Hvala.
Reč ima narodni poslanik Irena Aleksić.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi gosti iz ministarstva, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, danas diskutujemo o četiri predloga zakona, od kojih čak tri su sporazumi.
Kada su sporazumi u pitanju, ja uvek volim da naglasim i da podvučem da su oni zaista dobri za sve države potpisnice, da uvek otvaraju neka nova vrata i da uvek stvaraju neke nove mogućnosti, neke nove potencijale za međusobnu saradnju, razmenu iskustava, informacije između država, te da su kao takvi jako dobri i da ih kao takve uvek treba podržati.
Sporazum o kojem smo danas možda najmanje pričali, jeste sporazum u oblasti veterinarstva, a koji je potpisan između Vlade Republike Srbije i između Vlade Kraljevine Maroka.
Ovaj sporazum, što bih želela da istaknem, pokriva sve oblasti kada je veterinarstvo u pitanju, kao što pokriva razmenu iskustava, znanja, kao što sam već napomenula. Isto tako, ništa manje bitno, razmenu stručnjaka kada je veterina u pitanju, što je jako značajno, naročito ako se uzme u obzir da ovo nije neka statična oblast, već da je to oblast u kojoj stalno se dešavaju različite vrste istraživanja.
Znači, u ukrštanju različitih vrsta, stručnjaci bi to znali mnogo bolje naravno da objasne, ali ono što je evidentno, jeste da je to jedan živ proces, da se stalno dolazi do različitih iskustava i do različitih pronalazaka, tako da naravno upravo razmena u oblasti znanja jako puno znači.
Naravno, ovaj sporazum između naših država omogućiće i lakši promet robe, što je itekako značajno, tako da još jednom ovakve i slične sporazume uvek treba podržati.
Sledeća dva sporazuma, jedan je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o pravovremenoj razmeni informacija o slučaju radiološke opasnosti. Naravno da je više nego evidentno da se ovde radi o zaštiti, o čemu se radi u ovom sporazumu, da se radi o zaštiti životne sredine, da se radi o zaštiti zdravlja ljudi i naravno da je jasno da kada je ova oblast u pitanju nikakvih nepreciznosti ne sme biti, jer ako uzmemo u obzir materiju koja sporazum pokriva, havarije tu nikako nisu ni bezopasne i ne mogu da budu male i beznačajne, već da se uvek radi o havarijama čak i koje su najmanje, značajno utiču štetno na zdravlje ljudi, tako da je tu svaki oprez više nego dobrodošao.
Kada je inače ovaj sporazum i sledeći o kom ću pričati u pitanju, ono što bih posebno istakla jeste da se ovakvim i sličnim sporazumima unapređuje regionalna saradnja, što je itekako bitno, da se na taj način neguju dobrosusedski odnosi i naravno, kamo sreće da ovakvih i sličnih sporazuma bude što više, jer u proteklom vremenu videli smo koliki je značaj imati dobre, kvalitetne odnose sa državama u neposrednom okruženju. Znači, to je praktično jedini put, a država Srbija i naša Vlada je do sada pokazala da itekako vredno, radno i predano radi na tome zašto je naravno dobila priznanje i od Evropske unije.
Opet kada zaštita životne sredine u pitanju je i unapređenje regionalne saradnje, tu je i sledeći sporazum tačnije Protokol o sprečavanju zagađenja voda prouzorokovanog plovidbom uz Okvirni sporazum o slivu reke Save. Znači, tu je ostalo samo na nama i na Slovencima da ratifikujemo ovaj sporazum. To su Hrvatska i BiH već učinile. Kada je ovaj sporazum u pitanju, ono na šta se posebno fokusira, što je svima nama zajedničko, to je da maksimalno sačuvamo reku Savu, da je sačuvamo od svih oblika zagađenja, a naročito kada je otpad u pitanju.
Konkretno, ono što ne bi bilo loše naglasiti, što svi mi znamo, ali nije loše da se ponovi kako zbog nas, tako i zbog građana Srbije, pre svega, jeste da je država Srbija koja ne dozvoljava uvoz opasnog otpada, što znači, plovila, ukoliko bi se utvrdilo da nose sa sobom opasni otpad, ne bi mogla taj isti otpad, znači, država Srbija ne bi prihvatila takva plovila u svoju zemlju.
Kada je odlaganje otpada u pitanju, ono što bih naročito pohvalila, što je vrlo detaljno, vrlo precizno definisano ovim sporazumom, jeste: definisano je kako to sme otpad da se odlaže, odnosno kakve tehničke mogućnosti moraju da imaju i plovila, ali isto tako i luke, da bi moglo da dođe do pravilnog odlaganja otpada, što mislim da je jako dobro, to preventivno delovanje i da se na taj način najbolje štiti životna sredina.
