odnosno stoji samo ukupna cena usluga obuhvaćenih ponudom i takse usluga koje nisu uključene u cenu, a znate, zarada se vrlo lako može sakriti, ukoliko ne stoji da se dokumentuju i pojedinačne cene usluga, pa tek onda zbir, vrlo lako neki novac tu može da se sakrije i da se provuče nešto.

Nekada neke organizacije i udruženja obuhvaćena ovim članom ne plaćaju PDV, odnosno država se odriče prihoda od PDV i na taj način donekle štiti i standarde studenata, penzionera i radnika koji su naročito u poslednje vreme, narušeni ovim Zakonom o smanjenju plata i penzija, opet ovde i dalje ostaje otvoren prostor za zloupotrebe i da kobajagi sve to bude bez sticanja dobiti, a da onda tako što će neko steći dobit, i sami korisnici ovih usluga kada budu oštećeni, a samim tim i država.

Ono što su me zamolili iz nekih turističkih agencija i ono što im je nejasno, jeste da u predlogu izmene i dopune ovog zakona nigde nije definisano tačno šta je to potvrda o putovanju, odnosno piše da potvrda o putovanju mora da sadrži podatke o garanciji putovanja sa podacima potrebnim za njeno aktiviranje, kao i podatke za lice koje je ovlašćeno za prijem reklamacije za vreme trajanja turističkog putovanja, pa ljudi koji drže turističke agencije, interesuje da li to samo predstavlja priznanicu za prikupljeni novac, obzirom da oni već donose opšte uslove putovanja ili bi opšti uslovi putovanja trebalo da budu sadržani u ovoj potvrdi putovanja, što predstavlja dupli posao koji je komplikovan za njih.

Takođe pre mesec i po dana kada je iskrsao problem sa nekim turističkim agencijama, vi ste rekli da ćete pooštriti cifre, sume, depozit koje agencije obezbeđuju, odnosno polažu za svoju solventnost i takođe stoji u tom izlaganju i vi ste rekli da broj agencija treba smanjiti, da je broj agencija negde oko 750, da ne treba svaka ulica u Srbiji da ima svoju turističku agenciju i da je neophodno smanjiti njihov broj, kako bi se omogućilo najboljima da ostanu na tržištu.

Sa druge strane, imamo zakon koji predlaže drugo ministarstvo i koji je u izradi i u pitanju je Ministarstvo prosvete i kaže da će svaka škola moći da registruje svoju turističku agenciju, pa kada vidimo koliko imamo škola u Srbiji, onda ne dođe do smanjenja broja turističkih agencija.

Na kraju, ono što mislim da je najvažnije da se ovaj zakon vrlo malo ili uopšte ne dotiče, dečiji turizam, koji je mnogo drugačiji od svih vrsta putovanja i samo bih podsetila da su škole i dalje dužne da raspisuju javnu nabavku prilikom izbora turističke agencije, preko koje će učenici ići na ekskurzije, odnosno na izlete, jer škole nisu izuzete od onih obaveza koje su propisane Zakonom o javnim nabavkama. S obzirom na to da se novac koji uplaćuju roditelji tretira kao budžetski novac.

Ono što se dešava u praksi jeste da jedan deo škole raspisuje javnu nabavku, a drugi deo škola izbegava, pa onda roditelji šalju decu na ekskurzije, tako što plaćaju direktno te izlete i ekskurzije turističkim agencijama.

Ono što je zabrinjavajuće jeste da ministar prosvete nema informaciju o tome, znam da vi niste ministar prosvete, koliko je škola raspisalo javne nabavke.

Ono na šta se žale vlasnici turističkih agencija jeste i čitav taj postupak i direktori škola, od pripreme raspisivanja tendera, žalbi, saglasnost roditelja, i nakon svega toga treba minimum dva meseca, a za sve to vreme turističke agencije drže taj aranžman kao rezervisan i ukoliko se desi da nakon ta dva meseca nemamo saglasnost dve trećine roditelja u nekoj školi da hoće da puste decu na tu ekskurziju, da se slažu sa tim aranžmanom, onda dovodimo u problem i ne samo turističke agencije, već i čitav budžet Republike Srbije, jer te agencije plaćaju i neki porez.

