Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.10.2015.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj: 06-2/370-15

01.10.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 18:30

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Zoran Bojanić

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege. Dosta toga je danas rečeno i meni je drago da Vlada Republike Srbije prepoznaje turizam kao nešto razvojno i nešto prioritetno u našoj ekonomiji. Nadam se da će naše perjanice biti pre svega poljoprivreda i turizam u budućnosti.

Ovaj predlog zakona koji se danas nalazi pred nama, kao neki krovni zakon u predlozima današnjim ovih pet zakona koji se tiču turizma i međunarodnih sporazuma, je dosta dobro. To su izmene i dopune zakona koje su prošle ozbiljnu javnu raspravu i, što mi je posebno drago, sve oblasti koje se tiču turizma i koje su sastavni deo turizma su detaljno obrazložene i detaljno obrađene, počev od ugostiteljstva, preko, za divno čudo onoga što mi se posebno sviđa, seoskog turizma, do problema koji imaju lokalne turističke organizacije, a tu sam i ja prepoznao davno problem pre svega imenovanja direktora jer to nije bilo baš zakonom precizirano kako to treba uraditi.

Ono o čemu bih danas govorio a da se ne ponavljam, s obzirom da su moje kolege dosta toga rekle je nešto šta treba da bude uzročno-posledična veza turizma. Znači, da bismo imali dobar i zdrav turizam i da bismo bili prepoznati na evropskoj turističkoj karti, moramo da imamo dobru infrastrukturu.

Mislim da u ovom trenutku Vlada Republike Srbije upravo radi ispravno i dobro, znači, znamo da se završava Koridor 10, da se radi Koridor 11 kako treba i posebno, s obzirom da dolazim iz grada Kraljeva, ono što je nedostajalo Srbiji, to su aerodromi. Vlada upravo radi ove godine predano na tome da se najzad osposobi aerodrom Lađevci za civilne letove, što će mnogo značiti, pre svega u blizini Kraljeva se nalazi naša najveća i najlepša banja, a to je Vrnjačka banja, što će za nju mnogo značiti, obzirom da od Kraljeva do Vrnjačke banje ima nekih dvadesetak kilometara, što i nije nekakva razdaljina.

Takođe, grad Kraljevo se nalazi na početku, hajde, reći ću, Doline vekova, nečega što nam je sam Bog i naši preci ostavili, nešto što imamo kao svetsku kulturnu baštinu. Ta Dolina vekova se prostire od Kraljeva pa sve do iza Novog Pazara. Tu su naši divni istorijski spomenici, pre svega naši manastiri. To je nešto čemu treba polagati mnogo veću pažnju no što smo radili do sada.

Pre svega, grad Kraljevo i Turistička organizacija Kraljeva već dugi niz godina, a ja mogu reći da je to već i par decenija, ima jednu manifestaciju koja se zove „Dolina jorgovana“, koja je od ove godine postala međunarodna manifestacija, s obzirom da se u samu tu manifestaciju uključila i Republika Francuska, preko svoje ambasade, jer nekada davno tu Dolinu jorgovana zasadio je naš kralj, da bi očarao svoju izabranicu, Jelenu Ažujsku, princezu Francuske. Mislim da to daje dosta dobre rezultate.

Nešto što je takođe dugogodišnja tradicija, a to je tradicija – Splavaranje Ibrom. Nekada davno, pre 100-tinak godina, od grada Rožaja iz Republike Crne Gore, splavarilo se sve do ušća Zapadne Morave i građevinski materijal, odnosno drva, na taj način su transportovana. Nije bilo pruga, nije bilo puteva i to je bio jedini način. U Kraljevu postoji jedan spomenik tim splavarima, postavljen je pre 10-15 godina. Mislim da bismo trebali da poštujemo tu tradiciju i da to može da bude dosta dobar turistički pogodak. Grad Kraljevo je nekada davno, upravo zbog toga i napravilo „Veseli spust“, kao turističko-zabavnu manifestaciju. Sad vidim da svi imaju nekakve raftinge, splavarenje, itd. Eto, možemo i to da iskoristimo.