Zatim, ovim predlogom sporazuma, odnosno protokola, predviđene su crne i bele knjige, znači, još nešto konkretno vezano za taj sporazum, što mislim da je jako dobro da postoji ta pisana evidencija koja se to plovila pridržavaju zakonskih regulativa i poštuju ista, a opet, koja su to plovila na koja posebno treba obratiti pažnju zato što su ili jednom ili čak više puta prekršila zakonsku regulativu.
Isto, ono što smatram da je jako značajno, jeste da postoji ta zakonska mogućnost da se hitno reaguje u slučaju da se utvrdi da je neko plovilo eventualno opasno po životnu sredinu, u tom slučaju dozvoljena je mogućnost hitne reakcije, odnosno dozvoljeno je da se takvom plovilo onemogući dalje plovljenje, što mislim da je jako dobro.
Na samom kraju, pošto je bilo zaista dosta reči o Predlogu zakona o nacionalnim parkovima, ja ću se veoma kratko osvrnuti na taj zakon. Bilo je jako poprečnih mišljenja kada je on u pitanju. Ja lično smatram da je taj zakon dobar i kvalitetan iz više razloga, prvo, zato što je veoma detaljan i zato što je veoma precizan, naročito kada je utvrđivanje granica nacionalnih parkova u pitanju. Zatim, ništa manje detaljan i precizan nije i kada su utvrđivani koji su to tačno mehanizmi kojima će se zaštititi ti naši nacionalni parkovi, a isto tako, koji su to principi, odnosno represivne mere ukoliko dođe do toga, mere nadzora, da se ti isti zakonski principi ne poštuju, što mislim da je jako dobro, da država Srbija, koja je jako bogata kada su nacionalni parkovi u pitanju, da je jako dobro da ima jednu, da kažem, strogu politiku, što smatram da se ovim zakonom uvodi i da barem svojim pokoljenjima, ako ništa drugo, dugujemo to da sačuvamo nacionalne parkove onakvim kakvi jesu.
Upravo sam mišljenja da će to biti jedan pravi uspeh, da sačuvamo nacionalne prakove takve kakvi jesu, prirodna lepota, da ih ssačuvamo i od nas samih, da i dalje i mi i naša pokoljenja možemo da uživamo u njima, da ih sačuvamo od svih potencijalnih opasnosti koje jedan moderan život pruža. Smatram da će to biti jedan pravi uspeh. Takođe, svi ovi sporazumi koje sam spomenula, kao i značaj regionalne saradnje, jako mi je drago da i kod nas raste svest o tome da se ne može delovati ni po jednom pitanju više pojedinačno, već da je potrebna jedna koordinirana saradnja, a naročito koordinirana saradnja kada je u pitanju jedna takva ozbiljna oblast kao što je zaštita životne sredine.
Smatram da su sve to jako dobri i jako valjani razlozi zbog kojih predložene sporazume i Predlog zakona treba podržati, što će SNS naravno u danu za glasanje i učiniti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Aleksandra nije tu.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva poljoprivrede, poštovane kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš sa svojom okolinom. Normalno, Srbija jeste najlepša zemlja u svetu.
U potpunosti ću podržati sve moje prethodne kolege koji su govorili o problemima i u poljoprivredi, ovim novim predlozima zakona koji se tiču nacionalnih parkova, ali više ću se osvrnuti na ovaj Predlog zakona o Sporazumu između Srbije i Kraljevine Maroko, vezano za veterinu.
Pošto sam ja predstavnik Ujedinjene seljačke stranke i mislim da je poljoprivreda jedna najbitnija privredna grana bez koje ne možemo uspeti ni u čemu i Srbija će, siguran sam, krenuti mnogo bržim i jačim koracima kada se da mnogo veća pomoć tom delu naše privrede, odnosno poljoprivredi. Malopre je i ministarka rekla kako smo u prošloj godini imali dobre rezultate što se tiče izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Uprava za veterinu, veterinarski specijalistički instituti, veterinarskoj službi kao slobodnom javnom dobru hitno je potrebna podrška u infrastrukturi, resursima i kapacitetu, kako bi u potpunosti zadovoljili međunarodne standarde i na taj način ostvarili veću zaštitu zdravlja životinja i ljudi.
