Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Na žalost, nismo čuli ništa o zakonu i o zakonskim rešenjima, ali imam dobru vest – izbori. Idemo na izbore i onda lepo građani zadovoljni politikom stranaka bivšeg režima nagrnu recimo u pokrajinski parlament i pobede na pokrajinskim izborima. Bojan Pajtić sve ovo što je čekao sve ovo vreme da nekako odugovlači, sada je prava prilika da raspiše izbore i da na krilima sve te istine, koja se ovde pominje i o kojoj se ovde govori, dobije izbore. Samo nikako da se odvaži na to. Nikako da kaže – idem na izbore, sada je prilika, vidiš da ova Vlada ne valja ništa i građani to vide, to vidi ceo svet, to svi vidimo, evo prilike. Nema izbora. Dok ih mi ne raspišemo neće biti izbora. Ovi koji su zadovoljni izgleda neće izbore. Evo mi koji smo na vlasti mi smatramo da treba da bude izbora, a oni koji su u opoziciji beže od izbora kao đavo od krsta. Prosto neverovatno.
Znate, osim što smo sada zaboravili da je ceo svet rekao to što je rekao, osim što imamo egzaktne podatke, sada smo namerno počeli da se bavimo stvarima koje naravno nemaju apsolutno nikakve veze sa zakonom, ni sa jednim od zakona, što mi je iskreno žao. Govorim o stranačkom zapošljavanju. Čekajte, stranačko zapošljavanje, govore predstavnici stranaka bivšeg režima.
Evo, dođite u moje ministarstvo i primetićete da sam zamenio jednog jedinog pomoćnika. Ljudi koji ovde sede kraj mene, osim sa izuzetkom jednog čoveka, su u ovom ministarstvu maltene decenijama. Hajde vi meni nađite u pokrajinskoj administraciji jednog člana SNS-a ili jednog člana Pokreta socijalista, i to na nivou kuvarice, ne pomoćnika pokrajinskog sekretara, već kuvarice, vozača. Nećete naći ni jednog jedinog. Zato, nemojte da pričate o stranačkom zapošljavanju.
Mi smo mogli, naravno, kao i svaka neodgovorna vlast, da budemo neodgovorna vlast kao što je bila vlast bivšeg režima i da nastavimo da se zadužujemo, zapošljavamo svoje stranačke kadrove, otpuštamo one koje su dovele partije pre nas i da mirno vladamo, ne razmišljajući da sami sebi pravimo problem smanjujući dnevnice, ukidajući razna davanja.
Pa čekajte, ako smo mi ukinuli nekom dnevnice, kako kažete, a kažete da smo stranački zapošljavali, pa onda smo ukinuli našim članovima. Nismo, ukinuli smo ljudima koji rade i sebi. Reći ću vam, Ministarstvo rada je ukinulo dnevnice pre godinu dana, zato što smo smatrali da su nepotrebne. Zato što smo smatrali da je to jednostavno u toj meri nepotrebno. Kad idete u inostranstvo imate vrlo ograničeno, a u unutrašnjem saobraćaju nemate potrebe, ili imate vrlo male potrebe. Šta da radimo, svi moramo nešto da prištedimo.
Bolje je da smanjimo dnevnice ipak manjem broju ljudi u Srbiji koji mogu da računaju na dnevnice, nego da smanjujemo plate i penzije svima u nedogled. Zar nije bolje da oporavimo zemlju i da povećamo plate i penzije svima, a ne samo onima koji su u javnom sektoru? Ovde se stalno govori samo o ljudima koji rade u javnom sektoru. Šta je sa onima koji rade u privatnom sektoru? O njima niko ne govori. Njih niko ovde nije pomenuo. E, to je shvatanje politike u kome se samo bori da bi se došlo do javnog sektora, a tu ne morate da vodite računa o ekonomskim principima, zapošljavate koga hoćete, država će se zadužiti, isplatiće plate, isplatiće troškove, samo nađi zakonski osnov i ubacuj novac. Šta ćemo sa onima koji rade u privatnom sektoru, koji moraju da zarade svaki dinar svoje plate? Moraju i ovi u javnom sektoru. Možda nekad nisu morali, ali sada i te kako moraju i ponosan sam zbog toga. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Vesna Raković. Izvolite.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege, da bi se školovao jedan doktor specijalista treba 11 godina, sve skupa sa medicinskim fakultetom. Kakva je bila kadrovska politika, kakav je bio plan i program školovanja, znamo. Izračunajte sami u kom periodu se sve to dešavalo. Zato što su toliko vodili računa o lekarima specijalistima i prostoj zameni onih koji treba da odu jednog dana u penziju, zato smo sada u takvoj situaciji.

