Reč ima narodni poslanik Milan Petrić.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, poštovani ministre, poštovane kolege i koleginice, danas su pred nama, pored odluka tumačenja konvencije, dva predloga zakona koji uređuju dve ozbiljne oblasti.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu je veoma bitno urediti, što preciznije, a zarad bolje primene na samom terenu. Gledajući ko je sve učestvovao u izradi ovog dokumenta, siguran sam da su uloženi maksimalni napori da se napravi kvalitetan predlog zakona.
Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti je zakon koji uređuje oblast u kojoj su se naši radnici, radeći u inostranstvu na raznim poslovima, susretali sa raznim problemima. Bitno je da svakom ko želi da radi da se pruži mogućnost zapošljavanja ili u državi ili van nje. Takvim načinom se i privreda oporavlja. Takvim načinom se izlazi iz krize. Kada se pruži takva mogućnost za takvim zapošljavanjem, onda se moraju zaštiti njihova osnovna radna prava. Radni status naših zaposlenih u inostranstvu je nestabilan. Neophodno je da se zaposleni osećaju sigurno i da je njihov radni status definisan, jer će to siguran sam uticati na kvalitet pruženog rada.
Smatramo da će ovaj Predlog zakona, takođe, uticati i na smanjenje sivog tržišta radne snage. U tom sivom tržištu naši radnici su se posmatrali samo kao roba, pa su se samim tim prema njima tako i ophodili, a što je prouzrokovalo niz neprijatnih i naravno katastrofalnih situacija.
Drago nam je što će ova oblast napokon biti uređenija i što će osobe koje su iskorišćavale takve situacije snositi zakonske posledice. Međutim, pričajući o rešenjima datim u ovom Predlogu zakona, smatram da period upućivanja zaposlenog na privremeni rad bi se trebao produžiti na period duži od 12 meseci, jer postoje projekti koji traju duže od navedenog roka.
Mislimo da će ovaj zakon omogućiti bolju evidenciju zaposlenih van naše države. Takođe, mislimo da se drugim podzakonskim aktima treba pratiti i kontrolisati primena ovog zakona.
Srpska narodna partija pozdravlja ideju o donošenju ovog zakona, kao i svaku ideju koja povećava zaposlenost naših građana, kao i set svih zakona koji poboljšavaju pravni poredak naše države. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac.

Uvažene koleginice narodne poslanice, uvažene kolege narodni poslanici, časni ministre, uvaženi gosti, zaista kada govorimo o bezbednosti i kada govorimo o radnicima, to je tema koju mi iz SDP najviše volimo. To su pitanja kojima se mi značajno ideološki bavimo, jer briga o radniku zaista je naša osnovna motivacija i ulaganje praktično u radnike je osnova. Mislimo da je to preduslov za razvoj ove države.
Izuzetno je dobar set zakona danas pred nama. Prvi zakon koji se bavi bezbednošću radnika i njihovim zdravljem uklapa se u strategiju bezbednosti koju smo mi pripremili, koja obuhvata period od 2013. do 2017. godine, a glavni cilj i mi hvala Bogu i zahvaljujući radu ovog ministarstva i samog ministra, idemo u tom pravcu, a pravac nam je i cilj nam je da smanjimo za 5% povrede na radu koje se dešavaju u odnosu na evidenciju koju imamo od strane stručnih komisija.
Moram da pohvalim da rad ovih komisija je i ono što je naglasio sam ministar, bio intenzivan u prošlom periodu i pokazuje zaista jednu volju da se prevenira i da se smanji broj povreda na radu, što je izuzetno bitno za ovo društvo i za vaše Ministarstvo i za sve nas.
Vrlo je bitno i srž ovog prvog zakona je ono što smo videli, da se praktično podigne nivo znanja i nivo veština koje imaju ljudi koji će se baviti zaštitom na radu. To je krucijalno i to je izuzetno dobro rešeno i ono što je rekao uvaženi ministar u uvodnom delu, a to je da će se uvesti sankcionisanje, ali moram da kažem da se ovim zakonom uvodi institucija nagrada i da će se odavati javna priznanja. Znači, u metodologiji psihološkoj najbitnije dve stvari je - kazni, nagradi. Mi u ovom zakonu imamo i to je nešto što je zaista inovativno, što je novo i što će biti jako dobro u ovom zakonu.