Polaganje države u zaštitu zdravlja životinja i spremnost veterinarske službe za brzu dijagnostiku i radikalizaciju naročito opasnih zaraznih oblasti životinja, poput: slinavki šapa, bolesti plavog jezika, klasične kuge svinja, i bolesti koje se prenose i na ljude, zoonoze, bruceloze, besnila, salmonele, ptičjeg i svinjskog gripa i druge, jedan je od dugoročnijih prioriteta javnih investicija Republike Srbije. Ovo su od posebnog značaja, jer samo dobro organizovana i jaka veterinarska služba i dobro finansirani programi kontrole mogu dovesti i do smanjenja direktnih troškova države, koji nastaju usled nadoknade štete za uginule životinje, usled smanjenja produktivnosti životinja, ali i troškova koji nastaju lečenjem ljudi.
Dobra saradnja sa zemljama u okruženju i svetu, razmena informacija, iskustava, od velikoj je značaja za rad Uprave za veterinu i veterinarske službe. Tako je zahvaljujući odličnoj saradnji Uprave za veterinu sa zemljama u regionu i Veterinarskog-specijalističkog instituta Niš sa Bugarskom agencijom za bezbednost hrane, a zatim i odgovornom reakcijom terenske veterinarske službe, za samo dva sata postavljena je sumnja na bolest plavog jezika u Medveđi, dijagnostikovana bolest i preduzete su mere kojima su štete koje ova bolest može izazvati svedena na minimumu i najmanje su u regionu.
Napominjem da je u tom cilju veterinarska služba obišla svako poljoprivredno domaćinstvo i svim ljudima je dala maksimalnu podršku na veoma teškim i nepristupačnim terenima, bez ikakve nadoknade. Napominjem, bez ikakve nadoknade veterinarski radnici su obišli svako domaćinstvo i na neki način potpomogli da se zaustavi ova opasna bolest, što se tiče ovaca.
Dugogodišnjom borbom stručnjaka Veterinarskog instituta Niš i veterinara juga Srbije sa brucelozom ova podmukla bolest životinja i ljudi svedena je na krajnji minimum u endemskom području jugoistočne Srbije.
Ovakvim radom veterinarske službe smanjena je pretnja po zdravlje životinja i zdravlje ljudi za zemlje u okruženju, ali i za druge zemlje u koje se izvoze naši proizvodi, što je prepoznato od strane EU i date su visoke ocene za navedene aktivnosti.
Moram da konstatujem da je veterinarska služba, pored ovakvih rezultata, koji su pre svega utemeljeni na veterinarskoj etici, u veoma teškom položaju i zato insistiram na mnogo većoj podršci što se tiče veterinarskih službi i veterinarima u celoj Srbiji, posebno nadležnog Ministarstva poljoprivrede.
Zbog svega ovog iznetog smatram da će Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko u saradnji u oblasti veterine biti još jedna karika u lancu koja će doprineti lakšem prometu životinja i proizvoda životinjskog porekla i istovremeno onemogućiti unošenje zaraznih bolesti životinja i ljudi, kao i po zdravlje štetnih proizvoda životinjskog porekla, kao i poboljšanje saradnje u oblasti veterinarstva.
Što se tiče veterinarske službe i terenskog veterinarskog rada, ja sam dugi niz godina bio na terenu, radio sam kao terenski veterinarski radnik, ovde u Skupštini ima još jedan kolega, on je doktor veterinarske medicine, a možda ima još neko od veterinara koji je radio taj posao, a možda nije završio srednju školu, radio to u nekom prethodnom periodu, ali u krajnjem slučaju, veterinarska služba je vrlo bitna za našu zemlju Srbiju.
Kao predstavnik Ujedinjene Seljačke Stranke, podržao sam našeg premijera, gospodina Vučića, baš zbog toga što veliki akcenat stavlja na poljoprivredu, na selo i, što je najbitnije, stavlja akcenat na stočarstvo. Svi znamo da bez jake veterinarske službe nemamo ni jako stočarstvo, jer je zdravlje životinja veoma bitno zbog zdravlja ljudi.
Zbog toga ću još jednom pozvati nadležno ministarstvo poljoprivrede da se stavi mnogo veći akcenat, nego što je do sada, za veterinarsku službu, a posebno kažem za terenske veterinarske radnike. Svi znamo da je privatizacija koja je rađena u veterinarskoj službi u prethodnom periodu bila veoma loša i mogu da kažem, sami smo svedoci, koliko je tih privatizacija poništeno.
Jedna velika podrška, još jednom, Vladi Republike Srbije, premijeru Vučiću, nadležnom ministarstvu i ministarki, gospođi Bošković, za naredne korake koji se tiču svih ovih zakona, što se tiče poljoprivrede, jer sam siguran da ćemo imati mogućnost da ove probleme, koji su nastali zbog nekog nerada u nekom prethodnom periodu, rešimo.
Kao narodni poslanik ispred Ujedinjene Seljačke Stranke, glasaću za set svih ovih zakona. Još jednom, ponavljam, podržavam u potpunosti politiku premijera Vlade, gospodina Vučića, baš zbog toga što stavlja veliki akcenat na poljoprivedu i na stočarstvo.