Meni nije smešno, koleginice. To je jako tužno. Oni koji rade sada, rade i dve smene da bi pokrili za bolesne građane, a oni kojima ste vi pravili takav plan i raspored za edukaciju, za školovanje, za specijalizaciju u prethodnom periodu, nažalost, odlaze, ali mnogo manje nego 2005, 2006, 2007. godine. Takva je situacija.

Što se tiče dnevnica, davno se u mom Zavodu za javno zdravlje ukinute dnevnice za sve zaposlene, osim za direktorku koja je bila perjanica vaše Demokratske stranke. Ovo sada ide u budžet, a ono je išlo na privatna putovanja i na devizne dnevnice po belom svetu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Đoković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, ja sam prevshodno želela da se pozabavim sa ovim Zakonom o bezbednosti zdravlja na radu i Zakonom koji se bavi upućivanjem zaposlenih na rad u inostranstvo, ali najpre bih se samo osvrnula na doskorašnje diskusije, jer ne mogu da ostanem prosto inertna na to, iz razloga što sam provela deset godina u zapošljavanju, baveći se obukama u aktivnom zapošljavanju.
Nije tačna činjenica da ako vi ne dođete sutra odmah vas neko tamo obriše, vi dođete dan pre, opet vas neko obriše i mi bukvalno tako smanjujemo broj nezaposlenih na tržištu rada. To uopšte nije tačno. Ja se čudim da 1800 zaposlenih u ovako velikoj firmi na nivou cele Srbije ne digne reč, iz razloga što znam da predano kolege rade svoj posao, a bave se ogromnim brojem obuka u toj oblasti. Mimo obuka, moje kolege servisiraju Fond za razvoj. Kompletna podsticajna sredstva koja se tiču zapošljavanja takođe obavlja Nacionalna služba. Takođe smo besplatan servis naših lokalnih samouprava koje sprovode takođe podelu tih sredstava. Sve se apsolutno radi u okviru redovnih radnih obaveza. Zato ta priča ne stoji, da je to tamo jedna ekipa ljudi koja sedi uljuljana, uspavana i samo tako pritiska jedan taster i briše ljude sa evidencije.
Potpuno se slažem sa ministrom, smanjiti stopu nezaposlenosti sa 25 i svesti je na 17, to je ogromna cifra, verujte mi. Jako su mali pomaci. Drugo, budžet Republike Srbije nije samo skoncentrisan na oblast zapošljavanja. Imaćemo prilike kada budemo kreirali budžet i glasali za taj budžet za narednu godinu, pa videćemo koliko ćemo se boriti za nezaposlene i koliko ćemo za njih izdvajati.
Sada bih najpre nešto rekla i jasna mi je apsolutno namera Vlade, odnosno resornog ministarstva da se vrlo ozbiljno ministar sa svojim saradnicima bavi sivom ekonomijom. Pojedini poslodavci mislim da nisu ni svesni koliko su u riziku kada ne reše status svojih zaposlenih, odnosno kada drže radnike na crno, iz prostog razloga što se sete samo problema onog trenutka kada problem nastane. Kada sve dobro funkcioniše, apsolutno je sve u redu, međutim, kada dođe do eventualne povrede na radu, onda smo u problemu, onda imamo sudske sporove, onda imamo dokazivanja i ogromne sudske presude koje treba neko da plati.
Bitna novina kod organizovanja poslova bezbednosti i zdravlja na radu je i mogućnost da poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da obavlja sam u određenim manje rizičnim delatnostima, ako ima 20 zaposlenih, i nije dužan da ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. U visokorizičnim delatnostima podiže se nivo kompetencija lica koja se bave ovim poslovima. Što se tiče licence za obavljanje poslova bezbednosti na radu, svakako da je povećan broj zaposlenih u pravnom licu ili kod preduzetnika. Sada su to dva zaposlena, a kada je rok važenja licence u pitanju, on je sada produžen na pet godina.