Takođe, imamo velike prednosti jer opština Vrnjačka banja i grad Kraljevo dele jednu divnu planinu koja se zove Goč, koja je pre tri godine i povezana, znači, kraljevački i vrnjački deo sada su jedan. Imamo divan magistralni put koji povezuje ta dva dela i svi oni koji bi da uživaju u blagodetima i lepotama naše Doline vekova i svih naših manastira, od Studenice do Sedmovrate Žiče, mogu na planini Goč da provedu par dana i nakon toga da odu u Vrnjačku banju.

To su sve neki potencijali gde bismo trebali svi mi, ne samo jedan grad, grad Kraljevo, nego cela ta regija, počev od Vrnjačke banje pa do Novog Pazara, da se ujedinimo, da zajednički nastupimo i da napravimo nekakve ozbiljne projekte. Jedan od ozbiljnijih projekata i nešto što je prošle godine dobilo nagradu Turističke organizacije Srbije, to je projekat „Kraljevgrada“, koji je zamišljen naspram istorijskog grada Magliča u dolini Ibra i to je srednjovekovni grad koji je bio opremljen svim blagodetima današnjeg društva. Mislim da treba da iskoristimo sve to što nam je bog dao i što nam je dala sama priroda i da najzad sve one naše banje koje smo poslednjih 15 i 20 godina zapostavili, slobodno mogu tako reći, sredimo.

Na teritoriji opštine Kraljevo postoje dve banje – Mataruška i Bogutovačka banja, napominjem ove dve jer su bile poznate još u onoj staroj Jugoslaviji, mada ih ima mnogo više, nažalost, one se ne funkcionišu. Od toga su živeli ne samo građani tih mesnih zajednica, Mataruške i Bogutovačke banje, gde je baš bio razvijen taj privatni sektor turistički, nego su donosili i veliki profit budžetu grada Kraljeva.

Ono što je dobro, dobro je da su se pojavili ti strani investitori i da se najzad zna, do sada nisu bili definisani ni odnosi kome pripadaju banje, da li su državne, da li su društvena preduzeća, da li su javna, sada se to najzad definisalo i ja se nadam da će već početkom sledećeg meseca biti objavljen javni poziv za te dve banje, a već znam da ima zainteresovanih investitora iz inostranstva koji će, nadam se, oporaviti to i pokrenuti nas.

Da vas ne bih dalje zadržavao i oduzimao vaše vreme, u Danu za glasanje sigurno ću glasati za.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala kolega Bojaniću.

Sledeći govornik je narodni poslanik Aleksandar Pajović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Pajović

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Pozdravljam gospodina ministra Ljajića sa saradnicima i cenjene kolege poslanike.

Danas su već nekoliko puta kolege govorile o našem Zakonu o turizmu, izmenama i dopunama Zakona o turizmu i ja ne bih ponavljao ono što je već rečeno, koji su razlozi za donošenje ovog zakona. Jednostavno, samo u jednoj rečenici da kažem – analizirajući turističku privredu, analizirajući stanje uopšte u turizmu u našoj Srbiji, došlo je do potrebe da se neke izmene uvedu u ovom zakonu. Svakako su te izmene u dobrom delu pozitivne i idu ka promociji turizma i ostvarivanju većeg prihoda u turističkoj privredi.

Nama je ideal u Srbiji da ostvarimo jednu milijardu evra prihoda, još je nemamo, ali je predlog Ministarstva turizma da ćemo to ostvariti, odnosno želja i ideja je da ćemo to ostvariti u narednoj godini. To nije mali prihod, iako okolne zemlje imaju dosta veće prihode. Ako pogledamo Mađarsku, koja to ostvaruje nekoliko puta više, Hrvatsku, koja ostvaruje sedam i po milijardi prihoda, ali, nije to samo jedna milijarda ostvarivanja prihoda, tu su još prateće grane koje prate turizam, tu je poljoprivreda, tu su telekomunikacije i ostale grane, tako da dve i po milijarde i nije mali prihod kod nas u državi.