Reč ima narodni poslanik Dušan Janković.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gosti iz Ministarstva, cenjene kolege poslanici i dragi građani, pošto je mnogo toga već rečeno, da ne pominjem, ja ću u kratkim crtama prokomentarisati Predlog zakona o nacionalnim parkovima.

Naime, svaki zakon treba, po mom mišljenju, da bude kratak i jasan i nedvosmislen, ukoliko to oblast na koju se odnosi dozvoljava. Upravo je to slučaj sa ovim zakonom.

Ovaj zakon sadrži uvodne odredbe, cilj, vrednost, površinu, granice i režim zaštite, način upravljanja, održivo korišćenje nacionalnog parka, nadzor i prelazne i završne odredbe, a sve sa krajnjim ciljem očuvanja životne sredine. Dakle, u svim ovim segmentima je detaljno i precizno napisano šta sve obuhvata ovaj zakon.

Još nešto da je ovaj Predlog zakona o nacionalnim parkovima dobar govori i to da je samo zanemarujuće mali broj amandmana uložen na isti.

Ovim zakonom je u Republici Srbiji obuhvaćeno pet nacionalnih parkova, mada po biodiverzitetu, geodiverzitetu, flori i fauni, kulturno-istorijskom nasleđu, slobodno se može proglasiti cela Srbija za nacionalni park.

Obzirom da dolazim iz opštine Irig, koja se upravo nalazi na Fruškoj Gori, a koja je proglašena Nacionalnim parkom davne 1960. godine, rekao bih koju reč o ovoj lepotici i biseru Panonske nizije.

Nacionalni park Fruška Gora je područje sa izuzetnim prirodnim i kulturnim vrednostima, raznovrsnost vegetacije, flore, faune i brojne geomorfološke, geološke, hidrološke pojave daju ovom prostoru nacionalni značaj. Područje Nacionalnog parka Fruška Gora sada obuhvata 26.672 hektara. Osnovne delatnosti parka, pored ostalog, su i zaštita, očuvanje i unapređenje bio-geografskih obeležja, područja, ekosistema i raznovrsnosti prirode, kao i sprečavanje aktivnosti koje mogu narušiti obeležja ovog izuzetnog vrednog prostora.

Nacionalni park Fruška Gora veliki značaj daje i naučno-istraživačkim i kulturno-obrazovnim aktivnostima, zatim prezentaciji i popularizaciji vrednosti uređenju područja, kao i sanaciji ugroženih delova.

Pored ovih osnovnih, Nacionalni park Fruška Gora bavi se uzgojem, zaštitom, iskorišćavanjem šuma, ribarstvom, lovstvom, turističkim posredovanjem, proizvodnjom sadnog materijala, zdrave hrane, lekovitog bilja, šumskih plodova, kao i drugih proizvoda.

Pored svega iznetog, bitno je napomenuti i to da se na Fruškoj Gori nalazi 17 pravoslavnih manastira iz različitih razdoblja srpske istorije.

Obzirom na malu pošumljenost, pogotovo u Vojvodini, citiraću reči našeg čuvenog pesnika čika Jove Jovanovića Zmaja – gde god zgodno mesto nađeš, tu drvo posadi, jer drvo je blagorodno i ume da nagradi. Toliko o tome.

Sada bih se fokusirao na, takođe u kratkim crtama, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko u oblasti veterine.

Ovaj sporazum je vrlo bitan kada se radi o izvozu, uvozu ili provozu životinju i proizvoda životinjskog porekla između Republike Srbije i Kraljevine Maroko. Cilj je priznavanje i razmenjivanje veterinarskih potvrda, sertifikata, razmena izveštaja o statusu zaraznih bolesti, preduzetim merama radi sprečavanja njihove pojave, širenja, lečenja i iskorenjivanja.

Opšte je poznato da uzročnici bolesti, bilo biljaka, životinja ili ljudi, ne poznaju državne, ni geografske granice, kao ni ustavna uređenja. Stoga je potrebno što više ovakvih sporazuma da bi se izvršila razmena iskustava u sprečavanju širenja bolesti, a time obezbedila zdrava i bezbedna hrana za ljude.

Ovaj sporazum obuhvata najbitnije elemente iz oblasti veterinarskog zakonodavstva, a koji se odnosi na promet, uvoz, izvoz i provoz životinja i proizvoda životinjskog porekla, kao i preduzimanje mera i praćenje zaraznih bolesti, razmena stručnih mišljenja i kontrola prometa pomenutih roba.

Pored svega iznetom, moramo prvenstveno da imamo i našu proizvodnju da bi mogli računati na izvoz životinja i proizvoda životinjskog porekla. Naime, kod nas u Republici Srbiji, stočarska proizvodnja je u stagnaciji, pa čak i u opadanju, što nije dobro. Mi po hektaru imamo 0,6 ustavnih grla, a opšte je poznato da je stočarstvo viša faza ratarske proizvodnje. Dakle, mi moramo povećavati i stočni fond, graditi preradne kapacitete, edukovati proizvođače, a naročito mlađe populacije, izaći im u susret sa većim stimulativnim merama kako pri zakupu zemljišta, tako i kod otkupa stoke.

Ovo bi bio jedan od načina da se mladi zadrže na selu i da se uposle, da se što bolje iskoriste livade i pašnjaci koji su sada zapušteni. Naša zemlja ima ogromne potencijale za proizvodnju hrane i to treba da iskoristimo. Dakle, da proizvedemo meso, mleko, jaja, med, itd. napravimo proizvode od istih, te da onda izvezemo na strano tržište kao naš brend. U tom slučaju ovakvi sporazumi bi dobili još više na svom značaju.

Još jedna moja poruka, poljoprivreda i turizam mogu u najkraćem periodu da ubrzaju razvoj i prosperitet Srbije. S toga, u danu za glasanje pozivam sve mudre i umne glave ovog doma, a ima ih, da podrže sve predložene tačke dnevnog reda.