Pooštravanjem uslova za dobijanje licenci za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, kao i uvođenje roka od pet godina, za koje važi pomenuta licenca, pospešuje se kvalitet poslovanja pravnih lica i preduzetnika koji obavljaju ove poslove, ali činjenica je da dobar deo njih ugasi posle ovoga svoje poslovanje. Ako se dogodi da pravno lice prestane da ispunjava zakonski propisane norme za dobijanje licence, onda mu se izriče mera zabrane obavljanja poslova dok se ne ispune uslove, najduži je rok od 90 dana, što je potpuno usklađeno sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru.
Mislim da smo mi zaista napravili, odnosno naša vlada i resorno ministarstvo, da smo dosta doneli dobar i korektan Zakon o radu, doneli smo Zakon o inspekcijskom nadzoru, ali moram i da vam kažem činjenicu da je na teritoriji čitave Republike Srbije angažovano svega 250 inspektora rada. Znate li gde je ključ uspeha? Verovatno kada smo promešali te inspektore, kada više ne postupa npr. inspektor u Kruševcu rodom iz Kruševca, ne postupa inspektor iz Svilajnca u Svilajncu, nego dođe inspektor iz Kragujevca, iz Beograda i onda već možemo da vidimo prve rezultate, možemo da pratimo i uplate kroz penzioni fond, već se poslodavci dozivaju pameti i počinju da uplaćuju određene prinadležnosti i da ljude prijavljuju u radni odnos.
Kada govorimo o Zakonu o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, jasno je da je Republika Srbija zemlja emigracije, ali isto tako i zemlja koja ima dugu tradiciju upućivanja naših zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo. Upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo možemo da posmatramo i kao rezultat visoke stope nezaposlenosti u Srbiji, kao mehanizam regulacije tržišta rada, kreiranja novih radnih mesta i povećanje prihoda kako za zaposlene, poslodavce, tako i za državu.
Ovaj zakon ima cilj da objedini zakonsku materiju, da da savremena zakonska rešenja koja su svakako prilagođena tržišnom, ekonomskom, finansijskom, pravnom i ustavnom društveno-političkom poretku, da uspostavi novi zakonski koncept, zakonsko prepoznavanje regulisanja određenih posebnih oblika upućivanja zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, kao i posebne zaštite pojedinih materija zaposlenih.
Ovaj zakon ne treba da sprečava poslovanje domaćih poslodavaca u inostranstvu i da oni otvaraju svoja odeljenja, odnosno, da tako kažemo, firme ćerke i druge oblike poslovanja, već treba da se borimo da naši zaposleni u inostranstvu ostvare adekvatne zarade i da ostvare korektne druge uslove rada i smeštaja, troškove putovanja i ostalih troškova.
Takođe je važno reći da je ovim zakonom obezbeđena transparentnost podataka o poslodavcima koji upućuju zaposlene na privremeni rad. Ja mislim da je ovaj zakon dao veliki doprinos, da je sada ipak ta kontrola praćenja na mnogo višem nivou nego što je do sada bilo. Na koga će to sve da utiču ova predložena zakonska rešenja? Svakako da će imati svoj osvrt kako na privredne subjekte, kako na zaposlene, tako i na nosioce mnogih javnih ovlašćenja.
Važno je napomenuti da su kod ovakvih zakonskih predloga svoje mišljenje dale sve relevantne institucije. Raduje me činjenica da je održan i okrugli sto 7. maja 2015. godine. Bila je javna rasprava od 11. juna do 30. juna, pa, molim kolege koji su imali ozbiljne zamerke mogli su da kažu sve u javnoj raspravi.
Ponovo ću da se vratim na činjenicu da je ovo jedna divna šansa da se i putem ovog zakona borimo protiv rada na crno. Kratkoročno gledano, radom na crno vi zaradite mnogo brže, dođete mnogo brže do novca, pa vam se onda učini dobro, ali to znači da ćete to puno izgubiti, snoseći istovremeno velike rizike. Iz svega toga sledi da vi kada imate radnike na crno ne plaćate porez na zaradu, nemate sopstvene socijalne doprinose, ne plaćate PDV.
Na kraju ja bih samo dodala, doneli smo kvalitetan Zakon o zapošljavanju, Zakon o inspekcijskom nadzoru, ovo je treći zakon u tom setu, mislim da će on dati očekivane efekte. Svakako da ću u danu za glasanje glasati za sva tri predloga, odnosno sva tri zakonska rešenja koja su danas na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

  Zahvaljujem.