Ono što želim da istaknem u ovom trenutku kao i većina kolega poslanika, ja dolazim iz turističke regije Zapadne Srbije, tu su Ovčarsko-kablarski manastiri, tu su banje, Ovčar banja, u okolini grada Čačka, inače dolazim iz Guče, iz Dragačeva i mogu da napomenem da što se tiče banjskog turizma, najveća je potreba pravno regulisati imovinsko-pravne odnose, a zatim ući u investicione tokove i onda bi prihodi od banjskog turizma u Srbiji bili daleko veći.

Srbija ima oko 300 izvora a 52 banje i mi ostvarujemo, rekoh, ukupno jednu milijardu evra samo prihoda od turizma, dok Slovenija sa deset banja ostvaruje dve milijarde evra prihoda.

Šta sam još želeo da istaknem? Ministarstvo trgovine i turizma ima veoma skroman budžet – 13 miliona evra, a nekada je to isto ministarstvo imalo za turizam 40 miliona evra, ako su ti podaci, a mislim da jesu, ispravni. To je prethodni ministar smanjio taj budžet.

Rekoh da živim u Guči. Nekada sam bio i sam funkcioner u Saboru trubača, kao jednoj od značajnih kulturno-turističkih manifestacija u Srbiji i mi smo prolazili kroz razne faze, zavisno od toga koliko je sredstava bilo, radi održavanja ove značajne turističke manifestacije. Od 2000-2003. godine, igrom slučaja, tada su ministri trgovine i turizma bili članovi Demokratske stranke, nismo dobijali nijedan jedini dinar. Posle izbora 2003. godine, Vlada Republike Srbije bila je pokrovitelj „Dragačevskog sabora trubača“, imali smo 10 miliona. Jasno, tu su bili aktivni ministar trgovine i turizma, ministar kulture i ministar infrastrukture. Želim ovom prilikom, ministre, da se vama zahvalim u ime organizatora Sabora trubača u Guči, jer ste ove godine dali pet miliona Turističkoj organizaciji Dragačeva, što je bilo za organizovanje kampa i prihvat stranih turista i obeležavanje tih turističkih punktova i turističke signalizacije. Dobili smo ove godine dvadeset miliona od Ministarstva turizma za izgradnju tzv. „Trubačkog doma“ gde će biti smešteni trubači u dane Sabora, a korišćen za druge sadržaje u toku godine.

Ovom prilikom želim da vam se zahvalim. Želim svim kolegama poslanicima da kažem - Srbija ima potencijale, ali teško do toga dolazimo. Imamo lošu infrastrukturu, jednostavno živimo u okolnostima u kojima smo.

Možda nismo u dovoljnoj meri sagledali tzv. ekoturizam ili možda jednim delom seoski turizam, ali ovaj zakon uređuje i neke odnose u tom delu. Naime, jasno je da može biti ugostitelj ili fizičko lice, može se baviti seoskim turizmom ali ovog puta, ovaj zakon je mnoge stvari uredio, tako da se tačno zna koliko može biti smeštajni kapacitet, on govori do trideset osoba, usluge hrane i pića takođe do tog broja osoba, a ako ne dajemo smeštaj nego samo usluge to ide do pedeset osoba.

Ono što je značajno značajno je da svaki nosilac seoskog turizma mora biti povezan sa lokalnom turističkom organizacijom svog mesta. Znači, da svi ti turisti moraju da budu prijavljeni, a samim tim na kraju i oni da dobiju račune, dakle, da se sve uvede u legalne tokove. Još jednu pozitivnu stranu izmena i dopuna ovog zakona što će se turističke boravišne direktno ići na račun jedinica lokalne samouprave, odnosno na podračun turističkih organizacija koje će moći da sve to ulažu u promociju turizma i razvoj turizma u svom kraju.