Uz vaše dopuštanje predsedavajući, da iskoristim priliku, postavio bih pitanje uvaženoj ministarki u vezi plavog jezika, ako je moguće.

Šta je urađeno i dokle se stiglo sa vakcinacijom? Da li je utvrđen soj virusa koji je izazvao bolest, nabavljena vakcina, koje sojeve sadrži i rok upotrebe vakcine? To je jedna digresija, izvinjavam se ako može, ako ne drugom prilikom. Zahvaljujem se.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam danas malo na šteti. Mog kolege nema. Nema ga na duelu, neće na poligraf. Sada ga nema ni ovde, a ja sam stvarno mislio da govorimo o Nacionalnom parku Fruška Gora i uticaju i podizanju novih vinova zasada na ambijent Nacionalnog parka Fruška Gora, ali s obzirom da gospodin nije tu, ja neću trošiti vreme, a neću ni upoređivati naše vojničke biografije, što je on juče pokušao.
Ja ću naravno podržati ova četiri predloga, ali ću govoriti o Sporazumu sa Marokom iz veterine. Dakle, prethodni kolega je već nešto rekao o bolesti plavog jezika, to je samo jedna od zaraznih bolesti koje mogu da budu prenesene sa određenih područja na područje naše zemlje. Veoma je bitna saradnja sa drugim državama koje moraju da vas upozore na pojavu zaraznih bolesti u okruženju, odnosno sa zemljama sa kojima sporazum imamo, iz prostog razloga da bi znali da pratimo situaciju na čega treba izvršiti ispitivanja? Da li treba ispitivati na recimo, bolest plavog jezika koja je pomenuta na druge zarazne bolesti, i spram toga određivati soj vakcina
Mi moramo da sarađujemo sa bliskim susedima, ali i sa državama gde se nažalost bolesti prenose prilikom trgovine, transporta životinja, namirnica životinjskog porekla itd. mogu da budu prenesene i iz država koje nisu na evropskom kontinentu. Ja sam posebno zabrinut za bolesti koje se ovog trenutka pojavljuju u delu Afrike, gde se ne zna ko je vlast, gde najverovatnije ne funkcionišu državni aparati i gde najverovatnije nema kontrole. Zato su ovakvi sporazumi dragoceni. Ovog puta se radi o Maroku, verujem da oni prate neko svoje okruženje. Veoma je bitno da naša država, administracija koja to prati, u odgovarajućem trenutku zna šta se dešava na teritoriji država sa kojima imamo sporazume iz oblasti veterine.
Ja ću se usuditi da kažem da moramo da reformišemo odgovarajuće uprave, tako i Upravu za veterinu. Mislim da je to jedan učmali administrativni aparat koji zajedno sa Upravom za zaštitu bilja pod hitno moramo reformisati, jer se ne mogu sveobuhvatno izvršiti reforme. Naravno, ministar tu ništa nije odgovoran, to moram da kažem, jer je situacija nasleđena. Moraju se reformisati službe koje po dubini rade u ministarstvima, jer se reforme ne mogu izvršiti temeljne, ako su u njima oni zbog kojih se reforme i vrše.
Dakle, morate, ako menjate sistem, iz delova sistema morate otkloniti sve oni koji su prepreka menjanju sistema, oni koji sami po sebi su kočnica zato što su proizveli takvu situaciju koja, ponovo kažem je nasleđena i filozofija koja trenutno vlada u Srbiji u te dve oblasti, Upravi za veterinu i Upravi za zaštitu bilja je nasleđena i ta filozofija otprilike glasi – bolje uvesti, nego proizvesti.
Recimo, po pitanju voda itd. po pitanju veterine, moram da skrenem pažnju da je to vezano, Uprava za veterinu je povezana blisko sa Upravom za zaštitu bilja i Ministarstvo poljoprivrede će biti u riziku, pošto je ovo bila sušna godina zbog aflatoksina da eventualno snosi posledice. Zbog ne brige jedne uprave, druga uprava može da snosi posledice, a na kraju samo ministarstvo i sama Vlada može da ima štetu povodom toga.
Mi smo znali da ima sušna godina, Uprava za zaštitu bilja nas je morala upozoriti, pre svega ministarstvo i Vladu da se izvrši zaštita, recimo kukuruza od sovice koja je proizvođač plesni na kukuruzu, a plesan na kukuruzu izaziva aflatoksin. Mi smo već imali posledice jedne prenaduvane afere, jer je slučaj aflatoksina u stvari van carinska mera EU, gde oni imaju hiper produkciju mleka i svoje tržište štite od svih drugih zemalja. Pomoću te mere su uspeli kroz pripadnika stranke bivšeg režima da naprave aferu i da deo našeg tržišta zauzmu strani proizvođači mleka. Zato je to veoma osetljiva oblast i zato sam se ja usudio da posavetujem ministarku poljoprivrede, još jednom podlačeći da ona nema veze sa tim. Dakle, da pokuša da taj učmali birokratski aparat, posebno u Upravi za zaštitu bilja i Upravi za veterinu razmrda danas. U ovoj sušnoj godini ne bi iznenadila još neka afera aflatoksin koja je vezana i za proizvodnju žitarica, vezana i za Upravu za veterinu i mi to moramo svakodnevno pratiti, s obzirom da razni lobiji pokušavaju da iskoriste svoju šansu i uđu na nađe tržište sa svojim mlekom, sa svojim proizvodima i da izbacimo domaću proizvodnju.