Takođe je problem, 45 dana rok za plaćanje, jer ranije su roditelji i to je problem kod roditelja i zbog toga sve manje dece ide na ekskurzije jer su ranije roditelji mogli da šalju decu na ekskurzije i izlete, plaćajući sve to do 10 mesečnih rata, a sada je to mnogo skraćeno i zbog toga je po podacima koja ja imam, za 70% opao broj đačkih putovanja za ove dve godine i najviše zbog toga trpe agencije i hotelijeri, trpi čitava privreda. Opet po informacijama koje imam, šteta po budžet je 1,4 milijardi dinara za sve ovo vreme.

Ono što je najbitnije i što je najstrašnije, trpe i sami učenici. Pre izvesnog vremena, školama je od nadležnih institucija poslat dopis da se strpe do 15 septembra, jer bi tada trebalo da dođe do nekog rešenja, pa bih ja vas da pitam za kraj, da li ste se konačno vi dogovorili sa ministrom finansija i sa ministrom prosvete, s obzirom da je turističkim agencijama propala jesenja sezona, da škole nisu slale đake na ekskurzije i izlete zbog te preporuke i samo da pitam da li ste nešto učinili 16 dana nakon isteka ovog roka? Hvala.

Reč ima ministar Ljajić.

Što se tiče sindikalnih organizacija, planinarskih, izviđačkih udruženja, ferijalnih udruženja, imali smo dva dijametralno različita pristupa, rekao bih i interesa sa jedne strane turističke agencije da se potpuno ukine to pravo, da organizuju putovanja, smatrajući nelojalnom konkurencijom.

Došli smo do srednjeg rešenja, do kompromisa i verujem da je ovo rešenje za sada zadovoljavajuće.

U praksi za dve ili tri godine, verovatno ćemo biti prinuđeni da menjamo i ovo rešenje kada bude usvojena direktiva EU. Ona je za sada samo usvojena na nivou Evropske komisije, a sada je u proceduri ratifikacije u zemljama članicama da se to pravo ovim udruženjima u potpunosti ukida. Kada ova direktiva stupi na snagu, mi ćemo kao zemlja kandidat u procesu pregovora i pridruživanja EU, verovatno moramo da tu direktivu inkorporiramo i u naš pravni sistem i u jedno zakonsko rešenje koje će na žalost ili sreću tu direktivu morati da primeni.

Verovatno će time biti zadovoljene agencije, ali nisam siguran da će time biti zadovoljna udruženja koja su do sada organizovala ova putovanja.

Što se tiče potvrde o putovanju koja se izdaje, ona neće sadržavati opšte uslove o putovanju, već samo onaj deo koji se tiče garancija koje ima agencija i način na koji se ta garancija aktivira i treće, sadržavaće informaciju o imenima, odnosno o kontakt osobi koja će biti na turističkoj destinaciji i koja će primati sve reklamacije dok traje turističko putovanje, u svrhu zaštite turista, putnika, imajući u vidu loša iskustva, ako baš hoćete, koja smo imali ove godine sa pojedinim turističkim agencijama.

Što se tiče škola i organizovanja ekskurzija, sami ste rekli da je to problem koji traje nekoliko godina unazad i zapravo je problem, stroga primena Zakona o javnim nabavkama, onda su se škole snalazile, tačnije roditelji na koji način da primene zakon i da opet ne ugroze odlazak dece na ekskurzije, pa su roditelji zaključivali ugovore sa agencijama. Tražila se rupa u zakonu da sa jedne strane, ispoštujete sva zakonska rešenja, a da sa druge strane ne ugrozite odlazak na ekskurziju.

Problem je rešen time što smo zajedno sa JUTOM i Ministarstvom prosvete došli do takvog rešenja da će škole preko licenciranja agencija moći da organizuju ekskurzije. Ministar prosvete će doneti pravilnik o tome sa jasnom procedurom, a konačno rešenje ovog problema biće u zakonu koje će Ministarstvo prosvete doneti.

Sada imamo jedno rešenje kojim se rešava problem. Imali smo zaista blokadu i tačno je da je veliki broj ekskurzija otkazan, da su turističke agencije trpele veliku štetu zbog toga, ali je problem rešen sa ovim pravilnikom i uz saglasnost Ministarstva prosvete i JUTE u smislu traženja rešenja za izlaz iz ove situacije. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nikola Jolović.