Ograničeni smo malo sa vremenom. Jasno je da ćemo ovaj zakon podržati i mislim da Ministarstvo trgovine i turizma ide u pravom smeru i da ćemo i mi u narednoj godini preći tu famoznu milijardu evra prihod od turizma i nekako moći da se primaknemo zemljama u okruženju, koji su igrom slučaja, ovog trenutka, daleko ispred nas. Toliko. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se dr Pajoviću.

Sledeći govornik, mr Miloš Tošanić. Izvolite kolega.
...
Srpska napredna stranka

Miloš Tošanić

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem potpredsedniče Vlade. Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom setu predloga zakona o kojima danas razgovaramo, ja ću se osvrnuti baš Zakonu o turizmu, koji je i nastao kao rezultat analize stanja na turističkom tržištu i celokupnom sagledavanju problema koji imaju članovi turističke privrede.

Jedan od glavnih prioriteta jeste smanjenje sive ekonomije, to je činjenica, a način da se to i ostvari je, putem izvršenja preraspodele prava, obaveza i ovlašćenja inspekcijskih službi, a sve u cilju ekonomskog ostvarivanja ovog zakona.

Jedan od primera novih ovlašćenja je ovlašćenje inspektora da izda prekršajni nalog sa preciziranom visinom novčanog iznosa u cilju efikasne naplate kazni i rasterećenja sudova.

Još jedan od glavnih prioriteta koje ovaj predlog zakona prepoznaje i pri tom ih i usvaja, je usaglašavanje zakona sa direktivom koja se donosi na organizovanom putovanju, kao i sa Zakonom o zaštiti potrošača, čime se obezbeđuje veći stepen zaštite korisnika turističkih usluga od nesavesnog prodavaoca tih usluga.

Takođe, ovim predlogom zakona stvara se pravni prostor za efikasno i uspešno upravljanje razvojem turizma. Time se omogućava viši stepen efikasnosti u radu turističkih organizacija, kao i stvaranje novih tržišnih mogućnosti.

Izvršena je usklađenost sa evropskim regulativama što u velikoj meri pospešuje rad turističkih organizacija, jer su evropske regulative prilično rigorozne i njihovim ispunjenjem otvara se prostor za nesmetani rad.

Uvedeni su novi pojmovi. Kao novina, predstavljaju savremeni oblik poslovanja i organizovanja subjekata u turizmu, što znači mogućnost uvrštavanja nekih novih delatnosti koje postoje u drugim zemljama a nisu bile prisutne kod nas, na legalan način.

Jedan od primera novina u poslovanju je i to da se sve više turističkih agencija, privatnih preduzetnika u domenu turizma i to ne slučajno, oglašavaju putem interneta, odnosno, preko sajtova za buking.

Napravljen je veliki korak napred i u pogledu propisivanja obaveza koje se odnose za nivo stručne spreme i radnog iskustva za direktora turističke organizacije zbog pojave nestručnih kadrova na rukovodećim mestima, što negativno utiče na pravilan rad i sprečava dalji napredak turizma.

To znači da će pravi čovek biti na pravom mestu. I jedino tako može da se očekuje napredak kao efikasnost u radu turističke organizacije. Takođe, uvođenje ove obaveze utiče na ostvarenje podizanja nivoa kvaliteta rada u promociji i planiranju razvoja turizma, kao i efikasnoj realizaciji planiranih aktivnosti i projekata.

Napominjem da je ekonomski potencijal turizma u Republici Srbiji dosta veliki, ali je do sada bio nedovoljno korišćen, što moramo primetiti, upravo iz razloga što ga je dosadašnji zakon na neki način time i ograničavao. Kao što se može videti, ovaj predlog zakona donosi dosta novina koje će dati potrebnu slobodu da se taj potencijal iskoristi u potpunosti.