Ponovo ponavljam radi naših građana da se ne radi ni o kakvoj štetnosti po zdravlje, zato što je u SAD 10 puta veća doza, nego što je dozvoljena kod nas, nema nikakve opasnosti, ali moramo voditi računa da neko ne iskoristi to što stvarne opasnosti nema, da marketinški slučaj ne zloupotrebi, da ne izbaci neke naše proizvođače mleka u korist nekih stranih , što bi bilo pogubno po naše stočare. Zato sam ja u obavezi da skrenem pažnju na to.
Takođe sam u obavezi da, što se tiče veterine, skrenem pažnju i na bolest plavog jezika. Ja sam bio protiv toga da se ove godine uveze vakcina, koju je Uprava za veterinu uvezla, s obzirom da nije dovoljno ispitan soj. Uopšte nije ispitan po onome što instituti kažu. Nismo tačno odredili koji je ovogodišnji soj vakcine, kažu da je četvorka, to je bio prošlogodišnji, on može da se promeni.
Ono što mene brine je što iz Hrvatske predsednik Odbora za poljoprivredu mi je rekao da dva tretiranja tom vakcinom koja je nedavno uvezena i kod nas, dva tretiranja na bolest plavog jezika nisu dala rezultat. Dakle, bila su uzaludna i ono što mene brine je što smo mi, odnosno što je Uprava za veterinu, određeni deo te službe, da budem još precizniji, što nije u dovoljnoj meri ove godine ispitao soj bolesti plavog jezika, odnosno soj vakcine koja se da primeni.
No, šta je bilo, bilo je, mi ćemo to raspraviti dalje na Odboru za poljoprivredu. Verujem da se ta služba da unaprediti i moraju se iz službe, ponovo govorim, po dubini same službe moraju se ukloniti svi sitni, krupni činovnici koji sem što rade za našu državu, rade i za određene lobije, za proizvođače preparata, za proizvođače određenih lekova itd. moramo biti izuzetno oprezni, jer naši poljoprivrednici trpe štetu i ovako je sušna godina. Mislim da smo morali biti upozoreni na to da kukuruz u sušnoj godini treba tretirati odgovarajućim hemijskim preparatima i da je to bila obaveza Uprave za zaštitu bilja da nam signalizira da se to mora uraditi, da bi se smanjila opasnost od pojave plesni, samim time i od aflatoksina.
Što se tiče drugih stvari, od te uprave, meni nije jasno, ja sam malo prošao kroz tu materiju, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, da neko kad objavi listu dozvoljenih preparata, umesto da po pravilniku objavi listu domaćih preparata, on objavi strane preparate, a domaće uopšte ne objavi, a na osnovu toga se kasnije vrši registracija preparata posle 10 godina. Domaći proizvođači treba da imaju odgovarajuće prednosti. Međutim, tamo je registrovano negde oko 700 stranih preparata i mislim da smo mi u obavezi da maksimalno koliko možemo kao i sve druge države da tretiramo i da koristimo sve naše mehanizme da podržimo u jednoj tržišnoj utakmici domaće proizvođače, jer oni garantuju, sem da će sem plaćanja, poreza oni nam garantuju da ćemo imati odgovarajući broj radnika koji će raditi u tim industrijama i pravo je čudo da se nama događaju suprotne stvari.
Pri tome, moram opet da kažem da tu ne mislim ni na Vladu, ni na ministre. Jednostavno moramo svi zajedno obratiti pažnju da se te negativne pojave koje se pojavljuju, što više spreče, jer nanose štetu, ne samo budžetu Republike Srbije, već se nanosi šteta za domaće proizvođače mesa i mleka. Posebno je osetljivo stočarstvo. Kada jednom izgubite stočni fond, onda ga je veoma teško obnoviti.
Zato je dragocen ovaj sporazum sa Marokom. Dragoceni su sporazumi koje smo ranije potpisali sa nekim drugim zemljama. Neke su zahvaćene ratnim požarima i stoga moramo biti veoma osetljivi na svaku vrstu pošiljki iz tih zemalja. Moramo biti osetljivi i prilikom čak i praćenja ovog izbegličkog talasa, jer se neke bolesti daju preneti i preko ljudi. Verujem da ćemo svakoga dana sve bolje i bolje izgledati u toj oblasti.