Želim da pohvalim rad Uprave za bezbednost kojom zaista dugo godina rukovodi gospođa Vera Božić Trefalt, praktično je rad i sama ingerencije koje vidim ovde u članu 60, što mi i usvajamo je srž praktično zadatka i onoga na čemu ovaj zakon insistira. Jedna od tih tačaka kaže da ova uprava priprema metodologiju za obavljanje poslova, pregleda o ispitivanju, itd, itd.
Najbitniji element ovog zakona verujem da je usaglašavanje ove uprave koja je do sada dobro radila. Ja vam zahvaljujem na tome i naravno, ovo shvatite kao podršku na tom putu, jer briga, ono što se ovim zakonom i ovom upravom radi o radnicima, pre svega o vulnerabilnim grupama, o mladim ljudima, o starim ljudima, o trudnicama, o dojiljama, mora biti na posebnom mestu i to je ono što ovo ministarstvo jako dobro radi i mi smo zaista zadovoljni time.
Zakon je jako dobar. Mi iz SDP ćemo ga svakako podržati. Mogao bi o svakoj tački, čuli smo mnogo lepih reči o ovom zakonu, jer je zaista kvalitetan. Znate, ja sam lekar medicine. U fiziologiji postoji jedan fenomen zove se Aksonov fenomen, to je kada čovek proguta nešto oštro, organizam nađe načina da onim tupim delom ga izbaci iz sistema za varenje, na taj način smanjujući mogućnost povreda.
Upravo verujem da ovakvim zakonima mi i u društvu to rešavamo i na pravi način to sprovodimo, da ako se desi povreda, a povreda će biti, da one budu što manje, da na pravi način pristupimo, jer vidite ovde će sada poslodavac morati u toku 24 sata da prijavi nešto što se desilo, što je od izuzetne važnosti. To je krucijalna stvar. Da ne ulazim u sitne detalje, još jednom pohvaljujem zakon, mi ćemo stati i glasati za njega.
Za mene je izuzetno bitan zakon, obzirom da dolazim iz Novog Pazara, iz Sandžaka, verujem i za druge delove ove zemlje i unutrašnjosti, jeste zakon, odnosno Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i o njihovoj zaštiti. Zaista je dobro i zaista dobar predlog ovog zakona da obuhvatimo i da kompletno zakonodavstvo obuhvatimo praktično ovu grupu ljudi, jer moram da naglasim da ceo moj kraj zavisi praktično od tih ljudi koji rade u inostranstvu privremeno. To su brojne firme i izuzetno je dobro što ovaj zakon uređuje, jeste dobra komunikacija i informisanost tih ljudi. Verujem da će usvajanjem ovog zakona ovi ljudi imati bolje informacije, gde idu da rade, šta rade, kako su zaštićeni i na koji način i koja su njihova praktično prava i koje su njihove obaveze.
To je zaista dobar predlog. Mi ćemo takođe stati iza njega i izuzetno mi je drago što su ovi danas predlozi zakona na raspravi. Još jednom hvala vam i podržaće Socijaldemokratska partija ove zakone.

Zahvaljujem gospodine Bačevac.
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo iz dosadašnje rasprave već čuli i iz dnevnog reda, danas je pred nama set od tri predloga zakona.
Prvi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i čuli smo da su razlozi za donošenje ovog zakona brojni, pre svega, to što je sada važeći zakon donet 2005. godine, od kada su se promenile mnoge okolnosti, praksa je pokazala i neke nedostatke i potrebe za promenama.
Posebni problemi su u primeni Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu uočeni kod specifičnih aktivnosti Vojske i policije, pa je bilo potrebno to regulisati na novi način i niz drugih pitanja nabrojanih u obrazloženju koje smo dobili uz Predlog zakona. Smatram da smo svi pročitali i Predlog zakona i obrazloženje, pa neću navoditi ono što tamo već piše.