Na kraju, još jedan bitna stvar je i dobra koleracija Zakona o turizmu sa drugim zakonima, npr. sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja, u domenu zaštite turista tokom korišćenja usluge prevoza. Dosta toga je rečeno danas što se tiče ovog zakona, i ne bih da se ponavljam.

Ukratko sam rekao ono što je najbitnije što se tiče ovog zakona. Podržaću ovaj zakon kao i ostale zakone iz seta ovog zakona o kojima danas raspravljamo i glasaću za njega, naravno.

Potpredsedniku Vlade, ministru i Vladi želim puno uspeha u daljem radu, a svima ostalima se zahvaljujem na pažnji.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala vama, kolega Tošaniću.

Sledeći govornik, dr Darko Laketić. Kolega Laketiću, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Darko Laketić

Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, uvaženi kolege narodni poslanici, dobar dan.

Veoma mi je drago što danas razgovaramo o Zakonu o turizmu. Razloga za to ima mnogo.

Prvi i osnovni razlog jeste da naša Srbija zaista ima veliki broj prirodnih bogatstava i poseduje prirodne lepote i zaslužuje mnogo veći broj turističkih poseta. To se može postići značajnijim ulaganjem u turizam, ali i na ovaj način, adekvatnom zakonskom regulativom. Ono što je vrlo bitno jeste da, mislim da svi to od ovog zakona očekujemo.

Drugi ne manje značajan razlog jeste taj da se ovim zakonom detaljno definišu prava i obaveze turističkih agencija, turističkih organizacija, ali i korisnika usluga.

Možemo reći da ovim zakonom takođe se definišu i nivoi obrazovanja, odnosno broj godina radnog staža u struci, znanje i veštine koje moraju da poseduju direktori turističkih organizacija, što je vrlo bitno, ali i turistički poslenici.

Naime, svedoci smo jednog neodgovornog i rekao bih, bezobzirnog ponašanja pojedinih turističkih agencija.

Sećate se dobro da je bilo zaista dosta nemilih događaja kada su korisnici turističkih usluga u ranijem periodu, ostajali i bez smeštaja, bez hrane i bez pomoći od strane turističkih agencija u nekom, kažem, ranijem periodu.

U ovom predlogu zakona, u odnosu na postojeći, u odnosu na važeći, možemo reći da postoji razlika. Ovaj zakon decidno kaže šta je obaveza turističke agencije, a to je da obezbedi smeštaj putnika za sve vreme trajanja ugovorenog putovanja, da obezbedi dolazak i povratak na odredište, da angažuje tokom celog putovanja najmanje jednog turističkog pratioca itd.

Ja lično smatram da je ovo jedan adekvatan zakonski preduslov da te nemile scene zaista nikada više se ne ponove, a da odgovorna lica budu svakako sankcionisana. O kaznenim odredbama ovog zakona, više je govorio ministar i zaista se tu ne bi zadržavao.

Osim toga, mislim da je vrlo značajno zato što se ovim zakonom definiše i stručna sprema, radno iskustvo i adekvatno legitimisanje licenca za turističke vodiče. Takođe i za turističke animatore, postoje uslovi.

Ovo je vrlo bitno zato što lično smatram da se na ovaj način uvodi dodatna ozbiljnost u oblast turizma.

Takođe, kao dobro rešenje vidim uređenje seoskog i lovnog turizma. Ono što je naročito značajno jeste da se ovim zakonom uređuje kategorizacija svih naših potencijala, govorim sada o seoskom i lovnom turizmu.

Ovo je vrlo bitno zato što ćemo na jednom mestu imati adekvatan broj objekata koji su kategorisani i na taj način mislim da ćemo moći da na adekvatan način organizujemo jednu smislenu turističku ponudu naše države u ovoj oblasti.