Napretka kao predsednik Odbora za poljoprivredu moram da kažem da imam, ali možda sam ja megaloman. Ja nisam sasvim zadovoljan, ne radom ministra, ne radom čak ni državnih sekretara, ni onih koji su izabrani od strane Vlade. Ja sam ne zadovoljan, otprilike nekim srednjim i donjim nivoom činovničke službe, koji pokušava po starim nekim svojim navikama da od delova svoje službe napravi samostalne trgovinske organizacije i zato ću ja biti samokritičan, bez obzira što se ne radi ni o kakvoj političkoj volji, bez obzira što se ne radi o funkcionerima u Vladi i samim funkcionerima u ministarstvu.
Dakle, na dve stvari treba u ovom trenutku obratiti pažnju, to je ta vakcinacija na bolest „plavog jezika“, s obzirom da nije ispitan dovoljan soj, prethodni kolega je o tome govorio, i da se maksimalno posveti pažnja na aflatoksinu i da se u buduće i rđa pšenice kada se ona pojavi, budemo blagovremeno, kako se to kaže, fito-sanitarno hitno upozoreni, kao ministarstvo, kao Vlada, kao društvo možemo da reagujemo na te bolesti, jer nam je prošle godine rđa pšenice odnela, verovali ili ne, 100 miliona evra kroz manji rod, jer seljaci, em nisu imali dovoljno para, em nisu na dovoljno dobar način bili upozoreni da moraju da izvrše zaštitu od te bolesti.
Sa druge strane, ove godine se pojavljuje zbog sušne godine, pojavljuje se zbog crva koji se zove Sovica, pojavljuje se plesan koji je uzrokuje aflatoksin. Posebno je to ove godine zato što je bila sušna moguće i pozivam ministarstvo da zajedno sa odborom probamo da uskladimo sve te pravilnike i da stavimo, pošto nismo mi zemlja EU i ne moramo baš pratiti njihove vancarinske mere i sami svoju proizvodnju dovoditi u neku opasnost, pozivam Ministarstvo da utvrdimo neku graničnu vrednost koja će nas pratiti do blizu EU, pa kada uđemo u EU onda ćemo u potpunosti pratiti te granične vrednosti.
S obzirom da, podvlačim, da građani znaju, da se ne radi ni o kakvoj opasnosti po zdravlje ljudi, da se radi o jednoj vancarinskoj meri, gde je Evropa pokušava da zaštiti svoje tržište, a da okolna tržišta, ukoliko dovoljno nisu pažljivi, ugrozi i da nađe mesta svojim proizvođačima, da očuva svoju proizvodnju, a pri tome, ja kažem da to se meni ne dopada, ali naravno da oni kao veliki proizvođači gledaju da udome što više svoju proizvodnju na štetu naše, jer mi našu moramo pokušavati da očuvamo.
Na samom kraju ministru poljoprivrede želim da u narednom periodu sve ove subvencije za koje nas seljaci svakodnevno prozivaju da počnu da se isplaćuju i da do kraja godine, verujem, da izađemo sa nekom pozitivnom nulom i ukoliko tu bude potrebna neka pomoć Odbora za poljoprivredu, ja sam voljan za saradnju. Verujem da će i Vlada ukoliko neka sredstva nedostaju, da će izaći u susret i Ministarstvu poljoprivrede i da se isplati, koliko znam, oko 200 hiljada gazdinstava sa šest hiljada dinara po hektaru, da konačno rešimo i taj problem. Bez obzira što je ranijih godina takođe bilo određenih kašnjenja, ja verujem da ćemo zajedno smoći snage da i taj problem rešimo i da na kraju godine možemo i mi poljoprivredne proizvođače da pogledamo u oči i da oni pogledaju i nas, a da svi zajedno možemo da stanemo pred ogledalo i kažemo – ove godine smo uradili sve što je bilo u našoj moći, a sve ostalo je bila priroda.
Bili smo nedovoljno moćni da promenimo ćud prirode. Ova godina je bila sušna. Odnela je deo prihoda, ali sve u svemu, verujem da je poljoprivreda dala ono što se od nje očekivalo s obzirom da za nju nažalost nema dovoljno sredstava. Ovo je sada siromašna zemlja. Takvu smo je nasledili. Nema dovoljno sredstava da uložimo u nju, s obzirom na stanje, ponovo zatečeno stanje na očerupanu državu, na kuću golih zidova, nema dovoljno sredstava za razliku od drugih zemalja i nije nam dovoljno veliki budžet. Mi izdvajamo 5% kao i svi drugi, od 4,5 do 5%, ali nemamo dovoljno veliki budžet. Nije nam industrija dovoljno razvijena da povuče poljoprivredu i naši poljoprivrednici verujem da cene tu našu, kako to neki nazovu, oskudaciju i mislim da treba da ovo malo što imamo zajedno podelimo i da je poljoprivreda dala neki rezulatat srezmerno, čak i bolji od onoga što je u nju uloženo, a ja sam pristalica toga da se u nju ulaže što više jer se na takav način ne premiraju samo poljoprivredni proizvođači, nego i prerađivačka industrija da bude konkurentna i da može da se nosi sa zemljama u okruženju.
Zahvaljujem svima na pažnji. Nije zgodno razgovarati o poljoprivredi.