Slažemo se da je Zakon iz 2005. godine trebalo inovirati i usaglasiti sa sada postojećim potrebama. Mislimo da to ipak nije urađeno na dovoljno studiozan i celishodan način i svojim obrazloženjem nas baš i niste ubedili u to.
Naša poslanička grupa Boris Tadić, Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije je podnela amandmane kojima želimo naravno u interesu građana da konstruktivno utičemo na kvalitet teksta zakona.
Nadamo se da ćete dobro razmotriti amandmane i da ćete imati razumevanja i shvatiti šta smo želeli i da ćete i prihvatiti. Čak i da je zakon najbolji ako se ne obezbedi puna primena, nema efekata. Zato gospodine ministre morate da preduzmete sve raspoložive mere da se zakon kad bude donet i primenjuje i to da se trajno primenjuje, da se ne desi kao sa Zakonom o radu, koji je takođe iz vaše nadležnosti.
Naime, juče je u Dnevniku objavljena izjava Saveza samostalnih sindikata Srbije i Sindikata Nezavisnost koji su tražili od Ministarstva rada i Inspektorata za rad da hitno reše problem neisplaćenih plata.
Takođe su ukazali da se zaposlenima ne dostavljaju obračuni zarada i naknada zarada tzv. platni listići, čime se krši Zakon o radu. Ukazali su da je postala masovna pojava da poslodavci koji ne isplaćuju zarade ne daju ni platne listiće, tako da zaposleni imaju još veći problem da ostvare svoje na papiru garantovano pravo i sudski naplate potraživanje proistekla iz radnog odnosa.
Konstatovali su i da sudovi sada sporije rade i da ne žure da odmah rešavaju radničke zahteve, iako se zna da su sporovi iz radnih odnosa hitni. Žak i kada imaju kompletnu dokumentaciju ti se sporovi dosta dugo odvijaju.
Naveli su spisak od 10 preduzeća koji ne daju obračunske platne listiće svojim radnicima, od kojih su šest javna komunalna preduzeća i mislim da bi i o tome morali da povedete računa i da Vlada preduzme mere koje ima kao ingerenciju nad ovim preduzećima.
Poslodavci koji se ne pridržavaju zakonske obaveze da redovno radnicima daju obračunske listiće mogu platiti kaznu i do dva miliona dinara. Mi se zalažemo da u primeni zakona, koji je danas na dnevnom redu kad bude usvojen, kao i u primeni Zakona o radu i svim drugim iz vaše nadležnosti, inspekcije budu više angažovane i da deluju pre svega preventivno, pa tek onda i represivno, jer često postoji računica između plaćanja kazni i izvršavanja obaveze. Jeste problem, iako obračunski listić ima na sudu snagu izvršne isprave, da radnik podnese sudu taj obračunski listić. To se sve više događa, ali se još uvek u krizi sada kada su mnogi bez posla svaki posla svaki radnik zapita da li da pokrene spor pred sudom, jer treba da nastavi da radi kod tog poslodavca i naravno da se boji za svoje radno mesto. Zato kažem, ovo sam navela kao primer, važno je da se zakon koju bude donet primenjuje, da se obezbedi njegova kontinuirana primena.
Drugi po redu je Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti. Gospodine ministre, kažete da Zakon o zaštiti građana SRJ na radu u inostranstvu koji je donet 1998. godine nije bio dobar, da je bio suviše komplikovan za primenu, konfuzan i da se zato i ne primenjuje.
Pa, te 1998. godine vlast je vršila opcija kojoj ste i vi pripadali. Ovo kažem samo da se zna ko je doneo takav zakon i da ne napravimo opet istu grešku. Pored toga ova vladajuća većina koja sada vodi Srbiju već više od tri godine imala je dovoljno vremena i mogućnosti da se ranije pozabavi ovom materijom i da donese ovaj zakon ranije, ali očigledno da se Vlada i ministri više bave izborima, rekonstrukcijom Vlade, izborima i tako u krug.