Kao zdravstvenog radnika, posebno me raduju odredbe postojanje zakonskih odredaba koje su vezane za zdravstveni i sanitarni nadzor i inspekciju. Ovo je vrlo bitno zato što niste se oslonili samo na Zakon o zdravstvenoj zaštiti koji već definiše i reguliše ovu oblast, već vidim da ste u članu 76. konkretno rekli da lice koje pruža usluge pripremanja i usluživanja hrane i pića, mora da ispunjava zdravstvene uslove koji su definisani Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.

Na sličan način su definisani i sanitarni uslovi, sanitarno higijenski uslovi objekata na kojima se hrana i piće pripremaju.

Sve ovo uz definisanje vrlo bitnih turističkih pojmova koje ste uveli, a koji definitivno pokazuju jedan savremeniji i moderniji pristup turizmu, a to su destinacijski menadžer organizacije, destinacijski menadžer kompanije i turistički klaster, ja lično mislim da smo dobili dobar zakon koji, pre svega, odražava zajedničku želju za unapređenje ove oblasti, dakle, oblasti turizma. Hvala puno.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem gospodinu Laketiću.

Sledeća govornica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite koleginice.
...
Srpska napredna stranka

Milanka Jevtović Vukojičić

Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi krovni zakon, nekoliko zakona, ali je krovni zakon o izmenama i dopunama Zakona o turizmu i ja ću se osvrnuti u nekoliko rečenica na njega, s obzirom da su moje kolege iz SNS već dosta govorile.

Ono što prvo želim da pohvalim, to je da su izmene i dopune ovog zakona donete u jednoj širokoj javnoj raspravi gde su svi učesnici i akteri turističke privrede, ali i akteri univerziteta, Prirodno-matematičkog fakulteta, Asocijacije turističkih organizacija, hotelijeri, turističke organizacije Vrnjačke Banje, Turističke organizacije Srbije, bili uključeni u donošenje izmena i dopuna ovog zakona.

Kada se u izradu i dopunu jednog zakona uključe svi relevantni faktori i svi faktori koji se bave neposredno turizmom, svakako da iz toga mora proizaći jedno dobro zakonsko rešenje.

Druga stvar zbog čega bih pohvalila ove izmene i dopune zakona, tiču se obaveza koje je naša zemlja preuzela, a tiče se implementiranje evropskih direktiva u naše zakonodavstvo i upravo u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, implementirana je direktiva o uslugama iz 2006. godine kao i direktiva o organizovanju putovanja, odmora i kružnog putovanja.

Takođe, ono što želim da istaknem, to je da sem javne rasprave i sem implementacije zakonodavstva EU, u ovaj zakon su implementirane i zakonske odredbe koje se odnose na Zakon o zaštiti potrošača, koji je i te kako značajan sa aspekta zaštite korisnika turističkih usluga, Zakon o prekršajima u delu koji se odnosi na prekršajni nalog. Znači, implementirane su i već usvojeni i već važeći pozitivni zakonski propisi Republike Srbije.

Ono što želim da istaknem, to je da se ovim zakonom Strategija razvoja turizma, koja se inače donosila na vremenski period ranijim zakonom od deset godina, sada skraćuje na vremenski period od pet godina, što smatram da je dobro jer u vremenskom periodu od pet godina mogu se postaviti realni ciljevi.

Nije cilj ove Vlade samo da donese strateški dokument, već da donese i akcioni plan koji će pratiti taj akcioni dokument, a u akcionom planu moraju biti tačno naznačene institucije, tačno naznačene aktivnosti i tačno naznačeno vreme sprovođenja određenih aktivnosti. Samo ispunjenjem svih aktivnosti iz Akcionog plana i Strategija kao krovni dokument može biti na adekvatan način realizovana.