Zahvaljujem gospodine Rističeviću.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Izvolite dr Pavićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjoj sednici i najvećem broju sednica koje imamo u ovom sazivu, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Bogosavljević Bošković i uvažene gošće i gosti iz ministarstva, gospođo Bogosavljević Bošković, često dolazite u Narodnu skupštinu da branite predloge zakona, da zagovarate izvesni sistem ideja, verovanja i vrednosti u koju verujete i mislim da je to jedan veoma dobar pristup.
Danas mi se, pravo da vam kažem, dopala jedna borbenost koju ste pokazali u ovoj jednoj vrsti političkog dijaloga, čak i ako pretpostavimo da možda zbog nedostatka informacija nekada i niste u pravu, ta borbenost ukazuje na veru, na posvećenost i dobro je da takvi ljudi ovde na takav način, ja mislim, nastupaju.
Gospođo Bogosavljević Bošković, vi kažete da je cilj ovog Zakona o nacionalnim parkovima očuvanje i unapređenje vrednosti biodiverziteta, geodiverziteta, kao i kulturno istorijskih vrednosti. Da čuju svi narodni poslanici, saglasni smo sa vama gospođo Bogosavljević Bošković.
Vi kažete i u tački 3. članu 2. stavu 1. da je cilj očuvanje i unapređenje objekata geonasleđa. Saglasni smo i oko toga na primer. Saglasni smo i oko tačke 5. gde kažete da je cilj očuvanje i unapređenje adekvatnog kvaliteta života ljudi u nacionalnom parku kroz razvoj društvene, kulturne i ekonomske aktivnosti.
Do sada gospođo Bogosavljević Bošković imamo jednu saglasnost sa ove strane izvršne vlasti i sa ove strane ljudi koji uglavnom kritikuju ovu izvršnu vlast, a onda dolazimo do tačke 6. u članu 2. stav 1. gde piše da je cilj očuvanje kulturno istorijskih nasleđa. Saglasni smo i oko toga gospođo Bogosavljević Bošković, ali tu dolazimo i do jedne dileme, do jednog pitanja koje moram da vam kažem. Kada se tiče našeg iskustava, dijaloga sa vama se ponavlja kao deo iskustva ovih rasprava u Narodnoj skupštini.
Pitanje jezika, poštovana gospodo, gospođo Bogosavljević Bošković, takođe može da se tretira kao deo ove tačke 6. ovde. Zašto je pitanje jezika važno? Zato što kada pišemo zakone, poštovana gospodo, onda zakone moramo, gospođo Bogosavljević Bošković, da pišemo veoma jasno, veoma precizno. Ja mislim, ne moramo da se saglasimo oko toga, ali ja mislim da kada jedan predlog zakona dođe u Narodnu skupštinu on mora da prođe i završnu ispravku, čak i u redakcijskom smislu, u smislu teksta.
Mi smo bili prinuđeni, gospođo Bogosavljević Bošković, da podnesemo šest amandmana na članove 7. i 22. i po dva amandmana na članove 21. i 23. Evo, da vam kažem kakve vrste grešaka su se potkrale. Ako vi niste saglasni da su to greške, vi mi kažite. Ali, ako ste saglasni, odmah da nam kažete – pogrešili smo, prihvatićemo amandmane.
Evo, na primer, u članu 7, to se desilo juče u raspravi sa gospodinom Ljajićem i sa drugim ministrima, ali ja ne razumem, kaže se ovako – Nacionalni park „Šar-planina“ osnovan je radi očuvanja, pa se navodi šta sve, a onda kaže – šumskih i visokoplaninskih vegatacija. Da li se tako kaže? Možda ja nisam stručan. Ovde je danas, na primer, i zamerano nekim narodnim poslanicima što možda diskutuju o ovome, a nisu upućeni u to. Koliko sam ja učio, kaže se vegetacije ili vegetacija.
Na primer, imali smo ovde isto oko jednog zakona da li je detergent ili deterdžent. Ja sam se tu uverio da je pravilno da se piše detergent, na primer, ali ne verujem da je vegatacija sada ovde.
Ili, gospođo Bogosavljević Bošković, u članu 22, pazite šta nam tu nedostaje, znak interpunkcije. Evo, gospođo Bogosavljević Bošković, kaže se – predsednika i članove stručnog saveta imenuje ministarstvo, nema tačke, nema zapete, pa ide sledeći red i veliko slovo, počinje rečenica – članovi stručnog saveta biraju se itd.
Gospođo Bogosavljević Bošković, ja smatram da baš zbog toga što ste često u Skupštini nije dobro da se ponavljaju iste greške, jer i prošli put kada smo se sreli ovde imali smo istu vrstu uputa i primedbi, gospođo Bogosavljević Bošković. Nije dobro, gospođo Bogosavljević Bošković, da jedan ministar uči na svojim greškama i da jedna Vlada uči na svojim greškama. Na tuđim greškama treba da se uči Vlada, gospodo. Hvala.