Onim što treba da bude jedna od osnovnih delatnosti izvršne vlasti, a to je predlaganje zakona i drugih propisa i kontrola primene istih nije u fokusu interesovanja trenutno, već se interveniše kad istekne neki rok, kad ne mogu da se ispune neki uslovi, kada se desi neka tragedija, kao što je tragedija u Rusiji sa našim radnicima bila povod za donošenje ovog zakona, kad se dogodi elementarna nepogoda, pa i kad treba da se usklade odredbe prema nekoj odličnosti, i to smo imali na dnevnom redu. Ali, bolje ikad, nego nikad. Dobro je da se i sad pristupilo donošenju ovog zakona i da se ova materija reguliše na novi način.
Vlast treba da vodi računa o svim građanima pa i onima koji su upućeni na privremeni rad u inostranstvo, da ne bi tamo bili prepušteni sami sebi. Već je bilo dosta reči o sadržini samog zakona i o onome što želite da postignete njime.
Naša poslanička grupa je takođe i na ovaj tekst zakona podnela nekoliko amandmana i o njima ćemo pričati kada bude na dnevnom redu rasprava u pojedinostima.
Treći po redu je Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o nadležnosti merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece.
Konvencija je usvojena 1996. godine pod okriljem Haške konvencije za međunarodno privatno pravo. Stupila je na snagu 2002. godine. Moram da priznam da nismo baš žurili da je ratifikujemo, ali nismo ni poslednji od članica EU. Nije je ratifikovala još Italija. Ovoj konvenciji se pridružila ukupno 41 država. Od toga 27 članica EU. Pošto težimo pridruživanju ostalim članicama i EU i pošto težimo onim merama kvaliteta života koji važe u razvijenim zemljama dobro je da smo konačno dobili i ratifikaciju ove konvencije na dnevni red.
Svesni smo svi koliko su za razvoj dece važni razvoj i zaštita odnosa u porodici, odnosa dece i roditelja, staralaca, hranilaca. Svesni smo, pogotovo mi koji se bavimo pravom, koliko ima problema kada dođe do problema u porodici, kada dođe do razvoda roditelja, do poveravanja dece, do odlučivanja ko će da se stara o njima, ko će da ih izdržava, a sve je još komplikovanije ako je prisutan i strani elemenat, ako je jedan od roditelja strani državljanin.
Ja kao advokat sam u praksi imala čak i takve slučajeve i znam da smo vrlo često bili nemoćni, tako da zaista podržavam ratifikaciju ove konvencije. Konvencija uređuje pitanje roditeljske odgovornosti koja podrazumeva ne samo ovlašćenja i dužnosti roditelja, već i starateljstvo, hraniteljstvo i druge slične ustanove, kao i zastupanje deteta u prekograničnim situacijama.
Konvencija uređuje materiju roditeljske odgovornosti i drugih mera za zaštitu dece, kombinujući dva metoda, metod unifikacije i metod saradnje, što takođe mislim da je veoma dobro.
Postavljeni su osnovni ciljevi konvencije i ja neću da ih nabrajam. Oni su i u samoj konvenciji i u obrazloženju dosta detaljno dati. Samo ću da spomenem ono što se kao novi termini koje treba da usvojimo i mi da primenjujemo isteče, to su kriterijumi uobičajenog boravišta deteta, koje se sada uzima kao kriterijum za utvrđivanje nadležnosti organa koji će da odlučuju. Zatim, kriterijum pri radu organa – najbolji interes deteta, što i jeste najvažnije, ali je bitno da se to u praksi i primeni.
Konvencija obavezuje države ugovornice da odrede centralne organe koji treba da međusobno sarađuju u cilju efikasne zaštite dece. Mislim da je to važno, da se zna ko je i iz koje države nadležan da međusobno sarađuje u rešavanju ovih pitanja. Srbija je do sada ratifikovala Hašku konvenciju o građanskim aspektima međunarodne otmice dece, Hašku konvenciju o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja i Haški protokol o određivanju merodavnog prava za obaveze izdržavanja, ali mislim da je ova konvencija…

Gospođo Korać, vaša poslanička grupa nema više vremena.

Dobro, ali samo da završim rečenicu.

Izvolite, završite.

Dakle, mislim da je ova konvencija od velikog značaja i naša poslanička grupa će je bezrezervno podržati.