Pre nego što postavim pitanje ministru koje se tiče Zakona o zapošljavanju u inostranstvu i razlike u odnosu na zapošljavanje na određeno i neodređeno vreme, imam predlog za sve nas sklone podacima, pošto smo svedoci da se podaci kod nas često zloupotrebljavaju ili interpretiraju svakom na svoj način, da zajedno sa ovim Ministarstvom i sa još nekima napravimo jasan pregled osnovnih pokazatelja ekonomije Srbije između 1988. godine i 2000. godine i 2000. – 2012. godina, koji bi uključivao rast BDP, obim robe za izvoz, izgradnja infrastrukture i kretanje zaposlenih, između ostalog i sve opasnosti kojima su ljudi bili izloženi u jednom ili u drugom periodu.
Mislim da bi uporedni podaci za ovih 12 godina, i do 2000. godine i posle, pomogli dijalogu, a dijalogu se nadam jer sam imala primedbe na Odboru za evropske integracije oko člana koji se tiče uspostavljanja različitih prava za ljude koji su na neodređeno po Zakonu o radu koji je na snazi u Srbiji i na određeno po Zakonu o radu. Član je pisan nejasno i to je bila moja primedba sa predlogom da se ispravi amandmanom ili da se u raspravi jasno kaže šta se htelo onim što piše u članu, jer to može da se tumači. Mi imamo iskustva sa loše pisanim članovima, imamo iskustva sa nedovoljnom voljom da se saslušaju primedbe koje služe samo tome da odredbe u članu nedvosmislene.
Da smo se slušali oko zakona o broju zaposlenih ne bismo imali član 20 stavljen privremenom merom van snage, pa vas zato molim da sada pre svega ljudima koji hoće na rad u inostranstvo nedvosmisleno kažemo kako se ta odredba odnosi na sve one koji se šalju kao zaposleni na neodređeno, što je pravilo i izuzetak oni koji se zapošljavaju na određeno vreme.
Ovaj parametar svih ekonomskih pokazatelja, 1988. godina do 2000. godine i 2000. godina do 2012. godina, pomogla bi ukupnom razvoju Srbije dokle god budemo slepi za poređenje tih parametara, tapkaćemo u mestu i vikaćemo međusobno različite interpretacije jednih istih podataka. Hvala vam.

Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Ako mogu samo da pomognem, ne znam koliko su ostale kolege pratile ili čitale, predlog amandmana, dakle suštinski je problem ovde, mi smo ovde predvideli da radnik može biti upućen na rad u inostranstvo ne 24 meseca, ukoliko nije zaključio ugovor na neodređeno vreme, kao što je odredba Zakona o radu, već da može i duže od toga, kao izuzetak od Zakona o radu, zato što na ovaj način polazili smo, to su primedbe struke, primedbe velikih preduzeća koji to rade, zato što.
Evo daću vam primer, desi se da dobijete recimo, naše firme su radile u Sočiju, gradnja stadiona. To ne može da se ograniči na 24 meseca, ili na 12 meseci, po pravilu je to duže. Sada, šta je rešenje? Da poslodavac primi radnika na neodređeno vreme, ali posle toga on neće više imati potrebu za tim radnikom, zato što više neće graditi stadion u Sočiju. Ili da mu mi omogućimo da ne mora da prekida radni odnos,da ne vara, da ne laže nego da mu mi omogućimo da dok radi u inostranstvu, može da radi duže na ovaj način, praktično do kada ima posla za njega. To je povoljno za radnika, zato što radniku odgovara da dokle god ima posla da može da duže radi. Uostalom, radnici i odlaze u inostranstvo zato što se tamo više zarađuje, ne idu iz drugih razloga, povoljno je za radnika, a povoljno je i za poslodavca, jer na taj način on samo može da dok ima posla on ne mora da se boji radnika, zapošljavaće ga dok god ima posla. Ne mora da razmišlja, ako ne bude više posla, jer uglavnom su poslovi u inostranstvu nešto što se desi, nije nešto što će uvek biti, za šta on može da garantuje, i na taj način ne preuzima nikakvu veću obavezu. Vrlo jednostavno. Hvala.