Ono što takođe moram da pohvalim, to je da u pogledu stručne spreme, posebno na rukovodećim mestima u turističkim organizacijama i to pre svega na lokalu su se nalazili rukovodeći kadrovi, čija stručna sprema, veština, znanje, obrazovanje ni u kakvom smislu nije mogla da dovede do unapređenja i nije mogla da dovede do toga da imaju viziju turističkog razvoja jednog kraja ili jedne celine.

Izmenama i dopunama ovog zakona precizira se stepen stručne spreme, precizira se stepen radnog iskustva, precizira se znanje stranog jezika u skladu sa onim što propisuje Ministarstvo prosvete i sve to sigurno stvara dobre preduslove za bolji kvalitet rada, kako rukovodećeg kadra, tako i institucija koje oni predstavljaju, a to su turističke organizacije, kako Srbije, tako i turističke organizacije lokalnih samouprava.

Ono što takođe želim da istaknem, da ovim zakonom i te kako kao prioritetan cilj postavljeno je suzbijanje sive ekonomije. Možda je to najočigledniji primer u obavezi posrednika da se registruju u registar turizma.

Moram da napomenem da do sada posrednici turističkih putovanja nisu bili registrovani u registar turizma, da se procenjuje da ih je negde na teritoriji Republike Srbije između 500 i 800 i da je to stvaralo i te kako prostor za pojavu sive ekonomije.

Sada su posrednici u zakonskoj obavezi dužni da se registruju u registar turizma, a nakon toga oni će biti, svi će oni biti objavljeni na sajtu APR, tako da će biti dostupni i korisnicima turističkih usluga, ali će takođe biti dostupni inspekcijskim organima koji pravovremeno i adekvatno mogu da reaguju, a posebno u vreme predsezone kada su ta turistička putovanja i nešto jeftinija.

Takođe, ono što želim da naglasim, to je ove neprofitne organizacije, ferijalna udruženja, udruženja penzionera, ne radi se ovde, u stvari zakonom se želi postići veća transparentnost i vidljivost onoga što oni rade u skladu sa svojim osnivačkim aktima, u skladu sa svojim pravilnikom i statutom, ali da bi se obezbedila ta vidljivost i transparentnost i odagnala svaka sumnja na eventualnu zloupotrebu i eventualnu korupciju, ove organizacije su dužne da donesu godišnji plan putovanja i taj godišnji plan da dostave Turističkoj inspekciji u roku od sedam dana od dana usvajanja sa drugim aktima koja oni naravno već imaju i to ne iziskuje nikakve dodatne troškove.

Ono što posebno želim da pohvalim, to je i davanje aspekta na širenje seoskog turizma, jer seoski turizam smatram da je vrlo značajan, kako sa demografskog, tako i sa ekonomskog aspekta i širenje, posebno kod fizičkih lica, jer je sada moguće da fizička lica koja imaju registrovana seoska turistička domaćinstva na svojim parcelama, organizuju i kampovanje do 30 gostiju.

Moram da naglasim da i kampanja „Moja Srbija“ je imala velikog uspeha, da je na osnovu samo te kampanje zabeležen rast od 12,7% i da je zabeleženo oko 60.000 noćenja po osnovu izdatih vaučera, a ukupan broj izdatih vaučera je 11.760.

Dolazim iz jugozapadnog dela Srbije, iz dela u kome se nalazi neprocenjivo planinskog bogatstvo, to je planina Zlatar, biserno čista reka Uvac, Pribojska Banja, manastir Mileševa, manastir Sveti Nikola na Banji. Na ovom prostoru nalazi se kulturno-istorijsko nasleđe, identitet dva naroda, srpskog i bošnjačkog.

Nadam se da će Ministarstvo za turizam prepoznati značaj turističkog razvoja i ovog kraja i pomoći projekte koji se tiču razvoja ove siromašne, ali turistički jako bogatog područja. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima Zoran Živković. Izvolite.